Научная статья на тему 'АЙДАР-АРНАСАЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИДА СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ БАЛАНСИНИ АНИҚЛАШ ВА БАҲОЛАШ'

АЙДАР-АРНАСАЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИДА СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ БАЛАНСИНИ АНИҚЛАШ ВА БАҲОЛАШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

229
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кўллар тизими / гидрология / сув сатҳи / майдони / сув ҳажми / кириш ва чиқиш сувлари / коллектор дренаж сувлари / инфилтрация ва сув баланси. / lake system / hydrology / water level / area / water volume / inlet and outlet waters / collector drainage waters / infiltration and water balance.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Абдуразоқ Абилович Тайлақов

Тадқиқот йиллари давомида AAЛСдаги сув баланси қуйидагича ўзгарди. Тадқиқотлар олиб борилган йилларда Чордара сув омбори орқали кўп миқдорда сув оқизилганлиги сабабли кўл тизимидаги сув миқдори 2004 ва 2012-йиллардаги кириш сув миқдоридан кўп бўлган. Кўл тизимига қўшилган сув миқдори 2004 йилда 1104,5 млн.м3, 2012 йилда 203,4 млн.м3 ни ташкил етди. Қолган йилларда Чордара сув омбори орқали буғланиш кўп бўлганлиги ва сув миқдори кам бўлганлиги сабабли чиқаѐтган сув миқдори кирувчи сувдан кўп бўлган. 2006 йилда -1767,1 млн м3, 2008 йилда -585,2 млн м3, 2010 йилда -802,6 млн м3, 2014 йилда -1505,0 млн м3, 2016 йилда -1177,4 млн м3, 2018 йилда -113 млн.м3 га етди. Кўл тизимининг сув балансига таъсир етувчи асосий екологик омиллар сирдарѐ сувининг Чордара сув омбори орқали оқиб ўтиши йиллар давомида ўзгариб бориши, кўл тизими юзасидан сувнинг юқори даражада буғланиши атмосферага олиб келганлигидир. чиқишларнинг кўпайиши.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Абдуразоқ Абилович Тайлақов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Over the years of the study, the water balance in the AALS has changed as follows. The amount of water in the lake system was higher than the amount of inlet water in 2004 and 2012 due to the large amount of water discharged through the Chordara Reservoir during the years of the study. The amount of water added to the lake system in 2004 was 1104.5 million m 3 , in 2012 203.4 million m 3 . In the remaining years, the amount of outgoing water was higher than the inlet water due to high evaporation and low amount of water discharged through the Chordara Reservoir. -1767.1 million m 3 in 2006, -585.2 million m 3 in 2008, -802.6 million m3 in 2010, -1505.0 million m 3 in 2014, -1177.4 million m 3 in 2016, In 2018, it amounted to -1365.1 million m 3 . The main environmental factors affecting the water balance of the lake system are the fact that the flow of Syrdarya water through the Chordara reservoir has changed over the years, the high evaporation of water from the surface of the lake system into the atmosphere has led to an increase in outflows.

Текст научной работы на тему «АЙДАР-АРНАСАЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИДА СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ БАЛАНСИНИ АНИҚЛАШ ВА БАҲОЛАШ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

АЙДАР-АРНАСАЙ КУЛЛАР ТИЗИМИДА СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ БАЛАНСИНИ АНЩЛАШ ВА БА^ОЛАШ

Абдуразок Абилович Тайлаков

Жиззах политехника институти 3 -боскич (PhD) таянч докторанти

Taylakov1964@mail.ru

ANNOTATSIYA

Тадкикот йиллари давомида ААЛСдаги сув баланси куйидагича узгарди. Тадкикотлар олиб борилган йилларда Чордара сув омбори оркали куп микдорда сув окизилганлиги сабабли кул тизимидаги сув микдори 2004 ва 2012-йиллардаги кириш сув микдоридан куп булган. Кул тизимига кушилган сув микдори 2004 йилда 1104,5 млн.мЗ, 2012 йилда 203,4 млн.мЗ ни ташкил етди. Долган йилларда Чордара сув омбори оркали бугланиш куп булганлиги ва сув микдори кам булганлиги сабабли чикаётган сув микдори кирувчи сувдан куп булган. 2006 йилда -1767,1 млн мЗ, 2008 йилда -585,2 млн мЗ, 2010 йилда -802,6 млн мЗ, 2014 йилда -1505,0 млн мЗ, 2016 йилда -1177,4 млн мЗ, 2018 йилда -113 млн.мЗ га етди.

