Научная статья на тему 'Симои ҳамзамонон дар «Рўзнома»-и Садри Зиё'

Симои ҳамзамонон дар «Рўзнома»-и Садри Зиё Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1114
127
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Садри Зие / «Рузнаме» / облик современников / внешний вид / внутренние качества / биографические сведения / Sadri Ziy / «Ruzname» / image of contemporaries / outward sight inner gualities / reminiscences / biographical data

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ќоситова Ўѓулой Абдурафиќовна

Статья посвящена изучению «Рузнаме» Садри Зие, одним из аспектов которой является описание автором поэтов-современников. Отмечается, что автор «Рузнаме» при создании образов своих современников уделяет особое внимание их истинной природе и человеческим качествам, сообщает многочисленные сведения о литераторах и их творчестве, а также, опираясь на биографии и творчество знаменитых литераторов таджикской литературы, оценивает уровень знаний и талантов поэтов и ученых. Автор статьи приходит к выводу о том, что «Рузнаме» предоставляет возможность ознакомиться с некоторыми неосвещенными моментами жизни поэтов и ученых, а также с уровнем их писательского мастерства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMAGE OF CONTEMPORARIES IN «RUZNAME» BY SADRI ZIYO

The article dwells on the study of «Ruzname» by Sadri Ziyo which is one of the aspects in regard to the author`s portrayal of the poets being his contemporaries. It is marked that the author of «Ruzname» when creating the image of his contemporaries pays special attention to their genuine nature and human qualities; She presents numerous information concerned with both men-of-letters and their creations. Proceeding from the biography and creations belonging to the outstanding man-of-letters of the Tajik literature, the author evaluates the level of knowledge and talent of poets and scientists as well. The author of the article comes to the conclusion that «Ruzname» presents an availability to familiarize with a number of some yet un-elucidated moments of poets` and scientists` life and with the level of their writing mastership as well.

Текст научной работы на тему «Симои ҳамзамонон дар «Рўзнома»-и Садри Зиё»

10 00 00 ИЛМ^ОИ ФИЛОЛОГИЯ 10 00 00 ФИЛОЛОГИЧЕСКИЕ НАУКИ 10 00 00 PHILOLOGICAL SCIENCES

10 01 10 ЖУРНАЛИСТИКА 10 01 10 JOURNALISM

УДК 82 ББК 83.3 тад

СИМОИ ХАМЗАМОНОН ДАР Коситова Угулой Абдурафицовна,

«РУЗНОМА»-И САДРИ ЗИЕ

муаллимаи кафедраи журналистика ва назарияи тарцумонии ДДХ ба номи акад. Б.Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

ОБЛИК СОВРЕМЕННИКОВ В Коситова Угулой Абдурафиковна,

«РУЗНАМЕ» САДРИ ЗИЁ преподаватель кафедры журналистики и

теории перевода ХГУ им. акад. Б.Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

THE IMAGE OF Kositova Ughuloy Abdurafikovna, CONTEMPORARIES IN teacher of the department ofjournalism and theory of «RUZNAME» BY SADRIZIYO translation under Khujand State University named

after academician B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: kositova-sh@mail. ru

Ключевые слова: Садри Зие, «Рузнаме», облик современников, внешний вид, внутренние качества, биографические сведения

Статья посвящена изучению «Рузнаме» Садри Зие, одним из аспектов которой является описание автором поэтов-современников. Отмечается, что автор «Рузнаме» при создании образов своих современников уделяет особое внимание их истинной природе и человеческим качествам, сообщает многочисленные сведения о литераторах и их творчестве, а также, опираясь на биографии и творчество знаменитых литераторов таджикской литературы, оценивает уровень знаний и талантов поэтов и ученых. Автор статьи приходит к выводу о том, что «Рузнаме» предоставляет возможность ознакомиться с некоторыми неосвещенными моментами жизни поэтов и ученых, а также с уровнем их писательского мастерства.

Key words: Sadri Ziy, «Ruzname», image of contemporaries,outward sight inner gualities, reminiscences, biographical data

The article dwells on the study of «Ruzname» by Sadri Ziyo which is one of the aspects in regard to the author's portrayal of the poets being his contemporaries. It is marked that the author of «Ruzname» when creating the image of his contemporaries pays special attention to their genuine nature and human qualities; She presents numerous information concerned with both men-of-letters and their creations. Proceeding from the biography and creations

belonging to the outstanding man-of-letters of the Tajik literature, the author evaluates the level of knowledge and talent ofpoets and scientists as well. The author of the article comes to the conclusion that «Ruzname» presents an availability to familiarize with a number of some yet un-elucidated moments of poets' and scientists' life and with the level of their writing mastership as well.

