Научная статья на тему 'ДОРЕВОЛЮЦИОННАЯ МУЖСКАЯ ОДЕЖДА ЖИТЕЛЕЙ ГОРНОГО БАДАХШАНА'

ДОРЕВОЛЮЦИОННАЯ МУЖСКАЯ ОДЕЖДА ЖИТЕЛЕЙ ГОРНОГО БАДАХШАНА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
121
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКИСТАН / ГОРНЫЙ БАДАХШАН / ДОРЕВОЛЮЦИОННЫЙ ПЕРИОД / ТРАДИЦИОННАЯ ОДЕЖДА / ПИСЬМЕННЫЙ ИСТОЧНИК / ХАЛАТ / РУБАХА / ШАРОВАРЫ / ГОЛОВНОЙ УБОР / ОБУВЬ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ёгибекова Бека Турдибековна

Настоящая статья составлена преимущественно на материалах письменных источников. В рассматриваемый период повседневная одежда таджиков высокогорий не была привлекательной, что исходило из бедности населения. На улице иногда встречались полуголые мужчины, тело которых частично покрывала кожа, наброшенная на плечи. Состав одежды включал шерстяные чапан, рубаху и шаровары. Полным комплектом одежды пользовались лишь состоятельные жители. Хлопчатобумажную рубаху сюда привозили из Афганистана или Индии. Белые или коричневые халаты из некрашенных нитей нередко надевали без нательной одежды. Обеспеченные люди под халатом носили рубаху. Шаровары считались обязательной принадлежностью одежды. Их шили из той же ткани, что и рубаху или халат. Некоторые носили вязаные шаровары. Чапаны завозили из городов Бухарского эмирата или Ферганской долины. Зимнюю одежду дополняла овчинная шуба. Мужчины носили разные виды головных уборов-тюбетейку, чалму, мягкий вязанный колпак. Обувью служили мягкие сапоги, надеваемые поверх обмоток или вязаных чулок. Также применялись деревяннные калоши. В целом, мужская одежда жителей Горного Бадахшана в дореволюционный период имела свои особенности, связанные с климатом и природой региона, культуры населения и господствующей религии. Сравнение традиционной одежды, используемой в разных районах этого региона, позволяет выявить в них как общие черты, так и различия.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PRE-REVOLUTIONARY MEN'S CLOTHING OF POPULATION OF MOUNTAIN BADAKHSHAN

This article is compiled mainly on the materials of written sources. During the period under review, the everyday clothes of the Tajiks of the highlands were not attractive, which came from the poverty of the population. On the street, sometimes there were half-naked men, whose body was partially covered with skin thrown over their shoulders. The composition of clothing included woolen chapan, shirt and trousers. Only wealthy residents used a full set of clothes. The cotton shirt was brought here from Afghanistan or India. White or brown robes made of unpainted threads were often worn without undergarments. Wealthy people wore a shirt under a robe. Trousers were considered a mandatory accessory of clothing. They were sewn from the same fabric as a shirt or robe. Some wore knitted trousers. Chapans were imported from the cities of the Bukhara Emirate or the Fergana Valley. Winter clothes were complemented by a sheepskin coat. Men wore different types of hats - a skullcap, a turban, a soft knitted cap. Soft boots, worn over windings or knitted stockings, served as shoes. Wooden galoshes were also used. In general, the men's clothing of the inhabitants of Gorny Badakhshan in the pre-revolutionary period had its own characteristics related to the climate and nature of the region, the culture of the population and the prevailing religion. A comparison of traditional clothing used in different areas of this region allows us to identify both common features and differences in them.

Текст научной работы на тему «ДОРЕВОЛЮЦИОННАЯ МУЖСКАЯ ОДЕЖДА ЖИТЕЛЕЙ ГОРНОГО БАДАХШАНА»

REGULATION OF RELIGIOUS ATTRIBUTES IN WOMEN'S CLOTHING AS A WORLD PRACTICE

Studying the so-called "dress policy" in Tajikistan, it should be remembered that in many regions of the world, there are regulations and even restrictions to include the religious attributes in women's clothing. The existing dress code in Tajikistan allows the residents of the country to adhere to the national traditional style and to include in their costume innovations associated with fashionable European trends, but not alien elements that could exert social pressure on local ideas about honor, morality, loyalty and respectability.

Key words: Tajikistan, clothing, woman, costume, regulation, tradition, style, innovation, country.

Маълумот дар бораи муаллифон: Додхудоева Лариса-мудири шуъбаи мардумшиносии Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи Адмади Дониши Академияи миллии илмдои Точикистон. Телефон: (+992) 918 61 95 84. E-mail: lorasdodo@rambler.ru

Саидова Бибирачаб-унвончуйи Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи Адмади Дониши Академияи миллии илмдои Точикистон. Телефон: (+992) 1112228888.

