Научная статья на тему 'ВАЛЯНИЕ КОШМЫ, КАК САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ ОТРАСЛЬ РЕМЕСЛЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ'

ВАЛЯНИЕ КОШМЫ, КАК САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ ОТРАСЛЬ РЕМЕСЛЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
29
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКИ / МАТЕРИАЛЬНАЯ КУЛЬТУРА / РЕМЕСЛО / ВАЛЯНИЕ / ПРОМЫСЛОВЫЕ ТРАДИЦИИ / УЗОРЧАТАЯ КОШМА / РЕМЕСЛЕННАЯ СПЕЦИАЛИЗАЦИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Юсупова Шахноза Азизбековна

Статья посвящена кошмовалянию, как самобытной отрасли национального ремесленного производства. В ней приводятся данные по географическому распространению валяльного рукоделия в пределах Таджикистана, затрагивается вопрос о применении продуктов указанного ремесла в таджикском быту. Отмечается, что, хотя валяние кошмы не входило в число ведущих отраслей ремесленной деятельности этого народа, все же занимало важное место в его материальной культуре благодаря превосходным качествам продуктов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT FELTING AS INDEPENDENT SECTOR OF THE CRAFT ACTIVITIES

The article is devoted to felting, as a distinctive branch of the national handicraft production. It provides data on the geographical distribution of felting needlework within Tajikistan, addresses the issue of the use of the products of this craft in Tajik life. It is noted that, although felting koshem was not among the leading branches of handicraft activities of this people, still occupied an important place in its material culture due to the excellent quality of products.

Текст научной работы на тему «ВАЛЯНИЕ КОШМЫ, КАК САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ ОТРАСЛЬ РЕМЕСЛЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ»

The study showed that the priests of mubad in their sermons instructed that the use of cosmetics by a woman is a sin and threatens to go to hell. In that light waiting for her alleged exposure to the most cruel and unimaginable torture, as the man who wishes through a change in her appearance to introduce others astray. In the materials of the involved written sources of Zoroastrianism, unlike Islam, cases of propaganda of the use of colors to improve the appearance of women are practically not found.

Unlike cosmetics, the use of incense in Zoroastrian culture met the most benevolent attitude. They were used not only to anoint the body, the use of incense was essential during the major rites of the religion.

Key words: Zoroastrianism, ritual, written sources, cosmetics, incense, sin, permission and prohibition.

Сведения об авторе: Хакимова Замира Гайратовна-старший преподаватель кафедры технологии текстильных изделий Технологического университета Таджикистана (734061, Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Негмат Карабаева, 63/3). Телефон:(+992) 918318447, E-mail: za-ma 1984@list.ru.

Хакимова Замира Еайратовна - омузгори калони кафедраи технологияи маснуоти нассоч,ии Донишго^и технологии Точ,икистон (734061, Ч,умхурии Точ,икистон, ш. Душанбе, хиёбони Неъмат Кдеабоев, 63/3). Телефон: (+992) 918318447, E-mail: zama 1984@list.ru.

Khakimova Zamira Gayratovna - senior lecturer in Technological University of Tajikistan, Department of technology of textile products (734061, Republic of Tajikistan, Dushanbe, N. Karabaev st., 63/3). Те! (+992) 918318447, E-mail: zama 1984@list.ru

УДК: 677 (575. 3) (09) _

НАМАДМОЛЙ ХДМЧУН СОМИ МУСТАЦИЛИ Х,УНАРМАНДИ

ЮСУПОВА Шахноза Азизбековна

Донишгох,и технологии Точикистон

Дар замонх,ои гузашта дар хдма мавзеъх,ои Точикистон, ки ах,олиа-шон бо бофандагй ва кешбофй машгул буданд, х,унари намадмолй низ хеле васеъ пах,н гардида буд. Намадмолй яке аз шуглх,ои тараккикардаи соки-нони Бадахшон ва навох,ии атрофи он, инчунин болооби водии Зарафшон, минтакди Кулоб, водих,ои Варзобу Сурхандарё, Самарканду Бухоро, Хо-разму Фаргона ба шумор мерафт.

Сарчашмах,ои ташаккулёбии анъанаи намадмолии миллй дар каъри асрх,о них,онанд. Дар ин боб ёфт шудани пораи палоси намадин дар кух,и Муг шах,одат медихдд [1, 100].