«Рузнома» аз лихози мавзуъ яке аз калонтарин асари Шарифчон махдуми Садри Зиё махсуб меёбад. Он аз 500 сахифа иборат буда, хусусияти ёддоштй дорад. Дар «Рузнома»-и Шарифчон махдуми Садри Зиё симои хамзамонон чойгохи хоса дорад. ^исмати асосии хамзамонони у дар мисоли шоирону фозилони давр арзёбй шудаанд. Барои он ки мохияти фарогирии симои хамзамонон дар ин асар равшантар гардад, тасмим гирифтем ин асарро дар робита ба осори тазкиравии муаллиф мавриди гуфтугу карор дихем. Садри Зиё тазкиранигори номвари ибтидои асри ХХ аст, ки мухимтарин кори у дар ин замина таълифи тазкираи манзуми «Тазкори ашъор» ва силсилаи тазкирахои дигар мебошад. Асари дигари Садри Зиё, ки аз омезиши сабки илмиву адабй ва публитсистй фарохдм омадааст, «Наводири Зиёия» мебошад, ки як бахши мухими он ахбори тазкиравиро оид ба зиндагиву осори шоирону фозилони давр дар бар мегирад.

Дар «Рузнома»-и Садри Зиё низ хикояхое аз рузгору намунаи осори шоирони замон фарохдм омадааст, дар шинохти таърихи адабиёти садахои охири Мова-роуннахр ахамияти пурарзише дорад. ^исматхои марбут ба шеъру шоирии «Рузнома» аз чониби шодравон Сахобиддини Сиддик чудо гардида, онро М. Шакурй ба унвони замимаи дувуми «Тазкори ашъор» чопи Техрон чой додааст, ки мутолиаи он дар киёс бо осори дигари муаллиф барои равшан кардани бисёре аз сахифахои норавшани таърихи адабиёти точик дар ин давра арзишманд аст.

Садри Зиё дар такмилаи «Тазкират-уш-шуаро»-и нотамоми Х,очй Неъматуллохи Мухтарам низ аз ин шева пайгирй кардааст. Донишманди мархум Асгари Ч,онфидо хангоми нашри асари Мухтарам иловахои Садри Зиёро ба он замима кардааст. М. Шакурй такмилаи мазкурро ба нашри эронии «Тазкори ашъор» ба сифати замимаи аввал ворид кардааст, ки дар натича махорати тазкиранигории Садри Зиё ба гунаи комил ва васеъ намудор гардид. Ин санад дар шинохти сарчашмахои ин давра ва ошной бо раванди тахаввулоти адабиёти он замон маводи чолибе медихад.

Яке аз нуктаи мухим ва чолиби таваччухи ин навиштахо офаридани симои шоирони хамзамони муаллиф мебошад. Масалан, Садри Зиё дар такмилаи худ ба «Тазкират-уш-шуаро»-и Х,очй Неъматуллохи Мухтарам дар мавриди шоир Зуфунун чунин иттилои чолибе медихад:«Чун атвори абнои рузгорро намеписандид, хусусан аз ахли дарбори амир бисёр танаффур дошт, ин нафрати худро биттабъ изхор хам мекард, лочарам саломатро дар девонагй ёфта буд. Бино бар ин хама аклу зако ва фазлу камол худро сохта девона ба калам медод, то ки аз хар гуна бозхост эмин бошад» (4, с.305).

Муаллиф дар мавриди офаридани симои хамзамонони худ ба асли табиат ва сиришти инсонии шоирон таваччухи хос дорад. Масалан, дар мавриди Савдо мегуяд: «Бо хурду бузург яксон, аз кибру гурур харосон» (4, с.329).

Садри Зиё бо истеъдоди вежаи шинохти инсонй сирату сурати шуароро ба хам оварда, кушиш кардааст, ки сирати шуароро ошкор намояд. Ба хислати Афзал чунин бахо медихад, ки «ба сабаби эхёи номаш миннати бузург ниходааст» (4,с.219). ШоирТахсинро «сухбаташ сабук ва пурфоида аст. Дарачаи чомеияташ ва шеърши-носиаш аз шоириаш болотар» (4, с.241-242).

,0,ap «HaBogupu 3HeHA» gap MaBpugu OxyHgu ,D,0My.m0 X,acaH hom HaMOAHgae OMa-gaacr: «.. .60 By^ygu hh Kagap $a3^y KaMO^ gap yMypu pacMH Ba MyoMraoTH yp$H mho™ oxyHgu goMy^^o fflep Ba K03HKa.roHH ffla^ 3uega cogaBy 6eByKy$ 6ygaHg»(5, c.34).

^ap 6opau Komh^ hom moup Meryag: «Ea H.maTH xyg6uHH naHgoH MaK,6y^H aBOM Ba MaT6yH xoc HecT» (4, c.243).

