Научная статья на тему 'КОРПОРАТИВНОЕ УПРАВЛЕНИЕ В КОММЕРЧЕСКИХ БАНКАХ И ЕГО ПРАВОВАЯ ПРИРОДА'

КОРПОРАТИВНОЕ УПРАВЛЕНИЕ В КОММЕРЧЕСКИХ БАНКАХ И ЕГО ПРАВОВАЯ ПРИРОДА Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
48
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
корпорация / корпоративное управление / коммерческий банк / Правление банка / Совет банка / стейкхолдер / Базельский комитет / Центральный банк / банковский надзор. / corporation / corporate governance / commercial bank / Bank management / Bank board / stakeholder / International Basel Committee / Central bank / bank supervision.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Атажанов Хамдамбек

В статье автор пытается объяснить важность корпоративного управления в коммерческих банках, взгляды ученых на правовую природу корпоративного управления, определения международных организаций в этой области, их рекомендации. В статье представлены законодательство Республики Узбекистан о корпоративном управлении в коммерческих банках, законодательство о внедрении корпоративного управления в национальных коммерческих банках, практические и правовые рекомендации по организации корпоративного управления в коммерческих банках, а также заключения автора по этому вопросу.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CORPORATE GOVERNANCE IN COMMERCIAL BANKS AND ITS LEGAL NATURE

In this article, the author tries to explain the importance of corporate governance in commercial banks, the views of scholars on its legal nature, its definitions by international organizations in this field, their recommendations, and the specifics of corporate governance in commercial banks. The article presents the legislation of the Republic of Uzbekistan on corporate governance in commercial banks, the legislation on the introduction of corporate governance in national commercial banks, practical and legal recommendations for the organisation of corporate governance and the author’s conclusions.

Текст научной работы на тему «КОРПОРАТИВНОЕ УПРАВЛЕНИЕ В КОММЕРЧЕСКИХ БАНКАХ И ЕГО ПРАВОВАЯ ПРИРОДА»

UDC: 347.725 (042)(575.1)

Атажанов Хамдамбек

Тошкент давлат юридик университеты "Бизнес хукуки" кафедраси укитувчиси E-mail: hamdambek@gmail.com

ТИЖОРАТ БАНКЛАРИДА КОРПОРАТИВ БОШ^АРУБ ВА УНИНГ ^УЦУЦИй ТАБИАТИ

Аннотация. Мазкур мацолада муаллиф томонидан тижорат банкларида корпоратив бошцарув, унинг уукуций табиатига оид олимлар фикрлари, царашлар, мазкур сощдаги халцаро ташкилотлар таърифлари, улар томонидан ишлаб чицилган тавсиялар, тижорат банкларида корпоратив бошца-рувнинг узига хослиги, унинг ауамиятини очиб беришга уаракат цилинган. Мацолада тижорат банкларида корпоратив бошцарувга оид Узбекистон Республикаси цонунчилиги, миллий тижорат банкларида корпоратив бошцарувни жорий этиш буйича цонун уужжатлари нормалари, тижорат банкларида корпоратив бошцарув органлари ва уларни ташкил этиш буйича амалий-ууцуций тавсиялар берилган ва муаллиф хулосалари билдирилган.

Калит сузлар: корпорация, корпоратив бошцарув, тижорат банки, банк бошцаруви, банк кенга-ши, стейкхолдер, Халцаро Базель Кумитаси, Марказий банк, банк назорати.

Атажанов Хамдамбек

преподаватель кафедры «Бизнес-право» Ташкентского государственного юридического университета

КОРПОРАТИВНОЕ УПРАВЛЕНИЕ В КОММЕРЧЕСКИХ БАНКАХ И ЕГО ПРАВОВАЯ ПРИРОДА

Аннотация. В статье автор пытается объяснить важность корпоративного управления в коммерческих банках, взгляды ученых на правовую природу корпоративного управления, определения международных организаций в этой области, их рекомендации. В статье представлены законодательство Республики Узбекистан о корпоративном управлении в коммерческих банках, законодательство о внедрении корпоративного управления в национальных коммерческих банках, практические и правовые рекомендации по организации корпоративного управления в коммерческих банках, а также заключения автора по этому вопросу.

