Научная статья на тему 'ЛЕГИТИМАЦИЯ БИЗНЕС ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ (НАЦИОНАЛЬНЫЙ И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ)'

ЛЕГИТИМАЦИЯ БИЗНЕС ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ (НАЦИОНАЛЬНЫЙ И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ) Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
129
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
легитимация / управления бизнесом / Международный рейтинг / валовый внутренний продукт / малый бизнес / частное предпринимательство / пандемия / государственная регистрация / поставить на учет / государственные услуги / лицензирование / дорожная карта / глобальный кризис / преференция / legitimation / business management / international ranking / gross domestic product / small business / private entrepreneurship / pandemia / state registration / public service / licensing / road map / global crisis / preference.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Машраб Бердикулов

в данной статье автор рассматривает аналитический подход к тому, как деятельность предпринимательских субъектов регулируется на основе законодательства Республики Узбекистан. В частности, была проанализирована роль субъектов предпринимательской деятельности в экономике страны, их доля в объеме ВВП в сравнении с зарубежными странами. Были составлены мнения о легитимации деятельности бизнес субъектов, что привело к появлению термина "легитимность" в различных определениях и понятиях ученых. В то же время автор широко освещает роль Узбекистана в международном рейтинге Всемирного банка «Doing Business», и проводимые в этой сфере реформы через легализацию предпринимательской деятельности. В текущем периоде пандемии были сопоставлены меры, реализуемые в Узбекистане и ряде развитых стран по поддержке предпринимательства и их деятельности. Исходя из статьи, в сводном разделе автор выдвинул ряд предложений и рекомендаций по законодательству в области легитимации предпринимательской деятельности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEGITIMATION OF BUSINESS ACTIVITY DURING PANDEMIC (NATIONAL AND FOREIGN EXPERIENCE)

In this article, the author considers an analytical approach to how the activities of business entities are regulated on the basis of the legislation of the Republic of Uzbekistan. In particular, the role of business entities in the economy of the country, its share in the volume of GDP was analyzed in comparison with foreign countries. Opinions were drawn up on the legitimization of the activities of business entities, which led to the term "legitimacy" of various definitions and concepts of scientists. At the same time, the author has widely covered the role of Uzbekistan in the international rating of the World Bank "Doing Business" and the reforms carried out in this area through the legalization of entrepreneurial activity. In the current period of the pandemic, measures implemented in Uzbekistan and a number of developed countries to support entrepreneurship and their activities were compared. Proceeding from the article, in the summary section, the author put forward some suggestions and recommendations on legislation in the field of legitimization of entrepreneurial activity.

Текст научной работы на тему «ЛЕГИТИМАЦИЯ БИЗНЕС ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ (НАЦИОНАЛЬНЫЙ И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ)»

Hill

Mashrab Berdikulov,

Head of «Business management» educational department, Yeoju Technical Institute in Tashkent An independent researcher, Tashkent State University of Law

LEGITIMATION OF BUSINESS ACTIVITY DURING PANDEMIC (NATIONAL AND

FOREIGN EXPERIENCE)

Abstract: In this article, the author considers an analytical approach to how the activities of business entities are regulated on the basis of the legislation of the Republic of Uzbekistan. In particular, the role of business entities in the economy of the country, its share in the volume of GDP was analyzed in comparison with foreign countries. Opinions were drawn up on the legitimization of the activities of business entities, which led to the term "legitimacy" of various definitions and concepts of scientists. At the same time, the author has widely covered the role of Uzbekistan in the international rating of the World Bank "Doing Business" and the reforms carried out in this area through the legalization of entrepreneurial activity. In the current period of the pandemic, measures implemented in Uzbekistan and a number of developed countries to support entrepreneurship and their activities were compared. Proceeding from the article, in the summary section, the author put forward some suggestions and recommendations on legislation in the field of legitimization of entrepreneurial activity.

Keywords: legitimation, business management, international ranking, gross domestic product, small business, private entrepreneurship, pandemia, state registration, public service, licensing, road map, global crisis, preference.

Машраб Бердикулов,

Руководитель направления «Управление бизнесом» Технического Института Ёджу в г.Ташкент самостоятельный соискатель Ташкентского государственного юридического универститета

ЛЕГИТИМАЦИЯ БИЗНЕС ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ (НАЦИОНАЛЬНЫЙ И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ)

Аннотация: в данной статье автор рассматривает аналитический подход к тому, как деятельность предпринимательских субъектов регулируется на основе законодательства Республики Узбекистан. В частности, была проанализирована роль субъектов предпринимательской деятельности в экономике страны, их доля в объеме ВВП в сравнении с зарубежными странами. Были составлены мнения о легитимации деятельности бизнес субъектов, что привело к появлению термина "легитимность" в

1

Review of law sciences

a

w ............... I

- Д^

различных определениях и понятиях ученых. В то же время автор широко освещает роль Узбекистана в международном рейтинге Всемирного банка «Doing Business», и проводимые в этой сфере реформы через легализацию предпринимательской деятельности. В текущем периоде пандемии были сопоставлены меры, реализуемые в Узбекистане и ряде развитых стран по поддержке предпринимательства и их деятельности. Исходя из статьи, в сводном разделе автор выдвинул ряд предложений и рекомендаций по законодательству в области легитимации предпринимательской деятельности.