Кул тизимининг сув балансига таъсир етувчи асосий екологик омиллар сирдарё сувининг Чордара сув омбори оркали окиб утиши йиллар давомида узгариб бориши, кул тизими юзасидан сувнинг юкори даражада бугланиши атмосферага олиб келганлигидир. чикишларнинг купайиши.

Калит сузлар: куллар тизими, гидрология, сув сатх,и, майдони, сув хджми, кириш ва чикиш сувлари, коллектор дренаж сувлари, инфилтрация ва сув баланси.

ABSTRACT

Over the years of the study, the water balance in the AALS has changed as follows. The amount of water in the lake system was higher than the amount of inlet water in 2004 and 2012 due to the large amount of water discharged through the Chordara Reservoir during the years of the study. The amount of water added to the lake system in 2004 was 1104.5 million m3, in 2012 - 203.4 million m3. In the remaining years, the amount of outgoing water was higher than the inlet water due to high evaporation and low amount of water discharged through the Chordara Reservoir. -1767.1 million m3 in 2006, -585.2 million m3 in 2008, -802.6 million m3 in 2010, -1505.0 million m3 in 2014, -1177.4 million m3 in 2016, In 2018, it amounted to -1365.1 million m3.

The main environmental factors affecting the water balance of the lake system are the fact that the flow of Syrdarya water through the Chordara reservoir has changed over the years, the high evaporation of water from the surface of the lake system into the atmosphere has led to an increase in outflows.

Keywords: lake system, hydrology, water level, area, water volume, inlet and outlet waters, collector drainage waters, infiltration and water balance.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 845 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

КИРИШ

Айдаро-Арнасой куллар тизими - хозирги кунда Узбекистон Республикаси худудидаги энг йирик сув хавзаси хисобланади. Бугунги кунда куллар тизимида минтакадаги барча сув омборларидан кура купрок сув тупланган [1].

Айдар-Арнасой куллар тизими (Айдаркул, Тузкон ва Арнасой сув омборларини уз ичига олган холда) Тошкентдан 250 километр узокликда, Сирдарё дарёсининг урта кисмида, Чордара сув омборидан жанубда, Узбекистон Республикасининг Жиззах ва Навоий вилоятлари худудида жойлашган. Ушбу сув тизими йигирманчи асрнинг урталарида шаклланган ва сунгги йилларда унинг шаклланиши бир канча боскичлардан утди ва хар бир боскич алохида экологик ва иктисодий фаолият йуналиши ва даражаси билан белгиланди [1,2].

Айдар Арнасой куллар тизимидаги сув балансининг кирувчи кисмига Арнасой кулига Чордара сув омборидан кирадиган Сирдарё сувлари, кул ботикларига ташланаётган коллектор-дренаж сувлари, сув юзасига тушадиган атмосфера ёFинлари ва туFридан-туFри кушиладиган ер ости сувлари киради.

Куллар тизимидан чикиш сувларига сув юзасидан атмосферага буFланиш, суFоришга ишлатиладиган сувлар, ер остига сингадиган инфильтрация сувлари киради. Кириш ва чикиш сувлари микдорининг бахоланиши куллар тизимидаги сув балансини беради [3].

ААКТ нинг сув баланси ва унинг гидрокимёвий режимга таъсири буйича О.Эшчанов ва И.Беликов 2012 томонидан тадкикот ишлари олиб борилган ва 2000 йилдан 2010 йилгача булган даврдаги куллар тизимининг сув баланси урганилган. Урганишлар шуни курсатдики, 2006 йилдан 2010 йилгача Чордара сув омборидан куйилган сув микдори камайиб борган ва куллар тизимига кириш сувларидан чикиш сувларининг микдори ошган. Тадкикот натижасида куллар тизимига карашли Тузкон ва Айдар кулларида минералашуви даражаси ошиб борганлиги аникланган. Олиб борилган тадкикотлар хулосаси шуни курсатадики, Арнасой ва Тузкон кули уртасига дамба курилиши оркали Тузкон кулида сувнинг шурланиш даражаси пасайишига эришиш мумкин ва бу баликчиликни ривожлантиришда мухим рол уйнайди. Лекин олиб борилган тадкикотда куллар тизими сув балансини аниклашда сув юзасидан атмосферага буFланиш, ер ости сингиш сувлари (инфилтрация) мидори аник хисоб китоблар асосида бажарилмаган [4].