Information about the authors: Dodkhudoeva Larisa-Head of Ethnographic department, A.Donish Institute of history, archaeology, ethnography, Tajikistan National Academy of sciences.Теlefon:(+992) 918 61 95 84. E-mail: lorasdodo@rambler.ru

Saidova Bibirajab-competitor of the A.Donish Institute of history, archaeology, ethnography, Tajikistan National Academy of sciences.ТеЫш: (+992) 1112228888.

УДК 391 (575.3) (09)

ЛИБОСИ МАРДОНАИ ТОИНЦИЛОБИИ ТОЧИКОНИ КУ^ИСТОНИ БАДАХШОН

ЁГИБЕКОВА Б. Т., Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Маълумоти сарчашмадо дар бораи либоси анъанавй, аз чумла таърихии сокинони кудистон аз он чидат арзиши баландй илмй дорад, ки дар ин гуна либос асолати миллй ва минтакдвй бештар зодир мегардад. Аз чониби дигар, тачрибаи садаи бистум нишон дод, ки дар шароити омезиши пурсуръати фардангдои гуногун ва воридшавии навгонидо он дар му^оиса бо либоси анъанавии адолии шадру водидо устувории зиёдтарро

зоxиp намуд. Ин пад^^о махсyсан даp либоси анъанавии точикони Вилояти Мyхтоpи Кyxистони Бадахшон мyшоxида каpда мешаванд. Аxолии ин минтака то бунёд шудани воситаxои мубодила бо шаxpy водиxо аз саpxадxои ноxияxои истикоматашон кам беpyн мешуданд ва либоси ощо низ даp доиpаи танги xамин маконxо ташаккул ёфта буд. Вале ба ин нигоx накаpда, даp либоси хоси ноxияxои гуногуни Кyxистони Бадахшон аз назаpи таpкиб, шаклу таpx ва оpоиш yмyмиятxои зиёд ба чашм меpасанд, фаpкият бошад асосан даp маводи либос, яъне матоъxо зоxиp мешуданд. Ин фаpкият пеш аз xама аз сатxи доpоии хочагщо баpмеомад.

Сайёxоне, ки даp охиpи асpи XX-ибтидои асpи XXI аз ин минтака дидан каpда буданд, даp либоси сокинон возеx тачассум ёфтани кашшокии онxоpо таъкид намуданд. Масалан С. Масловский даp давоми солxои 1895-1899 панч маpотиба ба Помиpи Fаpбй сафаp каpда менависад, ки кавми язFyломиxо зоxиpан шабеxи одамони чомеаи ибтидой буданд. Либоси як кисми маpдxоpо танxо хилъати кyxна ташкил мекаpд ва онxо ба саpашон поpаи матоъpо (салла) печонида буданд. Маpдxои дигаp бошанд танxо аз болои китфашон пусти xайвон паpтофта, онxо низ нимypён мегаштанд [7, 22].

Олим ва сайёxи даниягй Оле Олуфсен таpкиби либоси намунавии маpдxои помиpиpо чунин номбаp каpдааст: ашёxои пашмй (чома, кypта, шалвоp, либоси саpи pангаш каxвагй) ва пойафзоли pангаш заpди каxвагй. Ч,ома ба сифати либоси боло хизмат мекаpд, он pанги сафед ё каxвагй дошта метавонист ва даpозиаш то соки по буд. Мачмyи пyppаи либосpо танxо шахсони саpватманд соxиб буданд. Маpдyми камбизоат тобистону зимистон факат пустини гyсфандии даpида пyшида, ба пояшон пойтобаи пашмй ё муйи^гй мепечонданд [12, 63-68].

Хилъат. Даp кyxистон ба сифати либоси боло хилъати пашмй хизмат мекаpд. Баpои тобистон хилъати тунук-гилем ва зимистон хилъати гаpм-чакман таъин гаpдида буданд. Ин гуна хилъатxо pанги сафед ё каxвагй доштанд, даpозиашон то соки по буд [12,63-68]. Хилъати аз моxyт тайёpшyда даp xама ноxияxои ин минтака истифода мешуд. Он ости^ои хеле даpоз дошт, нуги остинаш танг буд. Баpxои домани хилъат xамдигаppо мепyшонданд.Моxyти чакманpо аз pесмонxои пашмии pангнашyда, бештаp аз пашми yштyp мебофтанд [5,127].

X,олатxои зиёде вомехypд, ки маpдxо (занxо низ) хилъати пашмии тобистонаpо бевосита ба бадани ypён мепyшиданд [3,134, 136].

^шидани чакман зимистон, махсусан xангоми ба pоxи дyp баpомадан кулай буд. Аз болои он миёнбандpо мебастанд [11,600].

Чома. Баъзе нафаpон аз чомаxо ва яктаxxои пахтагй истифода мебypданд. Ин гуна либосpо мyxочиpони меxнатй аз водии ФаpFOна ё шаxpxои амоpати Бyхоpо меоваpданд [3,134-135]. Пyшидани яктаx даp тобистон ва чома асосан даp зимистон ба pасм даpомада буд [4,368].

