Научная статья на тему 'РЕДКИЕ СОВРЕМЕННЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ В ИСТОРИИ X-XIII ВЕКОВ'

РЕДКИЕ СОВРЕМЕННЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ В ИСТОРИИ X-XIII ВЕКОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
79
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИИ / СЛОВАРИ / ЯЗЫК И СТИЛЬ ИСТОРИЧЕСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЙ / ФРАЗЕОЛОГИЗМЫ / ГЛАГОЛЬНЫЕ СЛОВОСОЧЕТАНИЯ / ПАРАЛЛЕЛЬНЫЕ ГЛАГОЛЫ / РЕДКИЕ ТОЛКОВАНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джураева Сарвиноз Бобокуловна

Статья посвящена особенностям употребления современных фразеологизмов, употребляемых в историях Х-Х111 вв. На основе лингвистических материалов, собранных из историй этого периода, автор показал, что такие письменные произведения, наряду с другими источниками, сохраняют богатую лексическую структуру языка. В статье описаны различные типы фразеологизмов историографии с точки зрения их объема, времени использования и приведены конкретные примеры из таких работ для достоверности идей. В результате анализа и сравнения показано, что большинство этих идиоматических выражений в настоящее время устарели и заменены их синонимами.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RARE MODERN PHRASEOLOGICAL UNITS IN THE HISTORY OF X-XIII CENTURIES

This article deals with the peculiarities of the use of modern phraseological units used in the histories of the X-X111 centuries. On the basis of linguistic materials collected from the stories of this period, the author showed that such written works, along with other sources, preserve the rich lexical structure of the language. The article describes various types of phraseological units of historiography in terms of their volume, time of use, and provides specific examples from such works for the reliability of ideas. As a result of analysis and comparison, it was shown that most of these idiomatic expressions are now obsolete and replaced by their synonyms.

Текст научной работы на тему «РЕДКИЕ СОВРЕМЕННЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ В ИСТОРИИ X-XIII ВЕКОВ»

Сведения об авторе:

Баротзода Файзиддин Камолиддин - кандидат филологических наук, доцент Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, Tel: (+992) 93-455-50-66.

About the author:

Barotzoda Faiziddin Kamoliddin, Ph. D. in Philology, Associate Professor, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ainy, Tel: (+992) 93-455-50-66.

ВОХИДХОИ ФРАЗЕОЛОГИИ ФЕЪЛИИ НОДИР ДАР ТАЪРИХНОМАХОИ

САДАХРИ Х-ХШ

Чураева С Б.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Маълум аст, ки таърихномахои асримиёнагй, ки аз назари баъзе ахли тахкик саргузашт ё силсилаи вокеоти кобили тазаккур ба шумор мераванд ва ба пиндори кисми дигарашон инъикоскунандаи руйдодхои мухимми даврони муайяни хаёти башар хисоб меёбанд [10, с. 359], дар катори дигар осори илмиву адабй дар хифзи вижагихои забони ниёгонамон накши боризу шоиста дошта, махз ба туфайли онхо хонанда бо захираи лугот ва колабхои баёни забони адабии точикй дар мархалахои мухталифи таърихй ошноии комил пайдо мекунад. Тафовути чиддии чунин осор аз сарчашмахои дигари то замони мо баёдгормонда дар он зохир мегардад, ки онхо ба чуз маъхази беназири луготу ифодахои забон ба шумор рафтанашон инчунин сарчашмаи муфиди матолиби таърихй ва илмиву адабй низ хисоб меёбанд. Бархе аз онхо хам инъикоскунандаи тагйироти дар забону услуб руйдода, хам нигохдорандаи вижагии забони осори кухан, мисли содагй, эчоз, пухтагиву санчидагй низ хастанд, ба маънои дигар, ин гуна осорро махфуздорандаи сабки кадим ва чадид метавон хисоб намуд.

Дар чунин осор дар радифи микдори фаровони калимаву таркиб боз хиссаи калони вохидхои рехтаву устуворе мушохида мегарданд, ки кисми зиёдашон дар тули хазорсолахо дар забони мардуми точик хамчун унсурхои зарури ифода ба кор мераванд, вале, мутаассифона, як хиссаи мухимми онхо бо сабабхои мухталифи айниву зехнй дар даврони баъдии инкишофи забон аз таркиби лугавии забон хорич шудаанд, яъне ифодахои собик машхур имруз махчур шудаанд. Тахлилу мукоиса нишон медихад, ки чунин ибораву ифодахо аз чихати замони имтидодашон ягона набуда, бархе танхо як давраи муайян гардиш карда, сонй фаромуш шудаанд, кисми дигарашон низ агарчи дар он шакли собикашон аз хотирхо хорич шуданд, вале дар шакли ба таври чузъй ё чиддии тахаввулёфтаашон то хол дар забони гурухе аз мардум истифода мешаванд. Одатан чунин иборахо монанди ташбеху тамсил, чунон ки М. Бахор ишора менамояд, "аз кадимтарин замонхо дар адабиёти ориёй (хиндуэронй) макоми шомихе дошта ва бунёди адабиёти хиндиву эронй бар онхо будааст" [3, ч. 2, с. 286].