Ключевые слова: легитимация, управления бизнесом, Международный рейтинг, валовый внутренний продукт, малый бизнес, частное предпринимательство; пандемия; государственная регистрация; поставить на учет, государственные услуги, лицензирование, дорожная карта, глобальный кризис, преференция

Машраб Бердикулов,

Тошкент шахридаги Ёджу техника институти "Бизнес бошкариш" таълим йуналиши

рахбари,

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчиси M.Berdikulov@ytit.uz

ПАНДЕМИЯ ДАВРИДА ТАДБИРКОРЛИК ФАОЛИЯТИНИ ЛЕГИТИМАЦИЯЛАШ

(МИЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ ТАЖРИБА)

Аннотация: ушбу мацолада муаллиф тадбиркорлик субъектлари фаолиятини Узбекистон Республикаси цонунчилиги асосида цандай тартибга солинганлиги %ацида та%лилий ёндашиб фикр юритган. Жумладан, бизнес субъектларининг мамлакат ицтисодиётидаги урни, унинг ЯИМ %ажмидаги улуши, хорижий давлатлар билан таццосланган %олда та%лил этилган. Тадбиркорлик субъектлари фаолиятини легитимация цилиш буйича фикрлар юритилиб, "легитимация " терминига олимларнинг турли таъриф ва тушунчаларини келтирган. Шу билан бирга, муаллиф бизнес фаолиятини легитимация цилиш орцалиЖа%он Банкининг "Бизнесни юритиш" халцарорейтингида Узбекистоннинг тутган урни ва ушбу со%ада амалга оширилаётган исло%отларни кенг ёритган. Хозирги пандемия даврида Узбекистон ва бир цатор ривожланган давлатларнинг тадбиркорлик субъектлари ва уларнинг фаолиятини цуллаб-цувватлаш буйича амалга ошираётган чора-тадбирларини циёслаб келтириб утган. Мацоладан келиб чициб хулоса цисмида муаллиф бизнес фаолиятини легитимация цилиш со%асида цонунчиликка айрим таклиф ва тавсияларни илгари сурган.

Калит сузлар: легитимация, бизнес юритиш, халцаро рейтинг, ялпи ички ма%сулот, кичик бизнес, хусусий тадбиркорлик, пандемия, давлат руйхатига олиш, %исобга цуйиш, давлат хизматлари, лицензиялаш, Йул харитаси, глобал инцироз, имтиёз.

Кириш

Маълумки, хозирги кунда тадбиркорлик фаолияти хар кандай мамлакат иктисодиётида жуда мухим урин тутади. Кейинги йилларда иктисодиётимизни мутлако янги асосда ташкил этиш ва янада эркинлаштириш, унинг хукукий асосларини

такомиллаштириш (легитимациялаш), ишлаб чикаришни модернизация ва диверсификация килиш буйича катор конунлар, фармон ва карорлар, пухта уйланган дастурлар кабул килинди ва улар изчил амалга оширилмокда .

Дархдкикат, мамлакатимизда амалга оширилаётган иктисодий ислохотларнинг туб негизи кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларини янада ривожлантириш, уларга эркинликлар яратиш хамда иктисодиётнинг етакчи кучига айлантиришга каратилгандир.

Иктисодиётни модернизациялаш шароитида кичик бизнес ва тадбиркорлик субъектларининг ривожланиши макроиктисодий баркарорликни таъминлашга сезиларли даражада таъсир курсатмокда.

Мамлакатимиз Президенти Ш.Мирзиёев таъкидлаб утганларидек, "Бу - хусусий мулк ва тадбиркорликни янада ривожлантириш ва уларнинг таъсирчан химоясини таъминлашдир [1].

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларини конуний жихатдан куллаб-кувватлаш оркали улар бугунги кунда иктисодиётнинг етакчи бугинига айланиб улгурди. Мамлакатимизда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларининг ривожланиши, уларнинг мамлакат ялпи миллий махсулот таркибидаги улуши тобора усиб бормокда.

Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси томонидан берилган маълумотларга кура сунгги 10 йилликда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг улуши мамлакатимиз ялпи ички махсулотда 50 фоиздан купни ташкил этаётганини гувохи буламиз. Бу эса бизнес фаолиятининг иктисодиёт сохасида накадар мухим урин эгаллашидан далолат беради.

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг улуши [2] (умумий х;ажмга нисбатан % да)

йил ЯИМ саноат Курилиш бандлик экспорт импорт

2000 31,0* 12,9* 38,4* 49,7* 10,2 22,8

2001 33,8* 12,5* 40,4* 51,8* 09,3 26,7

2002 34,6* 15,4* 42,0* 53,5* 07,5 24,9

2003 35.0 10,8 39.9 56.7 07,3 33.7

2004 35.6 11.0 49.6 60.3 07,3 32.7

2005 38.2 10.0 50.9 64.8 6.0 33.7

2006 42.1 10,9 52.1 69.1 11,2 34.2

2007 45.7 13,2 55.4 72.1 14,8 32.0

2008 48.2 14,6 58.4 73.1 12,4 35.7

2009 50.1 17,9 42.4 73.9 14,6 42.5

2010 52.5 26,6 52.5 74.3 13,7 35.8

2011 54.0 28,6 67.6 75.1 18,8 34.3

2012 54.6 29,7 70.0 75.6 14.0 38.6

2013 55.8 33.0 70.6 76.7 26,2 42.4

2014 56.1 36.8 69.5 77.6 27.0 45.4

2015 62,9** 40.6 66.7 77.9 27.0 44.5

2016 64,9** 45.3 66.9 78.2 26.0 46.8

2017 63,6** 41.2 64.8 78.0 22.0 53.6

2018 59,4** 37.4 73.2 76.3 27,2 56.2

*) кичик ва урта бизнес

**) 2015-2018 йиллар учун маълумотлар аницлик киритилган (цайта бауолаб чицилган) маълумотларни уисобга олган уолда келтирилган

Биргина 2019 йилнинг узида мамлакат ЯИМ хажми 511,8 трлн сумни (яъни Марказий банк курси буйича 57,9 млрд А^Ш доллари) ташкил этган булса, шундан тадбиркорлар томонидан ишлаб чицилган махсулотлар улуши 300,3 трлн сумни ташкил этди. [3] Фоиз хисобида ушбу курсаткич 2019 йилда 58,6 фоиз булганини куриш мумкин.

Агарда биз ушбу статистик маълумотларни хорижий ривожланган давлатлар таккослайдиган булсак, мамлакатимиз бу сохада айрим ривожланган давлатлардан кура юкори курсаткичларга эга эканлигига гувох буламиз. Масалан, Россия Федерациясида тадбиркорликнинг ЯИМда улуши жуда паст даражада булиб (21 %) хукумат томонидан ушбу курсаткични 1,5-2 баробарга ошириш буйича алохида ислохотлар олиб борилиши зарурлиги таъкидланган. Х,амда ушбу курсаткич 2024 йилга келиб хеч булмаганда 32,4 фоизга чикариш кузда тутилган [4]. Шу билан бирга Жанубий Кореяда ушбу курсаткич 48%, Буюк Британияда 51 % ва Германияда 53% эканлигини куришимиз мумкин.

