Научная статья на тему 'НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ МАТЕРИАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ ЖИТЕЛЕЙ ГОРНОГО ТАДЖИКИСТАНА В КОНЦЕ КАМЕННОГО ВЕКА - БРОНЗОВОМ ВЕКЕ (НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛОВ САРАЗМА)'

НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ МАТЕРИАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ ЖИТЕЛЕЙ ГОРНОГО ТАДЖИКИСТАНА В КОНЦЕ КАМЕННОГО ВЕКА - БРОНЗОВОМ ВЕКЕ (НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛОВ САРАЗМА) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
90
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СРЕДНЯЯ АЗИЯ / ЭНЕОЛИТ / БРОНЗОВЫЙ ВЕК / АРХЕОЛОГИЯ / ГОРНЫЙ ТАДЖИКИСТАН / САРАЗМ / МАТЕРИАЛЬНАЯ КУЛЬТУРА / КОСТЮМ / УКРАШЕНИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ёгибекова Бека Турдибоевна, Иброхимов Муродали Файзалиевич

Статья составлена на основе археологических материалов отражающих материальную культуру населения Саразма древнейшего периода. Дано описание изделий того периода, сохранившиеся до наших дней. В центре внимания авторов статьи находятся вопросы, свзанные с женским костюмом саразмийцев, оформлением одежды и украшениями. С опорой на приведенный материал указывается, что художественные памятники из Саразма имеют большое значение для изучения истоков формирования материальной культуры и генезиса разных отраслей ремесленной деятельности в обществе предков таджикского народа

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME ASPECTS OF THE MATERIAL CULTURE OF THE INHABITANTS OF MOUNTAINOUS TAJIKISTAN AT THE END OF THE STONE AGE-THE BRONZE AGE (BASED ON SARAZM MATERIALS)

The article is composed on the basis of archaeological materials that reflect the material culture of the population of Sarazm of the most ancient period. Their occupations are listed, and a description of the products of the period that have survived to the present day. The authors focus on the issues related to the women's costume of Sarazmpeople, the design of clothing and jewelry. Based on the above material, it is pointed out that art monuments from Sarazm are of great importance for studying the origins of the formation of material culture and the Genesis of various branches of craft activity in the society of the ancestors of the Tajik people.

Текст научной работы на тему «НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ МАТЕРИАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ ЖИТЕЛЕЙ ГОРНОГО ТАДЖИКИСТАНА В КОНЦЕ КАМЕННОГО ВЕКА - БРОНЗОВОМ ВЕКЕ (НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛОВ САРАЗМА)»

According to Zoroastrian teaching, Ahura-Mazda created with the help of the Holy Spirit (Spenta-Maishu) six lower deities, the very "light-emitting beings" that Zoroaster saw in his first vision. Together with Ahura-Mazda, they make up seven deities, called Amesha-Spanta (Immortal Saint). The seven Amesha-Spanta are considered patrons and protectors of the seven good creations, namely: heaven, water, earth, fire, plants, cattle, and man. A sanctuary or cult complex with five wall pedestals of different lengths, located in the center and two corner ones, on which these idols were obviously exhibited, was found in room 2 in excavation VI (Fig. 6). There is a square altar in the center of the room. Ahura Mazda, with the help of Spenta Mainyu (Holy Spirit), created six "immortal saints" who, together with the supreme God, make up a pantheon of seven deities. They were prayed to and worshiped as separate gods. It was the idea of "seven deities" that became the main innovation of the teachings of Zoroaster, although they were based on the old ideas about the origin of the world.

Key words: architecture, relics of cult practices and individual finds, seven creations- heaven, water, earth, fire, plants, livestock, and man.