Дар домани хилъати пахтагй ё пашмй аз ду пахлу буришхои дарозиашон 5 см мавчуд буданд. Даври доман ва сари остинхоро бо максади ороиш бо рахи матои дигар хошиядузй мекарданд. Гирди гиребонро сатри гулдузй-гарак оро медод. Аз болои хилъат поёнтар аз миён руймоли миёнбанд мебастанд, ки он вазифаи кисаро низ ичро мекард. Ба канори яке аз нимдоманхо секунчахои харрангаи бандакдор духта мечаспонданд. Ба воситаи онхо нимдоманхои хилъати пушидаашонро ба хам васл мекарданд [10,30-33].

Пустин. Зимистон ба таркиби либоси мукаррарии марди кухистонй пустини гусфандй зам мегардид. Тарзи шаклбурии пустин аз хилъати мукаррарй ягон фарк надошт [3,134-135]. Оле Олуфсен навиштааст, ки пустин аз руйи тарх хамранги хилъати пашмй буд. Муйинаи пустин аз чониби дарун буд [12,67].

Барои мардуми кашшок тобистону зимистон пустини гусфандй ягона чузъи либос буд, ки онро хатто дар холати дарида солхои дароз мепушиданд [12,63-68].

Нимдоманхои пустинро бо як тугма ба хам оварда мешуданд. Нугхои остини онро ба боло кат карда духта мечаспонанд [10,34-36].

Оле Олуфсен хилъати сафеди мушохида кардаашро бо намунаи либоси болой монанд шуморидааст, ки дар байни аврупоиён хамчун "балахон" маъруф буд. Балахон либоси васеи тархаш озодро мемонд, ки онро дар Русия ва Аврупо дехконон мепушиданд. Дар мухити ашрофону нафарони сарваташон миёна истифодаи он кабул нашуда буд. Аслан чунин вожа хама гуна пушоки бешаклро ифода мекард. Хилъати сафеди вахонихо аз мохут духта шуда буд, матоъ накши бофтагии диагоналй ё арчашакл дошт. Онро аз ду пора матоъ бе астар тайёр мекарданд, як нимдоманаш ба зери нимдомани дигар медаромад. Бо ин максад дар пахлухо иловатан ба доман ду тирез васл мекарданд. Гиребон аз пораи дигари матоъ тайёр карда мешуд. Дар харду нимдоман аз поён ба боло буришхо мавчуд буданд (барои озодона рох рафтан). Кдд-кади кариб тамоми дарзхо кукхои ороишй ичро карда мешуд [12,67].

Вобаста ба ороиши пустин Оле Олуфсен менависад, ки он накшин карда намешавад [12,67]. Дар намунахои алохида ба пушти ин гуна либос накши аз чарм буридашударо духта мечаспонданд [3,134-135].

Аз пуст инчунин боронй медухтанд, ки дар он муйина аз чониби берун аст. Борониро аз пусти яклухти гусола ё бузи кухй тайёр мекарданд. Хднгоми пушидан канори борониро дар болои китф мебастанд [10, 34-36].

Курта. Дар Помир он замон шахсони каму беш доро аз таги хилъат курта мепушиданд. Он ашёи хашамат ва карруфар ба шумор мерафт [3, 134, 136], ранги сафед ё кахвагй дошт, аз чома кутохтар буд, аммо хамон гуна тарх дошт [12,63-68].

Асосан куртахои пешкушода вомехурданд [13,170], ки аз хилъати сабуки беастар-яктах ягон фарк надоштанд [14,22]. Куртаи пешбастаи чоки

гиpебонaш уфук^о фaкaт бaъзе pУдоииёи вa дигap иaфapоии cодибимтиёз доmтaид [15,28]. Мapддои беиaво боmaид имкоиияти пyшидaни чуиии кypтapо yмyмaи иaдоmтaид [2,52].

Дap кypтaи пеmбacтa тиpездои гад^ии гекуи^ мaвчyд бyдaид. Оетиидо 6a caмти иугдо боpик меmyдaид. Дap та^уи pоcт ё чaпи гapдaн aз пеm чоки aмyдй (бapои пymидaиy бapовapдaи) paвои буд. Чуи aKbarn, capдaддои чоки гиpебоиpо бapои мycтaдкaмй бо paхи мaтои дигap дошиядузй мекapдaид. Гиpебои бa гapдaн зич мехобид вa дap тазди он бо тacмa бacтa мешyд. Дap тaги бaFaд кyдфaк мечacпондaнд (дap кypтaдои кyдaкоиa одaтaи он вучуд иaдоmт. Беmтap кypтapо бе миёнбaнд иcтифодa мебypдaид. Дapозии иимдомaидо aз pоидо поёитap бyдa, онх^о aз бодои почомa cap медодaнд [10,30-36].

Бaъзедо кypтaдои пaхтaгй доштaнд, оидоpо aз AфFOииcтои ё Хиидуетои меовapдaид [12,63-68].

