Научная статья на тему 'Jadidism movement and its representatives from the point of view of dzhalol Ikromi'

Jadidism movement and its representatives from the point of view of dzhalol Ikromi Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
354
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЖАДИДСКОЕ ДВИЖЕНИЕ / ДЖАЛОЛ ИКРОМИ / БУХАРА / САДРИДДИН АЙНИ / ШКОЛА МУНЗИМА / ФИТРАТ / ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО / ПАНТЮРКИЗМ / JADIDISM MOVEMENT / DZHALOL IKROMI / BUKHARA / SADRIDDIN AINI / MUNZIM'S SCHOOL / FITRAT / ENLIGHTENMENT / PAN-TURKISM / ҶУНБИШИ ҷАДИДИЯ / ҶАЛОЛ ИКРОМИ / БУХОРО / МАКТАБИ МУНЗИМ / МАОРИФПАРВАР / ПАНТУРКИЗМ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Гафаров Нумонджон Усмонжонович

Дан анализ джадидского движения и деятельности его представителей с точки зрения народного писателя Таджикистана Джалола Икроми. На основе воспоминаний выдающегося таджикского литератора проливается свет на некоторые стороны истории джадидизма. Подчеркивается, что мнение и произведения историка-прозаика Дж. Икроми являются ценным источником в познании таджикских джадидов: Абдуррауфа Фитрата, Садриддина Айни, Абдулвохида Мунзима, Абдукадыра Мухиддинова, Файзулло Ходжаева, Усмона Ходжаева, Ахмаджона Хамди, братьев Мукаммила и Мазхара Бурхановых, Мирзо Изатулло, Исмаила Садри и других, их роли в обучении народа грамоте, открытии новометодных школ, пропаганде создания нового общества, а также в раскрытии негативных сторон деятельности просветителей начала ХХ века, особенно склонность некоторых из них к пантюркизму.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ДЖАДИДСКОЕ ДВИЖЕНИЕ И ЕГО ПРЕДСТАВИТЕЛИ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ ДЖАЛОЛА ИКРОМИ

In the article Jadidism movement and its representatives are analyzed from the point of view of the national writer of Tajikistan Dzhalol Ikromi. On the basis of reminiscences and memoirs of this outstanding Tajik man-of-letters the author of the article sheds light on some aspects of the history of Jadidism. It is emphasized that the ides and works of prose writer D. Ikromi with his inclination into history are a valuable and reliable source in the cognition of the Tajik jadids, such as, Abdurauf Fitrat, Sadriddin Aini, Abdulvokhid Munzim, Abdukadyr Mukhiddinov, Fayzullo Hojayev, Usmon Hojayev, Akhmadjon Hamdi, brothers Mukammil and Mazkhar Burkhanovs, Mirzo Izatullo, Ismoil Sadri and others, their role in tution of the people to literary, opening of new methodical schools, propaganda of a creation of new society and also in disclosure of negative sides of the activity of these educators at the beginning of the XX century, especially the adherence of some of them towards panturkizm all these moments are elucidated in the article.

Текст научной работы на тему «Jadidism movement and its representatives from the point of view of dzhalol Ikromi»

УДК 930 ББК 63.3 (5 Тоц)

ЦУНБИШИ ЦАДИДИЯВА Раффоров Нуъмонцон Усмонцонович,

ХОДИМОНИ ОН АЗ НИГОЩ д. и. т, профессори кафедраи таърихи халци

ЦАЛОЛ ИКРОМЙ тоцики дДхБСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

ДЖАДИДСКОЕ ДВИЖЕНИЕ Гафаров Нумонджон Усмонжонович,

И ЕГО ПРЕДСТАВИТЕЛИ С д.и.н, профессор кафедры истории

ТОЧКИ ЗРЕНИЯ ДЖАЛОЛА таджикского народа ТГУПБП

ИКРОМИ (Таджикистан, Худжанд)

JADIDISM MOVEMENT AND ITS Gafarov Numonjon Usmonjonovich, REPRESENTATIVES FROM THE Dr. of History, Professor of the Department of POINT OF VIEW OF DZHALOL the History of the Tajik People under TSULBP

IKROMI (Tajikistan, Khujand)

E-MAIL: numonjon_g@mail.ru

Калидвожа^о: Чунбиши цадидия, Чалол Икромй, Бухоро, Садриддин Айни, мактаби Мунзим, Фитрат, маорифпарвари, пантуркизм.