Ключевые слова: корпорация, корпоративное управление, коммерческий банк, Правление банка, Совет банка, стейкхолдер, Базельский комитет, Центральный банк, банковский надзор.

Atajanov Khamdambek

Lecturer of the Business Law Department, Tashkent State University of Law

CORPORATE GOVERNANCE IN COMMERCIAL BANKS AND ITS LEGAL NATURE

Abstract. In this article, the author tries to explain the importance of corporate governance in commercial banks, the views of scholars on its legal nature, its definitions by international organizations in this field, their recommendations, and the specifics of corporate governance in commercial banks. The article presents the

legislation of the Republic of Uzbekistan on corporate governance in commercial banks, the legislation on the introduction of corporate governance in national commercial banks, practical and legal recommendations for the organisation of corporate governance and the author's conclusions.

Keywords: corporation, corporate governance, commercial bank, Bank management, Bank board, stakeholder, International Basel Committee, Central bank, bank supervision.

Хозирги давр ва утган икки асрнинг узига хос хусусиятларини тахлил килишганда олимлар шундай хулосага келишган: XIX асрда иктисодий ривожланишнинг асоси тадбиркорлик булса, XX асрда менежмент, XXI асрда эса бу функция кор-поратив бошкарувга утмокда [1].

Корпоратив бошкарув тушунчаси "корпорация" ва "бошкарув" сузларидан олинган булиб, Узбекистан шароитида нисбатан янги иктисо-дий-хукукий тушунча хисобланади. Узбек олим-ларидан академик Х. Рахмонкулов ва С. Гулямов-лар корпоратив бошкарувга куйидаги таърифни беришган: "Корпорация - унинг эркини, бизнесни ташкил этишни ва унинг устидан назорат килиш-ни амалга ошириш учун уз эркини шаклланти-риши ва уни ички органлари оркали ифодалаши лозим. Бундай ички менежментга ухшаш тизим корпоратив бошкариш дейилади [2]".

Ш. Саидов эса корпоратив бошкарувни компания менежери ва унинг эгалари уртасидаги мураккаб узаро муносабатлар тизими сифатида тушуниш керак деган фикрни илгари суради [ 3].

Профессор О. Окюлов ва Ш. Рузиназаров "корпоратив бошкарув деганда тижорат юридик шахси иштирокчилари, муассислари, мулкдорла-ри, ички таркибий тузилмалари манфаатларини уйгунлаштириш, саъй-харакатлар ва капитал-ларни бирлаштириш асосида тижоратчи юридик шахсини ташкил этиш, самарали фаолиятини йулга куйиш, бошкариш буйича узаро хамкорли-гини шакллантирувчи хукукий усул ва воситалар тизими тушунилади" деган яхлит таърифни кел-тириб утишади [4].

1999 йилда корпоратив амалиёт ривожланиб бораётганлиги эътиборга олиниб, Иктисодий хам-корлик ва тараккиёт ташкилоти (ИХТТ) томони-дан корпоратив бошкарув тушунчаси ва асосий тамойиллари ёритиб берилди. ИХТТ томонидан корпоратив бошкарув тушунчаси кенгрок шархла-нади: "Корпоратив бошкарув бозор иктисодиёти шароитида, бир томондан, корпоратив бошкарув билан тадбиркор (инсайдер)лар ва бошка томон-

дан корпорацияга сармоя киритувчилар орасида-ги муносабатларни биргаликда тартибга солувчи конун, низом ва умумэътироф этилган иш ама-лиётини уз ичига олган хусусий ва жамоатчилик институтларидан иборат". Шунингдек, ИХТТ куйидагиларни корпоратив бошкарувнинг асосий тамойиллари сифатида белгилаган:

- акциядорлар хукуклари устунлиги;

- акциядорларга нисбатан тенг муносабатда булиш;

- манфаатдор шахсларнинг корпорация бош-карувидаги урни;

- ахборотни эълон киилиш ва бизнес шаффоф-лиги;

- бошкарув мажбуриятлари [5].