Фарши намадй кадимтарин намуди колину гилем дониста мешавад. Акидае хдст, ки намадх,ои нахустинро хднуз дар х,азорсолах,ои Ш-П пеш аз

мелод тайëp каpдаанд. ^олинхои намадии девоpй, ки бо гyлпоpахои pанга оpо дода шyдаанд, инчунин зинпуши намадй, ки аз кУpFOни панчуми Пазиpик (Олтойи Кухй) ëфт гаpдиданд, мутааллики асpи VI то мелод мебошанд. Бо назаpдошти мавзуъхои оpоиш, ки фаpханги заpдyштиpо тачассум мекунанд, онх^о махсули дастони халкхои оpиëй, аз чумла ачдодони мо, мешyмоpанд [5, 14, 54; 7, 55-64].

Пайдоиши технологияи истехсоли фаpшхои намадиpо ба фаъолияти халкхое маpбyт медонанд, ки даp гузашта таpзи хаëташон бо чоpводоpй алокаманд буд.Мавчудияти чунин акида беасос нест.Даp фаpханги моддии тypкманхо, казокхо, киpFизхо, узбекхо хyнаpи намадмолй макоми хосpо сохиб буд ва хатто сохаи мустакили эчоддати маpдyмиpо ташкил мекаpд.

Аммо махсулоти намадй даp зиндагии точикон низ накши калон мебозид. Даp шаpоити асpхои миëна, замоне ки ачдоди мо даp pyйи замин менишастанду мехобиданд, онхо фаpши хонаpо бо намад мепушониданд. Аз болои намад палос ë колин, сипас кypпачахо ба фаpш гyстypда мешуданд. Даp дехот чунин манзаpаи дохили биноpо хдтто якчанд дахсола пеш вохypдан мумкин буд. Вокеоти даp Осиëи Мдана васеъ пахн гаpдидани анъанаи истифодаи намад аз он баpмеояд, ки баpои оммаи маpдyм намадхо аз pyи наpх нисбат ба колини бофташуда бештаp дастpас буданд.

Даp зиндагии точикон намад на танхо ба чои гилему колин хизмат мекаpд, инчунин он сохаи васеи истифода низ дошт. Масалан, истифодаи намадпоpа ба сифати зини асп хеле маъмул буд.

Даp адабдати маpдyмшиносй таpзи намадмолии сокинони даpаи Ваp-зоб зикp гаpдидааст. Онхо пашми шyстаpо бо кабати хамвоp даp сатхи палос чобачо каpда, ба он оби чУшpо меpехтанд ва бо чоpyб зада, ин кабатpо зич мекаpданд. Даp натича наххои пашм байни хам часпида, газвоpи яклухт ба вучуд меомад. Палосpо хамpохи кабати намадии ташкилшуда лулапеч мекаpданд ва хамзамон аз болояш об меpехтанд. Х,амаи коpхои номбаpшyда ба увдаи занхо буд. Баъд аз ин ба ^p маpдхо хамpох мешуданд. Онхо дукаса ба зону нишаста, лулаи хосилшyдаpо даp сатхи майдон-чаи тайëpкаpдашyда меFелонданд ва хаp замон ба Fyлачyби даp каноpи майдон хобида, пахш мекаpданд.

Баъди ду соат палосpо хамpохи намади дохилаш мекушоданд, ки ин вазифаи чоp нафаp зан буд. Сипас, намад аз нав ба шакли лула печонида ва даp давоми якчанд соат бо дастхо Fелонида мешуд.Ин амалиëт хеле захматталаб буд, аз ин сабаб занхо бонавбат ^p мекаpданд.Пас аз он, ки газвоpи намадй Fафсй ва зичии заpypиpо сохиб мешуд, онpо кушода даp зеpи нypхои офтоб мехушконданд.

Намад мувофики pанги табиии пашм тайëp каpда мешуд. Баpои хосил каpдани намади накшин даp сатхи кабати нахй пашмхои pангшyда-

pо ба шакли заpypй чобачо мекаpданд. Баpои тайëp каpдани як намад наздики хафт килогpамм пашм хаpч мешуд [6, 112-113].