Маълумот дар бораи муаллиф: Каримова Галина Рахимовна-номзади илмхои таърих, ходими пешбари илмии шуъбаи бостоншиносии Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш. Телефон: (+992) 927782501. E-mail:galiha karimova@gmail.com

Information about the author: Karimova Galina Rakhimovna-Candidate of Historical Sciences, Leading Researcher of the Department of Archeology Institute of History, Archeology and Ethnography named after A. Donish. Phone: (+992) 927782501.E-mail:galiha karimova@gmail.com

УДК: 902.6 (575.3)

БАЪЗЕ ЧАНБА^ОИ ФАР^АНГИ МОДИИ СОКИНОНИ КУ^ИСТОНИ ТОЧИКИСТОН ДАР ОХИРХ,ОИ АСРИ САНГ -АСРИ БИРИНЧЙ (ДАР ЗАМИНАИ МАВОДИ

САРАЗМ)

ЁГИБЕКОВА Б. Т., ИБРО^ИМОВ М. Ф., Донишкадаи давлатии санъати тасвири ва дизайни Точикистон

Аз маводи бостоншиносй бармеояд, ки сокинони Саразми замони энеолит-асри биринчй (хазорсолахои IV-II то м.) бо зироатчигй, шикор, хунармандй ва маъдангудозй умр ба сар мебурдаанд.Бинокорй аз хисоби тайёр кардану истифодаи хишти хом ба рох монда шуда буд. Ин шахри кадима аз марказхои калонтарини металлургй буд.Барои тайёр кардани ашёи гуногуни рузгор (зарфхои таъйиноташон гуногун, чавохирот, бодреса, овеза, хайкалча ва гайра) мардум аз санг, аз чумла

сангхои киматбахо (фируза, лочувард, акик) ба таври васеъ истифода мебурд. Санъати коркарди бадеии садафи бахрй низ вучуд дошт. Саразмихо мис ва калъагиро ба хам омехта, биринчй хосил мекарданд ва ин маводро ба олоти гуногуни мехнат ва шикор (табару теша, корду ханчар, чангаку нуги тир, дарафшу сузан, зевару сараки тасма, оина) табдил медоданд. Осори санъати кулолии Саразмро косаю табак, чому пиёла, кузаю хумчахо ташкил мекунанд, ки бо рангхои сиёх, сурх, гулобй ва зардча оро медодаанд. Барои зебу зинат додани махсулоти кулолй накшу нигори хандасии иборат аз хатхои рости уфукй, амудй, уреб, мавчшакл, чиликй, шаклхои секунча, ромбй, доирача истифода бурда мешуданд.

Барои Точикистон маводи Саразм ахаммияти илмии фавкулода дорад. Аз ин чо осори модии мавчудияти касбхои нассочй (ресидан, матоъбофй, кешбофй (халкабандй), намадмолй, рангдихии чунин махсулот) ошкор гардидааст, ки мутааллики замони энеолит мебошанд. Яъне, дар Саразм шуглхои номбурда шаш хазор сол кабл вучуд доштанд. Аслан таърихи санъати нассочии точикон на кам аз хашт хазор солро дарбар мегирад, вале мутаассифона, кадимтарин осори он берун аз сархадхои Точикистони муосир ба кайд гирифта шудаанд (дар худуди имруза Чумхурии Туркманистон).

Шумораи чузъхои олоти мехнати нассочии аз Саразм ёфташуда (бодресаю овезахо, дарафшу сузанхои дузандагй, чангакхои кешбофй) беш аз 200 ададро ташкил мекунад.Дар байни онхо кисми сершумортаринро (181 адад) бодресахои аз сангхои гуногун ва порахои гили пухта тайёршуда ташкил мекунанд. Сузанхои биринчй барои духтани либос хизмат мекарданд [1,125-127, рис. 5 (1); 2,135,7].

Эхтимол меравад, ки дар Саразм коркарди нассочии пашму пахтаро ба рох монда буданд. Х,ангоми хафриёт аз ин чо пораи пусидаи матои пашмй дастрас гардид, ки ба он устухончахоро печонида буданд [7]. Х,арчанд осори истифодаи пахта ба назар намерасад, вале ба инобат мегирем, ки устувории пашм хангоми дар зери хок дуру дароз хобидан нисбати дигар наххои табий, аз чумла пахта, бештар аст [3,74].

