Научная статья на тему 'ТАЪЛИМДА ЧИРЧИҚ ТАЖРИБАСИ'

ТАЪЛИМДА ЧИРЧИҚ ТАЖРИБАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

53
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
интеграция / таълим кластери / “мактаб-лаборатория” / таълим сифати / самарадорликни ошириш / ҳамкорлик механизмлари. / integration / education cluster / "school-laboratory" / quality of education / efficiency / cooperation mechanisms.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Саодат Тоштемирова

Мақолада Чирчиқ давлат педагогика институти томонидан таълим соҳасида таълим турлари ўртасидаги узлуксизлик, узвийлик ва изчилликни таъминловчи янги инновацион ёндашув сифатида татбиқ этилаётган таълим кластери асосида умумтаълим мактабларида таълим самарадорлигини оширишнинг амалий аҳамияти келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EXPERIENCE OF CHIRCHIK IN EDUCATION

The article highlights the practical importance of increasing the effectiveness of education in secondary schools on the basis of the education cluster, implemented by the Chirchik State Pedagogical Institute as a new innovative approach to ensure continuity, coherence and consistency between types of education.

Текст научной работы на тему «ТАЪЛИМДА ЧИРЧИҚ ТАЖРИБАСИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 1 | ISSUE 3 | 2020

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804 ТАЪЛИМДА ЧИРЧЩ ТАЖРИБАСИ

Саодат Тоштемирова

Чирчиц давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Мацолада Чирчиц давлат педагогика институти томонидан таълим сохдсида таълим турлари уртасидаги узлуксизлик, узвийлик ва изчилликни таъминловчи янги инновацион ёндашув сифатида татбиц этилаётган таълим кластери асосида умумтаълим мактабларида таълим самарадорлигини оширишнинг амалий ахдмияти келтирилган.

Калит сузлар: интеграция, таълим кластери, "мактаб-лаборатория", таълим сифати, самарадорликни ошириш, хдмкорлик механизмлари.

THE EXPERIENCE OF CHIRCHIK IN EDUCATION

Saodat Toshtemirova

Chirchik State Pedagogical Institute

ABSTRACT

The article highlights the practical importance of increasing the effectiveness of education in secondary schools on the basis of the education cluster, implemented by the Chirchik State Pedagogical Institute as a new innovative approach to ensure continuity, coherence and consistency between types of education.

Keywords: integration, education cluster, "school-laboratory", quality of education, efficiency, cooperation mechanisms.

КИРИШ

Таълим тизимидаги инновацион ва тажриба фаолиятнинг устувор йуналишларидан бири илмий-услубий ва ижтимоий-педагогик умумийликни яратиш орцали умумий урта таълим мактабларининг уцитувчи ва уцувчиларини ривожлантириш учун янги йуналиш ва янги механизмларни ишлаб чициш деб х,исоблаш мумкин. Ушбу вазифалар умумтаълим муассасаларида инновацион ёндашув асосида утказиладиган амалий тажрибаларни танлашда курсатма булиб хизмат цилади.

Умумий урта таълим муассасаларининг такомиллаштирилган фаолияти жамиятга рацобатбардош, муваффациятли, ижодий, баркамол шахсни ало^ида узи етказиб бера олмайди. Бу фацат таълим турлари уртасидаги хдмда фан, таълим ва

ишлаб чицаришдаги интеграцион жараёнларни ривожлантиришга царатилган харакатлар билан амалга ошиши мумкин.

Таълим сохасида Чирчиц давлат педагогика институти такдим цилаётган таълим кластери педагогикамизда янги жараён булиб, уни амалга оширишнинг энг асосий воситаларидан бири сифатида "Мактаб-лаборатория" инновацион-интеграцион майдончаларини келтириш мумкин.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Чирчиц давлат педагогика институти асосий стратегик тадцицот объекти булган Педагогик таълим кластерининг назарий ва амалий асослари институт олимлари, илмий тадцицотчилари ва талабалари томонидан чуцур тадциц цилинмокда. Айницса мамлакатимиз олимлари Е.И.Мухамедов, ШД.Мардонов, У.Н.Ходжамцулов, Р.Эшчанов, Б.Эшчановлар, ёш-тадцицотчилар Ш.Ботирова, С.Тоштемирова, Н.Кошанова, ^.Махмудов ва бошцаларнинг илмий -тадцицотчилик фолиятларини алохида таъкидлаб утиш мумкин.