Шaлвор. Аз ^дим чузъи дaтмии дибоcи мaдaддиpо шaлвоp тamкид мекapд. Почaдои он то мymaкдои по омaдa меpacидaид вa бaъзaи кaдpе дapозтap бyдaид. Шaлвоpи пaхтaгиpо aз дaмои мaтое медyхтaнд, ки бapои кypтa ё xa^ara тaг иcтифодa меmyд. Он тaъиноти дaмapyзa дошт. Зимиcтои почaдои шaлвоppо бa дохиди чypоб дapовapдa мyзa мепymидaид.

Оде Одyфcеи оид бa вокеияти дap Помиp acоcaи иcтифодa myдaии пойчомaи пamмй меиaвиcaд. Аз cyxaнони y бapмеояд, ки пойчомaи мaдaддй paиги caфед ё Kax^arñ дошт, дapозии почaдояm aз зону таме поён буд. Оиpо бa миcди xaдтa дap aтpофи миёи бо гатаб мебacтaид. X,aмзaмои y тaъкид кapдaacт, ки мapддои capвaтмaнд зимиcтои пойчомaи пaxтaгй мепymидaид [12,63-64].

Ду тамутаи пойчомaдои пamмии paнгaшон кaдвaгиpо ии caйёд aз Вaxон бa вaтaиam-Дaиия бypдa буд. Муоитаи оидо иишои дод, ки бо мaкcaди тaъмии кapдaии озодии pодpaвй, дap бaйии почaдои пойчомa тиpез дyxтa myдaacт. ^д^ди дapздое, ки хднгоми пymидaии пойчомa иaмоёи мешaвaнд, кукдои оpоиmй и^о кapдa шyдaaнд. Дap кaиоpи бодои пойчомa бapои гyзapоиидaии кaиaб ё тacмa мaвзеи мaxcyc мaвчyд acт. Бa cифaти бaиди пойчомa бa Faйp aз кaиaб, иичуиии тacмaи бофтa иcтифодa меmyд, ки оиpо чуи ^^Aa бо бapи 2,5 cм aз 42 aдaд pеcмои мебофтaид. Мaвзеи бacтaии кaиaб ё тacмa дap киcми пеmи пойчомa чойгиp буд [8,171].

Дap Помиp иичуиии шaлвоpи Faфcи пamмй мaъмyд буд, ки онpо aз paFзa медyxтaид вa maводaк меиомидaид. Ии вожa, aз aфти дод, дожга aз шодpaFзa acт [11,600]. Он ииcбaти шaлвоpи пaxтaгй кyтодтap буд, почaдои онpо aз бодои cоки мyзaдо cap медодaнд [14,25]. Ии гyиa почомa бypиmдо иaдоmт вa кaдaми хеде вacеъ (120-135 cм) дошт [10, 36]. Шaволaк дaмчyи дибоcи чойpaвй иcтифодa меmyд вa хеде вacеъ буд. Бapи он дap мaвзеи миёи дaигоми pоcт кapдaи бa 2 м вa дaтто бештap омaдa меpacид. Чуиии aидозa имкои медод, ки чуиии почомapо aз бодои xидъaт вa дaтто пуетии

пушанд [3,135]. Даp натичаи ин гуна ли6оспушй xаpакат даp шаpоити баpфy лой осон мегаpдид.

Даp охиpи асpи XIX-ибтидои XX даp нохияи ШyFнон шалвоpи маpдонаи кешбофишуда - чypобтанбон низ мавчуд буд, ки онpо занxо ба воситаи чангак мебофтанд. Бофтанpо аз кисми боло саp каpда, сипас xаp як почаpо ба самти поён тадpичан танг каpда меpафтанд. Ч^обтанбон низ даp мавзеи миён баpои гyзаpонидани тасма xалкаxо дошт. Ин гуна шалвоp метавонист pанги сиёx дошта бошад ё бо накши xаppанга оpо дода шавад [1,171]. Лозим ба тазаккyp аст,ки даp Осиёи Миёна почомаи кешбофишудаи маpдонаpо танxо даp Помиpи Fаpбй истеxсол мекаpданд, ки ин xyнаpи бонувони точик буд.

Либоси cap. Даp ноxияxои кyxии истикоматии точикон даp охиpи асpxои миёна намyдxои гуногуни либоси саp аз кабили салла, токй, кyлоxчаxо хело хам маъмул буданд. Анъанаи ба саp бастани салла ^prô даp тамоми нyктаxои аxолинишини кyxистон вомехypд. Баpои мисол, даp баландкyxxои Вахон кисми зиёди маpдxо аз саллаxои сафед ва кабуд истифода мебypданд [9,192].

Аммо ба xаp xол, даp мукоиса бо аxолии водиxо маpдyми кyxистон аз салла камтаp истифода мебypданд. Агаp даp водии X^^p xатто аxолии камбизоат бо салла ба беpyн мебаpомаданд, пас даp Даpвоз саллаpо тащо даp саpи баъзе аз пиpонсолон дидан мумкин буду халос [17,126].