Хусусиятхои технологй ва оpоишии даp Помиp (Ишкошим, МypFоб, водихои Fyнд ва Баpтанг) истехсол каpдани махсулоти намадй низ омухта шудаанд. Даp ин чойхо намадмолон ба чои палос аз бypëи камишй исти-фода мебypданд. Намадхои махаллй бо накшхои х,андасай, pастанй ва тасвиpи х,айвонот оpо дода мешуданд. Даp намунахои осоpхонавй меби-нем, ки накши намад бештаp аз доиpаю нимдоиpахо, салибу тасвиpхои чилликй, ки одатан занчиpахоpо ташкил мекунанд, ибоpат аст. Даp накшу нигоp намадмолони махаллй тасвиpхои услубии шохи гусфанд, моpи пе-чон, навдахои печдаpпеч, гулхо, инчунин изи хайвону паppандахоpо (пайи ^p^ мypF, мypFобй ва дигаp) ичpо мекаpданд. Технологияи истехсол, ан-воъ ва таносуби pангхо ва оpоишpо тахлил каpда, маpдyмшинос Х.М. Мамадамонов кайд мекунад, ки намади помиpй шабехи махсулоти хyнаp-мандони тypкманй мебошад. Замини намад сафед ë кахваpанг мувофики pанги табиии пашм мебошад, оpоиш бошад аз хисоби pангхои сypх, сиëх, кабуд, сабз ва заpд ба ичpо меpасад. Ба тавъамкунии pангхои сypхy сафед ва сypхy сиëх афзалият дода мешавад. Ба мисли чУpобхои махаллй, намадхои сокинони Бадахшон бо pангхои хеле pавшани худ фаpк мекунанд. Махсусан тавъамкунии pангхои заpд бо сypх, сафед бо сабз ë кабуд хеле чолиб ба назаp меpасад.

Лозим ба тазаккyp аст, ки даp Кухдстони Бадахшон намадмолии накшин имpyз низ вучуд доpад ва pyшд мекунад. Он амалан даp хама дехоти ин вилояти хyдмyхтоp ба тавpи васеъ пахн гаpдидааст. Ч,олиби диккат аст, ки акнун хатто даp водихои зиpоаткоpи Помиp, ки каблан чунин сохаи хyнаpмандй вонамехypд, баъзе сокинон намадмолй мекунанд [4, 193].

Намадхои накшини водии Рашт бо он фаpк мекунанд, ки хамбастагии pасмашон мукаммал аст. Х,амбастагй аз майдони маpказй ва хошия ибоpат мебошад. X,ошияpо одатан мавчхои чоpй, баъзан хатти моpпеч, ки аз ду чониб силсилаи печхои кутох ихpоч мекунад, ташкил мекунанд.Чунин сypобхо каноpахои намадpо давp зада, шакли саpбастаpо ба вучуд меоpанд. Даp майдони маpказии накш бештаp занчиpаи ибоpат аз се pом-би калон вомехypад. Даp каноpахои онхо баъзан ду нимpомби дигаp тасвиp каpда мешаванд. Даp дохили хаp як pомб салиби шаклаш ихтиëpй мавчуд аст, ки нугхояш pост ë хиpомон катшуда мебошад. Таpхи pомб ме-тавонад pостхата ë теFадоp бошад, ки даp ин холат нypхои аз сypоб пахн-шаванда хypшедpо мемонанд.

Даp яке аз намунахои намади pаштй майдони маpказиpо косагул пyp каpдааст, ки он даp дохили сypоби pосткyнча чойгиp шудааст. Аз ду чониби таpхи pосткyнча мавчхои чоpй тасвиp шудаанд. Аз чониби соки-

нони ин минтака зиёд истифода шудани расми мавчшакл эх,тимол аз он са-баб бошад, ки аз ин чойх,о рудх,ои сероб ва муталотуми Сурхоб ва Хингоб мавчх,ои худро озодона чорй мекунанд. Ин рудх,о хдмро^ шуда, дарёи бу-зургеро бо номи Вахш ташкил мекунанд [2, 108].

Хулоса, дар сохтори истех,солоти нассочии халки точик намадмолй хдмчун сохди мустакили х,унармандй фарк мекунад. Аз нигох,и таърихй мах,сулоти намадй дар зиндагии точикон макоми мух,имро сох,иб буд. Ч,угрофияи намадмолй низ васеъ буда, яъне бо он ах,олй хдм дар навох,ии кух,истон ва х,ам дар кисми бештари водило машгул буданд.