X,aMHH TaBp, gap TacBupu Cagpu 3ue moupoHe nyH A^okh «cypaTaH roB, cupaTaH xap», KaMO^H «x,apnaHg KaMO^e gomT, 6uHo6ap TaHruu Maom xa^a^ Ba 3a^a^ 6a a^BO^am py OBapga» (4, c.245), HyT^upo «Ta.rokate acT, kh ^aMHHmHHOHam xypcaHg Ba cagoKaTe acT, kh gycTOHam 6ax,paMaHg, a^cyc a3 hh x,aMa $a3^y KaMO^ yMpam cap^H Te33a6oHH Ba xypgarupH Ba myraam BaK^H эtтнpозпaзнpн», Myx,appaM «x,apnaHg hh^o^h HCTetgogu metpuam 6apKaMO^ acT, y xyg acT» (4, c.249), Ma3Ha6

«maxce acT coxu6$apx,aHr, 6a 6yro paHr HOMarpyp Ba 6a HaMOumy opoum HOMacpyp», «6o By^ygu TaHrgacTH $apoxx,HMMaT» (4, c.254), Ha3MH «6ypx,0H3aHH gar-garau MOByMaHH» (4, c.267) Me6omaHg.

CagpH 3ue MyxrapaM Ba Ha3Mupo xe^e KO^um Kapga, gap MaBpugu HaBx,a Meryag, kh «yMpu xygpo cap^u MacTHx,o Ba BaK^H 6oganapacTHx,o MeKapg» (4, c.270).Bo3expo 6apou oh HHTHKog MeKyHag, kh «6a эtтн6оpн Taaccy6u 6eMaBpug Ba Taappy3H 6eMa^a^ xygpo x,aga$H эtтнpозн xa^K coxTa Ba ax,B0.m xygpo gap Mya.raa$0T Ba Kacuga Tetgogu a^$O3uam aeH HaMyga» (4, c.271).

A3 Ha3apu Cagpu 3ue My.m030ga «3a6oHe gomT nyH maMmep Te3, xoca gap x,aHroMH cuTe3» (4,c.285), O^apuH «aKcapu ax,6o6ampo paH^OHuga Ba paH^uga» (4, 284),A^3a^ -MaxgyMH nupMacTH «6uHo6ap xu^a™ mh30^ gap aBOCHTH yMpu xyg 6a ycTogu Ma3Kyp och myga, a3 ^ogau Taa66yg HHxupo^ Bap3ug» (4, c.288),Comh «rarop, MyTaaccu6... oxupy^aMp hom 6a ca6yKH Ba KypHaMaKH 6apoBapg», fflox,HH «rappau $a3^y KaMO^» (4, c.313).

Cagpu 3ue gap «Py3H0Ma» hh3 3hmhh HaK^y eggomT gap MaBpugu a^^u aga6 Ba э^оgнeтн cyxaHBapoHH Myocup Mat^yMOTH 3ueg $apox,aM OBapgaacT. y HKe a3 aBBa^HH^o myga, goup 6a э^оgнeтн fflox,HH, Ahhh, X,aKpaT, Cax,6o, CaBgo Ba gurapoH 6a CH^aTH MyxaKKHK 6ax,ou MyH0Cu6e gogaacT.

Eo 6apxe a3 HaKgy Ha3ap Ba aKOugu aga6uu Cagpu 3ue 0mH0 MemaBeM. Maca^aH, gap 6aeHH chmoh Ahhh nyHHH OBapgaacT: %Ke as наци6они paemaHpaeoH, Ku dopad eamaH xummau FuwdyeoH. Ea $a3ny x,yHap wyypau xocy om, HaK,a6 AÜHÜ Cadpuddunxo^ HOM. Ea myrnu cyxaH Aühuu xyw6aeu, Hy waMb acm ypeHy paemaHpaeoH. Ea HasMy 6a Hacpu cyxaH doeap acm, 3u Hacpaw, eane HasMuy xywmap acm...

Cagpu 3ue gap 6apo6apu o^apugaHH chmoh Ahhh 6a xyHapu moupuu y 6ax,0H gypycT Megux,ag Ba Ha3MH Ahhhpo Har3 MemyMopag. Hh MatHH Myx,HMTapuH xycycHHT^OH HaKgu aga6uu Maopu^napBapH gap Ta3Kupa^0H Cagpu 3ue Me6omag. ^ap «HaBogupu 3ueHH» chmoh x,aM3aM0H0HH Mya^^H^ gap cypaTH Mag^y 3aM, 6age^a Ba cyo^y ^aBo6u myapo cypaT rupu^TaacT. A3 ^yM^a, OMagaacT, kh BaKTe 0B03au myxpaTH $a3^y KaMO^H fflaMCHggHH MaxgyMH fflox,HH 6a rym^o Mepacag, Cagpu 3ue 6a BOCHTau Ha3py^^0^u HyT^H amtopu ypo Ta^a6 MeKyHag. nac, fflox,HH 6ago^aTaH Kacugaepo cypyga Ba ^upucToga, kh MaT^aam hh acT:

Шеъpе баланд таp% кун, он сон ки pифъаташ, Баp фаpк)и офтоб ниуад пои ифтиxоp...

Шохин гуфтанист, ки авчи рифъати шеър дар баландихо ва пои ифтихори он бар фарки офтоб карор дорад.Шохин мисли Ахмади Дониш мадхро аз шеър берyн мекашад. Вай мадхе, ки аз yмед, хохиш ва тамаъ сар мезанад, ба дигарон фахр ва барои хyдаш ор донистааст.

