Научная статья на тему 'ИЗ ИСТОРИИ ПРОИЗВОДСТВА НАЦИОНАЛЬНОЙ ТКАНИ ЗАНДАНАЧИ'

ИЗ ИСТОРИИ ПРОИЗВОДСТВА НАЦИОНАЛЬНОЙ ТКАНИ ЗАНДАНАЧИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
101
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКИ / МАТЕРИАЛЬНАЯ КУЛЬТУРА / НАЦИОНАЛЬНАЯ ТКАНЬ / ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ТКАЧЕСТВО / СРЕДНЕВЕКОВЬЕ / ЗАНДАНАЧИ / КАРБОС

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Гафурова Ганджина

Статья посвящена богатой и красочной истории производства ткани занданачи. На конкретных фактах показано, что за время существования состав, внешний вид, оформление, стоимость и назначение этой ткани менялись. Автор приводит материалы по историческим центрам производства занданачи и особенностям продукции, свойственным каждому центру. Статья составлена на основе использования музейных и письменных источников.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FROM THE HISTORY OF THE PRODUCTION OF THE NATIONAL FABRIC ZANDANACHI

The article is devoted to the rich, numbering one and a half millennia, and colorful history of the production of zandanachi. The specific facts show that during this time the composition, appearance, design, cost and purpose of the fabric of this name have changed. The author provides materials on the historical centers of production and the features of the product, peculiar to each center. The article is based on the use of Museum and written sources.

Текст научной работы на тему «ИЗ ИСТОРИИ ПРОИЗВОДСТВА НАЦИОНАЛЬНОЙ ТКАНИ ЗАНДАНАЧИ»

N. KH. NURDJANOV-THE FIRST TAJIK ETNOGRAPHER

This article is devoted to the first ethnographer - Tajik Nizam Khabubullaevich Nurdjanov. His contribution in development of Tajik Soviet ethnography is very important. His publications are dedicated to Tajik traditional theatre, based on rich material on ethnography of the Tajiks. There is a connection between ethnography and art history in Nurdjanov's works.

Key words: Ethnography, history, expedition, customs, rituals, folk creativity.

Сведения об авторе: Джураева Нигора - младший научный сотрудник отдела этнографии Института истории, археологии и этнографии им. А. Дониша Академии наук Республики Таджикистан. Телефон:(+992 37) 2217716; моб. (+992) 935872028, E-mail: sov-kor nir@mail.ru

Маълумот дар бораи муаллиф: Ч,ураева Нигора-ходими хурди илмии шуъбаи мардумши-носии Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониши Акаде-мияи илмдои Ч,умдурии Точикистон. Телефон:(+992 37) 2217716; моб. (+992) 935872028, Email: sovkor nir@mail.ru

Information about the autor: Juraeva Nigora-Junior researcher A.Donish Institute of History, archaeology and ethnography Academy of Science of the Republic of Tajikistan.Telefon:(+992 37) 2217716; моб. (+992) 935872028, E-mail: sovkor_nir@mail.ru.

УДК:677.024 (575.3) (09)

АЗ ТАЪРИХИ ИСТЕ^СОЛИ МАТОИ МИЛЛИИ

ЗАНДАНАЧИ

Ганшина ГАФУРОВА

Донишгохд технологии Точикистон

Вожаи "занданачй" хдмчун номи матоъ дар Осиёи Миёна дар давоми (аср^ои VI то XIX) маъмул буд. Дар давраи то хуручи араб^о занданачй матои сернакшу нигори абрешимиро мемонд, ки косибони дех,оти Занданаи вокеъ дар наздиких,ои Бухороро ба тамоми чах,он машх,ур гардонида буд. Тадкикот нишон дод, ки гурух,и калони матоъх,ои кадима, ки дар осорхонах,ои сершумори Аврупои Гарбй махфузанд ва каблан "матои сосонй" дониста мешуданд, дар асл занданачии сугдй будаанд. Дар астари як намунаи чунин матоъ, ки дар осорхонаи шах,ри Юи (Белгия) нигох, дошта мешавад, номи он сабт гардидааст.

Накши занданачиро шаклх,ои геометрии яке даруни дигар, мавзуъх,ои услубй ё катор-катор доирах,о ташкил мекарданд, ки фосилаи байнашонро накщх,ои растаних,о пур карда буданд.Дар дохили доирах,о тарики

дугонакунии симметpй хдйвонот, паppандаx,о, даpахт, косагулхо ва Fайpа тасвиp каpда мешуданд [1, 93-96; 6, 62-67; 7, 69-89].