Дар мацола уаракати цадидия ва ходимону цонибдорони он аз диди Нависандаи Халции Тоцикистон Чалол Икроми таулилу барраси гардидааст. Муаллиф дар такя ба хотироту ёддошти ин адиби номвари тоцик ба баъзе паулууои таърихи неузати цадидия рушани меандозад. Таъкид мешавад, ки андешаю навиштауои адиби таърих-нигор Ч. Икроми дар шинохти цадидони тоцик - Абдуррауфи Фитрат, Садриддин Айни, Абдулвоуиди Мунзим, Абдуцодир Мууиддинов, Файзулло Хоцаев, Усмон Хоцаев, Аумадцони Хамди, бародарон Мукаммил ва Мазуар Буруоновуо, Мирзо Изатулло, Исмоил Садри ва дигарон, нацши онуо дар роуи босаводу бомаърифат кардани мардум, таъсиси макотиби усули савтия, таргиби бунёди цомеаи нав, уамчунинин циуатуои манфии фаъолияти ин мунавварфикрону тацаддудхоуони ибтидои асри ХХ, хоса ба пантуркизм гаравидани бархе аз онуо манбаи боэътимод маусуб меёбанд.

Ключевые слова: джадидское движение, Джалол Икроми, Бухара, Садриддин Айни, школа Мунзима, Фитрат, просветительство, пантюркизм

Дан анализ джадидского движения и деятельности его представителей с точки зрения народного писателя Таджикистана Джалола Икроми. На основе воспоминаний выдающегося таджикского литератора проливается свет на некоторые стороны истории джадидизма. Подчеркивается, что мнение и произведения историка-прозаика Дж. Икроми являются ценным источником в познании таджикских джадидов: Абдуррауфа Фитрата, Садриддина Айни, Абдулвохида Мунзима, Абдукадыра Мухиддинова, Файзулло Ходжаева, Усмона Ходжаева, Ахмаджона Хамди, братьев Мукаммила и Мазхара Бурхановых, Мирзо Изатулло, Исмаила Садри и других, их роли в обучении народа грамоте, открытии новометодных школ, пропаганде создания нового общества, а также в раскрытии негативных сторон деятельности просветителей начала ХХ века, особенно склонность некоторых из них к пантюркизму.

16

Key words: Jadidism movement, Dzhalol Ikromi, Bukhara, Sadriddin Aini, Munzim's school,

Fitrat, enlightenment, panturkism

In the article Jadidism movement and its representatives are analyzed from the point of view of the national writer of Tajikistan Dzhalol Ikromi. On the basis of reminiscences and memoirs of this outstanding Tajik man-of-letters the author of the article sheds light on some aspects of the history of Jadidism. It is emphasized that the ides and works of prose writer D. Ikromi with his inclination into history are a valuable and reliable source in the cognition of the Tajik jadids, such as, Abdurauf Fitrat, Sadriddin Aini, Abdulvokhid Munzim, Abdukadyr Mukhiddinov, Fayz-ullo Hojayev, Usmon Hojayev, Akhmadjon Hamdi, brothers Mukammil and Mazkhar Bur-khanovs, Mirzo Izatullo, Ismoil Sadri and others, their role in tution of the people to literary, opening of new methodical schools, propaganda of a creation of new society and also in disclosure of negative sides of the activity of these educators at the beginning of the XX century, especially the adherence of some of them towards panturkizm - all these moments are elucidated in the article.

