Научная статья на тему 'ИСПОЛЬЗОВАНИЕ АРАБСКИХ СЛОВ В ПРОИЗВЕДЕНИИ ХОЧИ МУХАММАДА ШАХДИ'

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ АРАБСКИХ СЛОВ В ПРОИЗВЕДЕНИИ ХОЧИ МУХАММАДА ШАХДИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
168
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АРАБСКИЕ СЛОВА / СОБСТВЕННОЕ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ / ЕВРЕЙСКИЕ СЛОВА / КУЛЬТУРА ИЗЛОЖЕНИЯ / МИСТИЧЕСКИЕ ТЕРМИНЫ / РЕЛИГИОЗНЫЕ ПОНЯТИЯ / АСМО-УЛ-ХУСНО / ОПИСАНИЕ ПОЛОЖЕНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джамахматов Киромиддин

Данная статья посвящается изучению литературного мастерства Хочи Мухаммада Шахди в использовании арабских слов, литературному искусству, стилю писания, языку поэзии, манера изложения, научных терминов, оборотов речи и имя существительных. Автор приложил усилия для определения роли поэта в использовании арабских конструкций с целью создания значения и содержания. Автор статьи приходит к выводу, что Ходжи Мухаммад Шахди является одним из известных поэтов таджикской литературы второй половины девятнадцатого века, но до сегодняшнего дня его произведения в Таджикистане полностью не издавались. Несколько копий дивана хранятся в библиотеках Таджикистана и Узбекистана, а поэтические произведения отражают значимые особенности классической таджикской поэзии, включая влияние арабских выражений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USE OF ARABIC WORDS IN THE WORK OF KHOCHI MUHAMMAD SHAHDI

This article is devoted to the study of literary skills of Khochi Muhammad Shahdi in the use of Arabic words, literary art, writing style, poetry, and manner of presentation, scientific terms, language, and nouns. The author tried to show the poet’s place in the use of Arabic constructions in order to create meaning and content. The author of the article concludes that Khoji Muhammad Shahdi is one of the famous poets of Tajik literature of the second half of the nineteenth century, but to this day his works in Tajikistan have not been fully published. Several copies of the sofa are stored in the libraries of Tajikistan and Uzbekistan, and poetic works reflect significant features of classical Tajik poetry, including the influence of Arabic expressions

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЬЗОВАНИЕ АРАБСКИХ СЛОВ В ПРОИЗВЕДЕНИИ ХОЧИ МУХАММАДА ШАХДИ»

Тел.: (+992) 937-11-30-28.

Абдуллаева Мехрангез Масруровна - аспирантка Таджикский национального университета . Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки, 17. E-mail: a_mehrangez@mail.ru. Тел.: (+992) 985220707 About the author:

Mirzoeva Mohira Madibrohimovna - Professor of the department of stylistics and literary editing. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue17. Telephone.: (+992) 937-11-30-28.

Abdulloeva Mehrangez Masrurovna - Tajik National University, postgraduate student of the Department of history of language and typology. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue, 17. E-mail: a_mehrangez90@mail.ru Telephone.: (+992)98 522 07 07

КОРБАСТИ КАЛИМАХОИ АРАБЙ ДАР ЭЧДДИЁТИ

ХОчд мухаммад шАХдй

Цамахматов К.

