Научная статья на тему 'ЎҚИТИШ УСЛУБЛАРИНИНГ ХИЛМА-ХИЛЛИГИ'

ЎҚИТИШ УСЛУБЛАРИНИНГ ХИЛМА-ХИЛЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

151
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
технология / тренинглар / интерфаол / индивидуаллаштирилган / мотивация / репродуктив / тизимли ёндашув / интеллектуал / эмоционал / диспут / динамик жараёнлар / эксперимент / моделлаштириш. / technology / training / interactive / individualized / motivation / reproductive / systematic approach / intellectual / emotional / dispute / dynamic processes / experiment / modeling.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Нигина Сайфутдиновна Иманхаджаева

Мазкур мақолада тарих фанларини ўқитишдаги анъанавий ва ноанъанавий тааълимдаги усул ва услубларнинг аҳамияти бўйича тўҳталиб ўтилган. Таълимнинг ўзига хос хусусиятга эга бўлган усуллари, ўқитиш жараёнида қўллаш мумкин бўлган бир қатор технологияларни ўтказиш бўйича тавсиялар келтирилиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DIFFERENCES OF TEACHING METHODS

This article focuses on the importance of methods and techniques in traditional and non-traditional teaching in the teaching of history. Recommendations are given for the transfer of a number of technologies that can be used in the teaching process, as well as specific methods of teaching.

Текст научной работы на тему «ЎҚИТИШ УСЛУБЛАРИНИНГ ХИЛМА-ХИЛЛИГИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 1 | ISSUE 3 | 2020

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804 УЦИТИШ УСЛУБЛАРИНИНГ ХИЛМА-ХИЛЛИГИ

Нигина Сайфутдиновна Иманхаджаева

Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада тарих фанларини укитишдаги анъанавий ва ноанъанавий тааълимдаги усул ва услубларнинг ахамияти буйича тухталиб утилган. Таълимнинг узига хос хусусиятга эга булган усуллари, укитиш жараёнида куллаш мумкин булган бир катор технологияларни утказиш буйича тавсиялар келтирилиб утилган.

Калит сузлар: технология, тренинглар, интерфаол, индивидуаллаштирилган, мотивация, репродуктив, тизимли ёндашув, интеллектуал, эмоционал, диспут, динамик жараёнлар, эксперимент, моделлаштириш.

DIFFERENCES OF TEACHING METHODS

Nigina Sayfutdinovna Imankhadjayeva

Chirchik State Pedagogical Institute

ABSTRACT

This article focuses on the importance of methods and techniques in traditional and non-traditional teaching in the teaching of history. Recommendations are given for the transfer of a number of technologies that can be used in the teaching process, as well as specific methods of teaching.

Keywords: technology, training, interactive, individualized, motivation, reproductive, systematic approach, intellectual, emotional, dispute, dynamic processes, experiment, modeling.

КИРИШ

Укитишнинг услуб ва усулларини танлашда укув материалининг мазмунини, уни урганишнинг максадини асос килиб олиш, масалага тарихий-услубик мезон билан ёндошиш ва хал этиш зарурлиги курсатилади. Укитишнинг услуб ва усулларини танлашда шуни назарда тутмок керакки, укувчилар эсда саклаб колиши зарур булган билимларни шунчаки баён килиб куя колиш билан максадга эришиб

булмайди. Уцитиш жараёнида уцувчиларнинг билиш фаолиятини активлаштириш, уларни амалий фаолиятга тайёрлаш, ургатиш хдм лозим.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Уларда мустацил ижодий изланиш, янгиликка интилишни кучайтириш, х,али жамиятга маълум булмаган билиш усулларини цидириб топиш ва амалий фаолиятга жорий эта билиш цобилиятини х,ам ривожлантириш керак И.Я.Лернер уцитиш услубларини 5 гурух,га булади:

1. Баён - иллюстрация услуби

2. Репродуктив услуб

3. Илмий - тадцицот услуби

4. ^исман изланиш ёки эвристик услуб

5. Муаммоли таълим ёки муаммоли уцитиш.