Баp замми ин, даp ин чо салла чузъи либоси pyxониён ва табакаи имтиёзноки аxолй ба шyмоp меpафт. Даp кyxистон саллаxои сафед ва хокистаppанг паxн гаpдида буданд ва ба сифати он поpаи каpбос ё хосаи шафофpо истифода мебypданд. Баъзан чавонмаpдxо pyймолxои занонаи набypидаpо, ки гаpдй ном доштанд ба саp мепечонданд. 5-6 адад гаpдй як саллаpо ташкил мекаpданд. Аxолии Даpвоз инчунин саллаи мошобии тоpаш аз пашм, пудаш аз пахта ва саллаи тибитй ба саp мепечонданд. Даpозии чунин саллаxо 8-10 метppо ташкил мекаpд. Даpозии нуги овезони салла-фаш баpобаpи 20-25 см кабул каpда мешуд [16,137].

Маъмyлтаpин намуди либоси саpи маpдонаи аxолии ноxияxои кyxй токй бyд.Даp кyxистон афзалан токиxои гиpди кисми болояш конyсшаклpо ба саp мекаpданд. Ин токиxо аз pyйи таpзи паpдоз гулдузишуда ва пилтагии доpои сатxи мyкаpнас буданд. Даp Даpвоз он xамчyн токии тавилбегй маъмул буд. Чунин токиxоpо аз матоъxои пахтагй ва абpешимии я^ангаю гyлдоp, баъзан аз бахмал низ тайёp мекаpданд.

Токй хеле пеш аз инкилоби соли 1920 ба сифати чузъи намоёни саpyпои маpдона истифода бypда мешуд, аз ин py xанyз он замон намyнаxои идонаи онpо бо накши гулдузй оpо медоданд [6, 397]. Аз болои ток^ои гулдузй ба саp салла намепечонданд. Тоpаи онxо афзалан накшу нигоpи pастанигй ё геометpй дошт. Гулдузй даp сатxи яранги одатан сафед, сиёx, сабз ё сypх ичpо каpда мешуд. Аз таpафи беpyнаи гиpдаи

чуиии токи шеpози тapики юpмa гyлдyзишyдapо дyxтa мечacпоидaид. Бaъзaи иaкmи гулдузй тaмоми caтди токиpо бa ^pparä мепymоиид.

Токи дap бaлaидкyддои Помиp низ иaмyди acоcии либоcи capи мapдоиa бa myмоp меpaфт. Дap оxиpи acpи XIX - ибтидои XX aнъaнaи токипушй бa тaвpи вacеъ дap иох,ияи ШyFиои вa то дapaчaе кaмтap дap нох,ияи Рушои пaди гapдидa буд [17,127].

Вaле дap дaвpaи то Шypaвй дap Помиp кжми зиёди мapддо бa cap пaкол ном кyлодчaи кеmбофиmyдaи тобиcтоиaи пaxтaгй вa зим^та^и пamмй мемоидaид [2,52-53]. Он дap maкли xaлтa бофтa меmyд. Ba^™ бa cap моидaи кaиоpaдои онpо чaидии мapотибa ^т мекapдaид вa кyлодчa иaмyди чaлпaки дaмвоppо мегиpифт. Aиъaиaи иcтифодaбapй aз чуииии либош capи мapдоиa то имpyз дap бaйии точикоии AфFOииcтои мaъмyл мебошaд.

Токии язFyломй maкли ^димй доштa, тоpaи дaмвоp дошт вa онpо aз мaтои якpaигaи беиaкm медyxтaнд. Он бa иaмyиaдои myFиоий вa pymоий моиaид acт. Токии тавоиои тоpaи бaлaиди иугтез доpaд вa бо тapди дapвозй дyxтa шyдaacт.Мyйcaфедон бaъзaи бa cap caллaи кутод мепечоиaид. Мapддои зиёд фypaжкaи нaмyнaaш maдpй ё дapбй бa cap мекутанд [10,35-32-33].

Дap дaвpaи пешaзинкилобй бa водии Бapтaиг aз шaдpдои aмоpaти Бyxоpо вa водии ФapFOнa токидои бapои maдpдо мyкappapиpо меовapдaнд. Чуиии токидоpо бaъзaи бевоcитa дap mapоити кyдиcтои бо гулдузй оpо медодaид. Дap ии чо тaндо оидое бa cap caллa мебacтaнд, ки токй иaдоmтaид. Бa cифaти caллaи ии иaфapои дaмои тамуд pyймолдое xизмaт мекapдaид, ки дaмчyн миёибaид иcтифодa меmyдaид [3,134-135].

Зимистон aдолии кyдиcтои беmтap бa capaшон телпaк мемоидaид. Оиpо aз модут ё муитаи бузи кудй медyxтaнд. Лaбaкии телпaкpо мyииa тamкил мекapд [17,126].