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

Н.Верещагина ва бошкалар томонидан (2013) ААКТ ва унинг атрофига таъсир этувчи асосий экологик омилларни аниклаш максадида тадкикот ишлари олиб борилган. Куллар тизимига таъсир этувчи асосий экологик омил Сирдарё сувининг Чордара сув омбори оркали куйилишининг йиллар давомида узгариб туриши хисобланади. Куллар тизими ва унинг атрофига таъсир этувчи экологик омиллардан яна бири куллар тизими сув юзасидан атмосфера хавосига буFланиш юкорилиги кириш сувларидан чикиш сувларининг ошиб кетишига олиб келади. Натижада куллар атрофидаги майда сув ховузчаларидаги сув буFланиб, шурхок майдонларининг купайишига олиб келади ва экологик вазият ёмонлашади. Олиб борилган тадкикот ишларида куллар тизими сув баланси ва бу омилларни урганиш куллар тизими ва унинг атрофидаги худудларда экологик вазиятни бахолашдаги ахамияти урганилмаган [5].

В. С. Вуглинский, И. П. Албул (2016) томонидан ГГИ-3000 буFланишни хисоблаш ускунаси ёрдамида сув юзидан буFланишни хисоблаш буйича тадкикот ишлари олиб борилган ва сув сатхидан буFланишнинг уртача ойлик кийматларини хисоблаш усули таклиф этилган. ГГИ-3000 буFланишни хисоблаш усулига кура буFланиш сув юзаси кенглиги буйича ёз мавсумининг июн-сентябр ойлари давомида олиб борилиши максадга мувофик булади деган хулосага келишган . Х,исоблаш хатолари ± 15-20% ни ташкил этган [6].

ААКТ атрофидагида кул сув баланси буйича (S.Wahyuni ва бошкалар томонидан 2010) тадкикот олиб борилган ва ер ости грунт сувларини (ГС) баркарор бошкариш учун мухим таркибий кисм сифатида таклиф килинган [7].

Куллар тизимида сув балансининг узига хослиги бу ерда грунт сувлари таксимоти ва унинг узаро таъсирини уз ичига олади. Кул сув сатхининг узгариши хар ойда хисоблаб чикилган. Натижа шуни курсатадики, мартдан июлгача ер ости грунт сувларининг микдори ошиб борган булиб, ойига 0,13 -0,83 км гача узгарган. Августдан февралгача грунт сувлари микдори ва сатхи пасайган. Бу ойларда 0,05 дан -0,51 км ни ташкил этган [7].

ААКТ муаммоларини хал килишда замонавий геоинформацион технологиялардан фойдаланиш юзасидан (Примов А.Б., Курбанов Б.Т. 2008) тадкикот ишларини олиб борган. Олиб борилган ишларда куллар тизимининг гидрологияси сув микдори, сув майдони, сатхи замонавий геоинформацион технологиялар ёрдамида урганилган. Космик фототасвирлар асосида хариталар тузилган ва куллар тизимидаги экологик вазиятнинг сув ресурслари параметрларига боFликлиги юзасидан тавсиялар берилган. Лекин куллар

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

тизими сув баланси ва унинг куллар тизими сув ресурсларидан фойдаланишдаги ахамияти тадкикот ишларида ёритилмаган [8].

Адабиётлардаги бизга маълум булган илмий-тадкикот ишлар тахлилидан куйидагилар маълум булди:

Юкорида кайд этилган тадкикот ишларида ААКТ сув ресурсларининг баланси узгариш динамикаси, сув балансини хисоблаш усуллари тулик урганилмаган. Келажакда регион учун мухим булган ААКТ сув ресурсларини мухофаза килиш ва улардан баркарор фойдаланишда куллар тизими сув балансини аниклаш ва бахолаш буйича илмий-амалий тавсиялар ишлаб чикиш лозим булади.

Ушбу ишнинг максади ААКТга кириш ва чикиш сувларининг микдорини хисоблаш ва узгариш динамикасини аниклаш оркали куллар тизими сув балансини аниклаш ва бахолаш.

МАТЕРИАЛЛАР ВА ЦУЛЛАНИЛГАН МЕТОДЛАР

2.1. Тажриба майдони

Айдар-Арнасай куллар тизими Сирдарёнинг урта окимида, Чардара сув омборининг жанубида, Жанубий Мирзачул паст текислиги К,изилкум чуллари билан туташган, Узбекистон Республикасининг Жиззах ва Навоий вилоятлари худудида жойлашган. ААКТ да олиб борилган тажриба майдони 1-расмда курсатилган.