АДАБИЁТ

1. Беленицкий А. М. Средневековый город Средней Азии / А. М. Беленицкий, И. Б.

Бентович, О. Г. Большаков.-Л.: Наука, 1973.-389 с.

2. Иброхимов М. Ф. Текстильные промыслы таджикского народа в конце XIX-начале

XX в. / М. Ф. Иброхимов.-Душанбе: Ирфон, 2013.-182 с.

3. Иброхимов М. Ф. Традиционное ткачество таджиков: История и технология / М. Ф.

Иброхимов.-Душанбе: Ирфон, 2006.-210 с.

4. Мамадамонов Х. М. Узорчатые кошмы мастериц Памира / Х. М. Мамадамонов //

Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук.-М., 2011. - С. 190-193.

5. Неелов В. И. Ткачество: от плетельных рам до многозевных машин В. И. Неелов.-

М.: Легпромбытиздат, 1986.-176 с.

6. Неменова Р. Л. Таджики Варзоба / Р. Л. Неменова.-Душанбе: Дониш, 1998.-252 с.

7. Руденко С. И. Древнейшие в мире художественные ковры и ткани / С. И. Руденко.-

М.: Искусство, 1968. - 136 с.

ВАЛЯНИЕ КОШМЫ, КАК САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ ОТРАСЛЬ РЕМЕСЛЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

Статья посвящена кошмовалянию, как самобытной отрасли национального ремесленного производства. В ней приводятся данные по географическому распространению валяльного рукоделия в пределах Таджикистана, затрагивается вопрос о применении продуктов указанного ремесла в таджикском быту. Отмечается, что, хотя валяние кошмы не входило в число ведущих отраслей ремесленной деятельности этого народа, все же занимало важное место в его материальной культуре благодаря превосходным качествам продуктов.

Ключевые слова: таджики, материальная культура, ремесло, валяние, промысловые традиции, узорчатая кошма, ремесленная специализация.

НАМАДМОЛИ ХДМЧУН СО^АИ МУСТАЦИЛИ ^УНАРМАНДИ

Макола ба касби намадмолй хамчун сохаи ба худ хоси хунари миллй бахшида шудааст. Дар он маълумот оид ба пахншавии мавк;еи чугрофии ин касб дар худуди Чумхурии Точикистон оварда шуда, масъалаи истифодаи махсулоти он дар хаёти маишии точикон мавриди баррасй карор гирифтааст. ^айд карда шудааст, ки намадмолй аз чумлаи сохахои пешбари фаъолияти косибии ин халк дониста намешуд, вале бинобар хосиятхои хеле хуби махсулоташ дар фарханги моддии точикон нак;ши мухимро ишгол менамуд.

Калидвожах,о: тоцикон, фарханги модди, уунармандй, намадмолй, анъанауои касби, намади нацшин, махсусгардонии косиби.

ABOUT FELTING AS INDEPENDENT SECTOR OF THE CRAFT

ACTIVITIES

The article is devoted to felting, as a distinctive branch of the national handicraft production. It provides data on the geographical distribution of felting needlework within Tajikistan, addresses the issue of the use of the products of this craft in Tajik life. It is noted that, although felting koshem was not among the leading branches of handicraft activities of this people, still occupied an important place in its material culture due to the excellent quality of products.

Key words: Tajiks, material culture, craft, felting, trade traditions, patterned felt, craft specialization.

Сведения об авторе: Юсупова Шахноза Азизбековна - ассистент кафедры дизайна костюма и искусства моды Технологического университета Таджикистана (734061, г. Душанбе, проспект Н. Карабаева, 63/3. Тел.: (+992 37) 2340654, E-mail:shanoz.82@mail ru

Маълумот дар бораи муаллиф: Юсупова Шахноза Азизбековна-ассистенти кафедраи дизайни либос ва санъати муди Донишгохи технологии Точикистон (734061, ш. Душанбе, хиёбони Неъмат Кдеабоев, 63/3. Тел.: (+992 37) 2340654.

Information about the author: Yusupova Shakhnoza Azizbekovna-assistant of the Department of costume design and fashion art of the Technological University of Tajikistan (734061, Dushanbe, Ph. N. Karabaevа, 63/3. Tel: (+992 37) 2340654.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.