Ривожланган давлатлар ЯИМхажмида кичик ваурта корхоналарнингулуши [5]

Агарда ривожланган давлатларда кичик ва урта бизнеснинг улуши умумий урта курсаткичи 58 % ташкил этганини тахлил киладиган булсак, Узбекистон Республикасида ушбу йуналиш буйича самарали ва максадли ислохотлар олиб борилаётганлигини таъкидлаш мумкин.

Шундан келиб чиккан холда, тадбиркорлик фаолияти хар кандай мамлакат иктисодиётида накадар мухим урин эгаллашини яна бир бор таъкидлаш лозим. Демак ушбу бизнес соха вакиллари дунё давлатлари, жумладан, Узбекистонда хам тула конли фаолият юритишлари учун уларга мустахкам хукукий асос ва конуний химоя талаб этилади. Бир суз билан айтганда, тадбиркорлик фаолиятини легитимациялаш талаб этилади.

Хуш легитимация узи нима ва у тадбиркорлик фаолиятида кандай урин тутади.

Умуман олганда, легитимация термини илгари хам мавжуд булган булсада, хукук сохасига 20 аср охири ва 21-аср бошларида кириб келиб ушбу атамадан кенг фойдаланила бошланди. Мамлакатимиз хукукшунослик сохасида эса ушбу атама якин йиллардан бошлаб кисман фойдаланишга утилди.

Легитимация сузи лотинча "legitimus", "lex", "legis" сузларидан олинган булиб конун, конунийлик, хукукий, конунга ёки Конституцияга мос маъносини билдиради. [6] Инглиз тилида "legitimation", "legal", "legacy" сузлари мавжуд булиб, маъноси конуний килиш харакати (the act of making lawful) деб таъриф берилган [7]. Рус тилида "легитимность" терминига "легитимизация", "узаконение", "признание права" яъни "легитимлаштириш", "конунлаштириш" ва "хукукини тан олиш" каби маъноларда мисоллар келтирилган [8].

Америкалик социолог, Джордж Вашингтон Университети профессори Амитай Этциони (Amitai Etzioni) узининг "Entrepreneurship, Adaptation and Legitimation: A Macro-Behavioral Perspective" асарида легитимацияни корхона фаолиятида иштирок этишдан коникиш манбаи сифатида куради. Яъни, хукумат рахбарлари карорлари, хужжатлари ва харакатлари хакконийлик, ахлокий эзгулик булишига ишонч эканлиги ва улар хар кандай вазиятда хам кабул килиниш керак дея таъриф беради [9].

Маълумот урнида шуни айтиш керакки, А.Этциони узининг асарларида легитимациялаш бу нафакат хукукий ёки конуний, балки ахлокий тарафдан хам асосланишини таъкидлаган. Бунга мисол килиб, Косово буйича Халкаро Мустакил Комиссиянинг куйидаги баёнотини келтирган: "НАТОнинг Косовога интервенцияси ноконуний (нелегально- illegal), бирок хакконий (легитимно - legitimate) булган" [10].

Таникли сиёсатшунос олим, Германиянинг Хейделберг Университети (University of Heidelberg) профессори булган Долф Стернбергернинг (Dolf Sternberger 1907-1989) таъкидлашича, легитимация (конунийлик) давлат хокимиятининг асосидир. Бу хукумат томонидан онг сифатида амалга оширилади, чунки у хукумат томонидан бошкарилиш хукукига эга ва хукуматнинг бунга хакли эканлигини эътироф этади [11].

Хуллас хозирги кунда легитимация бу тадбиркорлик фаолиятини амалга оширишнинг асосий шартларидан бири хисобланади. "Легитимация" атамасининг замонавий тушунчаларидан бири 2007 йилда илк бор юриспруденция нуктаи назардан талкин этилиб "...жисмоний ва юридик шахсларнинг хукук ва ваколатларининг конунийлигини легаллаштириш, тан олиш ёки тасдиклаш, шунингдек тегишли хужжатларнинг конунийлигини тасдиклаш" дея батафсилрок таъриф берилган [12]. Хужалик хукуки таълимотида "легитимация" атамаси илк бор профессор В. С. Мартемьянов томонидан ишлатилган булиб, ушбу термин "корхоналар ва якка тартибдаги тадбиркорларни давлат руйхатидан утказиш"да кулланилган [13]. Бугунги кунга келиб эса "легитимация" тадбиркорлик хукуки субъектларининг узига хос хусусиятларидан бири хисобланиб, ушбу терминнинг мазмун-мохияти, Россия Фанлар Академияси академиги В.В.Лаптев таърифи билан айтганда, тадбиркорлик субъектларини давлат руйхатидан утказиш ва хужалик фаолиятининг айрим турларини лицензиялаш билан чамбарчас богликдир [14].

Юцоридагилардан келиб чициб легитимация терминига цуйидагича юридик таъриф беришимиз мумкин. Легитимация бу тадбиркорлик субъектлари фаолиятини тулацонли цонуний амалга оширишнинг %уцуций асоси булиб, уларнинг %уцуц ва ваколатларининг цонунийлигини давлат томонидан тасдицлашдир.

Шундан келиб чщиб, узининг бизнес фаолиятини бошламоцчи булган тадбиркорлик субъектларини белгиланган тартибда давлат руйхатидан утказиш ва уларни щсобга цуйиш легитимациялашнинг илк асосий босцичи уисобланади.

Бизнес фаолиятини легитимациялаш

Узбекистан Республикасида бизнес фаолиятини легитимация килиш сохасида кенг куламли ишлар амалга оширилмокда. Яъни тадбиркорлик субъектлари уз фаолиятларини конуний тулаконли асосда юритишлари учун мамлакатимизда улар фаолиятини ташкил этиш билан богли; купгина норматив хукукий хужжатлар мавжуд.

Утган асрнинг туксонинчи йилларидан бошлаб, яъни социалистик тузумдаги собик СССР парчаланиши арафасида ва мамлакатимиз мустакиллигининг дастлабки йиллариданок тадбиркорлик субъектлари фаолиятини легитимациялаш буйича бир катор Президент ва Вазирлар Махкамаси карорлари кабул килинди.