ААКТ сув микдори буйича бугунги кунга келиб Орол денгизидан кейинги минтакадаги иккинчи йирик ёпик сув хавзаси хисоблнади. Куллар тизимининг юза кисми катталиги буFланишнинг юкорилигига олиб келади хамда минтакада иклим узгаришининг мухим омили булиб колади.

Айдар-Арнасой куллар тизимидаги сув балансини хисоблашда куллар тизимига кириш ва чикиш сувлари микдори оркали аникланди.

Айдар-Арнасой куллар тизими и^лим шароити

Ёзда сувнинг максимал харорати 30 °С га етадиган чул зонасида жойлашган саёз куллар учун юкори буFланиш характерлидир. НИГМИ тадкикотлари шуни курсатадики [3], буFланиш микдори хавзаларнинг морфологиясига, саёз ва чукур сув майдонларининг нисбати, купайиш даражасига боFлик ва 1300 мм дан (Айдаркулнинг шаркий кисмида) 1500 мм гача (Шаркий Арнасай куллари). Умуман олганда, хисоб -китобларда буFланиш уртача йиллик киймат кулларнинг морфометрик хусусиятларига

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

туширилганлиги сифатида кабул килинди. Бутун кул тизими учун буFланишнинг уртача киймати 1300 мм деб кабул килинади. Ушбу маълумотларга асосланиб, сув сатхининг майдонларини хисобга олган холда хар йили 4 дан 4,7 км3 гача булган буFланиш йукотилиши хисоблаб чикилган [3, 12].

Олинган натижалар ва уларнинг му^окамаси. 2.2. Тадкикот усули

ААКТ да сув балансини хисоблашда олиб борилган тадкикотлар куллар тизимига кириш ва чикиш сувлари хисобланади.

Куллар тизимига кириш сувларининг микдори Чордара сув омбори оркали куйиладиган Сирдарё суви, КДС сувлари, атмосфера ëFингарчилиги ва ер ости сувларининг кушилиши хисобланади.

Чикиш сувларининг микдорини сув майдони юзасидан атмосфера буFланиши, куллар тизими атрофидаги кишлок хужалиги майдонларини сугориш ва куллар тизимидан ер остига сингиб кетадиган инфильтрация сувлари ташкил килади.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

AAKT ra Cupgape cyBHHHHr ^opgapa cyB oMÖopu op^anu Kupum cyBH MH^gopu Humap gaBoMHga KyHugaruna y3rapraH.

Ky^^ap TH3HMura ^opgapa cyB OMÖopu op^anu Tam^aHaeTraH cyB^apHHHr

3 3

HH^^ap gaBOMHgaru MH^gopu 1993 Hunga 2,650 km , 1994 Hugga 9,286 km , 1994 taga 4,003 km3, 1998 hhw 3,098 km3, 2002 hhw 1,207 km3, 2006 hhw 0,337

3333

km , 2010 HH^ga 0,840 km , 2014 Hunga 0,124 km , 2016 Hunga 0,025 km hh TamKHH этгaн.

^opgapa cyB OMÖopugaH Tam^aHraH энг Karra cyB MH^gopu 9,286 km 1994-HH^ga, энг KaM cyB MH^gopu (0,025 km3) эca 2016-HH^ga Ky3amnraH. 2013, 2017 Ba 2018 HHrnapga yMyMaH Ky^^ap TH3HMHra ^opgapa cyB OMÖopugaH cyB KyfiH^MaraH (2-pacM).

10

s

Ü B

E

I

ra Sita

^ 4 ra £ ra

I ^

6

1

V = -0.1321K + 4.1795 Rz = 0r4143

TiiTTi-ilitvr,i

<$> dp $ # $ # # # # # & # # ^ Q> & <$> <£>

Hmisiap

2-pacM. Afigap-ApHacoH Ky^ap TH3HMHra Hapgapa cyB oiMÖopiigaH Tam.iaHaeTraH cyB

MHKgopHHHHr y3rapnmH giiHaiviiiKacii

AAKT HHHr cyB MafigoHH Ba cyB caTXH ^opgapa cyB oMÖopu op^anu KyfiH^aeTraH Cupgape cyBH Ba K^C cyB.rapHHr Tymuö Typumu HaTH^acuga HH^^ap

gaBOMHga y3rapu6 TypraH. Ky^^ap TH3HMHHHHr cyB MafigoHH 1993 fiunga 2045

2 2 km , cyB caTXH 237,6 m, 2000 fiunga 3140 km , cyB caTXH 244,3 m, 2006 fiunga энг

ro^opu KypcaTrHH cyB MafigoHH 3599 km , cyB caTXH 246,8 m, 2010 fiunga cyB

22 MafigoHH 3412 km , cyB caTXH 245,8 m, 2015 fiunga cyB MafigoHH 3348 km , cyB

caTXH 245,4 m, 2017 fiunga 3224 km2, cyB caTXH 244,7 m. hh TamKHH этгaн [10].

