Научная статья на тему 'ТЕКСТИЛЬНОЕ РЕМЕСЛО В ДРЕВНЕЙ ИСТОРИИ ВЕРХОВЬЕВ ЗЕРАВШАНА'

ТЕКСТИЛЬНОЕ РЕМЕСЛО В ДРЕВНЕЙ ИСТОРИИ ВЕРХОВЬЕВ ЗЕРАВШАНА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
88
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВЕРХОВЬЯ ДОЛИНЫ ЗЕРАВШАН / ТЕКСТИЛЬНОЕ РЕМЕСЛО / ЭНЕОЛИТ / ДРЕВНОСТЬ / РАННЕЕ СРЕДНЕВЕКОВЬЕ / АРХЕОЛОГИЯ / НАСТЕННАЯ ЖИВОПИСЬ / ТКАНИ / ТЕКСТИЛЬНЫЙ ОРНАМЕНТ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Юсупова Манижа Мирзоевна

В статье освещается вопрос о первых шагах текстильного производства в верховьях Зеравшана. Исследование хронологически охватывает периоды энеолита и раннего средневековья. Приводится обзор археологических находок образцов текстиля и деталей орудий труда древних текстильщиков, которые дают возможность автору делать выводы о состоянии ремесла в ту эпоху. Предметами изучения служат также технические возможности используемых ткацких станков, композиционное построение тканых узоров. Перечислены главные виды тканей той эпохи и указаны их примечательные особенности. Согласно приведенным материалам, населению региона в тот период были доступны ткани из хлопка, шелка и шерсти. Автор заключает, что жители верховьев Зеравшана внесли свою достойную лепту в зарождение и становление прославленного согдийского текстильного производства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TEXTILE CLASSE IN AN ANCIENT RECORD OF THE UPPER ZERAVSHAN

The article highlights the issue of the first steps of textile production in the upper reaches of Zeravshan. Chronologically, the study covers the periods of the Aene- olithic - early middle ages. Provides an overview of archaeological finds of the samples of the textiles and details of tools of ancient textile and subject to their availability, the author talks about the state of the craft in that era. The subjects of study are also the technical capabilities of the used looms, composite construction of woven patterns. The main types of fabrics of that epoch are listed and their remarkable features are specified. According to the given materials, cotton, silk and wool fabrics were available to the population of the region at that time. The author concludes that the inhabitants of the upper reaches of Zeravshan made their worthy contribution to the birth and formation of the famous Sogdian handicraft textile production.

Текст научной работы на тему «ТЕКСТИЛЬНОЕ РЕМЕСЛО В ДРЕВНЕЙ ИСТОРИИ ВЕРХОВЬЕВ ЗЕРАВШАНА»

УДК: 677 (575.3) (09)

Х,УНАРИ НАССОЧ,Й ДАР ТАЪРИХИ ЦАДИМИ БОЛООБИ ЗАРАФШОН

ЮСУПОВА Манижа Мирзоевна

Донишгохд технологии Точикистон

Худуди болооби водии Зарафшон, ки дар замони тоинкилобй хдмчун кух,истон маъруф буд, х,оло шомили вилояти Сугди Точикистон мебошад. Дар ин ч,о се навох,ии маъмурии чумх,урй-Панчакент, Айнй ва Кух,истони Мастчох, чойгиранд. Кух,истон дар таркиби Аморати Бухоро ба бекигарих,ои Фалгар, Ягноб, Мастчох, Фон ва Киштут таксим шуда буд. Соли 1870 х,ама сарзамини бекигарих,ои мазкур бо номи «Туманх,ои кух,й» ба хдйати хдвзаи Зарафшони империяи Русия дохил карда шуданд.