Таълим кластери доирасида бир цатор лойихалар жорий этилиб, улар Давлат таълим стандартида белгиланган цуйидаги тамойилларга асосланади:

уцувчи шахси, унинг интилишлари, цобилияти ва цизицишлари устуворлиги;

умумий урта таълим мазмунининг инсонпарварлиги;

давлат таълим стандартининг таълим сохасидаги давлат ва жамият талабларига, шахс эхтиёжига мослиги;

умумий урта таълимнинг бошца таълим турлари ва босцичлари билан узлуксизлиги ва таълим мазмунининг узвийлиги;

Республикадаги барча худудларда умумий урта таълим мазмунининг бирлиги ва яхлитлиги;

умумий урта таълимнинг мазмуни, шакли, воситалари ва усулларини танлашда инновация технологияларига асосланилганлиги;

уцувчиларда фанларни урганиш ва таълим олишни давом эттириш учун таянч ва фанларга оид умумий компетенцияларни ривожлантиришнинг таъминланганлиги;

ривожланган хорижий мамлакатларнинг таълим сохасида меъёрларни белгилаш тажрибасидан миллий хусусиятларни хисобга олган холда фойдаланиш.

МУХ,ОКАМА

Таълимни модернизация цилишда бир цатор инновацион ёндашувлар хисобга олиниб, "Таълимда — Чирчиц тажрибаси" лойихаси доирасида умумий урта таълим муассасаларида таълим самарадорлигини оширишда цуйидаги хусусиятларни инобатга олиши мацсадга мувофиц:

- таълим мазмунининг умумии таълим куникмаларини шакллантиришга, уцитишнинг умумлаштирилган усулларига, когнитив, коммуникатив, амалий, ижодиИ фаолиятга, ушбу фаолиятда уцувчиларни тажриба орттиришга йуналтирилиш;

- фуцаролик жамияти ва хуцуций демократик давлат цадриятларини эъзозлаш, уцувчи шахсини шакллантиришга хисса цушадиган таълим потенциали ва таълим мазмунининг ижтимоий-гуманитар йуналишини кучайтириш;

- асосий компетенцияларни шакллантириш - амалий муаммоларни хал цилиш учун уцувчиларнинг реал хаётда олган билим, малака ва куникмаларидан фойдаланишга тайёрлаш;

- уцувчиларнинг ижтимоийлашувини муваффациятли даражада таъминлайдиган фанларнинг уцитилишини кучайтириш ва б.

Таълим самарадорлигини оширишнинг мураккаб вазифасини муваффациятли хал этиш, уни такомиллаштириш фацат педагогик фаолиятини объектив хар томонлама тахлил цилиш асосида уцитиш ва таълим жараёнини самарали цуришга асосланган холда амалга оширилиши мумкин.

Бугунги кунда умумтаълим муассасалари таълим сифатини тахлил цилиш давомида куплаб муаммоларнинг хал этилмаганлигини куришимиз мумкин:

умумий урта таълим тизими уцитувчилари орасида узини-узи ривожлантириш мотивациясининг йуцлиги;

уцитувчиларнинг уцувчилар билимини ошириш учун замонавий воситалар, усул ва механизмлардан етарли даражада фойдаланмаслиги;

аксарият холатларда уцитувчиларнинг асосий таянч тайёргарлиги инновацион усуллардаги фаолият механизмларига хисса цушмайдиган анъанавий уцитиш усулларидан фойдаланиш билан чекланганлиги;

дарс машFулотларини ташкил этишда табацалаштирилган ёндашув амалга оширилмаганлиги (яъни тез узлаштириш имконияти мавжуд уцувчи билан секин узлаштирадиган уцувчилар учун бир хил дастур ва топширицлар билан чекланганлиги);

мактабгача таълим, бошлаотич ва умумий урта таълим уртасидаги узвийликнинг хисобга олинмаслиги;

таълим муассасаларида таълим сифатини бошцаришга тизимли ёндашувнинг йуцлиги каби бир цатор муаммолар мавжудлигини исботлади.