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

Awnnap

CyB MaMflOHU km2

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3-pacM. AAKT cyB MafigoHHHHHr rtii.i.iap aaBOMHga y3rapumH

AAKT cyB caTXHHHHr finmap gaBOMnga y3rapnmH

Hnnnap 1993 1995 1997 1999 2001 2003 2006 2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019

CyB caTx,H, M 237,6 241,6 242,5 243,7 244,5 244,1 246,8 246,5 245,9 245,8 245,8 245,7 244,7 244,6

Awnnap

CyB caT^u, m

4-pacM. AAKT cyB caTXHHHHr fiu^ap gaBOMuga y3rapumH giiHaiviiiKacii

AAKT ra Kyfin^aeTraH K^C cyB^apHHHr ypTana hhothk cap^n Ba hhothk okhm

MH^gopn

Hn^ap 2004 2006 2008 2010 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

HH^HK cap$n, M3/c 61,2 70,1 65,2 86,8 69,8 68,6 72,4 71,6 67,4 66,5 68,2

HH^HK ORHM, M^H.M3 1930,0 2213,8 2056,1 2737,3 2201,2 2163,4 2283,2 2258 2125,5 2097,1 2150,8

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

м3/с 00000000000

2000 2002 2004 2006 2008 2010 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 Йиллар ■ 2000-2019 йиллардаги зовур сувлари уртача йиллик сарфи, м3/с

5-расм. ААКТ га йиллар давомида куйилаётган зовур сувлари микдори динамикаси

ААКТ га 2004-2018 йилларда куйилаётган КДС сувлари куйидагини

3 3

ташкил этган. 2004 йилда 61,2 м /с, йиллик оким микдори 1930,0 млн. м , 2008

3 3 3

йилда 65,2 м /с, йиллик оким микдори 2056,1 млн. м , 2012 йилда 69,8 м /с, йиллик оким микдори 2201,2 млн. м3, 2016 йилда 67,4 м3/с, йиллик оким

3 3

микдори 21250,5 млн. м , 2018 йилда 68,2 м /с йиллик оким микдори 2150,8 млн. м ни ташкил этган. 2004-2018 йилларда ААКТ га куйилган КДС сувларининг умумий микдори 24216,4 млн.м .

ААКТ сув балансини хдсоблаш тадкикот ишларида ер остидан кушилган сувлар микдори уртача 50 млн м3 килиб олинган [3]. Лекин бу микдор йиллар кесимида узгариб туриши мумкин. Шу сабабли ААКТ га инфильтрация оркали ер остидан кушилган сувлар микдорини француз олими А.Дарси конунига буйсунади [9] шу усул ёрдамида хдсоблаб чикилди.

ААКТ га кириш сувлари микдорининг таркиби тадкикотларда хдсобланган ер остидан кушилган сувлар 1993 йилда 31,0 млн.м , 1995 йилда

333

40,4 млн.м , 1997 йилда 41,7 млн.м , 1999 йилда 42,9 млн.м , 2001 йилда 42,9

3333

млн.м , 2003 йилда 41,1 млн.м , 2006 йилда 42,6 млн.м , 2007 йилда 45,4 млн.м ,

333

2009 йилда 44,6 млн.м , 2011 йилда 45,5 млн.м , 2013 йилда 45,7 млн.м , 2015

333

йилда 45,1 млн.м , 2017 йилда 43,4 млн.м , 2019 йилда 43,4 млн.м ни ташкил килган.

Мавжуд ишларда [3] ер остига синган (инфилтрация) сувларининг микдори хам уртача 50 млн м3 деб берилган. Лекин бу малумотларни туFри деб булмайди.

Биз тадкикотларимизда А.Дарси усулидан фойдаланиб куллар тизими ер

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 852 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

остига синган (инфилтрация) сувларининг микдорини хдсоблаб чикдик [9].

Тадкикот олиб борилган йиллар давомида ААКТ дан чикиш сувларининг микдори куйидагича булган.