Буларга мисол килиб, 1991 йил 12 июнда уша вактдаги Узбекистан ССР Министрлар Советининг

159-сон карори билан тасдикланган "Узбекистон ССЖ худудидаги корхоналарни давлат руйхатидан утказиш тартиби тугрисида Низом", Вазирлар Махкамасининг 1994 йилда 153-сон карори билан тасдикланган "Юридик шахслар бирлашмаларини давлат руйхатидан утказиш хакида Низом", Вазирлар Махкамасининг 2003 йил 20 августдаги 357-сон карори билан тасдикланган "Тадбиркорлик субъектларини давлат руйхатидан утказиш, хисобга куйиш ва рухсат берувчи хужжатларни расмийлаштириш тартиби тугрисида Низом" ва Узбекистон Республикаси Президентининг 2006 йилдаги П^-357-сонли, 2011 йилдаги П^-1529-сонли карорларини мисол килиб келтиришимиз мумкин [15].

Хозирда уз кучини йукотган ушбу норматив хукукий хужжатлар оркали уша даврда юртимизда бизнес фаолиятини ташкил этиш, жумладан, белгиланган тартибда руйхатдан утказиш, хисобга куйиш, хабардор этиш, амалга ошириш хукукий асослари легитимациялашди.

2017 йилдан бошлаб тадбиркорлик субъектлари фаолиятини легитимация килишнинг бутунлай янги боскичи бошланди. Бунга сабаб 2016 йил 28 октябрда давлатимиз рахбари Ш.Мирзиёев томонидан кабул килинган "Тадбиркорлик субъектларини давлат руйхатидан утказиш ва цисобга цуйиш тизимини такомиллаштириш тугрисида" ПК-2646 сонли царор булди. Ушбу карор асосида, тадбиркорлик субъектларини давлат руйхатидан утказиш ва хисобга куйиш тартибини тубдан такомиллаштириш буйича 6 та йуналишда 32 та пунктдан иборат булган чора-тадбирлар комплекси маъкулланди [16].

Бундан ташкари, юртбошимиз томонидан 2017 йил 1 февралда "Тадбиркорлик субъектларига давлат хизматларини курсатиш механизмларини такомиллаштиришга доир цушимча чора-тадбирлар тугрисида" ПК-2750 царори имзоланди. Ушбу карорга мувофик, 2018 - 2020 йилларда боскичма-боскич жорий этиладиган, факат тадбиркорлик субъектларига Давлат хизматлари марказлари оркали курсатиладиган давлат хизматлари руйхати тасдикланди. Ушбу руйхат буйича "ягона дарча" марказлари оркали рухсат бериш жараёнларининг 49 та фаолият тури хамда лицензия беришнинг 19 та фаолият турлари белгилаб куйилди. Жумладан, аудит ташкилотлари фаолияти, биржалар, риэлторлик, туристлик, лотерея уйинлари ташкил этиш каби фаолият турлари ушбу марказлар оркали лицензиялаштириладиган булди [17].

Шу билан биргаликда, 2016 йил 28 октябрда кабул килинган П^-2646-сон карорини амалга ошириш чора тадбирлари тугрисида 2017 йил 9 февралда Узбекистон Республикаси

Вазирлар Маукамасининг 66-сон царори кабул килинди. Ушбу карор билан "Тадбиркорлик субъектларини давлат руйхатидан утказиш тартиби тугрисида Низом" тасдикланди [18].

Юкорида курсатилган ушбу норматив хукукий хужжатлар хозирги вактда мамлакатимизда тадбиркорлик субъектлари фаолиятини легитимация килишда энг асосий урин эгаллайди.

Ушбу хужжатларда юртимизда ташкил этиладиган барча ташкилий хукукий шаклдаги тадбиркорлик хукуки субъектларини руйхатдан утказиш, хисобга куйиш, рухсат бериш, лицензиялаш, кайта руйхатдан утказиш, кайта ташкил этиш, фаолиятини амалга ошириш, тугатиш тартиблари каби конуний асослари белгилаб куйилди.

Жах,он банки "Бизнесни юритиш" рейтинги

Бизнес фаолиятини легитимация килиш сохасида юкорида курсатилган кенг куламли ислохотлар натижасида Узбекистон Республикасига хозирги вактда куплаб хорижий сармоядорлар кириб келмокдалар. Табиийки ушбу инвестициялар ва кабул килинаётган норматив хукукий хужжатлар мамлакатимизнинг турли халкаро рейтингларда узининг мавкеини янада мустахкамлашга хизмат килади. Жумладан, Бутунжахон банкининг "Doing business", яъни "Бизнесни юритиш" халкаро рейтингида хам Узбекистон 190 давлат ичида кейинги йилларда салмокли уринларни эгаллаб келмокда.

Маълумот урнида шуни таъкидлаш жоизки, Doing Business рейтинги кичик ва урта бизнес юритиш осонлиги даражасини ифодалайди. Х,озирги пайтда бунда жами 11 индикатор бахоланади: бизнесни руйхатга олиш, курилишга оид рухсатномалар олиш, электроэнергияга уланиш, мол-мулкни руйхатдан утказиш, кредит олиш, миноритар инвесторларни химоялаш, соликларни тулаш, трансчегаравий савдо, шартномаларга риоя килиш механизмлари, банкротлик, шунингдек мехнат бозорини тартибга солиш осонлиги. Doing Business -мамлакатлар инвестициявий иклим холатини тавсифловчи энг оммавий рейтинглардан бири хисобланиб, 2019 йилда Узбекистонга 76-урин берилган эди. 2012 йилга таккослаганда Узбекистон 78 позицияга кутарилди [19].