Садри Зиё кyшидааст, ки мавкеи Ахмади Донишро дар таърихи афкори ичтимоии халки точик мyайян ва арзиши осори уро 6озгуй кyнад. Аз диди Садри Зиё Ахмади Дониш дар шеър Саъдии Шерозй, дар наср Хусайни Кошифй 6уд. «Наводир-ул-вакоеъ» ва «Меъёр-ут-тадайюн» «шохиди хол ва гувохи макол» аст. Хусусан, «Наводир-ул-вакоеъ»-ро асари дорои «ибороти содаву равшан» ва «бетакаллуфона» арзёбй карда, «латофати алфозу сарохати маънии» онро таъкид менамояд.

Хамин тавр, дар навиштахои Садри Зиё симои суханварони ахд дар бисёр маврид сурат гирифтааст. Аз чумла, ^урбонхони Фитрат, Хочй Неъматуллохи Мухтарам, Абдулкодирхочаи Савдо ва дигарон.

Тибки ахбори Садри Зиё Афзал махдуми Пирмастй - муаллифи «Тазкират-уш-шуаро» аз шогирдони Ахмади Дониш буд,ки ба сабаби бетамизй ва бепархезй дар ниходи у ду нафар хидматгорони Дониш-^орй Каромати танбурй ва ^орй Неъматро дар рубоие хачв мекунад. Шохин дар чавоби у «касидаи гаррое» дорои «лаолии обдор» дар мадхи Дониш ва мазаммати Афзал гуфтааст. Мулло Абдулмачиди Музтариб дар мухаммасе ба ин касидаи Шохин «фикри гухарсанч»-ро калиди «ганчи сехр» ва «табъи сухандон»-ро махаки «накди фикр» махсуб медонад: Баp ганци œ%p фи^и гу^аpсанци ту калид, Баp нацди фи^ табъи суxандони ту мауак.

Садpи Зиё Мунзимpо «андалеби xушовози назм» шумоpидааст: Бувад Мунзим он зиннатафзои rncp, Китоби xиpад, ма%филоpои rncp. Бувад андалеби xушовози назм, Ба мулки суxан маками pо%и назм. Ба манзуму мансуp донишваp аст, Вале pутбаи wcpu у баpтаp аст. Даp ин шеваи фозилони замон, Чу Мунзим касе нест мацбуламон. Каломаш муpассаъ чу теги забон, Саpосаp латофат чу оби pавон.

Дар фахмиши Садри Зиё наср «шеваи фозилони замон» аст, ки Мунзим зиннатафзои он мебошад, аммо устод Айнй хабар медихад, ки «Мирзо Абдулвохиди Мунзим на дар он вактхо ва на пас аз револютсия як порча хам ба маънои имруза насри адабй-бадей нанавиштааст»(6, с.14).

Садри Зиё бо такя ба шархи хол ва рузгору осори адибони номвари таърихи адабиёти точик ба дарачаи маърифат, кареха ва истеъдоди шоирону фозилон мепардозад. У хангоми бахогузорй ба хунари шоирй ва махорати адабии шуаро бо ибораву чумлахои кутоху мухтасар мулохиза ва андешахои илмиашро ба таври равшан баён мекунад.

Масалан, маълумоти Садри Зиё дар «Рузнома» оид ба 75 чуб чазо гирифтани Айнй ба ин тарз сурат гирифтааст: «.. .баъд аз вокеаи холиаи дируза вакте дар Арки Бухоро ба хонаи тангу торик бешуур афтода будам, бародари мухтарамам мулло Садриддинхочаи Fиждyвонии Айнитахаллусро... дар хадди зоташ ранчуру

Kaca™aHg 6yg, a3 Magpacau KyKamom 6a xo.™ a^u6e OBapga, 6a gapBO3au ApKH Eyxopo 6epaxMOHa Ba 6emapMOHa aMupy Ba3up 6a hkth30h ax™ 6a.rno xa^Togy naH^ ny6 Tat3up KapgaaHg Ba 6a aKe a3 Max6acxou oh ^o, kh 06xoHa MeHOMaHg, 6a xaMOH xo^ aHgoxTaHg» (3, c.268).

H,oh gurap nepoMyHH X,o^H A6gy.ia3HMH fflaptH nyHHH HaBHmTaacT: «...gap aBOH^H xo^ naHge xaMpoxu Xo^h A3hm hom fflaptHTaxa.myc, kh 6a paecaTH bh^ohth Ma3Kyp MatMyp, 6a aKcapu KaMO.roTH pacMua MaBcy^ 6a ax^oKH 3aMHMau HaBucaHgarH... 6aHgau Ky^aT pacuga, 6a cyx6aTH capocap ^apxaTam xaMema to^h6 a3 mapu H$THpo6aHguam xaMa gaM xoh$, 6a aHgaK $ypcaT oh 6enopa a3 gacTH cokhh a^a^ homh $aHO Hymuga a3 MatMypau xaeT 6a MacTypau MaMOT Hy3y^ Ba xy6yT ^apMyga, Maraau geBOHH yMpam 6a MaKTat aH^OMHg» (3, c.129).