Шу муаммоларни бартараф этиш учун таълим тизими фаолиятида тегишли даражадаги зарур педагогик шароитлар таъминланса, муассасаларда уцувчиларни уцитиш сифати яхшиланиши ва юцорида келтирилган муаммоларни бартараф этилиши хамда юцори натижалар кафолатланиши мумкин. Бунинг учун:

- сифатли таълим олиш мацсадига эришишга йуналтирилган педагогик тизимни яратиш;

- gouMufi paBHmga yKyBHunapHHHr TatnHM ch^thhh omupu6 6opum ynyH ynapga h^oöhh мoтнвaцнaнн pHBo^namupum;

- y^yBHHnapHH yKHTumHHHr TatnHM Ba roKopu HaTH^a 6unaH y3apo 6oFnHKnHru;

- maxcra fiyHanTHpunraH negaroruK TexHonoruanapgaH ^ofiganaHum,

- TatnHM MyaccacacH MafigoHuga ypraHHm ynyH Kynafi ncuxonoruK MyxHTHH apaTHm.

YMyMTaMHM Myaccacanapuga Taxgunnap HaTH^acugaru MyaMMonapra MyBo^HK Kyfiugaru Ba3H^anapHH umna6 HHKHm TatnHM caMapagopnuruHH omupumra xH3MaT KHnagu:

TaMHM Myaccacacuga yTKa3HnraH MOHHTopHHr HaTH^anapu acocuga yKHTyBHHnap ynyH cu^aTnu TatnHMHH TamKun Kunum 6yfiuHa ycny6ufi Ba aManufi TaBcHanap umna6 HHKum;

yKHTyBHHHHHr KacÖHH ^aonuaTHHH TaKoMHnnamTHpumHHHr Kynafi ycynnapu opKanH pHBo^namupumra fiyHanTHpHnraH ycny6ufi yromManapHHHr ^aonuaTHHH KynaHTHpHm;

HKTHgopnH öonanap 6unaH HmnamHH aHaga caMapanu MexaHH3MnapHHH TamKHn этнm (yKHTyBHHnapHH yKyBHunapHHHr unMufi, nofiuxaBufi ^aonuaTH ynyH mapoHT apaTHmra yHgam);

yKHTyBHHnapHHHr TatnHM TexHonoruanapuHH pHBo^namupumgarH umnapu ycTugaH aHHK Ha3opaT Ba MOHHTopHHr yTKa3um;

yMyMufi Ba Maxcyc TatnHM, H^ogufi KOÖHnuaTnapHHH puBO^naHTupumHH TatMHHnafigHraH нннoвaцнoн TexHonoruanap ^opufi этнm;

TatnHM ^apaeHH HmTupoKHunapuHUHr 3aMoHaBufi ax6opoт-кoммyннкaцнa KyHHKManapHHH pHBo^namupum;

yKyB-Tap6uaBHfi MyaMMonapHH xan Kunumga MaKTa6napga y3HHH-y3H 6omKapumHHHr ponHHH KynafiTupum;

yMyMTatnHM gacTypnapura KymuMna gacTypnapHH KupuTHm (yKyBHunapHHHr HKTHgopura, y3namTupum gapa^acura MyBo^HK);

MaKTa6 6urapyBHHnapHHH Kena^aKga Kac6HH TaHnam 6yfiuHa Kac6ufi fiyHanTHpumHu Ba TaHnaHraH Kac6HHHr ucTHK6ongaru MyBa^^aKuaTH Ka^onaTH TatMHHnaHMacnurHHH xuco6ra onraH xonga, KymuMna fiyHanumgarH Kac6HH TaHnamra hmkoh 6epaguraH 6hhhm, KyHHKMa Ba ManaKara эгa 6ynum MaKcagra MyBo^HKnuruHH KynafiTupum;

yKyBHunapHH coFnoM TypMym Tap3HHH onu6 6opum Ba coFnuruHH caKnam ynyH 6apKapop KyHHKManapHH эгannamгa yHgam.

"Tat^HMga - Hhphhk Ta^pnöacH" .ioriii\aciiHiiHr Ma^cagn KnacTep acocuga MHHTaKaBHfi yMyMufi ypTa TatnHM Myaccacanapu TatnHM caMapagopnuruHH omHpHmgaH H6opaT.

