Научная статья на тему 'АЙДАР-АРНАСОЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИНИНГ ЭКОЛОГИК ҲОЛАТИ ВА ОҒИР МЕТАЛЛАР БИЛАН ИФЛОСЛАНИШИНИ (ИСП-ОЭС) ОПТИК ЭМИССИОН СПЕКТРОМЕТРИК УСУЛИДА ЎРГАНИШ'

АЙДАР-АРНАСОЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИНИНГ ЭКОЛОГИК ҲОЛАТИ ВА ОҒИР МЕТАЛЛАР БИЛАН ИФЛОСЛАНИШИНИ (ИСП-ОЭС) ОПТИК ЭМИССИОН СПЕКТРОМЕТРИК УСУЛИДА ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
148
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Айдар-Арнасой кўли / мониторинг / токсик элементлар / экотоксикология / ифлосланиш / Аvio 200 (ИСП-ОЭС) оптик эмиссион спектрометрик усули / Aydar-Arnasay lake / monitoring / toxic elements / ecotoxicology / pollution / AVIO 200 (ISP-OES) optical emission spectrometric method.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ёрқиной Тожимуродовна Ахмаджонова

Мақолада республикамиз ҳудудидаги энг катта сув омборларидан бири бўлган Айдар-Арнасой кўл тизимини (ИСП-ОЭС) оптик эмиссион спектрометрик усулида ўрганиш натижалари келтирилган. Ушбу кўл ҳудудида сувнинг гидрокимѐвий жараѐни барқарор эмас. Кўл сувининг экологик ҳолатини мониторинг қилиш стационар кузатув тармоғи, замонавий асбобускуналар ва кузатув усулларидан фойдаланган ҳолда амалга оширилди, бу эса атроф-муҳитнинг антропоген ўзгаришларини мунтазамлигини ва токсик таъсир кўрсатадиган биологик тизим муаммоларини баҳолашга имкон беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF ECOLOGICAL CONDITION AND CONTAMINATION OF HEAVY METALS (ISP-OES) OF AYDAR-ARNASOY LAKE SYSTEM BY OPTICAL EMISSION SPECTROMETRIC METHOD

The article presents the results of the study of the Aydar-Arnasay Lake System (ISP-OES), one of the largest reservoirs in the country, by optical emission spectrometric method. The hydrochemical process of water in this lake area is not stable. Monitoring of the ecological status of the lake water was carried out using a stationary monitoring network, modern equipment and monitoring methods, which allows to assess the regularity of anthropogenic changes in the environment and biological system problems that have toxic effects.

Текст научной работы на тему «АЙДАР-АРНАСОЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИНИНГ ЭКОЛОГИК ҲОЛАТИ ВА ОҒИР МЕТАЛЛАР БИЛАН ИФЛОСЛАНИШИНИ (ИСП-ОЭС) ОПТИК ЭМИССИОН СПЕКТРОМЕТРИК УСУЛИДА ЎРГАНИШ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-318-326

АЙДАР-АРНАСОЙ КУЛЛАР ТИЗИМИНИНГ ЭКОЛОГИК ХОЛАТИ ВА ОГИР МЕТАЛЛАР БИЛАН ИФЛОСЛАНИШИНИ (ИСП-ОЭС) ОПТИК ЭМИССИОН СПЕКТРОМЕТРИК УСУЛИДА УРГАНИШ

Ёркиной Тожимуродовна Ахмаджонова

Жиззах политехника институти, "Kimyo" kafedrasi assistenti yorqinoy.axmadj onova@bk.ru

АННОТЛЦИЯ

Маколада республикамиз худудидаги энг катта сув омборларидан бири булган Айдар-Арнасой кул тизимини (ИСП-ОЭС) оптик эмиссион спектрометрик усулида урганиш натижалари келтирилган. Ушбу кул худудида сувнинг гидрокимёвий жараёни баркарор эмас. Кул сувининг экологик холатини мониторинг килиш стационар кузатув тармоги, замонавий асбоб-ускуналар ва кузатув усулларидан фойдаланган холда амалга оширилди, бу эса атроф-мухитнинг антропоген узгаришларини мунтазамлигини ва токсик таъсир курсатадиган биологик тизим муаммоларини бахолашга имкон беради.

Калит сузлар: Айдар-Арнасой кули, мониторинг, токсик элементлар, экотоксикология, ифлосланиш, Аvio 200 (ИСП-ОЭС) оптик эмиссион спектрометрик усули.