Утган аср бошларидан хорижда корпора-тив бошкарув масалаларини урганиш бошлан-ган. XX асрнинг 30-йилларида А. Берле ва Ж. Минзларнинг "Замонавий корпорациялар ва хусусий мулк" асарининг чоп этилиши корпора-тив бошкарув масалаларини илмий жихатдан тах-лил килишда биринчи кадам булди. Мазкур асар-да корпорацияларни бошкаришда хусусий мулк ва бошкарувнинг узаро муносабатлари тахлил ки-линган. Муаллифлар томонидан хусусий мулк ва назорат ажратилиши мулк эгалари ва менежерлар уртасида манфаатлар тукнашувини олиб келиши тахлил килинган [6].

Инглиз давлат арбоби А. Кедбери узининг машхур маколасида "корпорациялар шундай бошкарув тизимига эгаки, у дастлаб конун би-лан урнатилади, кейинчалик ваколатли органнинг норматив актлари билан тартибга солинади. Шу-нингдек, оммавий листингдаги компаниялар узла-рининг акциядорларига хисобдор булиб, жамият фикри билан хисоблашишга мажбурдирлар" деган фикрни билдириб утади [7].

А. Кедбери "Корпоратив бошкарув тамойил-лари принципал ва агентлар уртасидаги муноса-батларни нафакат иктисодий, балки ахлокий нор-малар билан тулдириши керак" деган фундамен-тал фикрни хам билдириб утган.

Девид Ларкер ва Брайен Тайер корпоратив бош^арувни акциядорлар ва стейкхолдерлар фа-ровонлигига путур етказиши мумкин булган х,а-ракатларни амалга оширмо^чи булган, уз манфа-атини кузлаган бош^арувчилар (менежер)ни бу йулдан ^айтарувчи ёки шундай хдракатларнинг олдини олувчи механизмлар йигиндиси деб таъ-рифлашади [8].

Узбекистонда "корпоратив бошцарув" ата-маси биринчи марта банк сохдсида жорий ^илинган. Тижорат банкларида корпоратив бошцарув тижорат банки фаолиятини бош^а-ришда акциядорлар, кенгаш аъзолари ва бош-^а рах,бар шахсларнинг асосий вазифаларини белгилаб берувчи норматив ^оидалар йигин-дисидир. Шунингдек, банклардаги корпоратив бошцарув концепцияси бизнес юритишнинг ахло^ий стандартлари, акциядорларга нисба-тан жавобгарлик х,исси, банк фаолият юри-таётган жамиятдаги эх,тиёжлар билан х,исоб-лашиш кераклигини уз ичига олади [9].

Банкларни бош^аришда самарали корпоратив бош^арувга амал ^илинмаслиги банкларни бан-кротликка олиб келадиган энг асосий омил х,исоб-ланади [10].

Банк кузатуви буйича Базель кумитаси баёно-тида таъкидланишича, агар мустах,кам корпоратив бошцарув йулга ^уйилмаган булса, банк кузатуви етарлича яхши фаолият курсата олмайди, шунинг учун Банк кенгаши аъзолари банкда яхши корпо-ратив бошцарув йулга ^уйилганлигига ишончи комил булишлари лозим. Содда ^илиб айтганда, мустах,кам корпоратив бошцарув Банк кенгаши аъзоларининг ишини осонлаштиради [11]".

Базель кумитаси тавсияларида курсатилиши-ча, Директорлар кенгаши (Банк кенгаши) тар-кибида камида 4 та ^умита ташкил ^илиниши лозим. Булар: Аудит буйича, Рагбатлантириш буйича, Лавозимга тайинлаш буйича ва Хатарларни бош^ариш буйича ^умиталардир [12].