Дастурнинг мацсадларига эришиш олий таълим ва умумтаълим муассасаси узаро хамкорлигининг хуцуций асоси булган Педагогик таълим инновацион кластери тизимли фаолияти, кафедралар профессор-уцитувчилари илмий салохияти, умумтаълим муассасаси уцитувчилари томонидан тупланган тажриба, мавжуд ютуцлар ва аницланган муаммолар йуналишлари, уларни хал этиш усуллари, шакллари ва техник воситалари орцали таъминланади. "Мактаб-лаборатория" инновацион тажриба майдончалари хажми ортади, таълим самарадорлигини оширувчи лойихалар амалиётга жорий цилинади.

Лойиха мацсадидан келиб чициб кафедралар кесимида бир цатор вазифалар белгиланган. Умумий характерга эга булган цуйидаги вазифаларни келтириш мумкин:

- уцув жараёнини ташкил этишни такомиллаштириш ва уцув натижаларини яхшилаш;

- уцув жараёнларини замонавий даражада таъминлаш;

- таълим самарадорлигини ошириш воситаси сифатида тарбиявий ишлар тизимини хам такомиллаштириш;

- уцувчиларнинг жисмоний ривожланишини, уцув-тарбия жараёнларида соFлицни сацлаш усуллари цулланишини таъминлаш;

- педагог-ходимлар билан ишлаш;

- ота-оналар билан ишлаш;

- таълим муассасини майдонини ахборотлаштириш;

Лойиханинг бажарилишини минтацавий Педагогик таълим инновацион кластери маркази ва кластер субъектларининг рахбарлик ваколатли тузилмалари назорат цилади, бунда ижрони таъминланишига маъсул тажриба-амалиётчилари хам жалб этилиши мумкин.

НАТИЖАЛАР

Таълим самарадорлигини оширишнинг интеграцион механизмини татбиц этиш натижасида цуйидаги истицболларга эришиш мумкин:

- уцув жараёнидаги бошцарув тузилмаси модернизациялашган куринишга яцинлашади;

- минтацавий таълим муассасалари, педагог кадрлар уртасида соFлом рацобат мухити такомиллашади;

- битирувчиларнинг жахон мицёсидаги рацобатбардошлиги ортади;

- илмий тадцицот натижаларининг самарадорлиги ортади;

- уцувчиларнинг ривожланишини психологик-педагогик тахлил цилиш асосида таълим сифатини назорат цилиш хамда уларнинг ижодий ва интеллектуал цобилиятларини шакллантириш учун дидактик-услубий тизим яратилади;

- y^yBHH maxcH, yHHHr HMKOHHaTnapH Ba ^oGHnHaTnapHHH aHH^nam Ba pHBO^naHrapHm ynyH gacTypnap, xy^^aTnap TynnaMH maKnnaHagH;

- y^yB gacTypnapH HaTH^anapHra Kypa y^yBHHnap GHnHMnapHHHHr cH^aTH omHpHnagH.

XY.TOCA

TatnHM ^apaeHHHH GHpranHKga TaKOMHnnamTHpHmra, y3nyKcH3 TatnHM th3hmhhh apaTHmra ^aparanraH "TatnHMga - HupHH^ Ta^pHGacH" noHHx,acHHH TamKHn ^HnHm TatnHM TypnapH ypTacHgarH y3BHfinHK MyaMMOCHHH GapTapa^ KHHHmra, y^yBHHnapHHHr acocHH ghhhm, KyHHKMa Ba ManaKanapHHH lynH^ TatMHHnaHHmra, TatnHM GepyBHH MyraxaccHcnapHHHr компeтeнцнanapннннг TaKOMHnnamyBHra KaTTa hmkoh aparagH. EyHga TatnHM ^apaeHH HmTHpoKHHnapH ypTacHga TatnHMHHHr HHcoHnapBapnHK, geMOKpaTHK TaMOHHnnapHra acocnaHraH MyxHT maKnnaHHG, y maxcra HyHanTHpHnraH, y3-y3HHH GanHm Ba pHBO^naHrapHmra acocnaHraH TatnHMHH TamKHn этнmгa epgaM GepagH.