Бaъзедо бa cap кулоди мулоими кешбофишyдa мегyзоmтaид. Оиpо бештap aз pеcмоии пamмии paигam кaдвaгй мебофтaид. Бaъзе иaмyиaдои тобиcтоиa пaxтaгй бyдaид. Чуиии кулод лaпapдоp бyдa, maкли кaлпокpо дошт. Дap мaвcими гapм лaпapдои оиpо бa беpyн кaт кapдa мепечоидaид, вa кулод maRra дaмвоppо cодиб мешуд. Зимиетон лaпapдоpо aз бодои гушдо cap медодaнд [9,192]. Ду иaмyиaи ии гута кaлпокpо Оле Олyфcеи aз Baxои бо худ бa вaтaнaш бypдa буд [8,408].

Пойaфзол. Тобистон одaтaи дaмaгои пойлуч мегamтaид. Taндо arap бa чойе paфтaи xодaнд, пойaфзол мепymидaид, ки он бa мapдоиa, зaиоиa вa кyдaкоиa тaкcим иaмеmyд вa фaкaт aз pyйи aидозa фapк мекapд. Ч^обдои дapози язFyломй aз пamми paигa вa бе поmиa бо ииобaти мycтaдкaмй вa иaкmи бой беpyи aз дудуди ЯзFyлом мaъpyф бyдaид. Дapозии чypоб то зоиудо вa дaтто дap беmтapи долaтдо болотap буд. Онpо дap пой бa воcитaи тacмaчaи ибоpaт aз pеcмоидои paнгa-тapзин мебacтaид. Ии тacмaчa aз дохили дaлкaдои кaиоpи бодои чypоб гyзapонидa myдaacт.

Кисми болои чуроб-сок накши бой дошт. Накши чуроби язгуломй услубй буда, бо накши чуробхо аз дигар нохияхои кухдомани Помир умумияти зиёд дорад. Аммо накши хоси язгуломй низ вучуд дошт, ки дар дигар чойхо вонамехурад. Рангхои писандидаи сокинони Язгулом: сурх-рушт, бунафш ва кабуд-нилу, зард ва сабз. Одатан замини чуроб сиёх буда, дар он накши тобон хеле зебо чойгир карда мешавад. Ч,уробро занхо дар чор сихи чубй мебофтанд.

Аз болои чуроб ба по музаи нарм-там мепушиданд, ки онро аз пусти бузи кухй медухтанд. Барои тайёр кардани муза пораи пустро дар байн кат карда, кабатхоро байн хам дар мавзеи пеш медухтанд. Ё ин ки ду пораи пустро бо канаб ба хам духта мечаспонданд. Агар пуст хурда шавад, дар ин мавзеъ тагчарм-хохлис мечаспонданд. Дар мавзеи пошна барои гузаронидани канаб халка-буна бунт духта часпонида шудааст. Канабро як ё ду маротиба дар атрофи пой печонида, дар назди бучулаки по мебастанд [10,32].

Н. А. Кисляков инчунин дар бораи аз чониби язгуломиён истифода бурдани пойафзоли "шилак" менависад, аммо дар бораи он ягон маълумот намедихад [4,368].

Тирамоху зимистон аз болои музахо кафши чубин-кафи гирт (кайди Н. А. Кисляков) ё кафх (кайди Л. Ф. Моногарова) мепушиданд, ки он се поя ва дандонахои оханй дошт. Кафши чубй барои дар замини сангии лагжон рох гаштан кулай буд. Кафшхои чубии язгуломихо ва дарвозихо ба хам монанд буданд [10,33].

Дар манмуъ либоси мардонаи сокинони Кухистони Бадахшон дар давраи тоинкилобй вижагихои хоси худро дошт, ки аз иклим ва табиати минтака, фарханги мардум ва талаботи дини хукмрон бармеомаданд. Мукоисаи либоси анъанавии хоси нохияхои гуногуни ин минтака мавчуд будани хам аломатхои умумй ва хам фаркиятхоро нишон медихад.

АДАБИЁТ

1. Бахтоваршоева Л. Б. Набедренная одежда таджиков Горного Бадахшана/Л. Б. Бахтоваршоева // Этнография в Таджикистане: Сб. Статей. - Душанбе, 1989. - С. 165185.

2. Бобринский А. А. Горцы верховьев Пянджа (ваханцы и ишкашимцы). Очерки быта по путевым заметкам / А. А. Бобринский.- М., 1908. - 150 с.

3. Зарубин И. И. Материалы и заметки по этнографии горных таджиков. Долина Бартанга / И. И. Зарубин // Сборник МАЭ. - Т. 5, вып. 1. - Петроград, 1918.-С. 97-148.

4. Кисляков Н. А. Язгулемцы (Этнографический очерк) /Н. А. Кисляков // ИВГО, 1948. -Т. 80, вып. 4.-С. 361-372.

5. Люшкевич Ф. Д. Одежда таджикского населения Бухарского оазиса в первой половине ХХ в. /Ф. Д. Люшкевич// Сборник Музея антропологии и этнографии.-Ленинград,1978.-Т.34. Материальная культура и хозяйство народов Кавказа, Средней Азии и Казахстана.-С. 123-144.