^увонарли томони шундаки, Узбекистон бизнес фаолиятини легитимациялашнинг энг асосий боскичи бизнесни руйхатга олиш индикаторида ушбу рейтингда 12 уринда кайд этилган. Бирок ушбу рейтингда тадбиркорларнинг халкаро савдодаги фаолияти (165-урин), курилишга рухсат бериш/олиш (134-урин), туловсизликни бартараф этиш (рухсат бериш) (91 -урин), мол-мулкни руйхатга олиш (71 -урин), тадбиркорлик фаолияти учун кредит олиш (61-урин) каби индикаторларда мамлакатимиз курсаткичлари коникарли даражада эмаслигини куришимиз мумкин [20]. Шу сабабли бизнес фаолиятини тулик легитимациялашда ушбу сохаларда хам аник чора-тадбирлар асосида хали ишлар олиб борилиши зарурияти куриниб колмокда.

Шу сабабдан мамлакатимизда ушбу сохада куплаб норматив хукукий хужжатлар кабул килиниб уларнинг ижроси таъминланмокда. Буларга мисол килиб, Узбекистон Республикаси Президентининг "Жахон банки ва Халкаро молия корпорациясининг "Бизнес юритиш" йиллик хисоботида Узбекистон Республикасининг рейтингини янада яхшилаш чора-тадбирлари тугрисида" 2018 йил 13 июлдаги П^-3852-сон карори кабул килиниб, ушбу карорга мувофик Жахон банки ва Халкаро молия корпорациясининг "Бизнес юритиш" хисоботида Узбекистон Республикасининг курсаткичларини яхшилаш буйича "Йул харитаси" тасдикланди [21]. Бундан ташкари, Узбекистон Республикаси Президентининг "Жахон банки ва Халкаро молия корпорациясининг "Бизнес юритиш" йиллик хисоботида Узбекистон Республикасининг рейтингини яхшилашга доир кушимча

чора-тадбирлар тугрисида" 2019 йил 5 февралдаги П^-4160-сон карори имзоланди. Жахон банки ва бошка халкаро молиявий институтлар билан хамкорликда ишлаб чикилган Жахон банки ва Халкаро молия корпорациясининг "Бизнес юритиш" йиллик хисоботида Узбекистон Республикасининг рейтингини янада яхшилаш буйича "Йул харитаси" тасдикланди. Шу билан бирга ушбу карор билан 2022 йилга келиб республиканинг 20-уринга эришишини назарда тутувчи Жахон банки ва Халкаро молия корпорациясининг «Бизнес юритиш» йиллик хисоботида Узбекистон Республикаси рейтингини яхшилашнинг "Бизнес юритишни яхшилаш - 2022" максадли курсаткичлари белгилаб куйилди [22]. ^арорлар билан тасдикланган "Йул харита"ларида "Бизнес юритиш" йиллик хисоботида курсатилган 10 та индикатор буйича амалга оширилиши лозим булган аник чора-тадбирлар ва ваколатли масъул органлар белгилаб куйилди.

Масалан, Бизнес юритиш рейтингда энг паст курсаткичларга эга булган тадбиркорларнинг халкаро савдодаги фаолияти (165-урин) Президентнинг 2019 йил 5 февралдаги П^-4160-сон карорига асосан, халкаро савдо сохасида - товарнинг келиб чикиши тугрисидаги сертификатни бериш Узбекистон Республикаси Инвестициялар ва ташки савдо вазирлиги билан бир каторда ташки иктисодий фаолият иштирокчисининг ариза-декларацияси асосида, ариза топширилган вактдан бошлаб бир иш кунидан ортик булмаган муддатда Савдо-саноат палатаси томонидан хам амалга оширилиши катъий белгилаб куйилди. Бу норма эса табиийки ушбу индикатор буйича мамлакатимиз мавкеини оширишга хизмат килади.

Шу билан биргаликда, 2020 йил январда Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга килган Мурожаатномасида хам мамлакатимизни Жахон банкининг "Бизнес юритиш" рейтингида энг яхши 50 та мамлакат каторига кириш буйича барча ташкилий-хукукий чора-тадбирлар кабул килинганлигини таъкидлаб утганлар [23].

Пандемия даврида тадбиркорлик фаолиятини легитимациялаш

Бизнес фаолиятини легитимация килиш буйича мамлакатимизда олиб борилаётган жадал ислохотлар 2020 йил март ойига келиб жиддий тусикларга учради. Х,аммамизга маълумки, жахон микёсида коронавирус инфекцияси таркалиши сабаб инсонларнинг харакатланишига чекловлар киритилиши ва корхоналар фаолиятини тухтатиш туриш зарурияти энг йирик иктисодиётга эга мамлакатларда ишлаб чикариш ва истеъмол хажмларининг кескин кискариши, глобал ишлаб чикариш занжирлари ва савдо алокаларининг издан чикиши, дунё молия бозорларида хом ашё товарлари нархининг пасайиши ва конъюнктуранинг ёмонлашувини келтириб чикарди.

Табиийки, глобал иктисодиёт тизимининг бир кисми булган Узбекистон иктисодиётига хам мазкур омиллар таъсир килмокда, бу эса уз навбатида ушбу холатнинг салбий таъсирларини юмшатиш буйича самарали олдини олувчи чоралар куришни талаб килади.

Коронавирус инфекцияси таркалишига карши курашиш ва бошка глобал хавф-хатарлар даврида макроиктисодий баркарорликни, иктисодиёт тармоклари ва сохаларининг узлуксиз ишлашини таъминлаш ва куллаб-кувватлаш, ташки иктисодий фаолиятни рагбатлантиришда алохида эътибор каратиш зарурияти пайдо булди.

Шу уринда, тадбиркорлик субъектлари ва уларнинг фаолиятини куллаб-кувватлаш, пандемия даврида ушбу соха вакиллари фаолиятини легитимациялаш максадида бир катор норматив хукукий хужжатлар кабул килинди.

Хусусан, Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 19 мартдаги "Коронавирус пандемияси ва глобал инцироз уолатларининг ицтисодиёт тармоцларига салбий таъсирини юмшатиш буйича биринчи навбатдаги чора-тадбирлар тугрисида"ги ПФ-5969-сон [24], 2020 йил 3 апрелдаги "Коронавирус пандемияси даврида ауоли, ицтисодиёт тармоцлари ва тадбиркорлик субъектларини цуллаб-цувватлашга доир цушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги ПФ-5978-сон [25] ва 2020 йил 27 апрелдаги "Коронавирус пандемияси даврида ауоли ва тадбиркорлик субъектларини цуллаб-цувватлаш буйича цушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги

ПФ-5986-сон [26] фармонлари кабул килиниб, ахолини ижтимоий куллаб-кувватлашни кенгайтириш, иктисодиёт тармокларининг баркарор фаолият юритишини таъминлаш буйича чора-тадбирлар амалга оширилмокда.