Чунин номи матоъ даp саpчашмаx,ои хаттии замони Сомониëн низ вомехypад. Вале акнун занданачй хдмчун матои пахтагй маъмул мегаpдад. Бояд зи^ намуд, ки матоъх,ои хдмноми давpаи Сомониëн ва ибтидои асpx,ои миëна на танх,о аз pyrc таpкиб фаpк мекаpданд. Занданачии пахтагй бенакш буда, сохти содаpо дошт. Маъмулан онpо даp намуди сафедшуда ва якpанга (кабуд, сypх ва Fайpа) истифода мебypданд. Истех,соли он даp дехди Зандана, ки саpчашмаи номи матоъ аст, инчунин даp дигаp дех,оти атpофи пойтахти давлати Сомондан (Ваpдана, Искач,кат ва диг.) ба pоx, монда шуда буд. Мyаppих Мухдммад Наpшахй хушсифатии матоъpо зикp каpдааст, ки ба шаpофати он занданачиpо баста-баста аз Бyхоpо ба Бобулистон, Фоpс, ^индустон ва дигаp вилоятх,о бypда мефypyхтанд. Даp ин ч,ойх,о матои мазкyp сеpталаб буд ва онpо баpобаp ба наpхи матои заpбофи дебо хаpида, баpои духтани либоси шох,он ва аъëнy ашpоф истифода мебypданд [8, 21].

Вале x,аpчанд даp "Таъpихи Бyхоpо" наpхи баланди занданачй, яъне баpобаp ба матоъх,ои абpешимй кайд шудааст, дигаp саpчашмаx,ои хаттй даp боpаи аpзиши он маълумоти баpъакс пешних,од мекунанд. Ба таъкиди Низом ул-Мулк (асpи XI), даp давлати Сомондан пешхизматх,ои даpбоp даp давоми соли нахустини хизмат бояд танх,о хилъати занданачй ба баp мекаpданд. Бо мypypи замон вобаста ба манзалати сох,ибшуда онх,о хукуки пушидани либоси киматтаppо пайдо мекаpданд [12с. 102]. Мyаppихи охиpи асpи XIII-ибтидои XIV Рашид-уд-дин даp боpаи баpобаpаpзишии занданачй ва матои содатаpини пахтагй-каpбос маълумот медихдд. У фаpмоиши Чингизхонpо сабт каpдааст, ки тибки он молх,ои точ^они бyхоpой мебоист бо наpхи як балиш (аpзи мyFyлй) нyкpа баpои як либосвоp каpбос ë занданачй ва як балиш тилло баpои як либосвоp матои заpбоф хаpидоpй каpда шаванд [13, 187-188].

Заминдоpи pyс Матвеев даp охиpи асpи XVII, кимати молх,ои Бyхоpоpо бах, о дода, даp боpаи сеpшyмоp будани матоъх,ои занданачй, кадак ва чиннусха хабаp медихдд. У чунин молx,оpо мyкаppаpй меномад, яъне онх,о матоъх,ои аpзонтаpин будаанд [15, 90]. Сифати занданачй муаллифони фаpx,ангx,ои асpимиëнагиpо низ ба вач,д наоваpдааст. "Матои пахтагии Fафс, дypyшт ва даFали сафед (ë сафедкаpдашyда)",-чунин тафсиpи он даp "Бyp^они котеъ" вомехypад [9с. 107]. Даp "Fиëс yл-лyFOт" зикp шудааст, ки занданачиpо оx,аpдодашyда мебаpоваpданд, ки сабаби дypyшт шуданаш мегашт [2, 397].

Ба х,амин таpик, акида даp боpаи сохти сода ва аpзонии занданачии пахтагй тасдик мешавад. Акнун хусусиятх,ои оpоиши онpо дида мебаpоем. Даp pyзномаи сафаpи як нафаp англиси номаш номуайян, ки соли 1666 аз Сиб^

дидан кардааст, оварда мешавад, ки дар катори молхои бухорой, ки дар ин чо маъмул буданд, занданачии рангх,ояш гуногун низ мавчуд аст [3, 46].

Тартиби омода намудани рангубори табий барои ба занданачй баxшидани ранги сурх дар дастнависи Инсбрук (асри XIV) сабт гардидааст: «Бурро ба дохили куза гузору об илова кун ва хуб омехта гардон. Бигузор то махлул тахдаин шавад, ба тавре, ки об тоза гардад. Ин обро гирифта, дар он дарахти бразилиягиро то дами тайëршавиаш бичушон. Сипас, зокро илова намуда, занданачиро ранг бикун!» [4, л. 3].