STUDY OF ECOLOGICAL CONDITION AND CONTAMINATION OF HEAVY METALS (ISP-OES) OF AYDAR-ARNASOY LAKE SYSTEM BY OPTICAL EMISSION SPECTROMETRIC METHOD

ABSTRACT

The article presents the results of the study of the Aydar-Arnasay Lake System (ISP-OES), one of the largest reservoirs in the country, by optical emission spectrometric method. The hydrochemical process of water in this lake area is not stable. Monitoring of the ecological status of the lake water was carried out using a stationary monitoring network, modern equipment and monitoring methods, which allows to assess the regularity of anthropogenic changes in the environment and biological system problems that have toxic effects.

Keywords: Aydar-Arnasay lake, monitoring, toxic elements, ecotoxicology, pollution, AVIO 200 (ISP-OES) optical emission spectrometric method.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-318-326

КИРИШ

Сайёрадаги техноген узгаришлар шунчалик тез содир буладики, уларни геологик фалокатлар билан таккослаш мумкин. Инсоннинг сайёрадаги хаётининг салбий окибатларини минималлаштиришга каратилган барча харакатларига карамай, инсон хаёт мухитини у ёки бу даражада узгартирган ва узгартиришда давом этмокда. Шундай узгаришлар окибатида хосил булган Айдар-Арнасой куллар тизимини пайдо булишига эътибор каратадиган булсак, Хайдаркул (Гайдар кули ва Айдар кули деб хам номланади) - Нурота тизма тогларининг Химолий этагидаги кул. Хайдаркул 1960-йиллар охирида асосан Жанубий Козогистоннинг Чордара сув омборидан окиб келган ортикча сувлар хисобидан пайдо булган. Кул Жиззах ва Навоий вилоятлари худудида жойлашган. Хдйдаркул шимолий кдргокдари Шаркий Кизилкумга туташади.

1969 - йилгача Хайдар шурхоги (ботиги)да майда шур куллар ва шурлар кенг таркалган эди. Айрим олимлар Хайдар шурхогини Сирдарёнинг кадимий узани деб хисоблайди.

1968-1969 йилларда ёгингарчилкнинг хаддан ташкари куп булиши туфайли Сирдарё окимининг бир кисми (карийб 21 км ) Чордара сув омборининг ва Арнасой оркали Айдар ботигига окизилади, чунки Орол денгизига окизиш учун шунча сув Сирдарё узанига сигмас эди. Хайдаркул (Айдар кул) шу тарика ташкил топди [1].

Айдар кул Жиззах вилоятидаги Окбулок, Сангзор дарёсининг Кили ташламаси, Чордара сув омбори ва Арнасойга куйилаётган Марказий Мирзачул ташланмаси окими хисобига туйинади[2].

Арнасой куллари-Мирзачул билан Шаркий Кизилкум туташган жойдаги куллар. Куллар вужудга келгунига кадар унинг урни геоморфологик жихатдан Кизилкум каби эол кум релефидан иборат булган. Пасткамликларни эса шурхок ва майда куллар эгаллаган. 1969-йилда Чордара сув омборидан катта хажмда ортикча сувнинг чикариб ташланиши натижасида пасткамлик сув билан тулиб, бир неча кул вужудга келган. Куллар узаро тор узанлар оркали туташган. Арнасой кулларидан ортикча сув тор йулак оркали Айдар кулга окиб утади. Арнасой кулларига Марказий Мирзачул ташланмаси оркали шур зовур сувлари хам келиб куйилади. (хажми 1,6-1,8 км ) шурлиги 1 литрда 4-5 гр. Кишда Чордара сув омборидан маълум микдорда сув окизилади. Шунинг учун кул сувининг минераллашув даражаси унчалик юкори эмас[3].

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-318-326

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Сувнинг минерализацияси 90-йилларда Тузкон кулида 10-11 г/л., Айдар кулида (хавзанинг охири хисобланувчи) 14-15 г/л. 1993 йилдан бошлаб, хар йили Чордара сув омбори суви куйилиши хисобига сувнинг шурланиш даражаси пасайиши содир этилган. Айдар кулида 8,5 г/л (гарбий кисм) марказий кисмида 7,9 г/л., Тузкон кулида 7,4 г/л. 2009-2010 йилларда куллар тизимининг минерализацияси 7,2 дан 11,2 г/л., Арнасой сув омборида 0,8 дан 1,6 г/л ни ташкил этган. 2012 ва 2016 йилллар оралигида Чордара сув омборидан сув ташланмаслиги натижасида кулга тоза сув кирмаганлиги сабабли шурланиш даражаси юкорилашиб, баликларни табиий купайишига салбий таъсир курсатмокда[4,5].