Тижорат банкларида, акциядорлар, Банк кенгаши ва Бош^аруви аъзоларига банкни бош^а-ришда жуда кенг эркинлик берилган. Бинобарин, тижорат банки амалга оширадиган фаолият бош^а тижорат ташкилотлари фаолиятидан жуда катта фар^ ^илади. Масалан, одатий тижорат ташкило-ти асосан узининг маблаглари х,исобига фаолият юритадиган булса, банклар одатда ^арзга олинган маблаглар х,исобига фаолият юритади. Хусусан,

банкларда уз фаолиятини кафолатлаш учун устав фонди мавжуд булса-да, банкларнинг фаолия-ти баъзан омонатчилар пулларини йу^отилиши-га олиб келиши мумкин. Натижада банкларнинг алох,ида ма^омини х,исобга олган х,олда уларда корпоратив бошцарув масаласига х,ар томонлама эътибор бериш э^тиёжи бор.

Тижорат банкларида корпоратив бошцарув бош^а одатий акциядорлик жамиятларидаги корпоратив бош^арувдан бир нечта жихдтлар билан фар^ ^илади:

1) банклар фаолияти давлатнинг махсус вако-латли органлари томонидан тартибга солинади ва назорат ^илинади (шу билан банк фаолияти мониторинг ^илинади), банкларни назорат ^илиш, шунингдек, банк акциялари сотиб олган шахслар ва омонатчилар томонидан х,ам назорат ^илиб бо-рилади;

2) банкларнинг банкрот булиши ижтимоий харажатларга олиб келади, бу х,олат эса бош^а тижорат ташкилотлари банкротлиги х,олатида куза-тилмайди, шунингдек, банкнинг банкрот булиши бош^а банклар ва ваколатли органлар фаолиятига х,ам таъсир ^илади;

3) банклар бар^арорлигини са^лаш учун кури-ладиган чоралар банк эгалари, менежерлар ва банк мижозлари хдракатларини узгартиради, чо-ралар тескари натижа бериши мумкин, бу мене-жерларни ю^ори хатарларни уз зиммасига олиш-га чорлайди, бу банк стейкхолдерлари (хусусан, омонатчилар ва эгаларининг фаровонлигига таъ-сир ^илиши мумкин);

4) банк ва унинг мижозлари уртасида фудициар ало^алар булиб, у ^ушимча харажатларга сабаб булиши мумкин;

5) принципал-агент муаммоси банкларда анча мураккаб х,исобланади: нафа^ат банк эгалари ва менежерлар уртасида ахборот ассиметрияси, шунингдек, банк эгалари, ^арз олувчилар, омонатчилар, менежерлар ва Кенгаш аъзолари уртасида ахборот ассимметрияси мавжуд булади;

6) банклар фаолиятида бир нечта тарафлар манфаатлари мавжудлиги уларнинг бош^арувини мураккаблаштиради.

Узбекистон Республикасида банк фаолияти ^атъий белгиланган хужалик юритувчи субъект-лар, яъни тижорат банклари томонидан олиб бо-рилади ва Марказий банк бу икки погонали тизим тепасида жойлашган.

Узбекистон Республикасида тижорат банкла-рининг иктисодий фаолиятдаги узига хос урни бир нечта норматив-хукукий хужжатларда акс этган. Мазкур хукукий хужжатлар тижорат банклари фао-лиятидаги асосий иккита омил: банк сохасининг унчалик шаффоф эмаслиги ва банкларнинг давлат томонидан кучли назорат килинишини хисобга олган.

Биринчидан, Узбекистон Республикасининг "Банклар ва банк фаолияти тугрисида"ги кону-нига кура банк - банк хисобваракларини очиш ва юритиш, туловларни амалга ошириш, омонатлар (депозитлар)га пул маблагларини жалб этиш, уз номидан кредитлар бериш буйича банк фаолия-ти сифатида аникланган операциялар мажмуи-ни амалга оширувчи тижорат ташкилоти булган юридик шахс.