Тарих фанларини уцитишнинг инновацион усул ва услублари буйича куплаб услубий-методик таъминотлар яратилган булиб, уларда таълим самарадорлигини оширишда фаол булган методикалар тацдим этилган. Тарих фанларини уцитишнинг самарадорлиги буйича куплаб олимлар томонидан уцув-методик таъминот яратилган булиб, Ю.К.Бабанский, Р.Ш.Ахлиддинов, Ю.Н.Абдуллаев, М.Х.Ма^мудов, Л.В.Голиш, Т.Тошпулатов, Я.Х.Еаффоров, ШД.Мардонов, Ж.Э.Усаров кабиларнинг илмий-услубий ишларида таълимни ижодий ташкил этиш, умумий урта таълимни такомиллаштириш, таълимни демократлаштириш ва бошца хусусиятлар буйича методик таъминотлар келтирилиб утилган

Таълимнинг фаол усуллари - таълим олувчиларнинг билим орттириш фаолиятини кучайтириш усуллари. Асосан у ёки бу муаммони ечиш йулларини излашда тахминий эркин фикр алмашиниш диологи асосида цурилади. Айницса кенг тарцалган ва узига хос хусусиятга эга булган таълимнинг фаол усулларига цуйидагилар киради: сухбат, мунозара, таълимий уйинлар, "кейс-стади", лойихалаш усули, муаммоли усул, мияга хужум ва б. Интерфаол таълим - таълим берувчи ва таълим олувчи уртасидаги (таълим олувчи ва компьютер) узаро хдракатни амалга оширувчи диалогли таълим.

МУХ,ОКАМА

Анъанавий уцитиш услуби-унлаб йиллаб утказилган тадцицотлар натижаси шуни курсатадики, анъанавий дарс утиш таълимнинг самарали моделларидан бири булиб цолмоцда. Анъанавий дарс - муайян муддатга мулжалланган, таълим жараёни купроц уцитувчи шахсига царатилган, мавзуга кириш, ёритиш мустах,камлаш ва якунлаш босцичларидан иборат таълим моделидир.Уцув материали янги ва анча мураккаб булганда, анъанавий дарс - куп лолларда таълим жараёнининг бирдан - бир услуби булиб цолмоцда. Анъанавий дарс самарадорлиги

arna nacT 6ynu6, y^yBHunap TatnHM ^apaeHHHHHr naccuB HmTHpoKHunapura afinaHHÖ Konagunap. Tag^H^oraap myHH KypcaTagHKH, aHtaHaBufi gapc maKnHHH ca^naö ^onraH xonga, yHra Typnu - TyMaH y^yBnunap ^aonuaTHHH ^aonnamTupaguraH ycnyönap 6unaH öoHHTHm y^yBHunapHUHr y3namTHpHm gapa^acHHH KyTapunumura onu6 Kenap экaн.

y^HTHmHHHr HoaHtaHaBufi ycnyönapu-Kenrycu MaB3ynapga y^HTumHHHr (ypraHHmHHHr) HoaHtaHaBufi ycnyö ycTuga öaTa^cun TyxTanaMH3. By MogennapHH mapTnu paBHmga 3 ra a^paTHm MyMKHH.

- xaMKopnHKga ypraHHm ;

- MogennamTupum;

- ypraHHmHHHr Tag^H^oTH;

By Mogennap acocaH y^yBHH maxcHra ^aparanraH 6ynu6, ynapHH öom^ana ^unuö MapKa3ga y^yBHH TypraH TatnHM Mogennapu ge6 xaM aTamagu.

MogennamTupum - pean xaeTga Ba ^aMHaTga ro3 6epaeTraH xoguca Ba ^apaeHnapHH HXHaMnamTHpunraH Ba cogganamTHpunraH KypHHHmHHH (MogenHHu) CHH^xoHaga apaTHm Ba ynapga yBHTynunapHH maxcaH ^araamumu Ba ^aonuaT эвaзнгa TatnHM onumuHH Ky3ga TyTyBHH ycny6.

YpraHHmHHHr Tag^H^oT - y^yBHunapHH MyafiaH MyaMMoHH enumra HyHanTHpunraH, MycTa^un Tag^H^oT onu6 6opumHHH Ky3ga TyTyBHH ycny6.

HoaHtaHaBufi TatnHMga khhhk rypyxgapga umnam, 6axc MyHo3apa, gaBpa cyxöaTH, um6o6 yfiuH, nofiuxanam, fiyHanTHpyBHH MaTH, MyaMMonu Ba3uaT, a^nufi xy^yM, ponnu yfiuH Ka6u ycynnap MaB^yg.