Айдар-Арнасой куллар тизими (ААКТ)нинг гидрологияси ва гидрокимёсини урганиш яъни сувнинг микдори, таркиби, минерализацияси, кислород, азот бирикмалари ва огир металларни тахлил килиш, худуднинг морфологияси ва биологик потенциалини илмий асосда урганиш баликчилик ва экототуризимни ривожлантиришда мухим рол уйнайди[6].

Шу сабабли биз Узбекистон худудидаги йирик кул сувининг экологик холатини урганиб, огир металлар билан ифлосланишини мониторингини олиб бориб, экотоксикантлар билан боглик булган огир металларнинг ифлосланиши-ни урганишни асосий вазифасини куйдик.

Экотоксикология тадкикотининг максади атрофдаги (сув) мухитдаги ифлослантирувчи моддаларнинг таркибий узгаришини (миграция, трансформасия, чукинди жинслар, узаро таъсирлар) ва уларнинг организмларга, популяцияларга, жамоаларга ва экотизимларга таъсирини урганишдир.

Экотокциклигига кура элементлар куйидагиларга булинади.

> мухим (биофилик): Fe, Co, Cu, Cr, Mn, Zn ва бошкалар.

> мухим булмаган (жуда захарли): As, Cd, Hg, Pb.

Мухим (биофилик) элементлар - тирик организмларга маълум концентрацияларда функционал учраши хос, аммо атроф мухитда юкори даражада токсик таъсир курсатади. Уларнинг танада тупланиши бир катор биокимёвий функцияларнинг бузилишига олиб келади.

Мухим булмаган металлар атроф мухитда жуда паст даражада булса хам токсик хусусиятга эга булиши мумкин. Улар сув экотизимларининг трофик тузилишида юкори даражада биоаккумулятив хисобланади. Маълумки, организмлар металл концентрациясини тартибга солиш ва органик ксенобиотикларни зарарсизлантириш кобилиятига эга. Шу билан бирга, улар

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-318-326

тирик организмларда куп микдорда тупланиши мумкин. Бу эса тананинг энг мухим функцияларининг бузилишига олиб келади [6,7,8].

Тадкикот натижаларини тахлили бизни экотизимдаги антропоген узгаришларнинг конуниятлари тугрисида ягона тизимда (атроф-мухит шароитидан организмлар, популяциялар, жамоалар) сифатида урганишга ундади. Огир металларнинг туплами асосан усимлик ва хайвон организмлари учун зарур булган "колдик элементлари" руйхатига тугри келади. Бирок, бу "колдик элементлари"ни баъзи бир концентрация чегараларидан ошиб кетиш уларни кучли захарларга айлантиради[9,10].

ТАДЦЩОТ МЕТОДИ

Хозирги кунда огир ва захарли металларни аниклаш учун усуллардан фойдаланиш жадал ривожланмокда. Бундай усулларда бири, Avio™ (Avio200) тизими хатто энг мураккаб тахлилни хам кила олади. Суюлтирилган наъмуналарда ишлашда самарадор ва мослашувчан. Avio200 юкори даражада ишлаши билан бирлаштирилган мисли курилмаган фойдаланиш кулайлиги, аппарат хусусиятлари ва интуитив дастурий таъминот куп элементли тадкикотларни бажарилишини таъминлашда оддий синглетон тахлили каби осонлиги билан ажралиб туради.

Avio200 куйидаги хусусиятлар эга:

• барча ИСП тизимлари орасида аргоннинг энг кам сарфланиши;

•жуда тез ишга тушириш (бир неча дакикадан сунг кувват ёкилган, спектрометр ишлашга тайёр);

• ажойиб сезувчанлик ва рухсат барча максадли элементлар учун;

• кенгайтирилган чизикли диапазон ва дуал плазма текшируви.

Avio200 Функционаллиги, ишончлилиги билан ИСП тизимидан талаб

килинадиган барча хусусиятларни уз ичига олади.

ААКТ дан олиб келинган сув наъмунаси таркибидаги огир металлар тахлили Гулистон давлат университетининг экспрементал биология лабораториясининг "Кимёвий тахлил" булимида Avio200 (ИСП-ОЭС) оптик эмиссион спектрометрик усулида аникланди.