Иккинчидан, тижорат банклари фаолияти махсус конун хужжатлари билан тартибга соли-нади, бошка акциядорлик жамиятлари эса акци-ядорлик жамиятлари фаолиятини тартибга солув-чи умумий конунлар билан тартибга солинади. 2014 йил 6 майда янги тахрирда кабул килинган "Узбекистон Республикасининг Акциядорлик жа-миятлари ва акциядорлар хукукларини химоя ки-лиш тугрисида"ги конуннинг 2-моддаси иккинчи кисмида "Банк, инвестиция ва сугурта фаолияти сохаларида, шунингдек, давлат ташкилотларини хусусийлаштиришда акциядорлик жамиятларини ташкил этишнинг ва улар хукукий холатининг узига хос хусусиятлари конун хужжатлари билан белгиланади" деб курсатилган. Мамлакатимизда банк фаолиятини тартибга солувчи бошка конун хужжатларига "Банк сири тугрисида'ги, "^им-матли когозлар бозори тугрисида"ги ва "Хусусий банклар ва молиявий институтлар ва улар фаоли-ятининг кафолатлари тугрисида'ги конунларни курсатишимиз мумкин.

Учинчидан, тижорат банкларининг бошкарув ва назорат органларига куйиладиган махсус талаб-лар мавжуд. Юкорида тилга олинган "Банклар ва банк фаолияти тугрисида"ги конуннинг 32-мод-дасида "Акциядорларнинг умумий йигилиши, банк кенгаши ва бошкаруви банкнинг бошкарув органлари хисобланади" деб курсатилган. Бу ор-ганлар орасида Банк кенгашининг урни алохида булиб, тижорат банклари мазкур органи куйидаги махсус вазифаларни бажаради. Масалан, омонат-чилар ва акциядорларни химоя килиш максадида

банк фаолиятини, кредитлаш ва маблагларни ин-вестициялашнинг тугрилигини назорат килиш; банк рахбарларини ишга тайинлаш ва ишдан бу-шатиш; банк капиталининг бир текис усиб бори-шини таъминлаб туриш; банк сиёсатини ишлаб чикиш; конун хужжатларига риоя килинишини таъминлаш шулар жумласидандир.

Туртинчидан, тижорат банкларининг фаолия-ти устидан назорат олиб борувчи махсус ташки-лот (орган)нинг мавжудлигидир. "Банклар ва банк фаолияти тугрисида"ги конуннинг 45-моддасига кура Узбекистон Республикасида Марказий банк банклар фаолияти устидан назорат олиб боради.

Банк назорати буйича Халкаро Базель куми-таси тижорат банкларида корпоратив бошкару-вни такомиллаштиришга оид коидаларини ишлаб чикди. Банк сохасида корпоратив бошкарув бу шундай фаолиятки, Банк кенгаши ва бошкаруви-нинг куйидаги масалаларни кай даражада йулга куйганликларини билдиради:

- максад ва асосий йуналишларни аниклаш;

- жорий банк операцияларини бошкариш;

- акциядорларга хисобдорликни тулик амалга ошириш, бунда стейкхолдерлар манфаатларини хам эътиборга олиш;

- мавжуд тартиб коидаларга амал килган хол-да баркарор фаолият юритиш, молиявий вазиятни яхшилигига ишонч хосил килиш;

- омонатчи (бошка мижоз ва кредитор)лар манфаатларини химоя килиш.

Банкнинг корпоратив бошкарувда яхши ама-лиётга эга эмаслиги ва яхши ишланган корпора-тив бошкарувга амал килмаслиги унинг банкрот булишига олиб келадиган энг мухим иккита омил хисобланади.