Х,аёту омол, эчодиёт ва зиндагиномаи адиби маъруфи даврони шуравй, Нависан-даи Халкии Точикистон Чалол Икромй (1909-1993) намунаи рушди адабиёту фар-ханги точик дар садаи бист буда, ба бисёр пахлухои таърихи пурпечутоби мо рушанй меандозанд. Ч,. Икромй дар асархои хотиротй ва ёддоштии хеш, аз кабили «Устоди ман, мактаби ман, худи ман» (1970), «Садриддин Айнй ва Бухоро» (1988), «Он чй аз сар гузашт» (1992) ва гайра перомуни харакати чадидия ва ходимону чонибдорони он ибрози назар кардааст, ки дар шинохти чадидони точик ба ахамияти калон моликанд.

Чалол Икромй харчанд дар чунбиши чадидия ширкат наварзидааст, вале айёми кудакии у бо ин харакати фарохдомани огози садаи бист пайвандии ногусастанй дорад. Ч. Икромй таълими ибтидоиро кисман дар мактаби усули чадидй гирифтааст, ки бунёдгузораш худи падараш козии тумани Кдрокул Киромиддинмахсуми Судур махсуб ёфта, дар таъсиси ин мактаб устод С. Айнй сахмгузор будааст. Адабиётшинос Худойназар Асозода менависад, ки «такдири Икромй аз солхои кудакй, аз он вакт-хое, ки дар мактаби усули чадид аз китоби дарсии «Тахзиб-ус-сибён» дарс мехонд, бо шахсияти Айнй, бо фаъолияти маорифпарварй ва адабии ин марди бузург сахт вобас-тагй пайдо карда буд. Икромй худро аз 7-8 солагй шогирди Айнй медонад» (3, 364).

Дар бораи ин мактаби тахсилнамудаи Ч. Икромй устод С. Айнй дар навиштахои хеш ишора намудааст. Чунончи, дар «Таърихи инкилоби фикрй дар Бухоро» (1918) омадааст: «Имсол (соли 1914 - H.F.) баста шудани макотиб баста шудани соли 1328 (1910 - H.F.) набуд, балки дар Бухоро хеле тараккихох ва маорифпарвар расида буд, хар кадомашон ба тарики хусусй талаба мехононданд ва ташаббусоти илмиву ичтимой мекарданд. Баъзе кузоту хуккоми беруни Бухоро хам муаллими хусусй нигох дошта, авлоду атфоди худро мехононданд. Аз ин чумла, Мир Икром Махдуми Судур - бародари козй Мир Бурхониддинро ба тарики мисол нишон дода метавонем» (2, 143). Ё худ дар «Таърихи инкилоби Бухоро» (1921) зикр шудааст, ки «дар Кдрокул козй Икром-махдум мактабе кушода, фарзандони худ ва касони дилхохашро мехононд» (1, 112).

Чалол Икромй дар маколааш «Садриддин Айнй ва Бухоро» навишта буд: «Ман нагз хотир дорам, ки устод Айнй дар солхои 1915-1916 ба ^арокул рафта, ба хавлии мо чанд руз мехмон шуда, падарамро ташвик карда буд, ки мактаби нав, мактаби усули чадидй кушояд ва маро дар он мактаб хононад, ки зуд хату савод бароварда, аз

gurap h^mxo SoxaSap rapgeM. nagapaM ry^Tau ycrogpo KaSy.1 Kapga, gap ^apoKy^ aBBa^HH MaKTaSu HaBH ycy.m ^agugH Kymog: a3 Eyxopo Mya.raHM OBapga, mo Ba ^ypaxou Mopo naHg mox xoHOHg. Mo KapuS xaTy caBogHOK MemygeM, kh So ^apMOHH K,03HKa^0H Ba KymSerH MaKTaSu Mopo SacTaHg. flap Eyxopo hh3 MaKTaSu ycTog Ahhh Ba mapuKoHampo SacTaHg» (6).