НАТИЖАЛАР

ААКТ дан олиб келинган сув наъмунаси фильтрдан утказилган холда тугридан-тугри анализга куйилди. Колбадаги эритма автонамуна олиш булимидаги махсус пробиркаларга солиниб, анализ олиш учун

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-318-326

жойлаштирилади. Тайёрланган намуна анализ учун Avio200 ИСП-ОЭС индуктив богланган плазмали Оптик эмиссион спектрометр (Perkin Elmer, А^Ш)да анализ килинди. Курилманинг аниклик даражаси юкори булиб, эритма таркибидаги элементларни 10-9 г аникликкача улчаш имконини беради.

Куз, киш, бахорги ёгингарчиликдан сунг ААКТ дан 2021 йил апрел ойида олиб келинган кул сув таркибидаги огир металлар сув наъмунасида фильтрдан утказилган холда тугридан-тугри анализга куйилди. Тахлил натижалари куйидагича булди.

Сув анализи (11.04.2021)

№ Cr Со Zn Cu V Мо Sn Pb Cd Sb

(мг/ (мг/л) (мг/ мг/л) (мг/ (мг/ (мг/ (мг/ (мг/ (мг/

л) л) л) л) л) л) л) л)

1 0.008 0.0002 0.007 0.0002 0.009 0.019 0 0 0 0

2 0.008 0.002 0.006 0 0.005 0.017 0 0 0 0

3 0.003 0.002 0.005 0.0002 0.007 0.020 0 0 0 0

4 0.005 0.003 0.004 0 0.009 0.020 0 0 0 0

5 0.002 0.002 0.003 0 0.008 0.020 0 0 0 0

6 0 0.001 0.005 0 0.013 0.023 0 0 0 0

МУ^ОКАМА

Жадвалдан куриниб турибдики, юкоридаги унта элементга сув наъмунаси фильтрдан утказилган холда тугридан-тугри анализга куйилганда Sn, Pb, Cd, Sb аникланмади. Анализга куйилган олтита наъмунадан иккитасида Cu рухсат этилган микдор (РЕМ) дан бироз куплиги аникланган булса, колганларидан мутлоко аникланмади.

Мис энг мухим элементларидан биридир. Табиий чучук сувларда

"5

миснинг микдори 2 дан 30 мкг/дм гача, денгиз сувларида эса 0,5 дан 3,5 мкг/дм гача. Миснинг юкори концентрацияси (литр учун бир неча граммгача) кислотали кон сувлари учун характерлидир.

Cu(II) бирикмалари табиий сувларда энг кенг таркалган. Cu(II) бирикмаларидан сувда кам эрийдиган Cu2O, Cu2S ва CuCl энг кенг таркалган. Сувли мухитда лигандлар мавжуд булганда, гидроксид диссоциланиш мувозанати билан бир каторда, металл аква ионлари билан мувозанатда булган турли хил мураккаб шаклларнинг хосил булишини хисобга олиш керак.

Табиий сувларга кирувчи миснинг асосий манбаи кимё ва металлургия саноатининг окава сувлари, шахта сувлари ва сув утларини улдириш учун

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-318-326

ишлатиладиган альдегид реагентларидир. Мис сув тизимларида ишлатиладиган мис кувурлари ва бошка тузилмаларнинг коррозияси натижасида хосил булиши мумкин. Ер ости сувларида мис таркиби сувнинг уни уз ичига олган жинслар (халкопирит, халкоцит, ковеллит, борнит, малахит, азурит, хрисаколла, бротантин) билан узаро таъсиридан келиб чикади.

Санитария ва маиший сувдан фойдаланиш учун сув омборлари сувида миснинг рухсат этилган максимал концентрацияси 0,1 мг/ дм (зарарлиликнинг чегаравий белгиси умумий санитария), баликчилик сув хавзалари сувида - 0,001 мг /дм3.

Ифлосланмаган ва озгина ифлосланган дарё сувларида хром микдори литрига микрограмнинг бир неча ундан бир кисмидан литрига бир неча микрограмгача, ифлосланган сув хавзаларида литрига бир неча унлаб ва юзлаб микрограмларга етади[11,12].