Баъзи бир бошкарув сохаси экспертларининг фикрича, банкларда корпоратив бошкарувнинг узига хос хусусиятлари мавжуд эмас, шунинг учун бу ерда хам молиявий булмаган ташкилотларга нисбатан корпоратив бошкарувни такомиллашти-риш тавсияларини кулласа булади деган фикр мавжуд. Бизнингча, бундай фикр билан келишиб булмайди, чунки банк сохасидаги узига хослик-ликлар жуда фаркли ва ахамиятлидир. Тижорат банкларида корпоратив бошкарувда стейкхолдер-лар доираси кенг булиб, уларга нафакат инвестор ва карз берувчилар, балки омонатчилар, тартибга солувчи ваколатли органлар хам киради ва узига хос иктисодий инфраструктурани ташкил килади.

Банкларнинг одатда молиявий булмаган таш-килотларга караганда шаффофлик даражаси паст булади. Банкларнинг иктисодий фаолияти тугри-сида маълумот олиш, унинг фаолиятини мониторинг килишдаги нисбатан кийинчиликлар кор-поратив бошкарувнинг асосий принципларидан булган шаффофлик (transparency) бузилишига олиб келади ва корпоратив бошкарув механизмла-ри ривожига тускинлик килади.

Банк тизимини давлат томонидан бошкарили-шининг юкори даражадалиги купгина ривожлан-ган давлатларда одатий холатга айланган. Бу банк сохасининг мамлакат иктисодиётида жудда кат-та ахамиятга эга эканлигини билдиради. Аммо, юкорида таъкидлаб утилганидек, банк тизими-нинг шаффоф эмаслиги давлат томонида тижорат банкларига муайян чекловлар куйилишига олиб келади. Албатта, банк сохаси давлат томонидан тартибга солинадиган ягона соха эмас. Шунга ка-рамасдан давлатнинг бошка сохаларга аралашуви кам булган давлатларда хам тижорат банкларида давлатнинг тартибга солиш функцияси юкори эканлигини куриш мумкин [13].

Бундан ташкари, купгина халкаро молиявий ташкилотлар - Халкаро валюта фонди, Жахон банки давлатнинг банк сохасидаги аралашувини куллаб-кувватлайди. Лекин шуни эсдан чикар-маслик керакки, купгина холатларда, давлат-нинг тижорат банклари фаолиятига аралашуви, айникса, тижорат банкларининг устав фондини шакллантиришда катнашиши карор кабул килиш жараёнига салбий таъсир утказади ва корпоратив бошкарувнинг энг яхши амалиётларини куллаш-ни кийинлаштиради.

Жахон банки маълумотлари кура (2001 йил), утган асрнинг 90-йиллари охирларида дунё ахо-лисининг 40 фоизи банк мулклари асосан давлат томонидан бошкариладиган мамлакатларда яша-

ши маълум булди. Бозор иктисодиётига утиш боскичидаги давлатларда эса тижорат банклари-нинг 40 фоиз мулки давлат томонидан назорат килиниши маълум булди. Давлат банкка эгалик килар экан, у банкдаги бошкарув табиатини хам узгартириши мумкин. Шунинг учун хам давлатнинг тижорат банкларини фаол тартибга солиши ва банкларда давлат улушининг булиши тижорат банкларда корпоратив бошкарувнинг узига хосли-гини хам белгилаб беради.

Банк уставига кура банклар узлари фаоли-ят юритадиган жамиятдаги эхтиёжлардан келиб чиккан холда кушимча мажбуриятларга эга булиш-лари хам мумкин. Бу эхтиёжларни кониктириш максадида банк катта микдордаги маблагни ахоли фаровонлигига, гуманитар, таълим ёки хайрияга банкнинг молиявий баркарорлигига таъсир кил-майдиган даражада йуналтирилиши мумкин.