ААКТ да ер остига синган (инфилтрация) сувларининг микдори 19932019 йиллар учун куйидагича аникланди:

Ql993 = 2045 * 102 * 1 * 237,6/156,8 *104 = 31,0 млн.м

Q2001 = 3173 * 102 * 1 * 244,5/182,1 *104 = 42,6 млн.м

Q2003 = 3106 * 102 * 1 * 244,1/184,6 *104 = 41,1 млн.м

Q2006 = 3599 * 102 * 1 * 246,8/192,4 *104 = 46,2 млн.м

Q2009 = 3441 * 102 * 1 * 245,9/189,6 *104 = 44,6 млн.м

Q2015 = 3348 * 102 * 1 * 245,7/182,4 *104 = 45,1 млн.м

Q2019 = 3216 * 102 * 1 * 244,6/181,4 *104 = 43,4 млн.м

ААКТ да суFоришга ишлатиладиган сувлар куйидагини ташкил этди.

3 3 3

2004 йилда 20,8 млн.м , 2006 йилда 32,4 млн.м , 2008 йилда 75,2 млн.м , 2010

3 3 3

йилда 176,43 млн.м , 2012 йилда 99,4 млн.м , 2014 йилда 245,8 млн.м , 2016

33

йилда 129,0 млн.м , 2018 йилда 150,5 млн.м ни ташкил этган.

Куллар тизимидан ер остига синган (инфильтрация) ва ер остидан кайтган (капиляр) сувлар (1993-2019 йиллар) 1-жадвалда курсатилган. 2006 йилда ААКТнинг сув ресурслари курсатгичлари энг катта кийматларга эришган. ААКТ сув майдони ва ер ости суви окими узунлигининг йиллар давомида

узгариши

1-жадвал

Йиллар 1993 1995 1997 1999 2001 2003 2006 2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019

Сув 2045 2682 2824 3038 3173 3106 3599 3539 3441 3418 3410 3348 3224 3216

майдони км2

Ер ости сув 156,8 160,4 164,3 172,5 182,1 184,6 192,4 192,2 189,6 184,8 183,5 182,4 181,6 181,4

окими

узунлиги,

км

Ер остига 31,0 40,4 41,7 42,9 42,6 41,1 46,2 45,4 44,6 45,5 45,7 45,1 43,4 43,4

синган сув, млн.м3

Ер остидан 31,0 40,4 41,7 42,9 42,6 41,1 46,2 45,4 44,6 45,5 45,7 45,1 43,4 43,4

кушилган 3 сув млн. м

AAKT ga cyB öanaHCH Kymap TH3HMHra KHpHm Ba HHKHm cyB^apHHHHr MHKappHHH xHCOÖ^am opKanH aHHK^aHgH.

YMyMHH maKnga KCE KyÖHgarHHa xucoö^aHagu:

S = Kupum - ^H^Hm (1)

1 ^pMyraHH KyHHgarHHa H^oganam MyMKHH: Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 853 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

S = I + R + ГВалм - Е - Qok^m (2)

Бу ерда, S - кул сувининг узгариши , I - Чордара сув омбори ва КДС

3

тушадиган сув окими, км ,

R KS KS KS .. 3

- кул юзасига туFридан туFри тушадиган eFингарчилик микдори, км

ГВалм - кул билан ер ости сувларининг алмашинуви.

Е - буFланиш хажми, км3. БуFланиш хажми буFланиш тезлигини ер усти сувлари майдони (А) билан купайтириш оркали аникланади.

Qоким - суFоришга кетган оким (Арнасой кули) (км ).

Одатда, кулдан ер ости сувларини чикариш/тулдириш ер ости сувлари алмашинуви билан ифодаланади. Юкоридаги формула тенглама (1) узгарган холатда куйидагича изохланади:

ГВалм 1 + R- Е - Qоким - S

Кейин улар кул якинидаги ер ости сувлари сатхининг узгариши билан микдорий текширилади.

Ер ости сувларининг харакати француз олими А.Дарси конунига буйсунади [9] ва унинг сарфи куйидаги ифода билан аникланади.

Q = F*K*h/l

Бу ерда, Q - сув сарфи, м3/с, F - шу сув утаетгн катлам кундаланг киркимининг юзаси, м , К - филтрация коэффициенти, h - босим баландлиги, l - ер ости сувлари окимининг йули, м.