^a^o^ Hkpomh gap mhco^h $ato.maTH Ta^aggygxoxH Ba Maopu^napBapuu C. Ahhh po^et Sa 3aMHHax,ou naHgoumu ^agugua gap Eyxopo uSpo3H aKHga MeHaMoag. Ea aHgemau y gap TamaKKy.™ a^Kopu CagpugguH Ahhh Ba gurap ^agugoH capoMagu Maopu^napBapuu to^hk AxMagu floHum, acory3opu Hax3aTH ^agugua gap Pycua HcMora FacnapuHCKHH Ba MaTSyoTH gaBpuu KumBapxou xopu^ Tatcupu MyxHM pacoHgaHg. y gap hh SoSaT HaBHmTaacr: «ycTog Ahhh MexocT, kh MapgyMoHH BaTaHamoH - maxpu Eyxopo a3 ra^aT Segop maBaHg, SocaBog rapgaHg Ba Sa poxu xaeTH HaB KagaM ry3opaHg. Oh Kac Sa hh Kop, atHe Sa poxu Segop HaMygaHH xa^K xaHy3 a3 aBBa^xou acpu XX, a3 co^u 1907 cap Kapg. flap HaTH^au muHocoH So acapu AxMagu floHum «HaBogup-y^-BaKoet» Ba xoHgaHH ra3eTaxou «Tap^yMoH» (gap EornacapoH a3 Tapa^u HcMou^SeK FacnapuHcKHH Hon Memyg), Ma^a^^au «^aS^-y^-MaTHH» (a3 X,HHgycTOH), «HexpaHaMo» Ba «napBapum» (a3 Mucp) Ba gurap ra3eTaBy ^ypHa^x,ou gap 03opSoH^oH Ba Totophctoh Sa TaSt pacuga, ycTog Ahhh «a3 gyHe SoxaSap» MemaBag Ba Sa poxu Matpu^amapBapH KagaM Mery3opag» (6).

Mat^yM acT, kh gap $ato.maTH ^agugoH hoioxh paBHmu Tat^HM gap MaKoTuSu aHtaHaBH Ba Tatcucu MaKTaSxou ycy^u HaB MaKoMH MyxuM KacS HaMyga Syg. ^a^o^ Hkpomh po^et Sa HaxycTHH MaKTaSu to^hkhh ycy^u caBTHa gap Eyxopo - MaKTaSu MyH3HM uSpo3H aKuga HaMyga, KaHg KapgaacT, kh «ycTog Ahhh So gycroH Ba mapuKoHamoH XpMHgxo^a, AxMag^oH-MaxgyMH X,aMgH Ba Mup3o ASgyBoxugu MyH3HM gap xaB^HH MyH3HM aBB&mH MaKTaSu ycy^u HaBH ^agugupo MeKymoag. X,apnaHg gap aBBa^H Kop a3 ycy^ Ba ^agBa^u gapc gypycT SoxaSap HaSyg, Ba^e Satg So epuu Mya^^HMoHH totop, kh gap Eyxopo MaKTaSu HaBH ToTopH Kymoga SygaHg Ba So gacTypaMa^^ou HaB, kh a3 CaMapKaHg, a3 ycTog fflaKypH rupu^Ta SygaHg, MaKTaSpo Sa pox MoHgaHg Ba Sa TapSuau ^aBoHxo KymugaHg» (6).