Дар Саразм якчанд зарфи рангтайёркунй ёфт шуданд, ки дар дохили онхо догхои ранга возех ба назар мерасанд [7]. Аз назари мухаккикон, маводи мазкур барои рангкунии хам махсулоти кулолй ва хам ресмону матоъхо истифода бурда мешуд.

Зимни аз матоъ духтани либос барои саразмихо сузани металлии чашмакдор хизмат мекард. Дар ин чо 8 адад чунин сузан ёфт шудааст.

Дар натичаи кофтуковхои бостоншиносй аз Саразм ва кабристони хамзамони он-Дашти ^озй зевархои сершумор ба даст омаданд. Дар байни ин бозёфтхо махсусан зевари зеби гардан, ки аз биринчй куфта шудааст,

диккатро чалб мекунад. Он лавхаи ба ду самт борикшудаеро мемонад, ки бари кисми марказиаш 2,4 см ва бари нугхояш 1,7 см мебошад. Дар ду нуги он сурохихо барои бандгузаронй дида мешавад, ки тавассути он зеварро ба гардан мебастанд. Дар Дашти ^озй 27 дастпона ёфт шуданд, ки бо онхо дар харду банди дастро оро медоданд. Ба хар даст аз 1 то 4 чунин зевар баста мешуд. Баъзе дастпонахо борик (1,8 см) ва баъзеашон васеъ (3,5 см) буда, диаметри онхо 5,5-6,5 см мебошад. Нугхои дастпонахо кадре борик шуда, дар баъзе намунахо як нуги зевар дар болои нуги дигар чойгир мешавад. Намунахои дастпонаи саркушода низ мавчуданд. Дар Дашти ^озй хамчунин теъдоди сершумори гушворхо, халкахо барои зинати чаккаи руй ва шаддахо ёфт шуданд. Маълум гардид, ки бо шаббахо нуги почаи шалвор ва пойафзолро хам гулдузй мекардаанд. Дар дохили кабрхо махсусан шумораи мухрахои биринчй зиёд аст-беш аз 2 хазор. Тартиби чойгиршавии онхо нишон медихад, ки бо мухра либоси сар, курта (нуги остин, канорахои гиребон, доман), нуги поча ва пойафзолро оро медодаанд.Инчунин мухрахоро ба ришта кашида, хамчун шадда низ истифода мебурдаанд.Чунин зевар барои зинат додани муйсар низ истифода мешуд [5,62-72].

Дар заминаи чойгиршавии зевархо нисбати часади одамони дафншуда имкон даст дод, ки сарупои занонаи болооби водии Зарафшон барои давраи кадимтарин тачдид карда шавад. Мачмуи либос аз куртаи дарози яккад, почома, руймоли сар ва пойафзол иборат будааст. Чоки гиребони курта секунча ва то пеши бар ва дарозии остин то банди даст мебошанд. Атрофи чоки гиребон ва домани куртаро мухрадузй мекарданд ва бо шаббахои биринчй зинат медоданд. Чунин ороиш дар пойафзол низ ичро мешуд. Аз болои курта ба миён камарбанд ва аз болои руймоли сар тасмаи бо шаббахо оро додашуда мебастанд. Х,амчунин дигар намуди зевар аз кабили гушвор ва дастпонахо (2-3 адад дар хар банди даст) истифода мешуданд [4,73-78].