АйдарАрнасой куллар тизими сув баланси

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2-жадвал

Т/р Сув баланси таркибий Йиллар буйича

кисмлари 2004 2006 2008 2010 2012 2014 2016 2018

1 Кираетган сувлар (млн. м )

Чордара сув омборидан ташланаетган юза сувлар 2865,0 337,0 956,0 840,0 1623,0 124,0 25,0 132,0

ер остидан кушилган сув 41,1 46,2 44,6 45,5 45,7 45,1 43,4 43,3

EFингарчилик 380,0 241,5 280,7 220,2 263,6 192,5 363,2 230,6

КДС 1789,4 1848,4 2531,5 2596,4 2640,9 2587,7 2666,6 2629,5

Жами кираётган сувлар: 5075,5 2473,1 3812,8 3702,1 4573,2 2949,3 3098,2 3035,4

2 Чикаетган сувлар

Юза кисмидан парланган сув 3909,1 4161,6 4278,2 4282,8 4224,7 4163,4 4103,2 4206,7

ер остига кетган сув 41,1 46,2 44,6 45,5 45,7 45,1 43,4 43,3

суFоришга ишлатилган сув 20,8 32,4 75,2 176,4 99,4 245,8 129,0 150,5

Жами сарфланган сув: 3971,0 4240,2 4398,0 4504,7 4369,8 4454,3 4275,6 4400,5

Баланс

Баланс микдори +1104,5 -1767,1 -585,2 -802,6 +203,4 -1505,0 -1177,4 -1365,1

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

2004-2018 йиллар учун тузилган Айдар-Арнасой куллар тизимидаги сув баланси (2-жадвал) шуни курсатадики, 2006 йилдан 2018 йилгача сув баланси салбий булиб колди, яъни бу даврда сарфланиш кисми тушумлардан купрок эди. Бу 2006 йилда бошланган Чардарё сув омборидан чикадиган сувларнинг кескин камайиши билан боFлик (1-расм). Шу билан бирга, уша даврда куллар тизимига тушаётган КДС сувларининг микдори 1930 млн. м3 дан 2283 млн. м3 га ошди. Куллар тизимига КДС сувлари микдорининг ошиши куллардаги сув сатхи ва сувнинг умумий хажмининг кескин пасайишига йул куймади.

Умуман олганда, сув балансидаги номутаносибликларнинг келиб чикиши куллар тизимида утказиладиган мониторингнинг етарли даражада аник эмаслигидан далолат беради.

Айни пайтда нафакат Жиззах ва Навоий вилоятлари, балки бутун мамлакатимиз учун табиатни барпо этувчи мухим ахамиятга эга булган Узбекистондаги энг йирик баликчилик сув омборларидан бири булган куллар тизимида нокулай вазият вужудга келди, уз вактида юкори даражада карор кабул килишни талаб килади.

Айдар-Арнасой куллар тизимининг хозирги холатини экспедиция тадкикотлари материаллари асосида тахлил килиш шуни курсатдики, 2006 йилда бошланган сув омборлари сув сатхини пасайтириш боскичи ва кулларда сувдан фойдаланиш хусусияти сув омборлари ва кушни худудларнинг экологик холатининг ёмонлашувининг аник белгилари билан бирга келади. Бу кул суви шурланишининг боскичма-боскич купайиши, балик махсулдорлигининг пасайиши, дренажланган тубининг бузилган майдонларининг шаклланиши ва KирFOкларнинг шурланиши билан тавсифланади.

ХУЛОСА

Куллар тизимининг турли кисмларининг сув балансини тартибга солишнинг турли хил вариантларини тахлил килиш, урганиш ва амалга ошириш мухимдир.

ААКТ сув баланси куллар тизимига кириш ва чикиш сувларига боFлик холда узгариб туради.

Тадкикот ишларида 2004-2018 йиллар оралотида куллар тизимининг сув баланси урганилди.

3

ААКТ га 2004 йилда кириш сувлари микдори 5075,5 млн.м , чикиш

33

сувлари 3971,0 млн.м , баланс микдори +1104,5 млн.м , 2006 йилда кириш

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

33

сувлари микдори 2473,1 млн.м , чикиш сувлари 4240,2 млн.м , баланс микдори

33

-1767,1 млн.м , 2008 йилда кириш сувлари микдори 3812,8 млн.м , чикиш

33

сувлари 4398,0 млн.м , баланс микдори -585,2 млн.м , 2010 йилда кириш

33

сувлари микдори 3702,1 млн.м , чикиш сувлари 4504,7 млн.м , баланс микдори -802,6 млн.м3, 2012 йилда кириш сувлари микдори 4573,2 млн.м3, чикиш

33

сувлари 4369,8 млн.м , баланс микдори +203,4 млн.м , 2014 йилда кириш

33

сувлари микдори 2949,3 млн.м , чикиш сувлари 4454,3 млн.м , баланс микдори

33

-1505,0 млн.м , 2016 йилда кириш сувлари микдори 3098,2 млн.м , чикиш

33

сувлари 4275,6 млн.м , баланс микдори -1177,4 млн.м , 2018 йилда кириш

33

сувлари микдори 3035,4 млн.м , чикиш сувлари 4400,5 млн.м , баланс микдори -1365,1 млн.м ни ташкил этган.