AHtaHaBufi (TatnHM ^apaeHH MapKa3uga y^HTyBHH 6ynraH) y^HTHm ycnyönapuHHHr a$3annHKnapH KyfiugarunapgaH u6opaT:

• MatnyM KyHHKManapra эгa 6ynraH Ba aHH^ MatnyM TymyHnanapHH, ^aHHH ypraHHmga ^ofiganu;

• y^HTyBHH ToMoHugaH y^HTHm ^apaeHHHH Ba y^HTum MyxHTHHH ro^opu gapa^aga Ha3opaT ^unuHumu;

• Ba^TgaH yHyMnu ^ofiganaHHm;

• aHHK unMufi 6unHMnapra TaaHHm Ba x,oKa3o.

HoaHtaHaBufi (TatnHM ^apaeHH MapKa3uga y^yBHH 6ynraH) y^HTum ycnyönapuHHHr a$3annHKnapH эca Kyfiugarunap:

• yKHTHm Ma3MyHHHH axmu y3namTupumra onu6 Kenum;

• y3 Ba^THga ano^anapHHHr TatMHHnaHumu;

• TymyHnanapHH aManueTga Kynnam ynyH mapouTnap apaTunumu;

• y^HTHm ycynnapuHHHr Typnu xun KypuHHmnapu TaKnu^ этнnнmн;

• мoтнвaцнaнннг ro^opu gapa^aga öynumu;

• yTunraH MaTepuanHHHr axmu эcna6 ^onuHumu;

• уз-узини бахолашнинг усиши;

• уцувчиларнинг предметнинг мазмунига уцитиш жараёнига булган ижобий муносабати;

• мустацил фикрлай оладиган уцувчининг шаклланишига ёрдам бериши;

• нафацат мазмунини узлаштиришга ёрдам бермай, балки танцидий ва мантиций фикрлашни хам ривожлантириш;

• муаммолар ечиш куникмаларининг шаклланиши ва б.

Х,амкорликда урганиш услуби - уцувчиларнинг мустацил гурухларда ишлаши эвазига таълим олишини кузда тутадиган услуб.

Урганишнинг тадцицот услуби - уцувчиларни муайян муаммони ечишга йуналтирилган, мустацил тадцицот олиб боришини кузда тутувчи услуб.

Биз цуйидаги уцитиш жараёнида цуллаш мумкин булган баъзи бир тренинглар (технологиялар)га тавсифнома бериб, баъзиларни утказиш тартиби туFрисида услубий тавсиялар бериб утамиз.

"БЛИЦ УЙИН" услуби - харакатлар кетма-кетлигини туFри ташкил этишга мантиций фикрлашга, урганаётган предмети асосида куп, хилма хил фикрлардан, маълумотлардан кераклигини танлаб олишни ургатишга царатилган. Ушбу технология тингловчиларга тарцатилган ц0F03ларда курсатилган харакатлар кетма кетлигини аввал якка холда мустацил равишда белгилаб, сунгра уз фикрини бошцаларга утказа олиш ёки уз фикрида цолиш, бошцалар билан хамфикр була олишга ёрдам беради.

"БУМЕРАНГ" технологияси - уцувчи-талабаларни дарс жараёнида, дарсдан ташцарида турли адабиётлар, матнлар билан ишлаш, урганилган материалларни ёддан сацлаб цолиш, сузлаб бера олиш, фикрни эркин х,олда баён эта олиш хдмда бир дарс давомида барча уцувчи талабаларни ба^олай олишга царатилган. "Бумеранг" технологияси танцидий фикрлаш, мантицли шакллантиришга, имконият яратади; хотирани, F0яларни, фикрларни, даллилларни ёзма ва 0Fзаки шаклларда баён цилиш куникмаларини ривожлантиради.

"СИНКВЕЙН" услуби - таълим олувчиларни ахборотларни цисца баён этишга ургатади, ^амда олинган маълумотлар устида чуцур изланишга чорлайди.

"^ОРА ^УТИ" услуби - уцувчи-талабалар бу услуб асосида ечиладиган муаммолар аниц вазиятни та^лил цилиш орцали амалга оширилади, муаммолар сабаби йул-йулакай аницланади.