Таърихи кадими болооби водии Зарафшон бо таърихи Сугд, ки аз чумлаи нахустин давлатх,ои Осиёи Миёна буд, робитаи зич дорад. Дар катори вох,ах,ои Бухорою Самарканд ва водии ^ашкадарё (Насафи асримиёнагй) ин навохд дар ташаккули анъанах,ои начиби фархднги моддй, ки Сугди кадиму ибтидои асрх,ои миёнаро шух,ратманд гардониданд, сах,ми босазои худро гузоштааст. Маводи сарчашмах,о имкон медихдд, ки барои даврах,ои гуногун манзараи равшани хдёти х,унармандии ин минтака тасвир карда шавад ва аз чумла, доир ба дастовардх,ои шоёни ах,олии он дар сохди истех,солоти нассочй маълумоти зиёд чамъоварй гардад.

^абл аз хдма зикр мебояд кард, ки мах,з дар хдмин чойх,о накшх,ои моддии бармахдлтарин оид ба пайдо шудани истех,солоти нассочй дар сарх,адх,ои Точикистон ба кайд гирифта шудаанд. Бостоншинос Абдуллочон Истоков хднгоми хдфриёт дар Саразм (наздиких,ои шах,ри бостонии Панчакент) беш аз 180 адад чузъх,ои олоти кадимтарини нассочиро пайдо намуд. Сухан дар бораи бодресаю овезачах,о, дарафшу сузанх,о ва чангакх,ои кешбофй меравад, ки ба х,азорсолах,ои 1У-11 то м. тааллук доранд [8. 135]. Бозёфтх,ои номбаршуда собит менамоянд, ки сокинони болооби Зарафшон хднуз дар давраи энеолит ва асри биринч бо истех,солоти нассочй (ресандагию бофандагй, турбофию кешбофй) машгул шуда, чих,ози гуногуни либосро тарики духтан ва кешбофй намудан тайёр мекарданд [7. 22].

Дар айёми кофтуковх,ои бостоншиносй дар Панчакент манзили тулкашидаи дарозиаш 15 м ва бараш 3,8 м ёфт гардид, ки он, аз нуктаи назари олимон, дар ибтидои асрх,ои миёна ба сифати устохонаи бофандагй

хизмат мекард. Чунин ба назар мерасад, ки дар асрх,ои VII-VIII дастгохдои дар ин манзил чойгирбуда бо пойафзор тачх,изонида шуда буданд. Аз тасвири матоъх,о дар деворнигорах,ои Панчакент ва дигар ëдгоpиx,ои меъмории СyFдy Тахористон (Дилбарчин, Теппаи кудакон, ^алъаи Кофарних,он, ^алъаи Шодмон, Афpосиëб ва f.) бармеояд, ки кисми онх,о дар дастгох,и бофандагии бандакдор ва овезадори сохташ хеле мураккаб ва кисми дигарашон дар дастгох,и дорои пойафзол бо истифодаи шумораи зтеди гулабандх,о тайëp шудаанд.

Асоснокии ин акидаро дигар бозëфтx,ои бостоншиносй таквият мебахшанд. Барои мисол, дар х,удуди шах,ру нох,ияи Панчакент шумораи зтеди овезачах,ои аз лойи пухта ва ганч тайëpшyда ëфт гардиданд. Х,амчунин олимон аз ин чо шонах,ои яктарафаи аррашаклро ëфтанд, ки аз устухони чорвои калони шохдор тарошида шудаанд. Х,арчанд дандонах,ои онх,о сахт хурдашуда мебошанд, шубхде нест, ки ин шонах,о барои бофтани матоъ истифода мешуданд [3. 97-98].

Fайp аз ин, якчанд порах,ои чунин чузъи дастгох,и бофандагй аз калъаи MyF (дар нох,ияи Айнй) низ ëфт гардиданд. Як намунаи чунин олот комил буда, шаш дандона дорад [17. 87, 104, 110].

Мебояд арзиши баланди ин ëдгоpиx,о махсус кайд карда шавад, чунки дар Осиëи Миëна чузъх,ои дастгох,и бофандагии кадимиро хеле кам меëбанд.