^a^o^ hkpomh nepoMyHH MaKTaSu ^aguguu K^apoKy^, paBaHgu Tat^HM Ba Mya^^HMoHH oh MaTo^uSu ^o^uS nemKam HaMygaacT. TaBpe kh a3 eggomTH y SapMeoag, «Mya^^HMH aBBa^H oh MaKTaS - AToy.moxo^a - aKe a3 ^agugoHH SyxopoH, xemu Oafeymoxo^a Syg. AToy.raoxo^apo Sa mo kh ^upucTog, paBmaH ry^Ta HaMeTaBoHaM, Ba^e TaxMHH gopaM, kh y So TaBcuau CagpugguH Ahhh oMaga Syg. 3epo Ahhh gap BaKTH MaKTaSu ^agugupo TamBHK KapgaHam, ry^Ta Syg, kh Mya.raHM e$Ta ^upucTogaHam Sa 3HMMau BaH acT. nagapaM nemTap Sa AToy.raoxo^a omHoH Ba a^oKa HagomTaHg.

Ea xap xo^ AToxo^a (AToy^^oxo^a - H.F.) oMaga, gap MexMoHxoHau Ka^oHH aK Sou KapoKy^H MaKTaS Kymog. flap oh MaKTaS MaHy SapogapaM HypugguH^oH, ASgypaxHM hom ^ypau mo, kh nucapu Mup3ou nagapaM Syg Ba So3 gy-ce Ha^ap Sa xoHgaH cap Kap-geM. AToxo^a So xygam ga^Tap, Ka^aM, cuexugoH Ba Sat3e khtoSxoh gap ^a3oH Ba Ko-roH nonmygau SanaroHapo oBapga Syg. Mo a3 gy Tapa^ gap capu mh3 MeHHmacTeM Ba a3 pyu HumoHgogu Mya^^HM xap^xopo Sa ga^Tap MeHaBHmTeM, ^aMty Tapx MeKapgeM. Mya^HM Mopo HaMe3ag, ^aHr HaMeKapg, So cyxaHoHH My^ouM ^axMoHHga Megog Ba mo mog SygeM, kh a3 MaKTaSu KyxHa, a3 a3oSy Ky^ara oh Sa ocohh xa^oc mygeM» (5, 16-17).

flap khtoSh eggomTHH «Oh hh a3 cap ry3amT» ^a^o^ Hkpomh gap Sopau chmoxoh HaMoeHH ^agugua - ASgyppay^H OuTpaT, CagpugguH Ahhh, ASgy^Boxugu MyH3HM, ASgyKogup MyxugguHoB, OaH3y^^o Xo^aeB, ycMoH Xo^aeB, AxMag^oHH ^aMgH,

бародарон Мукаммил ва Маздар Бурдоновдо, дамчyнин чедрадои то андоза ношиноси ин чунбиши пешкадам Атоуллохоча, Усмонхон-махсум, Аминчон-махсум, Х,очй Гадой, Мирзо Изатулло, Абдулдамид Орипов, Назарй, Исмоил Садрй, Шавкат Ниёзй ва дигарон арзи матлаб намудааст.

Чалол Икромй солдои 1922-1927 дар Дорулмуаллимини Бухоро тадсил мекард, ки дар курсдои охирин Абдуррауф Фитрат аз адабиёт дарс медод ва аз ин ру акидаи шогирд андар сифоти устод дар дошияи баррасии чадидия чолиби диккатанд: «Дар синфдои боло, вакто ки мо дар бинои нави дорулмуаллимин - дар регистон мехондем, дарси адабиётро ба мо Абдуррауф Фитрат медод (солдои 1926-1927). Ин кас яке аз муаллимдои донотарини мо, яке аз бузургони содаи адабиёт буданд. Фитрат бухорой буда, яке аз мунавварулфикрони замони худаш мебошад. Дар вакташ ба Туркия рафта хонда, илм гирифта ва чандин китобдои ватанпарастона, дилсузона ва халкдустона ба забони точикй навишта буд... Фитрат барои боло бардоштани савияи маданй ва маорифи халки Бухоро хизматдои шоёни такдир кардааст... Фитрат дам шоири ширинсухан ва мумтоз, дам насрнависи зур ва дам драматурги аъло буд. Асардои y дар вакташ таъсир ва нуфузи калон доштанд... Афсус, ки Фитрат то як дарача пантуркист дам шуд. Лекин пас аз инкилоб, пас аз фадмидани рафти даёт аз акидааш баргашт» (5, 143-145).