Куллар тизими сув балансига таъсир этувчи асосий экологик омиллар Сирдаре сувининг Чордара сув омбори оркали куйилишининг йиллар давомида узгариб туриши, куллар тизими сув юзасидан атмосфера хавосига буFланиш юкорилиги кириш сувларидан чикиш сувларининг ошиб кетишига олиб келади. Натижада куллар атрофидаги майда сув ховузчаларидаги сув буFланиб, шурхок майдонларининг купайишига олиб келади ва экологик вазият емонлашади.

REFERENCES

1. Б.Б. Алиханов, О состоянии окружающей среды и использовании природных ресурсов в Республике Узбекистан (ретроспективный анализ за 1988-2007 гг.) Национальный доклад Государственного комитета по охране природы Республики Узбекистан, «Чинор ЭНК», Ташкент, 2008 г. (рус тилида)

2. Э.И. Холматов, Р. Ишанкулов, А.А. Мавлонов и И. Сафаров, Система озер Айдар-Арнасай: текущие и будущие экологические проблемы, J. Uzbekistan ekologik habarnomasi.18-22, 2001.

3. Горелкин Н.Е. Никитин А.М. Водный баланс Арнасайской озерной системы // Тр. САРНИГМИ 1976. -Вып. 39 (120). -С. 76-93.

4. О.Эшчанов, И.Беликов. Оценка водного баланса Айдаро-Арнасайской озерной системы и его воздействие на гидрохимический режим. Сборник научних трудов. Научно-информационный центр Межгосударственной координационной водохозяйственной комиссии Центральной Азии (НИЦ МКВК) 2012. Выпуск 2013, стр. 62-69.

5. Н.Верещагина и други. Основные факторы, влияющие на экологическое

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-845-857

состояние Айдаро-Арнасайской системы озёр и территории вокруг нее. Экологический вестник №8. 2013, стр. 11-13.

6. В. С. Вуглинский, И. П. Албул. Методика расчета испарения с водной поверхности по данным наземного испарителя ГГИ-3000. Вестник СПбГУ. Сер. 7. 2016. Вып. 3. Стр 118-128. Санкт-Петербургский государственный университет, Российская Федерация, 199034, Санкт-Петербург, Университетская наб., 7-9.

7. Sri Wahyuni, Satoru OISHI, Kengo SUNADA and K.N.Toderich. The estimation of groundwater exchange in Aydarkul-Arnasay lake system by a lake water balance model. Page 205-210. Annual Journal of Hydraulic Engineering, JSCE, Vol.54, 2010, February. (инглиз тилида)

8. Примов А.Б., Курбанов Б.Т. Использование современных геоинформационных тех-нологий при решении проблемы Айдаро-Арнасайской озерной системы// Роль молодежи в развитии научных исследований для водного хозяйства и мелиорации земель: материалы Республ. науч.-практ. конф. Ташкент, 2008. С. 216-220.

9. Д.Е.Леонтьев. Основы теории фильтрации: учебное пособие. 2-е изд. / Н. Е. Леонтьев. - Москва: МАКС Пресс, 2017. 88 с.

10.R. Kulmatov, Abdurazok Taylakov, Sayidjakhon Khasanov. Investigating and evaluating the dynamics of change in water resources of the Aydar-Arnasay Lake system in Uzbekistan. Environmental Science and Pollution Research https://doi.org/10.1007/s11356-020-11959-7. (инглиз тилида)

11. Ежегодник качества поверхностных вод и эффективности проведенных водоохранных мероприятий на территории деятельности Главгидромета за 2007 год. Ч. 1. - Ташкент, 2008.

12. Экспедиционное обследование Айдаро-Арнасайской системы озер в период с 21 сентября по 5 октября 2011 года. Отчет. НИЦ МКВК, Госкомприроды, Институт зоологии АН РУз. Ташкент 2011.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.