Донишгоуи давлатии Тирмиз

Метавон ёдовар шуд, ки бархе аз ашъори шоирони бузурги форсу точик бо истифода аз калимахои маъмули дигар забон, аз кабили забони арабй, ба хусни шеър хусни дигар зам намуда, тавассути ашъори нотакрори худ мавриди назари мунаккидону шорехон ва адабиётшиносон гардидаанд. Адабпажухишон акида доранд, ки калимахои иктибосиро дар мавридаш кор фармудан махорати халлокии суханаварро ба субут мерасонад. Шеъри форсй бештар чанбаи ахлокй-ирфонй дошта, чараёни зиндагии хазрати инсонро бо зебой нишон дода, рохи хаёти солимро ба кулли башар мукаррар намудааст. Дар истифодаи калимахои арабй шоирони форсу точик аз шуаро дигар милал пешкадам буда, калимахои мазкурро бо шинохти мохият ва аслият кор фармудаанд. Баъд, аз асри сипахсолори сухан Дбуабдуллохи Рудакй шеъри форсй макоми бузурги суханороиро гирифта ба гановатмандии худ андешахои шоирони пасояндро тархи дигар андохт. Х,аким Саной, Низомии Ганчавй, Дмир Хусрави Дехлавй, Аттори Нишопурй, Саъдии Шерозй, Х,офизи Шерозй, Камоли Хучандй, Дбдурахмони Ч,омй, Алишери Навой, Мирзо Дбдулкодири Бедил аз бехтарин нобигахои майдони адаби форс буда, дар густариши адабиёти чахон сахми боризе гузоштаанд. Ашъори Х,очй Мухаммад Шахдй (1789-1842, намояндаи адабиёти форсу точик, шоири зуллисонайн, зодаи шахри Истаравшан) хам бевосита аз таъсирпазирии суханварони номбурда илх,ом гирифта, ба навиштани шеъри хассоси ирфонй саъйу кушиш намудааст. Истифодаи калимаву иборахои фаразеологй ва чумлахои арабй дар шеъри Шахдй хеле фаровон буда, далолат аз донандаи забони арабй будани шоир медихад. Бештари ашъори Шахдиро чунин калимахо забт намудааст. Калимахое, ки исми хос буда, дар аксари ашъори абармардону шеъри форсй номи эшон мустаъмал аст. Номхое, ки хоси забони арабиву ибронй мебошанд, онхо пайгамбароне, ки зикри хайрашон дар 'Хурьон" сабт шудааст, намуна меоварад. Аглаби исмхое, ки дар эчоди у иншо шудааст, решаи аслиии он аз забони арабй гирифта шудааст. Хусусияти дигари ашъори у аз он иборат аст, ки дар батни шеъраш факат исми бузургон мавкеъ дошта, барои тарбияи шахс ва такомули рух роли мухим дорад. Амсоли "Асмо-ул-хусно" (Исмхои зебо), зикри пайгамбарони мурсал ва гайри мурсал, зикри Хулафои рошид, зикри суфиён, зикри шуарои мумтоз ва гайра бо махорати баланди шоирй истифода бурдани у моро ба пажухиш водор менамояд.

1. Исмхои зебои Худованд. "Аллох, Рахмон, Рахим, Карим, Х,алим, Азим, Каххор, Саттор, Гаффор, Холику Халлок, Рабб" ва гайра.

.. .Кушодаем ба умед дастуои дуо, Туй, ки Холику Халлоц Кирдугори мо. [1, с. 31 ] ...Ё Рабб накунй ба рузи маушар, Дардмондаю шармсор моро. [1, с. 33]

2. Исмхои мубораки Пайгамбарон. Одам, Нух, Иброхим, Исмоил, Довуд, Яъкуб, Юсуф, Айюб, Сулаймон, Мусо, Мухаммад (с.а.в)

...Ку сарвари ин олам, куроубариав-адно,

Ку баури Хабиби Хщ, ку гавуари ноуидо.

Ку гавуари уафт щлим, ку шоуи Расул номаш,

Ку шамъирухаш Ва-Шамс, ку сарви цадаш Тохр [1, с.6].

...Ку уазратиИброхим, ку уазратиИсмоил,

Ку Нухи набиююллох ку уазрати он Мусо.

Ку Довуду ку Яъцуб, ку Юсуфу ку Айюб, Ку тахти Сулаймонй ку шоуи цауоноро [1, с.6]...