«Py3HOMa»-H Cagpu 3ue oug 6a $ato.mflTH э^оgH Ba 3HHgaruu myapo Ba mHHOXTH xyHapu HuropaHgaruH cyxaHBapoH MycougaT MeKyHag. Eaxou Cagpu 3ue 6a 3aBKy ca^HKa Ba MaxopaTH aga6uu moupoH MyHcu^OHa Me6omag. Y agu6oHH Matpy^H 3aMOH AxMagu floHum, A6gy^Kogupxo^au CaBgo, fflaMcugguHH MOXHH, ^opH PaxMaTy^^oxu Bo3ex, CagpugguH AhhH Ba gurapoHpo 6ucep cyTyga, 6a moupoHH gurap 6a TaBpu yMyMH 6axo Meguxag.

A3 MyxTaBOH ocopu Cagpu 3ue, a3 ^yM^a «Py3HOMa» Mat^yM MemaBag, kh Mya.mH$ nepoMyHH gycTOHy xaMHHmHHOH Ba xaM^HKpoHy xaMKopoHH xyg gap 6emTapu MaBopug eg KapgaacT. flap hh 6opa CagpugguH Ahhh hh3 TatKug MeKyHag, kh ax^u 3aBK, goHumMaHgoHy cyxaHBapoH 6o Cagpu 3ue hpth6oth MatHaBuro ^apxaHrH gomTaaHg. floupau xaMHHmHHOH Ba gycTOHH Cagpu 3ue a3 MHHTaKaxou ryHoryH 6ygaaHg. flap MueHH gycTOHH moup ax^u $a3.m bh^ohth XaraoH hh3 xacTaHg. MaBcy$ gap puco^au «Ha63e a3 ry3opumoTH axBO^H 6aHgau mHKacTa6o.i...» fflaxo6ugguH-MaxgyMH xaraoHH MyTaxamuc 6a A^cappo a3 Ha3guKTapuH gycTOHH xyg goHucra, gap 6opau A^cap Ba Moxhh nyHHH HaBHmTaacT: «Oh gy Ha^ap axu66o pokhmh caBogaHg» (1,c. 37).

Cagpu 3ue, 6axycyc Huc6aT 6a fflaMcugguHH Moxhh эxтнpомн 3ueg gomTaacT. ffloxHH hh3 6o By^ygu oh kh «a3 poxu rypyp 6a Kace HKpop Ba 6a KaMO^OTH gurape MytTapu^ Ha6yg... Kacugau rappoe gap Magxu floHHm ry^Ta... 6ace ^ao^HH o6gop cy^Ta » (2, c.48) 6yg, gap cuTOumu Cagpu 3ue hh3 Kacugae gopag Ba a3 ^yM^a ry^Taacr:

Eowad 3U $uKpu co^u6y MabHuu paswaHam, Xypwed dap 6apo6apy ouHa dap Kamp. ^ys ma6bu co$u my, ku dopad ca$ou 06, ffap Maspau KaMom my Kace rncm o6ep... MaX/KaM 6yead upodamu my dap saMupu MaH, HyHOH ku cum dap dunu caHs acm ycmyeop. iuo^uh yaMewa caüdu Ka6ymap KyHad, sane hh myp$a wyd Ka6ymapu xyn^u mypo wuKop.

hh acT, kh moxhh Ba Cagpu 3ue 6o HKgurap yHcy a^OKau 6emTap gomTaHg Ba Kagpy MaH3a^aTH xygpo MegoHucTaHg. moxhh 6o nagapu Cagpu 3ue hh3 эxтнpомe gomTa Ba ypo «xugeBH 3aMOHa» xoHgaacT.

A3 hh py, «Py3HOMa»-H Cagpu 3ue 6apou OMyxTaHH Tap^yMau ^o^ Ba ^ato^HHTH э^оgнн agu6 Ba o^hmohh oxupu acpu X1X Ba u6THgoH acpu XX Matxa3H rapoH6axo Me6omag. Maca^aH, Cagpu 3ue gap acap goup 6a moup Ba Ta3KupaHaBucu hh axg, A6gy.moxxo^aH A6gH nyHHH Mat^yMOT gogaacT: «A6gH gap moupuro metpmuHocH

низ саромади рузгор ва дар назму наср низ мyFтанами ин диёр аст. Табъи салимy зех,ни мустак;ил дорад» (3, с.183).