Ушбу кабул килинган карорлар асосида ахоли ва тадбиркорларни куллаб-кувватлаш максадида 10 триллион сум микдоридаги Инкирозга карши курашиш жамгармаси тузилди.

Туроператорлар, турагентлар ва туризм сохасида мехмонхона хизматлари (жойлаштириш хизматлари) курсатувчи субъектлар, "Uzbekistan Airways" АЖ ва унинг таркибий булинмалари, "Uzbekistan Airports" АЖ ва "Узаэронавигация маркази" ДУК 2020 йил 1 апрелдан 31 декабрга кадар юридик шахслардан олинадиган ер солиги ва юридик шахсларнинг мол-мулкига солинадиган соликни тулашдан озод килинди.

Карантин тадбирлари даврида уз фаолиятини тухтатишга мажбур булган якка тартибдаги тадбиркорлар учун жисмоний шахслардан олинадиган даромад солиги катъий белгиланган суммасини ва ижтимоий соликни хисоблаш тухтатилди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Уз фаолиятини тухтатган ва (ёки) товарлар (хизматлар) реализациясидан тушуми жорий йилнинг биринчи чорагидаги уртача ойлик микдорига нисбатан 50 фоиздан купрокка камайган микрофирма, кичик корхона ва якка тартибдаги тадбиркорларга солик органларини хабардор килган холда 2020 йил 31 декабрга кадар куйидаги соликларни фоизсиз кечиктириш (булиб-булиб тулаш) хукуки такдим этилди:

- махаллий давлат хокимияти органларига ариза бермасдан туриб айланмадан олинадиган солик, мол-мулк солиги, ер солиги, сув ресурсларидан фойдаланганлик учун солик буйича - уларни кейинчалик 12 ой давомида тенг улушларда тулаш шарти билан;

- ижтимоий солик буйича - уни кейинчалик 6 ой давомида тенг улушларда тулаш шарти билан.

Шу билан бирга, 2020 йил 1 октябрга кадар Тадбиркорлик фаолиятини куллаб-кувватлаш давлат жамгармаси томонидан:

- лойихалар сонидан катъи назар, ижобий кредит тарихига эга булган тадбиркорлик субъектларига айланма маблагларини тулдириш учун бериладиган кредитлар буйича кредит суммасининг 75 фоизидан ошмаган, бирок 10 млрд сумдан ортик булмаган хажмда кафиллик;

- тадбиркорлик субъектларига айланма маблагларини тулдириш учун Марказий банк асосий ставкасининг 1,75 бараваридан ошмаган микдордаги фоиз ставкаси билан миллий валютада бериладиган кредитлар буйича фоиз харажатларини коплаш учун компенсация, унинг белгиланган микдорларини саклаб колган холда, такдим этилди.

Тадбиркорлик субъектларига хисобот йилида амалга оширилган товарларнинг умумий экспортига нисбатан 10 фоиздан ошмаган муддати утган дебитор карздорлиги мавжуд булган такдирда, кафолатланган туловни таъминламасдан товарлар экспортини амалга оширишга, хамда, 2020 йил давомида ташки савдо операциялари буйича муддати

утган дебитор карздорлигини сундириш эвазига технологик асбоб-ускуналар ва хом ашё товарларини импорт килиш буйича бир марталик операцияларни амалга оширишга рухсат берилди.

Бундан ташкари, 87 мингта тадбиркорлик субъектининг жами 18 триллион сум, карийб 2 миллион фукаромизнинг 5 триллион сумдан зиёд банк кредитларини кайтариш муддати узайтирилди.

2020 йил апрель ойининг узида 250 мингта тадбиркор ва корхона, 83 мингта фермер хужалигининг жами 400 миллиард сумлик солик ва бошка туловларини тулаш муддати кечиктирилди. Давлат мулкидан фойдаланаётган 11 мингдан ортик тадбиркор ижара туловидан озод булди.

Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев раислигида 13 май куни утказилган видеоселектор йигилиши тадбиркорлик субъектлари ва улар фаолиятига доир амалга ошириладиган куйидаги чора-тадбирлар хам белгилаб куйилди.

Биринчидан, кичик бизнес ва фермер хужаликларига ижтимоий солик ставкаси май-июль ойларида 12 фоиздан 1 фоизга туширилади. Бунинг натижасида 260 мингдан зиёд корхона ва фермер хужаликлари жами 650 миллиард сум маблагларни тежаган холда, уларни сармоя ва айланма маблаг сифатида ишлатиш имконига эга булади.

Иккинчидан, кичик бизнес вакиллари, якка тартибдаги тадбиркорлар келгуси уч ой давомида ер ва мол-мулк солигидан озод этилади. Бунинг хисобига 50 мингдан ортик тадбиркор 300 миллиард сумни тежайди ва уларнинг айланма маблаги купаяди.

Шунингдек, аввалги карорга асосан, апрель-май ойларида 1 мингдан зиёд тадбиркорнинг ер ва мол-мулк соликлари ва пенялари буйича кечиктирилган 80 миллиард сум туловлари кечиб юборилади.

Учинчидан, тадбиркорларга божхона туловларини 120 кунгача кечиктириб тулашга рухсат берилади. Бу уларга жами 540 миллиард сумни тежаш хамда ушбу маблагларни уз бизнесини ривожлантиришга йуналтириш имконини беради.

Шунингдек, тадбиркорларга айланма маблагларини тулдириш учун 500 миллиард сумгача (илгари 10 миллиард сумгача) берилган кредитлар буйича компенсация микдори 5 фоиздан 10 фоизга оширилади.

Бундан ташкари, махаллий корхоналарнинг махсулотига нисбатан ички талабни ошириш ва шу оркали уларни куллаб-кувватлаш максадида давлат ташкилотларига III-IV чоракдаги харидларини II чоракда амалга ошириш хукуки берилади.