Доир ба баъзе намудх,ои мах,сулоти нассочй ва чеварии СyFди ибтидои асрх,ои Миëна зиëpаткyнандаи бутпарасти хитой Хой Чао, ки соли 726 аз ин чойх,о дидан карда буд, дар асари худ маълумот додааст. Аз навиштах,ои y бармеояд, ки сyFдиëн он замон пахта меpyëниданд, шалвор ва либоси болои пахтагй мепушиданд. Мардх,ои сyFдй либоси пахтагиро афзал мешумориданд.

Намунах,ои сершумори чунин либос то рузх,ои мо омада расидаанд. Барои мисол, порах,ои беш аз 100 адад матоъх,ои пахтагии асрх,ои VII-VIII-ро олимон аз ^алъаи MyF пайдо намуданд. Х,амаи онх,о сохти содатарин дошта, хдмранги матои карбосй мебошанд. Асосан бепардоз ин матоъх,о ба назар мерасад. Танх,о ду намунаи рангшуда мавчуд асту халос: норанчй ва сурх [4. 17; 17, с. 72-76].

Аз ^алъаи MyF инчунин беш аз 40 пораи матоъх,ои абрешимй ва нимабрешимй ëфт гардидааст. Дар матоъх,ои нимабрешимй ресмонх,ои тори пахтагй ва абрешимй банавбат чойгир шудаанд ва ресмонх,ои пуд пахтагй мебошанд. Бохдмпечии ресмонх,ои тору пуд дар ин матоъх,о гуногунанд, аммо хдма намудх,ои истифодашуда ба шакли бох,ампечих,ои сода шомиланд.

Дар матоъх,ои абрешимии гулдор накш аз х,исоби истифодаи ресмонх,ои рангашон хдрхела ва ë тавассути ивазкунии бох,ампечих,о х,осил

шудааст. Накшро шаклхои ромбй ташкил медиханд, ки дар маркази хар кадоми он косагулхо тасвир шудаанд. Ё ин ки косагулхои дандонадор вомехуранд, ки дар маркази хар кадомаш нахудчахо ë суробхои дилшакл мавчуданд. Х,амчунин дар накшу нигор шакли нахли чорбаргаи хурмо, навдачаи растанй бо гулхои услубй, тасвирхои мураккаб-косагулхои дохили доирахо дар пайдарпайй бо шохчахои гулдор ва Fайpа ба назар мерасанд [4. 22-27].

Пораи матои абрешимй, ки холо аз нигорахои осорхонаи Эрмитажи шах,ри Санкт-Петербург ба шумор меравад, шоëни таваччух, аст. Он бо ду намуд накшхои нуршакл оро дода шудааст, ки ин нурхо аз руи тартиби тахтаи шохмот чойгир шудаанд. Дар матоъ ресмонхои тор тобдор буда, ранги сурх доранд, ресмонхои пуд бошад тобдор нестанд [6. 380; 10. 25].

Дар ^алъаи MyF, Fайp аз ин, порахои матоъхое то рузхои мо омада расиданд, ки ба нух адад матоъхои абрешимии накшашон бофта тааллук доранд. Ранги пасзаминаи ин матоъхо гуногун аст: кабуд, пистокй, кирмизй, сабз, сафед. Дар чунин пасзамина накшу нигор аз ресмонхои рангашон дигар ë хамранг, вале бо ивазкунии намуди бохампечй, бофта шудааст. Mатоъхо бо тасвирхои растанигй (ислимй) ва ë суробхои ситорашаклу доирахо ва марворидхо оро дода шудаанд. Як кисми ин матоъхо, шояд хамаашон, намунахои матои калоннакши номаш принг мебошанд [18. 211]. Яке аз порахо, ки кисми халтача будааст, якранга (пистокй) буда, накши мураккаб дорад. Андозаи он 9,5 х 8 см, зичии матоъ 46-48 ресмони тор ва 37 ресмони пуд дар 1 см2 мебошад. Накшу нигор та-вассути иваз кардани намуди бохампечй хосил карда шудааст. Аз тачдиди накш, ки то рузхои мо пора-пора бокй мондааст, маълум гардид, ки ма-тоъро бо доирахо, суробхои марворидии байзашакл, хатхои сархадй ва шаклхои растанигй пардоз дода буданд.