Чалол Икромй дар хотироташ Абдулводиди Мунзимро аз зумраи мунаввар-фикрон ва саркардагони даракати маорифпарварй дар Бухоро дониста, аз чумла кайд карда буд: «Мунзим, ки барои халкаш, барои босавод кардани мардуми точик хизматдои бисёре кардааст, дар охири умраш хор шуд; ба чои дурмат ва тавозеъ, ба сараш куфтанд ва марди мудтарам то ба анчумани аввалини нависандагон зиндагй карда натавонист, казо кард ва уро дустонаш бурда, ба хок супориданд. Ба гумонам на як рузнома, на як чамъомаде мардумро аз вафоти y огод накарданд... Нидоят умри ин марди чонфидо, ин марди ватанпараст ва дусти миллат дамин тавр ноаён гузашт ва чисми y ноаён ба хок рафт. Бале, Мунзим ватанпараст буд, халкашро дуст медошт ва дар чй ки аз дасташ меомад, барои халкаш дарег намедошт. То метавонист, чавондоро тарбия мекард» (5, 210-211).

Чалол Икромй тачаддудходи бухорой Абдукодир Мудиддиновро нобигаи замон номида, навишта буд, ки y «яке аз сарварони чадидон ва инкилобчиёни Бухоро, чонфидо, марди доно, окил ва дамафадм буд. Халкашро дуст медошт, молу чонашро барои тараккй ва пешравии миллат фидо карда буд. Омада-омада, вай аксулин-килобчй шуда баромад» (5, 212). Ба Мунзиму Абдукодир Мудиддинов ва дигар фар-зандони сарсупурдаи миллати точик часпонидани тамгадои «душмани халк» ва «аксулинкилочй»-ро Чалол Икромй дар сиёсати сталинии шуравй дар солдои сиюми карни гузашта медонад, ки дар ин бобат навиштааст:

«Аз нимадои солдои 1932 гирогир ва таъкиби мардони номии мо сар шуда будаасту мани чавони бегам деч хабаре надоштам, «Зинда бод Сталин!» гуфта, чонро дарег надошта кор мекардам. Ва дол он ки мабдаъи дамаи бедодгаридо, ин таъкибдо ва гирогирдо дамин худи Сталин будааст; сиёсати гаддорона ва золимонаи Сталин ва шариконаш будааст, ки ман бехабар будаам... Ин сиёсате буд, ки халки точикро аз сарваронаш чудо кунанд, намонанд, ки мардуми точик бо ёрй ва родбарияти ин сарваронаш пеш равад, сабзад, тараккй кунад ва худашро шиносад» (5, 211-212).

Навиштаву андешадои Ч,алол Икромй доир ба фаъолияти чадидон баъди вожгуни аморати Бухоро дар соли 1920 ва ба пантуркизм гаравидани бархе аз ондо низ шоёни диккат аст. Ч,. Икромй оид ба Х,изби чавонбухориён сухан ронда,

