Научная статья на тему 'ҚАШҚАДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУТ ИПАК ҚУРТИ ҲАЁТЧАНЛИГИ ВА МАҲСУЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ЯНГИ КОМПЛЕКС ПРЕПАРАТНИНГ СИНОВ НАТИЖАЛАРИ'

ҚАШҚАДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУТ ИПАК ҚУРТИ ҲАЁТЧАНЛИГИ ВА МАҲСУЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ЯНГИ КОМПЛЕКС ПРЕПАРАТНИНГ СИНОВ НАТИЖАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
35
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Токсикология / пестицид / дурагай / касалланиш / заҳарланиш.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Акбар Тўрақул Ўғли Рахмонов, Ҳасан Баҳтиёрович Бердиев

Ушбу мақолада ипак қуртининг пилла ўрамаслик ҳолатини ўрганиш мақсадида Қашқадарѐ вилояти шароитида ўтқазилган тажриба натижалари баѐн этилган. Тажрибада куртларнинг ҳаѐтчанлиги, касалланиш фоизи, ипакчанлик каби муҳим кўрсатгичлар таҳлил қилинди. Комплекс препарат Қашқадарѐ вилоятининг шароитида ижобий натижалар кўрсатди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҚАШҚАДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУТ ИПАК ҚУРТИ ҲАЁТЧАНЛИГИ ВА МАҲСУЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ЯНГИ КОМПЛЕКС ПРЕПАРАТНИНГ СИНОВ НАТИЖАЛАРИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-74-80

КАШ^АДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУТ ИПАК ЦУРТИ ХДЁТЧАНЛИГИ ВА МАХ^СУЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ЯНГИ КОМПЛЕКС ПРЕПАРАТНИНГ СИНОВ НАТИЖАЛАРИ

Акбар Туракул уFли Рахмонов

Ипакчилик илмий-тадкикот институти, таянч докторанти

Х,асан Ба^тиёрович Бердиев

Тошкент давлат аграр университети, 2-боскич магистри

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада ипак куртининг пилла урамаслик холатини урганиш максадида Кашкадарё вилояти шароитида утказилган тажриба натижалари баён этилган. Тажрибада куртларнинг хаётчанлиги, касалланиш фоизи, ипакчанлик каби мухим курсатгичлар тахлил килинди. Комплекс препарат Кашкадарё вилоятининг шароитида ижобий натижалар курсатди.

Калит сузлар. Токсикология, пестицид, дурагай, касалланиш, захарланиш.

КИРИШ

Хдшаротлар токсикологияси сунгги ун йилликларда ривожланиб, энтомология, биокимё, атроф-мухит кимёси, пестицидлар хакидаги фан, молекуляр биология, генетика ва бошка фанлар билан узаро богланган фан булиб колмокда. Бу эса уз навбатида янги пестицидларни яратиш ва зараркунандаларга карши курашда куллашни тадкик килиш учун назарий асосдир. Бирок, кишлок хужалигида пестицидларнинг кенг кулланилиши ва саноат мухитининг ифлосланиши туфайли ипак курти каби иктисодий тарафдан фойдали хашаротларни захарланиши кузатилмокда.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ипак куртлари пестицидлар ва атроф-мухитдаги кимёвий моддаларга жуда сезгирдир. Пестицидларнинг куп турлари мавжуд. Пестициднинг тури, дозаси ва вактига караб, у уткир ва сурункали аломатлар сифатида намоён булади. Уткир захарланиш ипак куртларининг улимига олиб келади. Сурункали захарланишда, захарланиш аломатлари бир мунча вакт сезилмайди, лекин захар

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-74-80

ипак куртларида тупланиб колганлиги сабабли, купинча хаётининг кейинги боскичида пилла урамаслик холатлари содир булади. Ипак куртлари захарланса, барг ейиш сусаяди, кукраги катталашади, кайд килади, тартибсиз нажас ёки кизгиш суюклик чикаради. Куп холатларда ипак курти бир неча дакикада захарланиб улиши мумкин. Органофосфат инсектитсидлар билан захарланиш купинча хашарот нервларини утказувчанлигини узиб куяди ва тана улади. Ипак курти захарлангандан кейин нафас олишига тускинлик килади,

орка най заиф уради, бутун танаси заиф булиб, аста-секин улиши исботланган.

1-расм. Пестицидларнинг гидрологик циклдаги харакати (V.I.Lushchak ва б.к., 2018) Пестицидлар орцали сувнинг диффуз ифлосланиши ёки бузланиш

(4) цисца ва узоц масофаларга утиши

(5), эр усти оцимлари (8) ёки эр ости сувларига (13) ювилиши натижасида юзага келади. 1 - пестицидларни цуллаш; 2 - экин томонидан сурилади; 3 - улътрабинафша нурлар билан бузилган; 4 - бузланиш

(атмосферага бугланади); 5 - цисца ва узоц масофаларга ташиш; 6 - ёмгир билан тупланган; 7 - оцим оцими; 8 - куллар ва дарёларга эр усти оцими; 9 -ифлосланган сувлар; 10 - оциш; 11 - тупроц зарраларига ёпишади; 12 -биодеградация (бактериал оксидланиш ёки кимёвий гидролиз билан бузилади); 13 - ювиш (эр ости сувларини оцимларга оцизиш); 14 - атрофдаги уудуднинг ифлосланиши.