Умуман, иктисодиётни, тадбиркорларни ва уларнинг фаолиятини, хамда, фукароларни янада куллаб-кувватлаш учун бюджетдан кушимча 2 триллион сумдан ортик маблаг йуналтирилиши Президент томонидан таъкидлаб утилди [27].

Табиийки, давлатимиз томонидан тадбиркорлик субъектларига берилаётган бундай имтиёз ва преференциялар хозирги огир синовли шароитда мамлакатимиз иктисодиётини тезда унглаб олишга, ахолимиз турмуш даражаси тикланишига ва бандлигини кайтадан таъминлашга жуда катта замин яратади.

Хориж давлатларида пандемия шароитида бизнес фаолияти

Юкоридаги фикрлардан маълумки, коронавирус пандемияси вактида карантинларнинг жорий этилиши, ишлаб чикаришнинг тухтатилиши, савдо йуллари ва коммуникацияларнинг, чегараларнинг ёпилиши барчаси хар кандай мамлакат иктисодиётига бевосита таъсир курсатади.

Хуш, бундай вазиятда хориж давлатларида ахвол кандай? Хар кандай мамлакат иктисодиётида етакчи ва мухим уринга эга тадбиркорлик субъектлари, умуман бизнес фаолиятини куллаб кувватлаш оркали легитимация килиш йулида кандай ишлар аалга оширилмокда.

Европа Иттифоци [28]

Пандемия даврида ЕИ давлатлари иктисодиётини куллаб-кувватлаш учун жорий йил март ойининг урталарида 37 миллиард евро ажратишга карор килинди. Улардан 8 миллиард евро коронавирусдан энг куп зарар курган компанияларга таркатилди. Шунингдек, молиявий баркарорликни саклаб колиш учун киймати 750 миллиард евро кимматли когозлар кайтариб сотиб олиш учун дастур ишга туширилди. Х,амда, бюджет такчиллиги лимити бекор килинди, бу эса хукуматларга бизнес фаолиятига ёрдам бериш учун хеч кандай чекловларсиз карз олиш имконини берди. Бирок ушбу лимит мамлакат ЯИМ купи билан 3% деб белгилаб куйилди.

Буюк Британия

Тадбиркорлик субъектларини куллаб-кувватлаш учун компанияларга 330 млрд. фунт стерлинг (тахминан 400 млрд. А^Ш доллари) микдоридаги кредит кафолатлари жорий этилди, бу эса мамлакат ЯИМнинг 15% га якинини ташкил этади. Максимал кредит бериш микдори 1,2 млн. фунт стерлингдан 5 млн. фунт стурлинггача (1,5 млн. доллардан 6 млн. долларгача) оширилди. Шу билан бир вактда, фоиз туловлари биринчи олти ой давомида кечиктирилди. Кичик бизнес, чакана савдо, туризм ва мехмонхона компаниялари бизнес солигидан озод этилди. Ахолига ипотека туловлари буйича 3 ойлик кечикиш берилди [29].

Германия

Хукумат коронавирус эпидемияси пайтида тадбиркорлик субъектлари фаолиятини амалга ошириш ва уларни куллаб-кувватлаш учун умумий микдори 750 миллиард евро булган ёрдам ажратилди. Шундан 600 миллиард евро мамлакатдаги йирик корхоналарни куллаб-кувватлаш учун йуналтирилди. Кичик фирмалар 15 минг еврогача субсидия олиши, шунингдек чекланмаган микдорда кредит олиши мумкинлиги белгилаб куйилди. Ер эгалари епидемия туфайли ижара хакини тулашга кодир булмаган ижарачилар билан шартномаларни бекор килишга йул куйилмаслиги курсатиб утилди. Германиядаги тиббий муассасаларни (шифохоналар) хам куллаб-кувватлаш ортик 3 миллиард евро ажратилди.

АКШ

Коронавирус билан фукаролари энг куп микдорда зарарланган давлат сифатида А^Ш хозирда кескин чоралар куришга утди. Жумладан, пандемия шароитида бизнес фаолитини куллаб-кувватлаш учун алохида конун кабул килди. ^онунга асосан, 500 кишидан кам булган ишчиси бор компанияларда ходим касалланган булса унга 2 хафталик касаллик таътили тулаш мажбуриятини куяди. Шу билан бирга, ходимлар 10 хафтага ойлик иш хакининг 2/3 кисми сакланган холда таътилга чикишлари мумкинлиги белгилаб куйилди. Иктисодиётни рагбатлантириш учун 2 триллион доллар ажратилди. Жумладан, йирик компаниялар, шахар ва штатларни куллаб-кувватлаш жамгармасига 500 миллиард доллар, авиакомпаниялар учун 25 миллиард доллар ва стратегик ахамиятга эга булган корхоналар учун 17 миллиард доллар йуналтирилади. Кичик бизнес субъектларини куллаб-кувватлаш максадида солик таътиллари учун 350 млрд. доллар, ишсизликка карши кураш учун еса 250 млрд. доллар ажратилди.

Жанубий Корея

Жанубий Корея хукумати пандемия даврида бизнесни куллаб-кувватлаш учун 100 триллион вон (тахминан 80 миллиард доллар) ажратди. Хусусан, кичик ва урта бизнес субектларига ёрдам курсатиш учун 58 триллион вон (тахминан 47 миллиард доллар) микдорида кредитлар такдим этилади. Облигациялар бозорини баркарорлаштириш учун 20 триллион вон ($16 миллиард) ажратилди ва 10.7 триллион вон ($8.5 миллиард) капитал куйилмаларга карши курашиш учун кимматли когозлар бозорини куллаб-кувватлаш жамгармаси ташкил этилди.

Хуллас пандемия шароитида дунёнинг деярли барча давлатлари иктисодиётни олдинги шароитига кайтариш, ахолини турмуш тарзини стабиллаштириш ва банд килиш максадида тадбиркорлик субъектларига бир катор преференция ва имтиёзлар такдим этишмокда.