-5

Денгиз сувларида уртача концентрация 0,05 мкг/дм , ер ости сувларида-одатда 10-102 мкг/дм ни ташкил килади. Куп микдорда Cr(VI) ва Cr(III) бирикмалари кансероген хусусиятларга эга. Cr(VI) бирикмалари хавфлирокдир.

Санитария учун сув омборларида уларнинг микдори Cr(VI) учун 0,05

3 3

мг/дм , Cr(III) учун 0,5 мг/дм учун РЕМи дан ошмаслиги керак. Cr(VI) учун РЕМ - 0,001 мг/дм3, Cr(III) учун - 0,005 мг/дм3.[13]

Рух элементи сувда асосан ион шаклида ёки минерал ва органик комплекслари шаклида мавжуд. Баъзан у эримайдиган шаклларда учрайди: гидроксид, карбонат, сулфид ва бошкалар шаклида.

Дарё сувларида рух концентрацияси одатда 3 дан 120 мкг/дм гача, денгиз сувларида эса 1,5 дан 10 мкг/дм гача. Рудадаги ва айникса pH киймати паст булган шахта сувларидаги таркиб сезиларли булиши мумкин.

Рух элементи организмларнинг усиши ва нормал ривожланишига таъсир килувчи фаол микроелементлардан биридир. Шу билан бирга, куплаб рух бирикмалари (сульфати ва хлориди) захарли.

Зарарлиликнинг чекловчи курсаткичи- органолептик холатларда РЕМ 7п2+-1мг/дм3, зарарлиликнинг чегараловчи белгиси-токсикологик холатларида РЕМ Zn2+ -0,01 мг/дм3.[13]

Ванадий асосан дисперс холатда булиб, темир рудаларида, мойларда, асфальтларда, битумларда, сланецларда, тошкумирларда ва бошкаларда учрайди. Табиий сувларнинг ванадий билан ифлосланишининг асосий манбаларидан бири нефть ва уни кайта ишлаш махсулотлари хисобланади. Табиий сувларда жуда паст концентрацияларда учрайди: дарё сувида 0,2-4,5

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-318-326

3 3

мкг/дм , денгиз сувида уртача 2 мкг/дм .

Сувда баркарор анион комплексларини (V4O12)4- ва (УюОгб)6" хосил килади. Ванадийнинг юкори концентрацияси инсон саломатлиги учун зарарли. Ванадийнинг рухсат этилган микдор (РЕМ)и 0,1 мг/дм , санитария-

-5

токсикологик зарарлиликнинг чегараловчи курсаткичи эса РЕМи 0,001 мг/дм .

Молибден бирикмалари таркибида молибден булган экзоген минераллардан ювилиши натижасида ер усти сувларига киради. Молибден сув хавзаларига кайта ишлаш корхоналари ва рангли металлургия корхоналарининг окава сувлари билан хам киради. Молибден бирикмаларининг концентрациясининг пасайиши кам эрийдиган бирикмаларнинг чукиши, минерал суспензиялар билан адсорбсия жараёнлари ва усимлик сув организмлари томонидан истеъмол килиниши натижасида юзага келади. Ер усти сувларида молибден асосан МоО4 - шаклида булади. Органоминерал комплекслар шаклида мавжуд булиш эхтимоли юкори.

-5

Дарё сувларида молибден 2,1 дан 10,6 мкг/дм гача концентрацияларда учрайди. Денгиз сувида уртача 10 мкг/дм молибден мавжуд.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Юкори концентрацияларда молибден зарарли хисобланади. Молибденнинг куплиги билан метаболизм бузилади.

Санитария учун сув хавзаларида молибденнинг рухсат этилган максимал концентрацияси 0,25 мг/дм ни ташкил килади.

У табиий сувларга калай уз ичига олган минералларни (касситерит, станнин) ювиш жараёнлари натижасида, шунингдек, турли саноат тармокларининг окава сувлари билан (тукималарни буяш, органик буёклар синтези, калай кушилиши билан котишмалар ишлаб чикариш ва бошкалар) киради.

Калайнинг токсик таъсири кичикдир. Калай субмикрограм консентрациясида ифлосланмаган ер усти сувларида учрайди. Ер ости сувларида унинг консентрацияси 1 дм учун бир неча микрограмга этади[13].