Бозëфтхо аз ^алъаи MyF исбот мекунанд, ки дар кухистони СyFд матои принг хануз пеш аз тохтутози арабхо маъмул буд. Номи он дар шакли «принг» дар яке аз хуччатхои аз хамин калъа ëфташyда зикр гардидааст. Дар хуччат омадааст, ки панч адад принги сабзи Fафс (ë зич) аз номи Ра-вак, ки худро <^уломи хакиру очиз» номидааст, ба унвони Афарун-волии Хахсор (дехот дар масофаи ду фарсанг аз Самарканд) пешкаш гардида будааст [13. 126-129].

Барои тачдиди мавзуи накшу нигори матоъхои сyFдии ибтидои асрхои миëна хамчун сарчашмаи пурарзиш деворнигорахои шах,ри бостонии Панчакент хизмат мекунанд. Тасвирхои руи девор, ки то рузхои мо бокй мондаанд, имкон медихднд, ки хам либоси ашрофи сyFдй ва хам матоъхои дар либос истифодашуда комилан тачдид карда шаванд.

Дар он давра маъруфтарин матои абрешимии сyFдй занданачии махаллй буд. Mавзyъхои деворнигорахо шаходат медиханд, ки занданачии

pангоpанг (махсули дастони косибони бyхоpой) баpои либоси хам занона ва хам маpдонаи аъëнy ашpофи сугдй хизмат мекаpд. Даp накшу нигоpи занданачй шаклхои геометpй ва услубй даpyн ба даpyн таcвиp шудаанд. Баъзан доиpахои катоp-катоppо мебинем, ки байнашонpо накшхои pаcтанигй пyp каpдаанд. Даp дохили хаp як доиpа даp мукобили хам чуфти хайвонхо, паppандахо, даpахтон, косагулхо ва Fайpа таcвиp гаpдидаанд [3. 93-96; 9, т. 1. 62-67; 12. 79-82].

Омузиши бозëфтхо нишон дод, ки даp Панчакент коpкаpди нассочии пилла низ вучуд доштааст. Даp ин чо аз зеpи хок ду манзилеpо ëфтанд, ки ба истехсолоти абpешимбаpоpй дахл доpанд.Даp дохили яке аз онхо бокимондахои олоти бyFдихии пиллахо ëфт гаpдид. Mанзили дуюм ба сифати устохонаи абpешимпечй ва бофандагй хизмат мекаpд.Гyногyнии андоза ва вазни овезачахо нишон медихад, ки даp ин устохона матоъхои абpешимии накшу нигоpашон хеле мypаккабpо истехсол мекаpданд [3. 98-100].

Aз дохили ^алъаи MyF як поpа матои нимпашмй низ даcтpаcи олимон гаpдид. Он бо истифода аз бохампечии pеcмонхои пашмии cypх (аз гусфанд) ва пахтагии заpдy кабуд бофта шудааст. Ба ин таpик даp матоъ cамаpи pаххои кундаланг пайдо шудааст [5, т. 1. 47, 143; 17. 86-100].

Поpаи палоси аз хдмин чо ëфташyда низ чолиби диккат аст. Ресмонхои он аз муйи асп ë гов pеcида шудаанд. ^p як pеcмони TOp аз ду ташкилдиханда (сафед ва сдах) таpкиб ëфтааcт. Aз pyи сохт ин маснуот аз палосхои мyоcиp фаpк намекунад [17. 86, 100].

Aз ^алъаи MyF хамчунин поpаи намад, махсулоти гуногуни кешбофй, тасмачахо ва аpFамчинхоpо низ ëфтанд. Mахcycан кулоххои тypшакли печбофишуда, ки бемисланд, чолиби диккатанд [3.100].