19

MeHaBucag, kh oh «a3 HaMoaHgaroHH 3HeH, 6yp^ya3uau Manga, caBgorapoH, MymoSanaroHH Eyxopo u6opaT 6yg. AKcapuaTH ^agugoHe, kh 6a capu x,oKHMHaT oMagaHg, e gap TypKHa Tax,cra Kapga 6ygaHg, e gap Totophctoh Ba khcmh KaMH a3 ohx,o gap Poccua cox,h6h MamyMoT ramTa 6ygaHg. Oafey-rao Xo^aeB, A6gyKogup My^ugguHOB, OK^ypuH 6apuH KacoH gap MocKBa Tap6ua e$Ta 6ygaHg. ffloag 6apou oh kh aKcapuaTH ^agugoH 6a Tatcupu naHTypKHCToH MOHga 6ygaHg, x,yKyMaTH HaBH Eyxopo 3a6oHH gaB^aTupo gap^o^ 3a6oHH TypKH эt.roн HaMyg... Xa^KH Eyxopo, kh aKcapuaT (a3 80 $oh3 6emTapamoH) to^hkoh 6ygaHg, xe^e MymKHjH MeKamugaHg. naHTypKHCToH 6omaHg, 6o x,ap pox, 6a xa^K Ta^KHH MeKapgaHg, kh myMO ac^aH TypK x,acreg, $ap3aHgu TypKeg, 3a60HaT0H 6o Tatcupu эpoннeн BanpoH myga, to^hkh ramTaacT... 3o6htohh TypK nac a3 ^aHru aBa^u ^ax,oH 6a Poccua acup a^Toga 6ygaHg, kh aKcapuaTH ohx,o gap

H,yMx,ypuaTH xa^KHH Eyxopo 6a xyg ^oh MyHocu6 e^TaHg. Ohx,o Maopu^, MH^HTCua Ba HampueTx,opo 6a gacT rupu^TaHg. ^agugoH 6a hh pox, MegogaHg Ba to MeTaBoHHCTaHg roau MH^^aTHHrn Ba naHTypKHCTupo phbo^ MegogaHg» (5, 73-74).

Oato.maTH co6hk ^agugoH A6gyppay$H OuTpaT Ba OaH3y.rao Xo^aeB gap co^x,oh HaxycTHHH mypaBH Ba x,aHroMH Map36aHguu mmjahto x,ygygH, kh MaB^yguara xa^KH to^hkpo hhkop MeKapgaHgy 6a KaB^e «cox,h6h xap gap gyMH xap ^oh HagomT», xueHaT Ba ryHoxu a3HM 6a MHraaTH xem 6yg. BaKTe kh hh gy Ha^ap 6a naHTypKH3My naHy36eKH3M rapaBHgaHg, gap x,aKHKaT a3 Maopu^napBapuro ^agugua gyp mygaHg. Hh xueHaTH mhjjh ry^TaH MyMKHH acT, kh xueHaT 6a opmohx,oh o^hh Maopu^napBapuro ^agugua 6yg.

Eoag TatKHg coxt, kh gap MyHocu6aTH ^a^o^ hkpomh Huc6aTH ^agugua Ba xogHMOHH oh a^6aTTa hhtoxh cuecH Ba HHmoHgogx,ou x,h36hh 3aMOH эx,сoс MemaBag. y Kang MeKyHag, kh «^agugoHH Eyxopo x,aMa aKpaHr Ba aKaKHga Ha6ygaHg. K^hcmh Ka^OHH ohx,o 6a napTHau KoMMyHHCTH goxm myga, xokhmmth coBeTupo paBHaK Ba phbo^ gogaHg Ba aKHgaamoH HHTepHaTCHOHa^HCTH 6yg. ^k KHCMamoH MexocTaHg, kh gaB^aTH mhajhh a.rox,Hga C03aHg Ba x,oKHMHaTpo 6a gacT rupu^Ta, 6a hhkhto6h C0TCHa^HCTH MOHet maBaHg. ^aMHH Ka6u^ ^agugoH 6a TamKHjH 6ocMaHHrapH epH pacoHgaHg. HyHOHHH MyxugguH MaxcyM (kh paucu KOMHCCuau «^aBKy^ogau aTpo$» 6yg) Ba HO3upu x,ap6uH ^yKyMaTH Eyxopo - A6gy^x,aMHg OpunoB, kh x,apgyamoH x,aM xueHaT Kapga, 6a Tapa^H 6ocManueH ry3amTa 6ygaHg. Eatg ycMOH Xo^aeB - npe3ugeHTH HyMxypuara Eyxopo 6yg Ba a3 Eyxopou fflapKH rypexTa, 6a A^fohhctoh pa$T. Xym6axTOHa hh xe^ ^agugoH 6ucep Ha6ygaHg. E03 aK khcmh ^agugoH KOMMyHHCT HamygaHg, .tckhh 6a aKcy^HHKH^o6 x,aM x,aMpox, HaramTaHg. EaptaKC 6o ^OHy gujamoH Tapa^gopu ^OKHMHaTH mypon Ba Tapa^gopu hhkh^o6 6ygaHg. HyHoHHH A^Mag^oH MaxcyMH ^aMgn, MyH3HM, Mup3oa6gyBo^ug, MyKaMMH^ Ba Ma3x,ap Eyp^oHoB^o, amhh^oh MaxcyM 3ueuggHHoB, Mup3o H3aTy^^o, nopco Xo^a Ba gurapoH...» ( 5,74).