Либоси маликаи Саразм нишон дод, ки дар Осиёи Миёна либоси асилзодахоро хануз дар давраи энеолит бо сангхои киматбахо фаровон зинат медоданд. Дар боло ва гирду атрофи устухонбандии "маликаи" дафншуда якчанд хазор шаддахои иборат аз сангхои киматбахо (стеатит, лочувард, акик, фируза, нукра) парешон мехобиданд. ^исми бештари ин ороишот ба куртаю чодари мархум часпонида шуда буд. Ин либосхо бо мурури замон нобуд шуданд, вале чавохироти ороиши онхо то рузхои мо омада расид. Дар сарупои "малика" мухрахои ба ресмон кашидашуда, ки аз акик мебошанд, инчунин дастпонахои васеъ ба сифати зевархои мустакил истифода мешуданд. Илова бар аз ин, муйсари уро 49 адад шаддаи тиллой оро медод [6,200, 204-205].

Дар Саразм либоси кудаконаро низ фаровон бо зевархо зинат медоданд. Дар дохили кабри кудаке дар мавзеи пеши бари у зиёда аз 200

шабба ва лочувардхои хурд, 12 шаббаи лочувардй ва 22 шаббаи нукрагии калон мехобиданд. Фахмост, ки як кисми шаббахоро ба ресмон кашида дар намуди шадда ба гардани кудак овехта буданд, кисми дигар бошад ба либоси у васл шуда буд. Анъанаи бо шаббахо оро додани либоси кудакона дар давраи энеолит маъмул буд, ки инро бозёфтхо аз ^аратеппа (дар Маргиён) низ тасдик мекунад. Барои мисол, аз даруни кабри кудаке дар мавзеи гардан ва китфи часад 249 шабба мавчуд буд, ки 6-тои онро аз гач тайёр карда, бо варакаи тунуки заррин печонида буданд.

Х,амин тарик, маводи Саразм барои омузиши таърихи кадимтарини хунармандй заминаи хубро таъмин мекунад. Дар асоси он бармеояд, ки хануз дар охири асри санг ахолии кухистони Точикистон бо сохахои гуногуни хунармандй сару кор доштаанд. Санъати нассочиро онхо бо истифода аз пахта ва пашм ба рох монда, бо ресандагй, бофандагй, кешбофй (чуроббофй), рангу пардоздихй ва шояд намадмолй машгул будаанд. Тачдиди сарупои занонаи он давра нишон медихад, ки таркиб ва шакли либос мувофики намунахои муосир мебошанд. Х,ануз дар давраи энеолит кариб тамоми намуди зевархои занонаи маъмул мавриди истифода карор мегирифтанд.

АДАБИЁТ

1. Исаков А. И. Исследования Саразмского отряда в 1984 г. // Археологические работы в Таджикистане. /А. И. Исаков.- Душанбе, 1993. - Вып. 24. -С. 117-130.

2. Исаков А.И. Саразм./А.И. Исаков. - Душанбе: Дониш, 1991. - 156 с.

3. Майтдинова Г. М. Реставрация, реконструкция и исследование древних тканей //Археологические работы в Таджикистане./Г. М. Майтдинова, А. К. Елкина.-Душанбе: Дониш, 1994. - Вып. 25. - С. 75-78.

4. Потемкина Т. М. Реконструкция костюма из могильника Дашти-Козы// Вестник археологии, антропологии и этнографии.-Вып. 3. /Т. М. Потемкина, Э. Р. Усмано-ва. - Тюмен, 2001. - С. 73-78.

5. Потемкина Т. М. Украшения из могильника эпохи бронзы Дашти-Козы//Вестник археологии, антропологии и этнографии.-Вып. 3./Т. М.Потемкина. - Тюмень, 2001.

- С. 62-72.

6. Раззаков А. Р. Древнеземледельческое поселение Саразм // Сборник материалов Междун. семинара-тренинга по историко-культурному наследию СНГ (Алматы, 1923 сентября 2011 г.)./А. Р.Раззаков.- Алматы, 2011. - С. 199-206.

7. Раззаков А. Р. Орудия труда и хозяйство древнеземледельческих племен Саразма (по экспериментально-трасологическим данным). - Автореф. дисс... канд. ист. наук.

- СПб., 1994.