Тут ипак курти факат тут барглари билан озиклангани боис пеститцидларга жуда сезгир. Олимлар ипак куртининг Бразилияда учрайдиган дурагайларида турли контцентратцияда захарланишини урганганлар. Натижалар ипак куртини "Chlorantraniliprole" инсектисидининг паст консентрасиясида хам жуда сезгир эканлигини курсатган. Энг юкори ипак курти улим ва пилла урамаслиги икки хил 0,2 ва 0,1 ммл "Chlorantraniliprole" инсектицидининг концентрацияларида кузатилган. ^ишлок хужалик

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-74-80

далаларига инсектицидларни хаво билан куллаш кимёвий моддалар ипак курти учун озика хисобланган тут плантатсияларини хам зарарлаб, пилла хосилига зарар етказиши мумкинлиги исботланган.

Ипак курти личинкалари тут барглари билан озиклангани боис, тутнинг Moris nigra авлодида соя ва хамиртурушни уч хил (3%, 6% ва 9%) концентратцияда даволаш тажрибалари олиб борилган. Хамиртуруш ва соя турли концентрацияси билан moris nigra баргларида озикланганда пилла ва пилла кобикларининг ортиши кузатилган.

Ипак курти усишига никел хлорид кушимчасини тут баргига экстранутриентларнинг кушилиши уларнинг усиши ва пилла хосилига сезиларли таъсир килган. Ипак куртининг ривожланишини сезиларли даражада оширган, куртлик даврини кискартирган, пилла хосилини ошишига ва куртларнинг репродуктив курсатгичларига ижобий таъсир килган.

Кумуш нанозаррачалар ва Спирулина кушимчаси билан ишлов берилган тут баргларини 5-ёшдаги ипак куртларининг озикланиш ва махсулдорлик курсаткичларига таъсирини киёсий тахлил килинган. Натижада кумуш нанозаррачалар ва Спирулина кушимчалари билан озикланган ипак курти личинкалари озука истеъмол килиши фаоллашиб, пилла сифати сезиларли даражада яхшиланганлиги аникланган.

НАТИЖА ВА МУ^ОКАМА

Тадкикот материали ва услубияти.Тажрибамиз материали килиб, Кашкадарё вилояти шароитида парваришланаётган Хитой Халк Республикасидан келтирилган хориж дурагайи олинди. Биз уз тажрибамизни ишлаб чикариш шароити билан бирга олиб бордик. Ипак куртлари 2-ёшга утганида куртлар 300 донадан санаб олинди. Тажрибалар 5 хил вариантда, хар бирида 300 донадан 3 кайтаришда куртлар парваришланди.

Тадкикот натижалари.Тут ипак куртининг пилла урамаслик касаллигини урганиш максадида кумуш нитрат (AgNO3), калий йодид (KJ), аскорбин кислотаси ва селен (Se) моддаларидан комплекс препарат тайёрланиб, уларни 0,5, 1,0, 1,5 фоизли концентрацияларда, тут баргига сепиб, шу барг билан тажриба куртлари бокилди. Шу тажрибаларга назорат сифатида худди шу дурагайни тут баргини тоза сувда ювиб ва ювмасдан хам бокиб курилди. Утказилган синовларда куртларни биологик курсатгичлари, пиллаларнинг навдорлиги ва пиллаларнинг куриш коэффициентлари аникланди (1-жадвал).

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-74-80

1-^agBan

KoMnneKC npenapaT öunaH öoKunraH TyT unaK KypTHHHHr xopn^ gyparaHuHH ÖHonorHK KypcaitHHnapH (2021 hhh, öaxpp, K^am^agape)

^ypT^apHHH r xaeTHaH^Hru X±Sx , (%) Kaea^^aHH nu^^a Ba3HH X ±S x, (r) nu^^a kqöhfh HnaKnaH^H

Bapuam^a m (|)qiBh Ba3HH k

P X±Sx, (%) X ±S x, (Mr) X±Sx, (%)

1-вapнaнт (0,5 %) 94,6±0,4 1,4±0,2 1,71±0,00 9 403±5,0 23,5±0,2

2-вapнaнт (1,0 %) 79,3±2,2 6,0±1,6 1,77±0,00 6 413±0,4 23,4±0,1

3-вapнaнт (1,5 %) 69,0±0,8 7,7±0,4 1,61±0,02 397±7,0 24,7±0,7

4-вapнaнт (eyB^u) 80,6±0,4 0,83±0,24 1,63±0,01 404±2,0 25,1±0,1

5-BapuaHT (kqhtpq^) 71,3±0,4 3,7±0,3 1,43±0,00 4 350±10, 0 24,4±0,8

Ymöy ^agBanga KenrapunraH MatnyMoraapra Mypo^aar KH^caK, KypraapHHHr xaeTHaHnnrH Ba KacarnaHHm KypcaTrHHH SyHuna энг MKppu Hara^anap 1 Ba 4-Bapuaffraapga HaMoeH öyngn (94,6%, 80,6%; 1,4%, 0,83%). HnaKnaHHHK KypcaTrHHH SyHuna эсa axmn Hara^anap 3-4 Bapuaffraapga Ky3arangH (24,7%, 25,1%).