"ЛОЙИХД" услуби - таълим олувчиларнинг инвидуал ёки гурухларда белгиланган вацт давомида, белгиланган мавзу буйича ахборот йотиш, тадцицот утказиш ва амалга ошириш ишларини олиб боришидир. Бу услубда таълим олувчилар режалаштириш, царор цабул цилиш, амалга ошириш, текшириш ва хулоса чицариш ва натижаларни бахолаш жараёнларида иштирок этадилар.

"РЕЗЮМЕ" услуби - уцувчи-талабаларни бирор мавзунинг ижобий ва салбий томонилари, афзаллик ва камчиликлари, фойда ва зарарларини белгилашни урганади. Технологиянинг мохияти шундан иборатки, бунда мавзунинг турли тармоцлари буйича бир йула ахборот берилади

Айни пайтда, уларнинг хар бири алохида нуцталардан мухокама этилади. Масалан, ижобий ва салбий томонлари, афзаллик, фазилат ва камчиликлари, фойда ва зарарлари белгиланади.

Услуб танлаш нафацат уцув мацсадидан, балки уцув материал мазмунига ва бу фаннинг мураккаблигига боFлиц. Бундан ташцари услубларни танлашда талабаларнинг сони, уларнинг уцув имкониятлари, таълимнинг давомийлиги, уцув-моддий шароитлар ва уцитувчининг махоратига боFлиц.

Жамоавий уцитиш усули. Бу усул 1918 йилда пайдо булган. Педагог Рибин педагогик тажриба утказди. Талабалар билан индивидуал ва жуфт-жуфт булиб ишлар эдилар: масала ечар эдилар, конспект цилишарди, китоблардан реферат цилишарди, шеърлар ёдлашарди, маърузалар эшитишарди, бир-бирлари ва уцитувчи олдида хисобот беришарди.

Жамоавий уцитиш усулларининг услубиёти. Жамоавий уцтиш усуллари цуйидаги тамойилларга риоя цилишни талаб цилади: узгариб турадиган талабалар жуфтлиги булиши; уларнинг бир-бирини уцитиши; узаро назорат; узаро бошцарув.

Кичик гурухларда ишлаш услуби. Кичик гурухларда ишлаш талабаларнинг дарсда фаоллигини таъминлайди, хар бири учун мунозарада цатнашиш хуцуцини беради, бир-биридан аудиторияда урганишга имкони туFилди, бошцалар фикрини цадрлашга ургатади.

Илмий-педагогик тадцицотларни утказиш услубиёти. Маълум бир мавзу буйича алохида ва махсус равишда утказилиши керак булган энг мухим масала - бу тадцицотнинг мацсадлари ва услубикасини ишлаб чициш, танланган муаммони ечишда унинг урнини, тадцицот жараёнининг умумий тизимида унинг натижаларини англашнинг ахамиятини белгилайди.

НАТИЖАЛАР

Эндиликда уцитиш услубларининг вазифалари хацида тасаввур кенгайтирилди. Уцитиш услубларининг ундовчи, раFбатлантирувчи, уюштирувчи ва назорат цилувчи вазифаларини ажратиб курсатилмоцда. Бундай услубларни цуллаш мацсадлари фацат уцувчиларни уцитишдангина иборат булиб цолмасдан, балки у тарбия ва ривожлантиришдек вазифани хам уз ичига олади. Шунинг учун хам уцитиш услубларининг таълимий, тарбиявий, ривожлантирувчи функциялари

хакида гап юритилади. Бу холатни барча услубчилар тан олишади, аммо айни бир вактда улар хар бир услубнинг устунлик килувчи функцияларини хам ажратиб курсатишади.

Укув услублари муаммоларини хал этишда укув жараёнида дастурлаштириш услубларининг хакикий имкониятлари урганилди, уларни куллашдаги аникланган хулосаларга бархам берилди ва шу билан бирга киска муддат ичида укувчиларнинг билимлари туFрисида нихоятда кенг ахборот олишга, турли хатоларни, кийинчиликларни аниклаш ва уларни тезда йукотишга имкон берувчи дастурлаштирилган назорат воситаларининг ижобий роли аникланди.