Дар «^уз^ма»^ Садри Зиё маълумот перомуни муллохо, козихо ва шахсиятхои фархангии замон аз чумлаи Мулло Холмуроди урок Муфтй, Шафкатуллоххоча урок муфтй, Начмиддин-махдуми уроки муфтй, мулло ^утбиддини урок муфтй, Ибодуллоххоча хатиби Масчиди Kалон, Мирзо Мухиддин, Мирзо Абдулвохиди Мунзим, Х,очй Абдуррауф, Ахмадчони Махдум, Х,амдии Мухйиддин, Махдум Pифъат, Садриддинхочаи Айнй, Мулло Бурхониддин Судури Самаркандй, ^озй Мирзо Х,икматуллох,и Махдум, Мирзо Иноятуллох Судур, Мирзо ^роматуллох, ва г. чихати шинохти чехрахои адабй ва вазъи фархангии он давра ахамияти беандоза дорад.

Дар «^уз^ма» хамчунин симои олимон Мулло Имомиддин охунд, Х,очй-домулло Икроми судур муфтй, Абдусамадхочаи судури раис, Орифхоча судури муфтии аскар, Исмоилхоча урок муфтй, Юсуф-махдуми урок муфтй, Муллошохи урок муфтй, Музаффархочаи урок муфтй, Мулло Холмуроди урок муфтй, Шафкатуллоххочаи урок муфтй, Начмиддин-махдуми уроки муфтй, Мулло ^утбиддини урок муфтй, Ибодуллоххоча, Бурхонхон, точирон - Абдурауфи Kорвонбошй, Х,очй Чурабек, Х,очй Юсуфбой, тарикаталабон Мирзо Мухйидин, Мирзо Абдулвохиди Мунзим, Х,очй Абдурауф, Ахмадчони Махдум, Х,амдии Мухйиддин, Махдум Pифъат, Садриддинхочаи Айнй, элчиён - Миллер, Шулка, Вадинский, Атохочаи туксабо, корй Мирзогулом ва даххо дигар оварда шудааст.

Х,амчунин, Садри Зиё дар «Pyзнома» перомуни баъзе суханварон, ки чуз шоирй ба хунари хаттотй шугл доштаанд, хабар медихад. Зимнан бояд кайд кард, ки худи Садри Зиё аз чумлаи котибони хушхати замони худ махсуб мешуд, ки перомуни ин дар «Pyзнома» ишороти муаллиф ба тарики зайл чой дорад:«...пеш аз ин чанде аз номдорони ин фан (мурод аз ин фан хаттотй аст. - У. буд, аз кабили козй Абдулвохид Садри Балхй, ^ози Абулхайхоча судури Самаркандй, ки фоикулакрони фориси ин майдон буданд, аксар аз гайри мусаввада чизеро ба зухур намеоварданд хатто Абулхайи судур то панч дарачаву шаш дарача махв ва исбот мекардаанд, ба хилофи Мулло Мирахмади уроки Дониш муаллифи «Наводир-ул-вакоеъ» ва Мирзо Абдуррахими туксоба - муншии Пешкухй ва Мирзо Азим мирохур Сомй - муншии Бустонй ва Мирзо ^обил мирохури Fичдyвонй ва чанде дигар забардастони ин хунар буданд, ки мухточи мусовада намегаштанд. Алкисса китобат ва заковат, фасохат ва балогат гуё вакфи мо авлоду хоназоди мо тоифа буда, лекин:

Туцумтабиатон х,ама дар авци толеанд, Эй равшании табъ ту бар ман бало шуди. гуён аз толеи худ менолидам, гохе бад-ин мисроъ, ки хар киро ин диханд он надиханд, хешро тасаллй менамудам» (3, с.138-139).

Аз маводи китоб бармеояд, ки санъати хаттотй дар ин давра густариш намуда, адибони хушнавис, хоса дар навиштани хати шикаста, насх ва настаълик махорати зиёд доштаанд.

Дар асар рочеъ ба шахсиятхои сиёсиву фархангй ва адабии замон ба таври мустанад ва мушаххас маълумот фарохам омадааст, ки ин амр арзиши адабй ва таърихии китобро бештар месозад. Дар ин маврид аз тавсифи зиёде истифода шудааст. Масалан, «...умдат-ул-афозил, зубдат-ул-амосил, фахр-ул-уламо, зайн-ул-фузало, афзал-ул-мутааххирин, акмал-ул-мутабаххирин, садоратчох, факохатогох Мулло Иноятуллох-махдуми Судур мударриси муфтй, фарзанди аршади хакоик-ул-