2-pacM. ^ypT^apHHHr xaeTnaH^uru

1-BapuaHT 2-BapuaHT 3-BapuaHT 4-BapuaHT 5-BapuaHT (0,5 %) (1,0 %) (1,5 %) (eyB^H) (KOHTPQ^)

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-74-80

2-жадвалда етиштирилган пиллаларнинг навдорлик курсаткичлари келтирилган.

2-жадвал

Комплекс препарат билан бокилган тут ипак куртлари пиллаларининг навдорлик курсаткичлари (2021 йил, бахор мавсуми, Кашкадарё вилояти)

1-навлилик 2-навлилик Навсизлик фоизи (%), X ±S x

Вариантлар фоизи (%), X ±S x фоизи (%), X ±S x

1-вариант (0,5 %) 61,0±1,6 20,9±1,1 18,1±0,5

2-вариант (1,0 %) 60,3±2,1 19,5±2,7 20,2±1,2

3-вариант (1,5 %) 53,0±1,4 22,4±2,0 24,7±0,6

4-вариант (сувли) 77,0±3,03 12,3±1,0 10,6±2,1

5-вариант (контрол) 81,0±1,7 6,8±0,6 12,0±2,2

3-расм. Пиллаларининг навдорлик курсаткичлари

3-жадвалда етиштирилган пиллаларнинг куриш коэффициенти келтирилган.

3-жадвал

Комплекс препарат билан бокилган тут ипак курти пиллаларининг куриш коэффициент курсатгичлари (2021 йил, бахор, Кашкадарё)

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-74-80

Вариантлар Тажрибадаги барча пиллалар OFирлиги (гр) Тажрибадаги пиллалар Fyмбаги улганидан кейин OFирлиги (гр) Куриш коэффициент (%)

1-вариант (0,5 %) 443,44 179,53 2,47

2-вариант (1,0 %) 390,40 156,16 2,50

3-вариант (1,5 %) 290,54 118,10 2,46

4-вариант (сувли) 353,26 137,99 2,56

5-вариант (контрол) 277,74 109,78 2,53

Олинган натижалардан куриниб турибдики, пиллаларнинг куриш коэффициенти буйича энг яхши натижалар 1-2-3-вариантларда кузатилган (2,47%, 2,5%, 2,46%).

ХУЛОСА

Таркибида кумуш нитрат ва калий ёдид каби зарасизлантирувчи моддалар мавжуд булган комплекс препаратни Кашкадарё вилояти шароитида синовдан утказганда ипак куртларининг хаётчанлигини, пилла вазнини ва энг асосийси ипакчанликни ошишига хамда касалланишни камайишига олиб келиши исботланди. Комплекс препаратни самарасини аниклаш буйича тажрибаларни пилла урамаслик анамалияси кайд этилган худудларда хам олиб бориш максадга мувофик.

REFERENCES

1. V.I.Lushchak., T.M.Matviishyn., V.V.Husak., J.M.Storey., K.B.Storey. Pesticide toxicity: A mechanistic approach//Experimental and clinical sciencesjournal. -Germany, 2018 № 17. С. 1101-1136. DOI: 10.17179/excli2018-1710

2. Bignotto T.S., Pereira N.C., Ribeiro L.Ch., Brancalhao R.C., Mizuno. Sh., Aita W.Sh. Evaluation of the toxic effect of insecticide chlorantraniliprole on the silkworm Bombyx mori (Lepidoptera: Bombycidae) // Open Journal of Animal Sciences. - Brasil, 2013. - Vol. 3. - № 4. - Р. 343-353.

3. M.A.Sawsan Biological and Physiological Effects on Mulberry Silkworm Fed onMulberry Leaves Treated with Yeast and Soybean // Journal of Plant Protection

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-74-80

and Pathology. - Vol. 11 (7). 2020. - P. 349-351. www.jppp.mans.edu.eg

4. Aid R.I., Ali A.O.,PaulD.K., SultanaSh., Banu N.A.,RafiqulM.D.Effect of Salt, Nickel Chloride Supplementation on the Growth of Silkworm, Bombyxmori L. (Lepidoptera: Bombycidae)//Journal of Biological Sciences. - Pakistan, 2004. - № 2. - C. 170-172.

5. S.T.Dharanipriya,R.Comparative Study of nutritional and economical parameters of silkworm (Bombyxmori) treated with silver nanoparticles and Spirulina. The Journal of Basic and Applied Zoology. 2019. №80(1). C.21 DOI:10.1186/s41936-019-0096-0

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.