Хулоса урнида шуни таъкидлаш лозимки, бугунги бозор иктисодиёти даврида, хох халкаро даражада буладими, хох хар кандай мамлакат даражасидами, бизнес сохаси энг мухим хисобланади. Тадбиркорлик субъектлари, улар фаолияти халкларнинг турмуш шароитини мувофиклаштиришга, иш билан таъминлашга, доимий даромад манбаи булишига, иктисодиётни комплекс ривожлантиришга катта хизмат килади.

Шу сабабли, тадбиркорлик фаолиятини легитимация килиш, жумладан, бизнес субъектларини ташкил этиш, давлат руйхатидан утказиш, хисобга куйиш, фаолият турларини лицензиялаш ва амалга ошириш учун хукукий асосларини яратиш бизнинг мамлакатимиз иктисодиёти учун катта ахамиятга эга. Шу максадда, барча турдаги тадбиркорлик субъектлари фаолиятини ташкил этишдан то тугатишга кадар жараённи уз ичига олган ягона норматив хукукий хужжат ишлаб чикиш таклиф этилади. Пандемия шароити шуни курсатдики, хеч кайси давлат бу каби форс-мажор холатларга хали бутунлай тайёр эмас олдиндан. Ушбу янги норматив хукукий хужжатга форс-мажор, карантин даврида улар фаолиятини тартибга солиш тугрисида хам нормалар киритилиши тавсия этилади. Шу билан биргаликда, "тадбиркорлик субъектлари фаолиятини "легитимация килиш", ёки "бизнес фаолиятини "легитимациялаш" термини хам юридик атама сифатида киритилиш таклиф этилади.

References:

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 7 fevraldagi "O'zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo'yicha Harakatlar strategiyasi to'g'risida"gi Farmoni. Lex.uz

2. O'zbekiston Respublikasi Davlat statistika qo'mitasi rasmiy veb sayti -https://stat.uz/uz/180-ofytsyalnaia-statystyka-uz/6576-kichik-biznes-va-tadbirkorlik

3. web.stat.uz/open_data/ru/makroko'rsatkichlar1_ru.pdf

4. Rosstat vpervie raskril dolyu malogo i srednego biznesa v ekonomike. https://www.rbc.ru/economics/05/02/2019/5c5948c59a794758389cfdf7

5. Sektor malogo i srednego predprinimatelstva: Rossiya i mir -

6. Institut ekonomiki rosta im. Stolipina P.A. | http://stolypin.institute/novosti/sektor-malogo-i-srednego-predprinimatelstva-rossiya-i-mir/

7. https://www.politicalsciencenotes.com/articles/legitimacy-of-political-system-conceptual-explanation-of-legitimacy/554

8. http://www.yougowords.com/browse/legitimation

9. Slovari i entsiklopedii na Akademike - https://dic.academic.ru/dic.nsf/ushakov/848702

10. Etzioni, Amitai, Entrepreneurship, Adaptation and Legitimation: A Macro-Behavioral Perspective (April 1986). Journal of Economic Behavior and Organization, Vol. 8, pp. 175189, 1987. Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=1437032, https://www.politicalscience-notes.com/articles/legitimacy-of-political-system-conceptual-explanation-of-legitimacy/554.

11. http://pu.virmk.ru/arhiv/2012/02/Etzioni-Petrosyan.htm - Amitay Ettsioni -Kommunitarizm kak klyuch k mirovoy legitimnosti // Amitai Etzioni - On Communitarian and Global Sources of Legitimacy

12. https://peoplepill.com/people/dolf-sternberger/, Legitimacy of Political System: Conceptual Explanation of Legitimacy. https://www.politicalsciencenotes.com

13. Rayzberg B. A., Lozovskiy L. Sh., Starodubtseva Ye. B. Sovremenniy ekonomicheskiy slovar. 5-e izd., pererab. i dop. M. : INFRA-M, 2007.

14. Martemyanov V. S. Xozyaystvennoye pravo. T. I: Obshiye polojeniya: Kurs lektsiy. M., 1994. S. 55.

15. Laptev V. V. Sovremennie problemi predprinimatelskogo (xozyaystvennogo) prava // V. V. Laptev. Predprinimatelskoye (xozyaystvennoye) pravo. Izbrannie trudi. Yekaterinburg, 2008. S. 221.

16. Qarang: Lex.uz - O'zbekiston Respublikasi qonun xujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi.

17. O'R QHT, 2016 y., 45-son, 522-modda, https://lex.uz/docs/3063485

18. O'R QHT, 2017 y., 5-son, 61-modda, https://lex.uz/docs/3103829

19. O'R QHT, 2017 y., 7-son, 89-modda, https://lex.uz/docs/3111347

20. http://uz.infocom.uz/?s=doing+business

21. https://www.norma.uz/nashi_obzori/uzbekistan_zanyal_76-e_mesto_v_reytinge_doing business

22. https://lex.uz/docs/3822465 - Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 14.07.2018 y., 19.03.2020 y., 06/20/5968/0331-son.

23. https://lex.uz/docs/4190714#4191952 - Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 06.02.2019 y., 07/19/4160/2578-son; 08.03.2019 y., 06/19/5687/2723-son.

24. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Oliy Majlisga Murojaatnomasi http://uza.uz/oz/politics/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-oliy-25-01 -2020

25. https://lex.uz/docs/4770761 - Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 20.03.2020 y., 06/20/5969/0341-son)

26. https://lex.uz/docs/4780475 - Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 03.04.2020 y., 06/20/5978/0393-son

27. https://lex.uz/docs/4800005 - Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 28.04.2020 y., 07/20/5986/0510-son)

28. Shavkat Mirziyoyev: Epidemiologik vaziyat jilovini mahkam ushlagan holda karantin talablarini yumshatishni davom ettiramiz. https://president.uz/uz/lists/view/3569 -O'zbekiston Respublikasi Prezidentining rasmiy veb-sayti.

29. https://zen.yandex.ru/media/id/5e5fa38d850df032a7d7f301/kakuiu-podderjku-vo-vremia-pandemii-okazyvaet-liudiam-gosudarstvo-5e8ce5603d267b0ef8d4195c

30. https://www.e-xecutive.ru/management/practices/1992204-kak-pomogaut-biznesu-zarubezhnye-strany-vo-vremya-pandemii

31.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.