ХУЛОСА

Антропоген ифлосланишнинг купайиши ва пасайиши шароитида экотизимнинг ифлосланиш траекториясининг ахамияти келажакдаги узгаришларни башорат килишга, амалий минимал харакатларни антропоген таъсирини чеклаш, камайтиришга ва экотизимни тиклаш жараёнларини тезлаштиришга каратилган амалий харакатларни тугри йуналтиришга имкон беради.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-318-326

Сувнинг сифатини белгиланган меъёрларда саклаш, ахоли саломатлигини, биологик хилма-хилликни, табиий ва саноат махсулотларини, табиатнинг эстетик хамда реакцион салохиятини саклаш учун зарурий шартдир.

Шундй экан, Айдар-Арнасой куллар тизими ва унинг киргок минтакаларини илмий асосланган холда урганиб чикиш максадида "Айдар-Арнасой куллар тизими сувининг таркибида огир металлар ионларини аниклаш" мавзусида илмий тадикот ишлари олиб борилмокда.

Айдар-Арнасой куллар тизимида сув таркибини урганиш максадида олиб борилаётган тадкикот давомида куйидаги ишларни бажариш режалаштирилган:

- кул суви таркибидаги асосий ионлар ва феноллар, нитратлар, пестицидлар ташкари баъзи огир металлар микдори аникланиб, кулнинг асосий гидрокимёвий холати бахоланади. Бу тахлиллар кулдаги баликлар ва баъзи сувда сузувчи кушларга сувда ортикча элементларнинг таъсирини урганиш учун зарур.

Шундай экан, мамлакатимизда баркарор ривожланиш борасидаги устувор йуналишлардан бири хам минтакамизда соглом экологик вазиятни саклаб колишга каратилган. Сув-боткок худудлари эса экологик тизимлар баркарорлиги ва бус-бутунлигини таъминлашда тизим занжирининг мухим бир халкаси сифатида алохида урин тутади. Юкоридагилардан келиб чикиб айтиш мумкинки, кулдаги экологик баркарорликни келгуси авлодлар учун саклаб колиш учун барчамиз бирдек масъулмиз.

REFERENCES

1. Yakhshieva, Z. Z., & Akhmadzhonova, Y. T. (2020). Ecological condition of Aydar-Arnasay lakes and its improvement. In Problems and prospects of innovative technology and technologies in the field of environmental protection//International scientific and technical on-line conference Part-I (pp. 38-140).

2. Gudalov, M. (2019). Foundation of Aydar-Arnasay lakes system and their effects on the environmental landscape. Nature and Science, 17(11), 111-114.

3. Ziyatovna, Y. Z., Tojimurodovna, A. Y., & Tojimurodovna, A. U. (2021). Aydar-Arnasoy ko'llar tizimining gidrologik tavsifi va ekologik holati. Science and Education, 2(7), 160-169.

4. Тайлаков, А. А., & Бердиева, Д. Ш. (2015). Последствия экологического воздействия на окружающую среду Айдаро-Арнасайских озёрных систем. Молодой ученый, (9), 488-493.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-318-326

5. Тайлаков, А. А. (2021). Важность изменения качественных показателей водных ресурсов озерной системы Айдар-Арнасай при использовании их природных ресурсов. Global Science and Innovations: Central Asia (см. в книгах), 3(4), 105-109.

6. Ziyatovna, Y. Z., Tojimurodovna, A. Y., & Akhmedovna, S. S. (2021). The Concept and Principles of Nature Pollution Monitoring. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 1038-1043.

7. Яхшиева, З. З., & Ахмаджанова, Ё. Т. (2021). Загрязнение водных объектов неорганическими токсикантами. Science and Education, 2(9), 106-121.

8. Akhmadjonova, U. T., Akhmadjonova, Y. T., & Yakhshieva, Z. Z. (2021). Technogenic Transformations of the Aidar-Arnasay Lake System and their Geological Consequences. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 29122916.

9. Ахмаджанова, Ё. Т., & Яхшиева, З. З. (2021). Анализ воды Айдар Арнасайского озера на содержание тяжелых металлов. Журнал естественных наук, 1(4).

10. Akhmadzhonova, Y. T., & Yakhshieva, Z. Z. (2020). Effects of heavy toxic metals on water quality. Science and Edification No, 7, 8-11.

11. Яхшиева, З. З., Ахмаджонова, Ё. Т., & Ахмаджонова, У. Т. (2021). Окова сувларни тозалаш усуллари ва технологиялари. Science and Education, 2(9), 199209.

12. Яхшиева, З., & Ахмаджанова, Ё. Экономика и социум. Экономика, (9), 882887.

13. http://www.cawater-info.net/water quality in ca7norm10.htm

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.