Дар асноди Русияи асрхои XVI - XVIII тобишхои бисëри ранги матоъ оварда шудаанд: сурх, сдах, накшдор, ранга, харранга, рангоранг, мавчдор. Х,амчунин киматхои бари матоъ тавассути ресмонхои тори истифодаmуда зикр mудааст. Аз руи ин ниmондиханда, занданачй метавонист якбандй, дубандй, себандй ва пурбандй бошад.

Сарчаmмахои хаттии асрхои XIV-XVII маълумот медиханд, ки занданачиро якрангаи то6ишхояш хархела, инчунин сафедкардаmуда истехсол мекарданд. Вале дар асри XIX ранги он ба таври афзал, шояд танхо, кабуд будааст. Яъне, карбоси содатарин баъди бо нил ранг кардани он номи занданачиро сохиб мешудааст. Барои мисол, муаллифи тоинкилобии рус П. И. Неболсин менависад, ки дар Осдаи Мдана ресмони пахтагиро ба хамагон медиханд, ки аз он матои дурушти шабехи катон бофанд. Матои бофташуда бо номи базъ (карбос) маъруф аст. Баъди кабуд кардани ранги матоъ номаш занданачй мешавад. Як кисм матои бофташударо бо истифода аз руян ранги сурх медоданд, ки дар ин холат номаш дигар мешуд [11, 26]. Дар Хива карбоси кабудшударо буяк меномиданд [10,122], ки аслан хамон занданачй буд.

Аммо сафири рус Л. Ф. Костенко дар бораи тартиби мутлако дигари истехсоли занданачй менависад. Аз гуфти y, занданачии кабуд ë буякро аз ресмонхои каблан рангшуда мебофтанд [5, 36]. Аммо ин маълумот здад боиси эътимод нест. Маълум аст, ки дар Осдаи Мдана аз ресмонхои ранга танхо матоъхои алоча ва абрагй (адрасу атлас, шохй ва амсоли он) бофта мешуданд. Барои хосил кардани матои якранга, масалан кабуд, аввал бофтану баъдан ранг кардан хам осонтар ва хам арзонтар мебошад.

Аз ин мебарояд, ки аз асри XI сар карда занданачй ин хамон карбоси пардозшудаи якранг (сурх, кабуд, сафед ва гайра) ва бенакш будааст. Онро на танхо дар музофотхои Бухоро истехсол мекарданд. Карбоси кабуд ва сурх дар дигар шахрхои Осдаи Мдана, аз чумла дар Хучанд, низ бароварда мешуд [14, 81]. Навъхои занданачиии рангашон гуногунро дар хама шахрхо ва дехоти хонигарии Хива низ тайëр мекарданд [3, л. 159].

АДАБИЁТ

1. Беленицкий А. М. Средневековый город Средней Азии / А. М. Беленицкий, И. Б. Бентович, О. Г. Большаков.-Л.: Наука, 1973.-389 с.

2. Гияс уд-дин Мухаммад. Гияс ул-лугот / Гияс уд-дин Мухаммад (тадж.) -Душанбе: Адиб,1987.-Т. 1.-480 с.

3. Зияев Х. З. Экономические связи Средней Азии с Сибирью в XVI - XX вв. / Х. З. Зи-

яев.-Ташкент: Фан, 1983.-167 с.

4. Инсбрукский манускрипт XIV в. [Электронный ресурс]: http://www.tajnye-znaniya.blogspot.com/ 2010/01/ XIV.html. - Дата обращения: 12.01.2013.

5. Костенко Л. Ф. Туркестанский край. Опыт военно-статистического обозрения Туркестанского военного округа / Л. Ф. Костенко.-С-Пб.,1880. -Т. 2. - 280 с.

6. Майтдинова Г. История таджикского костюма / Г. Майтдинова.-Душанбе, 2004.- Т. 1. Генезис костюма таджиков: древность и раннее средневековье. -280 с.

7. Махкамова С. М. К истории ткачества в Средней Азии / С. М. Махкамова // Художественная культура Средней Азии в IX-XШ вв.-Ташкент, 1983.-С. 69-89.

8. Мухаммад Наршахи. История Бухары / Мухаммад Наршахи.Ташкент: Типолитография т. д. "О и Г. Братья Каменские», 1897. - 126 с.