6. Масальский В. И. Туркестанский край /В. И. Масальский.-СПб., 1913.-861 с. -(Россия.Полное описание нашего отечества. Т.19).

7. Масловский С. Гальча (Первобытное население Туркестана) /С. Масловский // Русский антропологический журнал.-М.,1901.-№° 2.-С. 17-32.

8. Махмудова М. М. Традиционный костюм памирцев в собрании Оле Олуфсена на Памир:Ваханская долина/М. М. Махмудова//Труды международной научной конференции «Иранское языкознание 2020». Чтения памяти Б. Б. Лашкарбекова к 70-летию со дня рождения.- М.,2020. -С. 402-410.

9. Минаев И. Сведения о странах по верховьям Амударьи (по 1878 год)/И. Минаев.-СПб.: Русское географическое общество, 1879.-270 с.

10. Моногарова Л. Ф. Материалы по этнографии язгулемцев/Л. Ф. Моногарова//Среднеазиатский этнографический сборник.-Т. 2.-М.,1959.- С. 3-94.

11. Народы Средней Азии и Казахстана/Под общ. ред. С. П. Толстова.-Т. 1.-М.: Изд-во АН СССР, 1962.-768 с.-(Народы мира. Этнографические очерки).

12. Олуфсен О. Через неизведанные Памиры. Вторая Датско-Памирская экспедиция (Лейтенант Датской армии и руководитель экспедиции). С картами и пронумерованными иллюстрациями/Оле Олуфсен (англ.).-Лондон, 1904.

13. Рассудова Р. Я. К истории одежды оседлого населения Ферганского, Ташкентского и Зеравшанского регионов//Сборник Музея антропологии и этнографии/Р. Я. Рассудова.-Л., 1978.-Т. 34. Материальная культура и хозяйство народов Кавказа, Средней Азии и Казахстана.-С. 154-174.11.Семенов А. А. Этнографические очерки Зарафшанских гор, Каратегина и Дарваза.- С. 28.

14. Рассудова Р. Я. Материалы по одежде таджиков верховьев Зеравшана (по коллекциям и записям А. Л. Троицкой и Г. Г. Гульбина, 1926-1927 гг.) / Р. Я. Рассудова//Сборник Музея антропологии и этнографии.- Л., 1970. - Т. 26. Традиционная культура народов Передней и Средней Азии.- С. 16-51.

15. Семенов А. А. Этнографические очерки Зарафшанских гор, Каратегина и Дарваза.-М., 1903. - 131 с.

16. Широкова З. А. Одежда /З. А. Широкова// Таджики Каратегина и Дарваза.- Душанбе, 1976.- Вып. 3.-С. 116-202.

17. Шишов А. П. Таджики. Этнографическое исследование /А. П. Шишов.- Алмааты, 2006.-392 с.

ЛИБОСИ МАРДОНАИ ТОИНЦИЛОБИИ СОКИНОНИ КУ^ИСТОНИ БАДАХШОН

Маколаи мазкур асосан дар заминаи маводи сарчашмах,ои хаттй тах,ия карда шудааст. Либоси хдмарузаи точикони баландкухдо дар ин давра чолиб набуд, ки чунин х,олат аз камбизоатии мардум бармеомад. Нафароне вомехурданд, ки нимурён буданд ва танх,о аз болои китфашон пусти хдйвон партофта буданд. Таркиби либоси анъанавиро чома, курта ва шалвори пашмй ташкил мекарданд. Мачмуи пурраи либосро танх,о шахсони сарватманд сох,иб буданд. Курта^ои пахтагиро аз Афгонистон ва Х,индустон меоварданд.Асосан курта^ои пешкушода пах,н гардида буданд, ки хамчун тайёршудаи беастар васеъ истифода мегардид. Намудх,ои гуногуни либоси сар аз кабили салла, токй ва куло^чах,ои мулоим маъмул буданд. Пойафзолро муза^ои нарм ташкил мекарданд, ки онх,оро аз болои пойтоба ё чуроб мепушиданд. Кафш^ои чубин низ истифода мешуданд.

Либоси мардонаи сокинони Бадахшони Кух,й дар давраи тоинкилобй вижагих,ои хоси худро дошт, ки аз иклим ва табиати минтака, фархднги мардум ва талаботи дини хукмрон бармеомаданд. Мукоисаи либоси анъанавии хоси нох,иях,ои гуногуни ин минтака мавчуд будани х,ам аломатх,ои умумй ва х,ам фаркият^оро нишон медихдд.

Калидвожах,о: Тоцикистон, Бадахшони Кууи, давраи тоищилоби, либоси анъанави, сарчашмауои хатти, хилъат, курта, шалвор, кулоу, пойафзол.