Дар шеъри фавк исмхое, ки хоси забони арабй мебошад инхоянд, ав-адно, хабиби хак, расул, ваш-шамс, тохо, Мухаммад, Махмуд, Ахмад, набиюллох;

Исмхое, ки хоси забони иброниянд: Иброхим, Исмоил, Нух, Мусо, Довуд, Яъкуб, Юсуф, Айюб, Мусо, Сулаймон;

3. Исми асхобу ёрон ва ахли байт; Абубакри Сиддик, Умари Форук, Усмони Зиннурайн, Алии Муртазо, Имом Хдсан, Имом Хусайн ва дигарон.

...Баромад наъра аз асуоби Хайдар, Хусайно бин шауиди Карбало шуд [1, с. 92]. Ку Умару ку Усмон, ку Хайдару ку Бубакр, Ку цумлаи ин асуобку Одаму куХавво [1, с.6]. ... Шоу Хусайн мегуфтаме дар хок мегалтидаме, Хам цену дил мекардаме он цоннисори Карбало [18].

4. Исми авлиёву атциё ва ашхиё

...Ку Мансуру ку Халлоц, ку Хусраву ку Ширин, Ку Лайливу ку Мацнун, ку Вомщу ку Узро [1, с.6].

5. Анвъои зикр; "Лаа илааха иллаллох", "Аллоху акбар", "Ё Аллох", "Ё Ходи", "Астжфируллох", "Субханаллох", "Алхамдулиллах" "Ё Илохй" ва гайра.

...Хрзиру Гаффорй, Нозирй Сатторй, ^одиру ^аххорй, Лаа илааха иллаллох,. [1, c.269]

Дар байти фавкуззикр тамоми калимот исми хоси арабй буда, сифати Худовандро баён намудааст, ки дар он 6 то исми хос ва охири байтро зикри маъмули шаръии ахли набиву авлиё ва зухход такрир шудааст. Холо маълум мешавад, ки корбасти вожахои арабй дар Fазали мазкур 80 фоизро ташкил мекунанд.

...Хун хурем рузу шаб чунон Шаудй,

Кунци гори Туям, ё Аллох; [1, с.272].

Бархез суфй вацти сауаргоу,

Мегуй дар дил чун зикри Алло;.

Дилро бицунбон дар зикри Рахмон,

В-аз феъли Шайтон, Алхамдулиллах [1, с.275].

Абёти болой бо чунин калимахо ороста шудааст: Аллох, суфй, вакт, зикр, Рахмон, феъл, Шайтон, Алхамдулиллах.

...ТуйFаффор, ёастагфирулло; Туй Саттор, ёастагфирулло; [1, с.277].

6. Исми шуарои мумтози форс; Хофизи Шерозй, Шамси Табрезй, Чалолиддини Румй ва дигарон.

...Ку Хофизи Шерозй, ку Шамси чу Табрезй, Ку шайхи чу Бастомй, ку хазрати Мавлоно. [1, с. 7]

7. Исми макомоту дарачот; суфй, воиз, ориф, олим, зохид, мавло, хоча, хазрат ва Fайра. .. .Ку зохцду ку воиз, ку мутрибу ку суфй,

Ку орифу ку ошиц, ку олиму ку доно. [1, с. 7]

Байти мазбур бо чунин калимахои арабй серобанд: зохид, воиз, суфй, ориф, ошик, олим.

8. Корбасти исмхои сифатй; Рахим, Алийм, Азийм, Карийм, Хакийм ва дигар исмхои, ки хусусияти сифатй ва тавсифй дошта дарачаи олитарини вучудро мефахмонад. Калимоти фавк бештар дар ашъори Шахдй дар мавриди истифода барои сифтаи вахдонияти Худованд, ки зикри онхо дар Куръон баён гардидааст мушохида мешавад. Ин исмхои сифатиро дар илми шариъат "асмаа-ул-хусна" вирд мегардад.