^aMHH ryHa, eggomTy HaBHmTax,ou agu6u TatpuxHHrop Ba HaBucaHgau HoMBapu to^hk ^a^o^ Hkpomh gap oMyxTaHH KopHoMau ^agugoH Ba aHgyxTaHH Ta^pu6au TatpuxuH oh^o gap pox,u 6ocaBogy 6oMatpu^aT KapgaHH MapgyM, Tatcucu MaKoTu6u ycy^H caBTHa Ba Tapru6u 6yHegu ^oMeau HaB, x,aMHyHHHHH ^Hx,aT^ou MaH^HH ^ato^uaTH hh MyHaBBap^HKpoHy Ta^aggygxo^oHH u6THgou acpu XX, xoca 6a naHTypKH3M rapaBHgaHH 6apxe a3 oh^o MaH6au 6oэtтнмog Max,cy6 Mee6aHg.

IlauHaeuwm:

I. Auhu C. Tabpuxu UHK,mo6u Eyxopo, 1921 / Taymu P. X,owum.- ffymaHde: Adu6, 1987.240 c.

2. Айнй С. Таърихи ищилоби фикрй дар Бухоро, 1918 / Та^ияи К. С. Айнй // Куллиёт. Цилди 14.- Душанбе: Матбуот, 2005. - С. 29-259.

3. Асозода Х. Адабиёти тоцик дар садаи ХХ.- Цилди сеюм.- Душанбе: Маориф, 1999. -448 с.

4. Икроми Джонон. Джалол Икрами. Неизвестные страницы.-Душанбе: Шарки Озод, 2010.-192 с.

5. Икромй Ц. Он чй аз сар гузашт (Ёддоштуо), 1992.- Душанбе, 2009. - 328 с.

6. Икромй Ц. Садриддин Айнй ва Бухоро //%ацицати Узбекистон.-1988. - 24 ноябр.

7. Икромй Ц. Устодиман, мактаби ман, худиман.- Душанбе: Ирфон, 1970. -120 с.

Reference Literature:

1. Aini S. History of the Bukhara Revolution, 1921 / Prepared by R. Hoshim. - Dushanbe: Man-of-letters, 1987. - 240 pp.

2. Aini S. History of Mental Revolution in Bukhara, 1918 / Prepared by K. S. Aini // Complete Works. Volume 14. - Dushanbe: Printed Press, 2005. - pp. 29 - 259.

3. Asozoda H. Tajik Literature in the twentieth Century. - Volume three. - Dushanbe: Enlightenment, 1999. - 448 pp.

4. Ikromi Jonon. Dzhalol Ikrami. Unknown Pages. - Dushanbe: Freedom of the Orient, 2010. -192 pp.

5. Ikromi D. What he Told in his Life (Memoirs), 1992. - Dushanbe, 2009. - 328 pp.

6. Ikromi D. Sadriddin Aini and Bukhara // The Truth of Uzbekistan. - 1988, November, 24.

7. Ikromi D. My Preceptor, my School, myself. - Dushanbe: Cognition, 1970. - 120pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.