Бизнинг фикримизча, барча банкларга мос булган ягона корпоратив бошкарув модели мав-жуд эмас. Банкларда фаркли максадлар мавжуд булиши, бошкача назорат тизими банклар тури-га караб узгаради: хусусий, кооператив ва давлат, махаллий ва глобал, универсал ва инвестиция банклари ва хакозоларнинг бошкарув тизими бир-биридан фарк килади, аммо асосий йуналиш-лар бир хиллигича колади.

Юкоридагилардан келиб чикадиган булсак, тижорат банкларида корпоратив бошкарувни шундай институт сифатида тушуниш лозимки, у банк бошкарувини барча стейкхолдерлар манфа-атини химоя килиш ва етарлича масъулият билан фаолият олиб боришга мажбур килиши лозим. Корпоратив адолат, шаффофлик ва хисобдорлик корпоратив бошкарувнинг асосий максади булиб, корпоратив демократияни амалга оширишда ёр-дам бериши лозим, яъни бошкарувда стейкхол-дерларнинг кенг иштироки таъминланиши лозим.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Отахонов Ф.Х. Перспективы внедрения корпоративного управления,https://www.norma.uz/nasЫ_ obzori/perspektivy_vnedreniya_korporativnogo_upravleniya. - 1 c.

2. Рахмонкулов Х.Р., Гулямов С.С. Корпоративное право. - Т., 2004. - 235 с.

3. Саидов Ш., Корпоративные споры - исключительная подведомственность хозяйственных судов. // Народное слово. - 2015. - 8 октября.

4. Окюлов О., Рузиназаров. Ш. "Акция - бойлик, акциядорлар эса корпоратив бош^ариш тизими-да асосий иштирокчи булмоги лозим","Акциядорлик жамиятларида корпоратив бош^арувни ху^у^ий тартибга солиш: миллий ва хорижий тажриба" // Республика илмий-амалий конференция материаллари туплами. - Т.: ТДЮУ, 2016. - Б. 6.

5. Вохидов М.М. Узбекистан акциядорлик жамиятларида корпоратив бошцарув тизимининг ху^у^ий муаммолари ва такомиллаштириш йуллари. // юр.фан.номзоди дисс. - Т., 2007. - Б. 20.

6. Berle A.A., Means G.C. The Modern Corporation and Private Property. - New York: Macmillan, 1932. - Р. 35.

7. Sir Adrian Cadbury 'The future of governance: the rules of the game. - Journal of General Management, 24 (1), Autumn, 1998. - Р. 6.

8. David L., Brian T. Corporate Governance matters: a closer look at organizational choices and their consequences. - Pearson Education, Inc. 2011, - Р. 8.

9. Положение "О корпоративном управлении в коммерческих банках"// Бюллетень нормативных актов министерств, государственных комитетов и ведомств Республики Узбекистан, 2000 г., № 13; -Собрание законодательства Республики Узбекистан, 2009 г., № 5, ст. 50; 2011 г., № 17, ст. 174; 2012 г., № 17, - 196 c.

10. Marcinowska M. - Corporate governance in banks: Problems and remedies // - University of Lodz, Finance, Banking and Insurance Institute, 2012, - Р. 20.

11. Basel committee on Banking Supervision, (1999), Enhancing Corporate Governance in Banking Organisations, Basel Committee Publications No. 56, - Washington, DC.

12. Костюк А.Н., Корпоративное управления в банке: монография. - Суми, 2008. - С. 35.

13. Utkirbek Kholmirzaev. Проблемы ответственности лиц, контролирующих корпорации перед кредиторами в узбекском праве. Review of law sciences, no. 3, 2020, pp. 146-154. doi:10.24412/2181-1148-2020-3-146-154

14. Levine, R. The corporate governance of banks: a concise discussion of concepts a. evidence Washington: World bank, Corporate governance dep., - Global corporate governance forum, 2004. - Р. 36.

14. Хакимов Р. Р. Реализация принципа разделения властей в Узбекистане // Право: история, теория, практика. - 2015. - С. 27-31.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.