...Ту Рахиму Рах;монй, ту Рауфу Субхрнй, Хозиру ниуонй, лаа илаауа иллаллоу... ....Зул-Цалолу Халлоцй, ризцбахшу Раззоцй, Подшоуиуармулкй, лаа илаауа иллаллоу...

Файзбахшу Фаттохй, даркушою Muфтoхй, Ту Худои баруащй, Лаа илаауа иллаллоу [1,269].

Кaлимaxoи мaзкyp бeштap дap иcтилoxи шapъй динй кop фapмyдa мeшaвaд. Maънoии бoтинии кaлимaxoи apaбии дap дeвoни Шaxдй бyдa xycycияти a^o^po дopocт. Boбacтa ба шapиъaти дини Иотом нигapoнидa шyдaacт. Дeвoни Шaxдиpo дap натичаи oмyзиш мeтaвoн гуфт, ки дap oн aфкopи иpфoнй нуфуз дopaд, аз кaлoми capшopи мaъpифaти xyдшинocивy Хyдoшинocиpo бaxpaвap мeбoшaд. Дap кop фapмyдaни иcтилoxи apaбй шoиp 6O aвзoни шeъpи фopcй pиoя намуда ибopaxopo 6o мaxopaти xoc ба pиштaи назм дapoвapдaacт. Бoяд ибpoз намуд, ки бapoи фaxмидaни зaбoни aшъopи Шaxдй бoяд xoнaндaи oн аз нoзyкиxoи зaбoни apaбй бapxypдop бoшaд. Бapoи дакикии фи^и мaзкyp чанд aбëтe аз дeвoни y намуна мeoвapeм: Дар забон бигуям ман ло илоха иллаллох Хар замон бигуям ман ло илоха иллаллох. ...Шаудииуазини Ту бар дарат чунон в-аз шавц, Хар шабон бигуям ман ло илоха иллаллох. [1, c.270]

Шoиp 6o бaëн намудани чумлаи мaзкyp ëдe аз Хастии Ягoнa намуда, ку^ати бeинтиxoи Хyдoвaндpo нишoн мeдиxaд. Чумлаи мaзкyp capaввaл 6o xиccaчaи инкopии "лo" яънe (нe) шу^ъ шуда, илaл-oxиp 6o "иллaллox" (ба чуз Хyдo) xoтимa мeëбaд. Maънoи кoмили чумлаи зикpëфтa, (Hecr Хyдoe мaгap ба чуз Дллox Хак Cy6xoraxy ва тaoлo). Тaвзexoти бoтинии чумлаи фавк бapoи нaфapoнe, ки аз xyœy нaфocaти бaлoFaти зaбoни apaбй oгox нaбoшaнд, фaxмидaни oн xeлe мушкилй бaëн мeкyнaд. Хoлo аз нуктаи нaзapи шapъй мeтaвoн гуфт, ки чумлаи бoлoй "Baxдoният"-po гушзад мeнaмoяд. Дap шинoxти мaъpифaти кaлoми apaбй фapocaтy зexни x^, аклу фaxми кoмил ва иxлocy мyxaббaт лoзим мeoяд. Caбaби кopбacти кaлимoти apa6 дap шeъpи шyapoи мoзй бeвocитa тaъcиpпaзиpй аз мaъpифaти Kypъoнy xa№c маншаъ мeгиpaд. Нoмгyзopии acapxoи мaшxypи шyapo ва yлaмoи мyмтoзи Moвapoyннaxpy Хypocoн дap гузашта 6o зaбoни apaбй дap шакли анъана маъмул буд. Дгapчaндe тapкиби acapxoи мaзкyp 6o зaбoни фopcй ва тypкй бoшaд адм, лeкин нoмгyзopии oн 6o apaбй ба мyaллифoн завки дигap мeбaxшид. "Acpop ут-тaвxид", "Maтлaъ yл-aнвop", "Maxзaн ул-acpop", "Macнaвии маънавй", "Хадикат-ул xaH^a", "Maчoлиc yн-нaфoиc", "Фaвoид yз-зиëия" "Max6y6 ул-кулуб", "Дpбaъин", "Шaвoxид ун-нубувват", "Ламатот", "Macлaк ул-муттакин", "Caбoт yл-oчизин", "Maбдaъ yн-нyp", "Тaзкиpaт yш-шyapo", "Тaxзиб yc-c^ërf', "Иpфoн" ва дигap acapxoи шмбу^да cиpфaн ибopaxoи apaбиянд. nac, маълум мeшaвaд, ки шeъpи гузаштаи мo аз фapxaнг ва фoнди зaбoни apaбй бaxpaxoи зиëд бapдoштa, тагами oн ба ташаккули зaбoни шeъpй низ бeтaъcиp нaмoндaacт. ... Сауаргоуон, ки омад бар машомам, Маро аз буйи Ту алхрмдулиллах. Ku Шаудй бо муроди дил расидам, Бар он гесуйи Ту алхрмдулиллах. [1, c.280]