9. Мухаммадхусайн Бурхон. Бурхони коте'/ Мухаммадхусайн Бурхон (тадж.).-Душанбе: Адиб, 2004. - Т. 2.-424 с.

10. Наши соседи в Средней Азии: Хива и Туркмения / Издание журнала «Всемирный путешественник».-С-Пб., 1873.-138 с.

11. Небольсин П. И. Очерки торговли России со странами Средней Азии: Хивой, Бухарой и Кокандом (со стороны Оренбургской линии) / П. И. Небольсин.-С-Пб., 1856.-375 с.

12. Низам ал-Мульк Ходжа. Сиасет-наме («Книга о правлении») / Низам ал-Мульк (тадж.).-Душанбе: Шарки озод, 1998.-249 с.

13. Рашид ад-Дин. Сборник летописей / Рашид ад-Дин.-М.-С-Пб., 1952.-Т. 1-3.-995 с.

14. Турсунов Н. О. Из истории ремесла Северного Таджикистана (Ткацкие промыслы Ходжента и его пригородов в конце Х1Х-начале XX вв.) / Н. О. Турсунов.-Душанбе: Дониш, 1974.-207 с.

15. Юлдашев М. Ю. К истории торговых и посольских связей Средней Азии с Россией в XVI-XVII вв. / М. Ю. Юлдашев.-Ташкент: Наука, 1964.-124 с.

АЗ ТАЪРИХИ ИСТЕ^СОЛИ МАТОИ МИЛЛИИ ЗАНДАНАЧЙ

Дар мак;ола оид ба таърихи истех,соли матои миллии занданачй, ки аз асри VI огоз шудааст, муфассал сухан меравад. Дар асоси далелх,ои мушаххас нишон дода шудааст, ки дар ин муддат таркиб, намуди зохирй, ороиш, арзиш ва таъинот дар матои миллии бо чунин ном маъруфи точдкон дигаргуних,о рух додаанд. Муаллиф оид ба марказх,ои таърихии исте^соли занданичй ва хусусиятх,ои мах,сулоти хоси хдр як марказ мавод пешних,од мекунад.Ма^ола дар заминаи истифодаи асноди бойгонй ва сарчашмах,ои хаттй иншо гардидааст.

Калидвожа^о: тоцикон, фарщнги моддй, матои миллй, бофандагии бадей, асруои миёна, занданачй, карбос.

ИЗ ИСТОРИИ ПРОИЗВОДСТВА НАЦИОНАЛЬНОЙ ТКАНИ ЗАНДАНАЧИ

Статья посвящена богатой и красочной истории производства ткани занданачи. На конкретных фактах показано, что за время существования состав, внешний вид, оформление, стоимость и назначение этой ткани менялись. Автор приводит материалы по историческим центрам производства занданачи и особенностям продукции, свойственным каждому центру. Статья составлена на основе использования музейных и письменных источников.

Ключевые слова: таджики, материальная культура, национальная ткань, художественное ткачество, средневековье, занданачи, карбос.

FROM THE HISTORY OF THE PRODUCTION OF THE NATIONAL FABRIC

ZANDANACHI

The article is devoted to the rich, numbering one and a half millennia, and colorful history of the production of zandanachi. The specific facts show that during this time the composition, appearance, design, cost and purpose of the fabric of this name have changed. The author provides materials on the historical centers of production and the features of the product, peculiar to each center. The article is based on the use of Museum and written sources.

Key words: Tajiks, material culture, national fabric, artistic weaving, middle ages, zandanachi, karbos.

Сведения об авторе: Гафурова Ганджина-ассистент кафедры дизайна костюма и искусства моды Технологического университета Таджикистана (734061, Республика Таджикистан, г.Душанбе, проспект Н. Карабаева, 63/3). Телефон:(+992) 985967181, E-mail: Ganga-1988@list.ru

Маълумот дар бораи муаллиф: Гафурова Ганч,ина-ассистенти кафедраи дизайни либос ва санъати муди Донишго^и технологии Точ,икистон. 734061,Чумхурии Точ,икистон, ш. Душанбе, хиёбони Неъмат ^арабоев, 63/3). Телефон:(+992) 985967181, E-mail: Ganga-1988@list.ru

Information about the author: Gafurov Ganjina-assistant of the Department of costume design and fashion art of the Technological university of Tajikistan (734061, N. Karabaeva st., 63/3, Dushanbe, Republic of Tajikistan). ТекЛт: (+992) 985967181, E-mail: Ganga-1988@list.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.