Х,амин таpик, даp заминаи маводи cаpчашмахои хаттй ва бадей метавон кайд каpд, ки даp худуди болооби водии Заpафшон даp давpаи кадим ва ибтидои аcpхои миëна анъанахои нассочии олй, баъзан бемисл, тавлид ва ташаккул ëфтанд. Mинбаъд ин анъанахо давpа ба давpа ва вобаста ба замон pyшд менамуданд ва дигаpгyн мешуданд.

АДАБИЁТ

1. Apандаpенко Г.Л. Досуги в Typ^cra^ (1874-1889) I Г.Л. Apандаpенко. -C-Пб., 1889.-666 с.

2. Apандаpенко Г.Д. Cтатиcтичеcкие сведения по ^rap^rn тюменям Зеpавшанcкого о^уга за 1877 год I Г.Д. Apандаpенко II Mатеpиалы для статистики Typкеcтанcкого кpая.-C-Пб., 1879.-Вып. 5. - C. 332-382.

3. Беленицкий A.M. Cpедневековый гоpод Cpедней Aзии I A.M. Беленицкий, И.Б. Бен-

тович, О.Г. Большаков.-Л.: Наука, 1973.-389 с

4. Винокypова M.^ Tкани из замка на гоpе Myг I M.^ Винокypова II Известия отделения общественных наук AH Tадж. CCP.-Душанбе, 1957.-Вып. 14.-C. 17-32.

5. Гафуров Б. Таджики. Древнейшая, древняя и средневековая история / Б. Гафуров.-

Душанбе: Ирфон, 1989. - Т.1.-384 с.; Т. 2. - 480 с.

6. Древности Таджикистана: каталог выставки АН РТ. Гос. Эрмитаж.-Душанбе: До-ниш, 1985. - 343 с.

7. Иброхимов М.Ф. Традиционное ткачество таджиков:История и технология / М.Ф. Иброхимов.-Душанбе: Ирфон, 2006.-210 с.

8. Исаков А.И. Саразм / А.И. Исаков.-Душанбе: Дониш, 1991.-156 с.

9. Майтдинова Г. История таджикского костюма / Г. Майтдинова.- Душанбе, 2004.-Т. 1. Генезис костюма таджиков: древность и раннее средневековье. -280 с.; Т. 2. Средневековый и традиционный костюм.-254 с.

10. Майтдинова Г. Костюм раннесредневекового Тохаристана: история и связи / Г. Майтдинова.-Душанбе: Дониш, 1992.-174 с., 92 табл.

11. Материальная культура таджиков верховьев Зеравшана / Под ред. А.К. Пи-сарчик и Н.Н. Ершова.- Душанбе: Дониш, 1973.-298 с.

12. Махкамова С.М. К истории ткачества в Средней Азии / С.М. Махкамова // Художественная культура Средней Азии в IX-XШ вв.-Ташкент, 1983.-С. 69-89.

13. Согдийские документы с горы Муг / Чтение, пер. и комментарии В.А. Лив-шица.-М.: Изд-во вост. лит., 1962.-Вып. 2: Юридические документы и.-222 с.

14. Федченко А.П. Магианские, Фарабские и Киштутские владения / А.П. Фед-ченко // Мат-лы для стат. Туркестанского края.-С-Пб., 1873.-Вып. 2.-С. 46-68.

15. Хамиджанова А.Х. Материальная культура матчинцев до и после переселения на вновь орошенные земли / А.Х. Хамиджанова.-Душанбе: Дониш, 1974.-180 с.

16. Шишов А.П. Таджики. Этнографическое исследование / А.П. Шишов. -С. 225-228, 252-258.

17. Якубов Ю. Паргар в VП-VШ вв. н.э. (Верхний Зеравшан в эпоху средневековья) / Ю. Якубов.-Душанбе: Дониш, 1979. - 215 с.

18. Якубовский А. Ю. Древний Пенджикент / А. Ю. Якубовский // По следам древних культур. - М., 1951.- С. 209-270.