Ибopaи "aлxaмдyлиллax"-po Шаздй аз cypaи якуми oяти 1-и К^тон ^oraxa" 6o тapики илxoм гиpифтaacт. Maънoи вoжaи мaзкyp чунин acr "Cитoиш Хyдoй"-po, (ки) Пapвapдигopи oлaмиëн (Яъш: инc ва чинн ва мaлoикa ва xoкaзo, ки xap кaдoмepo oлaмe xacт)[2]. Чумлаи мaзкyp xycycra-ra тaвcифй дoштa дap oн аз кудоат ва Кoдиpии Зoти Хак cyxrn мepoнaд. "Ал-^амду- лиллад" (Хамду caнo бoдo 6o Хyдoвaнд). Дap бeштapи aшъopи шoиpoни axrn тacaввyф ба тapики xaмдy наът ва мадау вacф иcтилoxи "ащамдулиллад" мaвpиди иcтифoдa ^pop гиpифтaacт ва чунин xoлaт ба aмpи анъана дap назм бoкй мoндaacт.

Cyxaнвap arcaprn кopбacти вoжaxoи apaбиpo дap cama™ paдиф ва вдфия ба rap бypдaacт. Cap тo capи aшъopи y мaшxyдгapи бaëни xoл ва aкpoл буда, бeштap 6o иcтифoдaи вoжaxoи илмй-иpфoнй-динй-бaдeии apaбй, ки дap зaбoни тoчикй мaxлyл шуда acpxo инчoниб мapдyми opинaжoд мyбoдилaи aфкop мeкyнaнд, мeoяд. Maшxyди фи^и мo байти зepин мeбoшaд.

Нола аз бахти сиёу, в-ин рузгори мо абас, Бе хаёли руи ту, шабуои тори мо абас. ... Шаруи уоли хештан уаргиз магу бо мардумон, Мешавад маълум охир рузгори мо абас. [1, c.140]

Хатто кaлимaxoи apa6№ дyчop мeшaвaнд, ки иддae аз мapдyм мoли кaдoм зaбoн будани oнpo нaмeдoнaнд. Mиcли вoжaxoи cy6x, калам, китoб, мактаб, шaxид, катл, cиxxaт, бaшopaт, мyшoxидa, мувдбил, шoиp, назм, нacp, амали xaйp ва xoкaзo. р даромад аз дарун бода расид вацти субх,

Гул бишукуфт дар чаман буй вазид вацти субх.

О бурун кунам зи дил ки набувад висоли ту,

Бе рухи дилфиреби ту цома дарид вацти субх,.

... Шсцдии бекррорро кушта бишуд теги ишц,

Дилбари пурцафои ман тег кашид вацти субх. [ 1, с- 76,77]

Кобил зикр аст, ки истеъмоли вожаком арабй дар девони Шахдй воситае барои ифшои хол ва чараёни эхсосот, дар натчаи зикри Ёр ба забон омадааст.