ХУЛОСА

Укитиш услублари назариясини дидактикада ривожлантиришнинг хусусияти шундаки, у укитиш услубларига нисбатан умумий дидактик ва хусусий услубик ёндошувларни узаро алокада куриб чикади. Хусусий услуб услубларидаги кулга киритилган муваффакият умумдидактик услублардаги тараккиётга олиб келади, уларни хар бирининг талкинини бойитади.

Хуллас, укитиш воситаларидаги тараккиёт укитиш услубларига жиддий таъсир курсатади. Укитиш услублари тараккиётининг мамлакатимиз шароитидаги фаркловчи хусусияти бу сохадаги илмий тадкикотларни янги услубик топилмалар ва усуллар туFиладиган хамда узок текширувдан утадиган илFор укитувчилар иш тажрибаси билан узвий бириктириш хисобланади.

REFERENCES

1. Ю.К.Бабанский. Дозирги замон умумий таълим мактабида укитиш услублари. Т. "Укитувчи", 1990, 28 бет.

2. Gafforov Ya.X. (2020). Methods for developing a system of teaching history and increasing the effectiveness of history teaching. Индия. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research. 108.

3. Mardonov, Sh., Toshtemirova, S., Ahmadjonov, B., & Koshanova, N. (2020). Structure and Mechanisms of Action of The Educational Cluster. International Journal of Psychological Rehabilitation, 27(07), 8104-8111.

4. Usarov Djabbar Eshkulovich, & Suyarov Kusharbay Tashbaevich. (2020). Developing Pupils' Learning and Research Skills on the Basis of Physical Experiments. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 1337-1346.

5. Абдурахманова Ж. Н. (2020). Инновацион тажриба майдони - "мактаб-лаборатория"нинг таълим тизимидаги урни. МуFаллим хем узликсиз билимлендири. (Issue 1) -Б. 22-26.

6. Абдурахманова Ж. Н. (2019). Тарих фанини укитиш усуллари ва уларнинг самарадорлиги // Ta'lim, fan va innovatsiya. T.: 1(4), 35-39.

7. Toshtemirova, S. (2020). Factors Affecting the Quality of Education and the Importance of the Education Cluster to Address Them. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 151-156.

8. Абдурахманова, Ж.Н., Тоштемирова, С.А. (2020). Инновацион технологиялар ва ахборот маданиятини шакллантириш педагогиканинг долзарб масалаларидан бири. Science and Education, 1(Issue 7), 436-442.

9. Toshtemirova, S.A. (2019). Klaster yondashuvi asosida mintaqaviy ta'lim tizmini boshqarish. NamDU ilmiy axborotnomasi, 7(11), 361-367.

10. Еаффоров.Я.Х. (2020). Мактаб ислохати ва уцитиш услубларини такомиллаштириш. Science and education. Sgientific Journal. 2020, 482.

11. Toshtemirova S. A. Ta'lim sifati va uni demokratlashtirish ilmiy muammo sifatida // Uzluksiz ta'lim.-2020. - № 1 (86). - S.5

12. Gafforov Ya.X. (2020). Important aspects of environmental education in the education system. EPRA International Journal. Of research & development. India.. 97.

13. B Javlonbek. (2020). O'zbekistondagi o'qituvchilik huquqini shaklanish tarixiy. Otmishga nazar 2 (2-maxsus son), 88.

14. G'afforov, Y., Nafasov, A., & Nafasova, Z. (2020). From the History of the Beginning of the "Great Game". Journal of Critical Reviews, 7(11), 2798-2802.

15. Shukurullo Mardonov. Art Pedagogical and art therapeutic technologies in the art classes. International Journal of Research in Economics and Sosial Sciences, 10 (Issue 6), 26-36.

16. Gafforov Ya. X. (2019). Technical approach in the education system. International journal on Integrated Education. England. 40-41 б.

17. Toshev S. (2020). TARIX FANINI O'QITISHNDA ZAMONAVIY YONDASHUVLAR. Science and Education, 1(Special Issue), 6

18. Тошев, Солежон Ахматжонович. (2020). ТУРКИЯДА МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАРИХИНИНГ УРГАНИЛИШИ. Science and Education, 1(7), 625-631.

19. Н. С. Кенжаева (2019). Вклад российских ученых в изучение Памира и Припамирья в составе Таджикской комплексной экспедиции 1932 года // Гуманитарное измерение в истории российско-узбекистанских связей. 79-86.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.