ТЕКСТИЛЬНОЕ РЕМЕСЛО В ДРЕВНЕЙ ИСТОРИИ ВЕРХОВЬЕВ ЗЕРАВШАНА

В статье освещается вопрос о первых шагах текстильного производства в верховьях Зеравшана. Исследование хронологически охватывает периоды энеолита и раннего средневековья. Приводится обзор археологических находок образцов текстиля и деталей орудий труда древних текстильщиков, которые дают возможность автору делать выводы о состоянии ремесла в ту эпоху. Предметами изучения служат также технические возможности используемых ткацких станков, композиционное построение тканых узоров. Перечислены главные виды тканей той эпохи и указаны их примечательные особенности. Согласно приведенным материалам, населению региона в тот период были доступны ткани из хлопка, шелка и шерсти. Автор заключает, что жители верховьев Зеравшана внесли свою достойную лепту в зарождение и становление прославленного согдийского текстильного производства.

Ключевые слова: Верховья долины Зеравшан, текстильное ремесло, энеолит, древность, раннее средневековье, археология, настенная живопись, ткани, текстильный орнамент.

Х,УНАРИ НАССОЧЙ дар таърихи цадими болооби зарафшон

Дар ма;ола ;адамхои нахустини истех,солоти нассочй дар болооби водии Зарафшон мавриди омузиш ;арор гирифта, даврахои энеолит-ибтидои асрхои миёнаро дарбар мегирад. Бозёфтхои бостоншиносии намунахои махсулот ва чузъхои дастгоххои нассочони ;адима шарх дода шуда, муаллиф андешахои худ-ро оид ба вазъи хунармандй дар он давра иброз медорад. Ба сифати масоили омузиш инчунин имконоти техникии дастгоххои бофандагй ва хамбастагии на;шу нигори бофташуда низ ;абул карда шудаанд. Номи навъхои асосии матоъхои он замон ва вижагии хдр яки он зикр карда шудааст. Тиб;и маводи овар-дашуда, барои ахолии болооби водии Зарафшон матоъхои пахтагй, абрешимй ва пашмй дастрас буданд. Муаллиф хулоса мебарорад, ки мардуми ин минта;а дар раванди тавлид ва барпошавии хунармандии нассочии шухратманди сугдй сахми арзандаи худро гузоштааст.

Калидвожахо: болооби водии Зарафшон, касби нассоцй, энеолит, давраи ца-дим, ибтидои асрхои миёна, бостоншиносй, деворнигора, матоъ, нацши нассоцй.

TEXTILE CLASSE IN AN ANCIENT RECORD OF THE UPPER ZERAVSHAN

The article highlights the issue of the first steps of textile production in the upper reaches of Zeravshan. Chronologically, the study covers the periods of the Aene-olithic - early middle ages. Provides an overview of archaeological finds of the samples of the textiles and details of tools of ancient textile and subject to their availability, the author talks about the state of the craft in that era. The subjects of study are also the technical capabilities of the used looms, composite construction of woven patterns. The main types of fabrics of that epoch are listed and their remarkable features are specified. According to the given materials, cotton, silk and wool fabrics were available to the population of the region at that time. The author concludes that the inhabitants of the upper reaches of Zeravshan made their worthy contribution to the birth and formation of the famous Sogdian handicraft textile production.

Key words: Upper Zeravshan, textile craft, Eneolithic, antiquity, early middle ages, archeology, wall painting, fabrics, textile ornament.

Сведения об авторе: Юсупова Манижа Мирзоевна - старший преподаватель кафедры дизайна костюма и искусства моды Технологического университета Таджикистана (734061, Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Негмата Карабаева, 63/3).

Маълумот дар бораи муаллиф: Юсупова Манижа Мирзоевна-омузгори калони кафедраи дизайни либос ва санъати муди Донишгохи технологии Точикистон (734061, Чумхурии Точикистон, ш. Душанбе, хиёбони Неъмат Карабоев, 63/3).

Information about the author: Yusupova Manizha Mirzoevna - senior lecturer of the Department of costume design and fashion art Of the technological University of Tajikistan (734061, Republic of Tajikistan, Dushanbe, N. St. Karabaev, 63/3).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.