Омузиш ва тахкики мавзуи мавсуф моро ба чунин натичагирй водор намуд, ки дар батни ашъори Хрчй Мухаммад Шахдй корбасти калимоти арабй ба тарикй ичборй набуда, балки бадохтан илхомиву моломоли шавку завк, мухаббати Куръон ва зикри маъмули ахли зокирон ва суфиён накхате бахшидааст. Вожахои арабиро Шахдй бештар барои афкори шаръй-ирфонй ва курбат варзидан бо Худо истифода намудааст. Забону услуб ва тарзи нигориши ашъори у соддаву равон буда, тавассути истифодаи вожахои арабй аз ишк ва мухаббати илохй харф мезанад. Калимхои арабй барои бой намудани санъатхои бадей хоссатан хусни каломи мавзун, тарзи оханги гуворо, кофияву радиф, корбурди санъатхои бадеиае чун ташхису тачнис, ташбеху тарсеъ, санъати чамъу санъати шумур, лаффу нашр, санъати бозгашт, кофияи беруниву дарунй, тазоду истиора ва дигар меояд.

АДАБИЁ

1. Табарй, Ч,арир. Тарчумаи тафсири Табарй. Нусхаи электронй.

2. Насриддин, Абдулманнон. Тазкираи шоирони Хучанд.- Техрон, Маркази аснод ва хадамоти пажухишии Вазорати умури хорича, 1384.-378 с.

3. Х^лабй, Алиасгар. Таъсири Куръон ва хадис ба адабиёти форсй.- Техрон: Асотир, 1393.- 328 с.

4. Шахдй, Хрчй Мухаммад. Девон. Нусхаи шахсй. - 305 с.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ АРАБСКИХ СЛОВ В ПРОИЗВЕДЕНИИ ХОЧИ МУХАММАДА ШАХДИ

Данная статья посвящается изучению литературного мастерства Хочи Мухаммада Шахди в использовании арабских слов, литературному искусству, стилю писания, языку поэзии, манера изложения, научных терминов, оборотов речи и имя существительных. Автор приложил усилия для определения роли поэта в использовании арабских конструкций с целью создания значения и содержания. Автор статьи приходит к выводу, что Ходжи Мухаммад Шахди является одним из известных поэтов таджикской литературы второй половины девятнадцатого века, но до сегодняшнего дня его произведения в Таджикистане полностью не издавались. Несколько копий дивана хранятся в библиотеках Таджикистана и Узбекистана, а поэтические произведения отражают значимые особенности классической таджикской поэзии, включая влияние арабских выражений.

Ключевые слова: Арабские слова, собственное имя существительное, еврейские слова, культура изложения, мистические термины, религиозные понятия, асмо-ул-хусно, описание положения.

USE OF ARABIC WORDS IN THE WORK OF KHOCHI MUHAMMAD SHAHDI

This article is devoted to the study of literary skills of Khochi Muhammad Shahdi in the use of Arabic words, literary art, writing style, poetry, and manner of presentation, scientific terms, language, and nouns. The author tried to show the poet's place in the use of Arabic constructions in order to create meaning and content. The author of the article concludes that Khoji Muhammad Shahdi is one of the famous poets of Tajik literature of the second half of the nineteenth century, but to this day his works in Tajikistan have not been fully published. Several copies of the sofa are stored in the libraries of Tajikistan and Uzbekistan, and poetic works reflect significant features of classical Tajik poetry, including the influence of Arabic expressions

Key words: Arabic words, proper noun, Jewish words, culture of presentation, mystical terms, religious concepts, asmo-ul-husno, and position description

Сведения об авторе:

Джамахматов Киромиддин - Преподователь Термезского государственного Университета Тел: +998903763658 Е- mail: jamahmatov93@bk.ru

About the autor:

Djamakhmatov Kiromiddin - Teacher's Termez State Universty. Tel: +998903763658 E-mail: jamahmatov93@bk. ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.