REFERENCES

1. Mardonov, Sh., Toshtemirova, S., Ahmadjonov, B., & Koshanova, N. (2020). Structure and Mechanisms of Action of The Educational Cluster. International Journal of Psychological Rehabilitation, 27(07), 8104-8111.

2. Toshtemirova, S. (2020). Factors Affecting the Quality of Education and the Importance of the Education Cluster to Address Them. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 151-156.

3. Mardonov, S., Khodjamkulov, U., Botirova, S., & Shermatova, U. (2020). The Need to Educate Young People with the Spirit of Patriotism in the Context of Globalization. Journal of Critical Reviews, 7(12), 243-247.

4. Toshtemirova, S.A. (2019). Klaster yondashuvi asosida mintaqaviy ta'lim tizmini boshqarish. NamDU ilmiy axborotnomasi, 7(11), 361-367.

5. Khodjamkulov, U. (2020). Necessity and Conditions for Forming a Cluster of Pedagogical Education (on the Example of the Education System of Uzbekistan). European Journal of Research and Reflection In Educational Sciences, 8(4), 133-137.

6. Toshev S. (2020). TARIX FANINI O'QITISHNDA ZAMONAVIY YONDASHUVLAR. Science and Education, 1(Special Issue), 6

7. Toshtemirova Saodat Abdurashidovna. Ta'lim sifati va uni demokratlashtirish ilmiy muammo sifatida // Uzluksiz ta'lim.-2020. - № 1 (86). - S.5

8. Gafforov Ya. X. (2019). THE STATE OF HUSTORICAL EDUCATION IN UZBEKISTAN DURING WORLD WAR II. USA(Philadelphia) . -P. 173-175.

9. Абдурахманова, Ж.Н., Тоштемирова, С.А. (2020). Инновацион технологиялар ва ахборот маданиятини шакллантириш педагогиканинг долзарб масалаларидан бири. Science and Education, 1(Issue 7), 436-442.

10. Тоштемирова, С.А. (2020). Педагогика сохасида кластер модели асосида талабаларни касбга йуналтириш. Science and Education, 1(Issue 7), 632-638.

11. Shukurullo Mardonov (2020) Art Pedagogical and art therapeutic technologies in the art classes International Journal of Research in Economics and Sosial Sciences. 10 (Issue 6), 26-36.

12. Абдурахманова Ж. Н. (2020). Инновацион тажриба майдони - "мактаб-лаборатория"нинг таълим тизимидаги урни. МуFаллим хем узликсиз билимлендири. (Issue 1) -Б. 22-26.

13. Тоштемирова С.А. (2020) "Мактаб-лаборатория" инновацион тажриба-синов майдончаларида "Икгидор" лойихасини шакллаштириш механизмлари // МуFаллим хэм Yзликсиз билимлендириу, Нукус. -Б. 46-52.

14. JI Suyundikovich. (2020). TARIXNI O'QITISH METODIKASI RIVOJLANISHI TARIXIDAN. Fan va ta'lim, 1 (5), 195.

15. Тоштемирова С.А. (2020) Таълим сифати самарадорлигини оширишда инновацион FOяларнинг ахамияти // МуFаллим хэм Yзликсиз билимлендириу, Нукус. -Б. 56-61.

16. Usarov Djabbar Eshkulovich, & Suyarov Kusharbay Tashbaevich. (2020). Developing Pupils' Learning and Research Skills on the Basis of Physical Experiments. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 1337-1346.

17. Абдурахманова Ж. Н. (2019). Тарих фанини уцитиш усуллари ва уларнинг самарадорлиги // Ta'lim, fan va innovatsiya. T.: 1(4), 35-39.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

18. G'afforov, Y., Nafasov, A., & Nafasova, Z. (2020). From the History of the Beginning of the "Great Game". Journal of Critical Reviews, 7(11), 2798-2802.

19. Shukurullo Mardonov. Art Pedagogical and art therapeutic technologies in the art classes. International Journal of Research in Economics and Sosial Sciences, 10 (Issue 6), 26-36.

20. B Javlonbek. (2020). O'zbekistondagi o'qituvchilik huquqini shaklanish tarixiy. Otmishga nazar 2 (2-maxsus son), 88.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.