ДОРЕВОЛЮЦИОННАЯ МУЖСКАЯ ОДЕЖДА ЖИТЕЛЕЙ ГОРНОГО БАДАХШАНА

Настоящая статья составлена преимущественно на материалах письменных источников. В рассматриваемый период повседневная одежда таджиков высокогорий не была привлекательной, что исходило из бедности населения. На улице иногда встречались полуголые мужчины, тело которых частично покрывала кожа, наброшенная на плечи. Состав одежды включал шерстяные чапан, рубаху и шаровары. Полным комплектом одежды пользовались лишь состоятельные жители. Хлопчатобумажную рубаху сюда привозили из Афганистана или Индии. Белые или коричневые халаты из некрашенных нитей нередко надевали без нательной одежды. Обеспеченные люди под халатом носили рубаху. Шаровары считались обязательной принадлежностью одежды. Их шили из той же ткани, что и рубаху или халат. Некоторые носили вязаные шаровары. Чапаны завозили из городов Бухарского эмирата или Ферганской долины. Зимнюю одежду дополняла овчинная шуба. Мужчины носили разные виды головных уборов-тюбетейку, чалму, мягкий вязанный колпак. Обувью служили мягкие сапоги, надеваемые поверх обмоток или вязаных чулок. Также применялись деревяннные калоши.

В целом, мужская одежда жителей Горного Бадахшана в дореволюционный период имела свои особенности, связанные с климатом и природой региона, культуры населения и господствующей религии. Сравнение традиционной одежды, используемой в разных районах этого региона, позволяет выявить в них как общие черты, так и различия.

Ключевые слова: Таджикистан, Горный Бадахшан, дореволюционный период, традиционная одежда, письменный источник, халат, рубаха, шаровары, головной убор, обувь.

PRE-REVOLUTIONARY MEN'S CLOTHING OF POPULATION OF MOUNTAIN BADAKHSHAN

This article is compiled mainly on the materials of written sources. During the period under review, the everyday clothes of the Tajiks of the highlands were not attractive, which came from the poverty of the population. On the street, sometimes there were half-naked men, whose body was partially covered with skin thrown over their shoulders. The composition of clothing included woolen chapan, shirt and trousers. Only wealthy residents used a full set of clothes. The cotton shirt was brought here from Afghanistan or India. White or brown robes made of unpainted threads were often worn without undergarments. Wealthy people wore a shirt under a robe. Trousers were considered a mandatory accessory of clothing. They were sewn from the same fabric as a shirt or robe. Some wore knitted trousers. Chapans were imported from the cities of the Bukhara Emirate or the Fergana Valley. Winter clothes were complemented by a sheepskin coat. Men wore different types of hats - a skullcap, a

turban, a soft knitted cap. Soft boots, worn over windings or knitted stockings, served as shoes. Wooden galoshes were also used.

In general, the men's clothing of the inhabitants of Gorny Badakhshan in the pre-revolutionary period had its own characteristics related to the climate and nature of the region, the culture of the population and the prevailing religion. A comparison of traditional clothing used in different areas of this region allows us to identify both common features and differences in them.

Key words: Tajikistan, Mountain Badakhshan, pre-revolutionary period, traditional clothing, written source, robe, shirt, trousers, headdress, shoes.

Сведения об авторе: Ёгибекова Бека Турдибековна-соискатель Института истории, археологии и этнографии имени А. Дониша НАНТ. Телефон (+37 992) 2217247. E-mail: yogibekova@bk.ru.

Information about the author: Yogibekova Beka Turdibekovna- candidate of the A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan. Telefon (+37 992) 2217247. E-mail: yogibekova@bk.ru.

УДК 069 (575.3)

ПРИВЛЕЧЕНИЕ ПОСЕТИТЕЛЕЙ В НАЦИОНАЛЬНЫЙ МУЗЕЙ ДРЕВНОСТЕЙ ТАДЖИКИСТАНА СРЕДСТВАМИ ГРАФИЧЕСКОГО ДИЗАЙНА

ШОЕВ М. А.,

Государственный таджикский институт изобразительного искусства и дизайна

Мы живем в новый золотой век музея. В наши дни существует больше музеев, чем, когда бы то ни было прежде, причем их число постоянно растет, а роль в культурной жизни усиливается. Естественно было бы предположить, что институциональная самооценка музеев высока, а их финансовое положение, поддерживаемое как за счет государственных, так и за счет частных источников, стабильно [3,3].

Национальный музей древностей Таджикистана был открыт в 2001 г. на базе Института истории, археологии и этнографии им. А. Дониша Академии наук Республики Таджикистан. Основу экспозиции Музея составляют материалы, накопленные за шестьдесят лет работ археологических экспедиций Института. Его коллекция насчитывает около пяти тысяч уникальных образцов керамики, изделий из камня, металла и стекла, ювелирные украшения, предметы быта, скульптура и живопись. Здесь имеется и Золотая кладовая, где хранятся раритеты из золота и нумизматической коллекции, насчитывающей несколько десятков тысяч монет, как из золота, так из серебра, бронзы и меди [10].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.