y.aMO, $a3H^aTnaHOx ^03H KapoMaTy..rox-MaxgyMH MapxyM ^aggu yMMHH pokhmh caBog, kh gap aHeMH Taxcu. Ba obohh TaKMH. MHHa.xaBoc Ba. aBOM Mamxyp 6a a^cuHau ^yMxypu aHOMH Ma3Kyp, 6apry3ugau xo.hk, MyxTapaM Ha3gu xa.0HK, gap Ta^OKaTH .hcoh Ba $acoxa™ 6aeH MyMTO3, gap xy6uu ax.0K Ba xycHH um$0K 6eaH6o3, Myca..aMH ax.u 3aMOH, MyKaggaMH $y3a.0H gaBpoH, gap .aTO^aTH Ta6t Ba ca.0MaTH Ba3t MaBcy^, gap y.yBBH xuMMaT Ba ca^ou THHaT Matpy$ 6a Ka6y.H ^aMeu $upaK MaT6yu ^yM.au Ta6oet, gap metpy MyaMM0e6H Ba cyx6aTopoH Ba xa..H MymKH.0TH a6eTH Myr.aKa Ba maTpaH^6o3H Ba 6agexaryH 6eHa3up, gap TaTa66yu axogucu Ha6aBHH Ba Tapaggygu MacoH.u $hkxhh 6exaMTO, gap 6o6h xycHH xaT Ba cyptaTH KHTo6aT Ba 3e6oHH TaKpup Huc6aT 6a ^aMeu MyocupuH 6a. aKcapu MyTaKaggHMHH ypo agu 6aH30 to 6a xagge, kh gap obohh Taxcu. nyH nagapu 6y3ypraopu xyg aKcapy ar.a6 gap hk ma6 hk MyxTacapu bhkoh gap roHTH 3e6oH Ba Ma.oxaT HaBumTH Ba gap oh py3 caMaHH ohpo cap^H OMagmygu ax6o6 HaMygH» (3, c.133).

Moggau TatpuxH Ba KHTtaxou TatpuxH gap «Py3H0Ma»-H Cagpu 3ue 6apou MyaHHH HaMygaHH Tatpuxu Ba.ogaTy $aBTH cyxaHBapoH Ba caHaxou gaKHKH BOKeoTy xogucoTH oh gaBpa KyMaK MeKyHag.HH HaBtu metpH gap aga6ueTH $opcH co6uKau Ty.OHH gomTa, gap 6o3to6h 3aMOHH BOKeoTy xogucoT Ba Tatpuxu Ba.ogaTy $aBTH amxocu TatpuxH axaMHHTH Buxaepo gopocT. A3 HaMyHaxoe, kh MycaHHH^ gap «Py3HOMa» ^oh gogaacT, aeH Merapgag, kh gap aga6ueTH HHMau gyByMH acpu X1X Ba u6THgoH acpu XX Kop6acTH hh HaBtu metpH xe.e pou^ 6yga, moupoHH 3uege gap oh KyBBa O3MygaaHg. A3 hh ca6a6 gap «Py3H0Ma» hh HaBtu metpH xe.e $ap0B0H OMaga, axaMHHTH capnamMaBHH acappo Mea$30Hg. Moggau Tatpuxe, kh gap «Py3H0Ma» ^apoxaM OMagaacT, 6at3eu ohxo Maxcy.u Ka.aMH Cagpu 3ue 6yga, 6axmu at3aMH ohxo 6a Ka^aMH cyxaHBapoHH gurap Taa..yK gopag, kh gap э^оgн hh HaBtu aga6H myr. Bap3ugaaHg. XycycaH, «Tatpuxu Ba.HaxgH a3 Mup30a3HM Mupoxyp MyHmuu Comhh EycTOHH», «Tatpuxu ^aKOxamaHOx Mynno A6ygy.Kogupxo^aH ypoK», «Tatpuxu Mynno HH0HTy..roxx0^aH ypoK», umyHHH Tatpuxu Ba.ogaTy Mapru myapo Ba naHg xaBogucu Map6yT 6a oh 3aM0Hp0 6o3ry MeKyHaHg. Hh HaBtu metpH 6apou mHHoxTH 6emTapu Ba3tu 3aM0H Ba amxocu aga6H ap3um gomTa, xaMHyHHH axaMHHTH TatpuxHH acappo a$3yH MerapgoHag. flape^TH caHaxou gaKHK nepoMyHH hh e oh xaBogucu 3aM0H TaBaccyTH Moggau Tatpux a3 «Py3H0Ma» gap 0My3umu MapoxH.H TamaKKy. Ba TaxaBBy.ro™ aga6uu xaB3au Eyxopo 3aMHHau My^uge ^apoxaM MeoBapag.

Cagpu 3ue gap 6at3e MaBpug co.h $aBTH moupoHpo TaBaccyTH KHTtaxou TatpuxH Ba MoggaxoH Tatpux MyKappap Mec03ag. Maca.aH, co.h Ba^OTH fflaptupo nyHHH 3HKp HaMygaacT: «flap oh aHeM py6oue 6a xothph ^OTup pacuga 6yg, kh 6uHo6ap MyH0cu6aTH MaKOM Ba TaB3exu MapoM gap hh ^o Ka.aMH HaMyga OMag: HyH paxm 6u6acm 3-uh y^ax,0H Xoyü Asum, ry$maM su dunaM ¿upu$ma wyd xopu anuM, OMad 6a capaM 6anou Codu% ¿y$maM, Cad payMamu ya^ 6a oh Ka$aHdy3du K^aduM (3, c. 129). flap «Py3H0Ma» po^et 6a moup A6gy.Kogupxo^au CaBgo 6a TapuKH 3aH. Mat.yM0T OBapga myga, naHg KHTtau Tatpux ca6T e^TaacT:

TatpHXH ^aKO\arnaHO\ My^^o Aöyay^^oaHpxo^aH ypo^. EuyaMdynnay, ku moneb supd oMad, OanaKpo pocmsapde sawm Mybmod, Ku wyd ko3ü $apudu acpy osoh, Ea Iaypuca6s xy6ü pyü 6myod. Ea sac$u $asn, acnu xynK Mascy$,

K,a6ynu xanKy xywma6bu xydodod. Bayudu uh 3aM0H MayMyau $a3n, Hymn Hodup Hadopad dayp dap ed. rupu$meM a3 KydyMaw $onu HeKy, 3u MaHHu MaKdaMaw гawmeM dunwod. 3u maymu cudKu mabpuxaw 6^y$meM, IHapu$yneaKm 6o pyyu Ka3o 6od (3, 211). Ea Bacraau «Py3HoMa» 60 6at3e .iax,3axoH HopaBmaHH 3HHgaruu moupoHy $03h-.TOH, MaK,0My Maroa^aT Ba xyHapu HuropaHgaruu ohx,o 0mH0 MemaBeM. MaMyMoTH Cagpu 3ue gopou ax,aMHflTH aga6uBy TatpuxK Ba raMHBy aMajiH 6yga, a3 Hy$y3 Ba xyHapu HuropaHgaruu agu6 maxogaT MeguxaHg. «Py3HoMa»gap TatHHHH Macta-iaxou My6paMu 3aMoH Ba aga6ueT, ca6Ky ca^HKau HaMoaHgaroHH x,aB3au aga6uu MoBapo-yHHaxp gap acpxou XIX-XX 6a cu^a™ capnamMau MytTaMag xugMaT MeKyHaHg.

naiiiimiiuim:

1. floHuw, AyMad. Pucona e Myxmacape a3 mabpuxu canmaHamu xoHadoHu Mawumw.-ffywaH6e: Capeam, 1992.-98 c.

2. MyymapaM, X,oyu HebMamynnoy. Ta3Kupam-yw-wyapo. Eo macyey ea MyKadduMau Aceapu ^oH$udo.-flywaH6e: floHuw, 1975.-369 c.

3. Py3HoMa. BaKoebH^opuu mayaeeynomu cuecu-uymuMouu Eyxopou wapu$ mauu HuMau noeHuu aMopomu xoHomu MaHeum 6ap acocu eddowmyou py3HoMau IUapu$yoH MaxdyMu Cadpu 3ue - oxupuH Ko3manom Eyxopo. TayKuK ea nawyyuwu MyyaMMadyoHu IlaKypuu Eyxopou.-TeypoH: MapKa3u amod ea xadaMomu nawyyuwu, 1382.-500 c.

4. Cadpu 3ue, IUapu$yoH-MaxdyM. Ta3Kopu awbop. IUapyu yonu 6apxe a3 woupoHu Myocupu ToyuKucmoH ea HaMyHayoe a3 awbopu ohoh. Eo macyexu Cayo6udduHu CudduK. Eo Kywuwu MyyaMMadyoHu IIaKypuu Eyxopou. Honu aeean. - TeypoH: Cypyw, 1380-2001. -428 c.

5. Cadpu 3ue, IUapu$yoH-MaxdyM. Haeodupu 3uem. Taymu M. IIyKypoe ea C. CudduKoe.-ffywaH6e: Adu6, 1991.-128 c.

6. Ta6apoe C. MymuM.-ffywaH6e: Hp$oH, 1991.-152 c.

Reference Literature:

1. Donish, Ahmad. Treatise or Essay from the History of Manghyts" Dynasty. - Dushanbe: Sarvat (Wealth), 1992. - 98 pp.

2. Muhtaram, Hoji Ne'matulloh. Tazkirat-ul-shuaro (Poetical Anthology). Revision and introduction by Asghari Johnfido. - Dushanbe: Knowledge, 1975. - 369pp.

3. Newspaper. Realization of Social-Political Bukhara Noble Development in the Period of the Collapse of Manghyts' Dynasty as Expounded in Reminiscences Written in «Ruzname» by Sharifjohn Makhdumi Sadri Ziyo Being the Last Chief Kaziy of Bukhara. Exploration and Research of Muhammadjohni Shakurii-the-Bukharin. -Tehran: The Centre of Documents and Research Service, 1382 hijra. - 500 pp.

4. Sadri Ziyo, Sharifjohn Makhdum. Poetical Anthology. Autobiographies of some Poets of Modern Tajikistan and a Number of Patterns from their Poems. Corrected by Sahobiddin Siddiq and complicated by Muhammadjon Shakurii Bukhoroi. The first Edition. - Tehran: Surush, 1380 hijra, -2001. - 428 pp.

5. Sadri Ziyo, Sharifjohn Makhdum. Ziyo's Rare Pieces of Poetry. Revised by M. Shukurov and S. Siddikov. - Dushanbe: Man-of-Letters, 1991. - 128 pp.

6. Tabarov S. Poem. - Dushanbe: Cognition, 1991. - 152pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.