БАЪЗЕ чАНБА^ОИ фар^анги модии сокинони кухистони ТОчИКИСТОН ДАР ОХИР^ОИ АСРИ САНГ - АСРИ БИРИНчй (ДАР ЗАМИНАИ МАВОДИ САРАЗМ)

Макола дар заминаи маводи бостоншиносй, ки фарханги модии сокинони Саразми давраи кадимтаринро тачассум мекунад, навишта шудааст. Шуглхои хамон давра номбар карда шуда, махсулоти то имруз омада расида тавсиф гардидаанд. Дар маркази диккати муаллифон масоили вобаста ба сару либоси занонаи саразмиён, ороиши либос ва зевархои истифодашаванда карор

гирифтааст. Бо такя ба маводи овардашуда таъкид шудааст, ки ёдгорих,ои бадеии аз Саразм дастрасшуда барои омузиши сарчашмах,ои ташаккулёбии фархднгии модй ва пайдоиши сохдх,ои гуногуни хунармандй дар чомеаи ачдодони халк;и точик ахдммияти калони илмй доранд.

Калидвожа^о: Осиёи Миёна, энеолит, асри биринцй, бостоншиноси, кууистони Тоцикистон, Саразм, фарщнги моди, либос, зевар.

НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ МАТЕРИАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ ЖИТЕЛЕЙ ГОРНОГО ТАДЖИКИСТАНА В КОНЦЕ КАМЕННОГО ВЕКА -БРОНЗОВОМ ВЕКЕ (НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛОВ САРАЗМА)

Статья составлена на основе археологических материалов отражающих материальную культуру населения Саразма древнейшего периода. Дано описание изделий того периода, сохранившиеся до наших дней. В центре внимания авторов статьи находятся вопросы, свзанные с женским костюмом саразмийцев, оформлением одежды и украшениями. С опорой на приведенный материал указывается, что художественные памятники из Саразма имеют большое значение для изучения истоков формирования материальной культуры и генезиса разных отраслей ремесленной деятельности в обществе предков таджикского народа.

Ключевые слова: Средняя Азия, энеолит, бронзовый век, археология, Горный Таджикистан, Саразм, материальная культура, костюм, украшения.

SOME ASPECTS OF THE MATERIAL CULTURE OF THE INHABITANTS OF

MOUNTAINOUS TAJIKISTAN AT THE END OF THE STONE AGE-THE BRONZE AGE (BASED ON SARAZM MATERIALS)

The article is composed on the basis of archaeological materials that reflect the material culture of the population of Sarazm of the most ancient period. Their occupations are listed, and a description of the products of the period that have survived to the present day. The authors focus on the issues related to the women's costume of Sarazmpeople, the design of clothing and jewelry. Based on the above material, it is pointed out that art monuments from Sarazm are of great importance for studying the origins of the formation of material culture and the Genesis of various branches of craft activity in the society of the ancestors of the Tajik people.

Key words: Central Asia, Eneolithic, Bronze age, archeology, Mountain Tajikistan, Sarazm, material culture, costume, jewelry.

Информация об авторах: Ёгибекова Бека Турдибоевна-преподаватель кафедры искусствоведения Государственного института изобразительного искусства и дизайна Таджикистана. E-mail:yogibekova@bk.ru.

Иброхимов Муродали Файзалиевич-доктор исторических наук, профессор Государственного института изобразительного искусства и дизайна Таджикистана. Email: murodali@list.ru. Тел.: (+992 37) 2217247,(+992) 987-384876.

About the authors: Uogibekova Beka Turdiboevna-teacher of the Department of art history of the State Institute of fine arts and design of Tajikistan.E-mail: yogibekova@bk.ru.

Ibrohimov Murodali Faizalievich-doctor of history, Professor of the State institute of fine arts and design of Tajikistan. E-mail: murodali@list.ru. Tel.: (+992 37) 2217247. (+992) 987384876.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.