Вобаста ба ин масъала бояд афзуд, ки дар хар кадом таърихномахои садахои Х-ХШ микдори вохидхои фразеологй ба андозаи гуногун ба кор рафта, аз асри Х ба баъд тадричан шумори корбурди онхо афзудааст. Сабаби чунин холат ба тадричан суръат гирифтани таклид ба насри фаннии араб, ки огозаш дар карни Х дар Багдод шуруъ гардид, робита дошта, он баъдан пас аз карне дар Хуросон густариш пайдо намуд. Инро метавон дар мисоли киёси забони ду таърихнома: "Таърихи Байхакй" ва "Таърихи Систон" нишон дод, яъне асари аввал чахор сол кабл аз дуюм таълиф шудааст, аммо дида мешавад, ки дар таърихномаи Байхакй теъдоди хикоёту тамсилхо ва ашъоре, ки муносиби таърих ва барои шохид ва муддао ва афзунии панду ибрат овардааст бештар аст. Агарчи корбурди он мисли осори даврони минбаъда ба хадди ифрот нест, "аммо ифтитохе аст дар овардани амсол ва зикри шавохиди шеърй..." [3, ч. 2, с. 86-87]

Истифодаи ифодахои фразеологиро дар катори дигар сарвати лугавии мардумй на танхо дар таърихномахои бо забони форсии точикй таълифшуда дучор мегардем, балки ин гуна хусусият хоси осори тарчумавй низ хаст, зеро ин навъи таълифот танхо тарчумаи харф ба харф аз забони бегона набуда, онхоро мутарчимон бо назардошти табиати забони модари хеш аз як забон ба забони дигар баргардонидаанд. Дар бораи сифати тарчумаи яке аз чунин осор- "Таърихи Табарй" донишманди

эрони М. Бахор навиштааст, ки "ин китоб ба форсии хрр чи некутар тарцума шуда (таъкиди мо-Ч,.С.)" [3, ч. 2, с. 29].

Худи Абуалии БалъамИ дар сурати нокис будани ривояти Мухаммад Ч,арири ТабарИ онхоро аз маъхазхои дигар пайдо намуда, ба матни китоб афзудааст ва дар чунин мавридхо таъкидхоеро, мисли "харчанд Мухаммад ибни Чдрир ривоят накардааст", "харчанд, ки Мухаммад ибни Ч,арир нагуфтааст бад-ин китоб андар", "ин хато гуфтааст", "ин на дуруст аст ва бо хабари ^уръон мувофик нест", "Мухаммад ибни Чдрир ёд накардааст", "Мухдммад ибни Чдрир се ривоят кунад андар ин китоб аз марги Мусо ва хар се гуна дуруст ва рост нест", "Мухаммад ибни Ч,арир андар китоб ин хадис галат гуфтааст", "Мухаммад ибни Ч,арир дар ин китоб нагуфтааст ", "Мухаммад ибни Ч,арир дар ин китоб даст боздоштааст ва ёд накардааст", "Мухаммад ибни Чарир нагуяд", "Мухаммад ибни Ч,арир андар ин китоб тамом нагуфтааст", "Мухаммад ибни Чарир тамом нагуфта буд", "Мухаммад ибни Ч,арир аз ин хеч нагуфтааст ", "Мухаммад ибни Ч,арир ду-се байт беш нагуфтааст ", "Мухаммад ибни Чарир хадиси Бахроми Чубин нагуфтааст ва ман ба китоби "Ахбори Ачам" тамом ёфтам ва бигуям", "Мухаммад ибни Ч,арир ин ёд накардааст ", "ин ки Мухаммади Чарир гуяд, мухол аст", "ин на дуруст аст", "ин хабар на дуруст аст", "на чунин аст", "ин хадиси ковин Мухаммад ибни Ч,арир ривоят накардааст", "Мухаммад ибни Ч,арир мухтасар кардааст" афзудааст [2, ч. 1, с. 121, 135, 194, 262, 278, 307, 352, 355, 358, 412, 414, 430, 505, 533, 570, 591, 701, 724, 727, 740, 769; ч.2, с. 845, 848, 965, 1059, 1255, 1275, 1277, 1278, 1336].

Табиист, ки забони осори дар муддати беш аз се карн таълифгардида баробари умумият боз аз хамдигар бо сабку услуби алохидаашон тафовут доранд, вале дар мачмуъ онхо идомаи якдигар буда, муаллифон бисёр вижагии забони даврони куханро идома додаанд. Дар байни ин гуна осор "Таърихи БайхакИ" макоми хоссаеро дорост. Таърихномахои пас аз он таълифёфта, чун "Зайн-ул-ахбор"-и ГардезИ "ба забони форсии бисёр пухтаву равон ба сабки кадим тахрир шуда..." [3, ч. 2, с. 67], дар мукоиса ба забони БайхакИ ба сабки БалъамИ бештар шабохат дорад. Сабаби чунин холатро М. Бахор дар он дидааст, ки таклиди шеваи БайхакИ ба воситаи мухтассоте...душвор будааст, вале таклиди шеваи кадим барои мутарассилон, хосса афсонанависон ва муаррихон осонтар менамудааст, бинобар ин, дар "Искандарнома" ва кутуби дигар аз шеваи БайхакИ чашм пушида ва ба сабки кадим таваччух шудааст" [3, ч. 2, с. 101].

Бояд гуфт, ки хар кадоме аз чунин осор дар истифодаи вохидхои рехтаи фразеологИ низ аз якдигар тафовухои муайян доранд. Агар кулли ин гуна унсурхои лугавии таърихномахои садахои зикргардидаро аз назари тахлил гузаронем, онхоро метавон ба ду дастаи калон чудо кард: 1.вохидхои фразеологие, ки мо шархашонро аз фархангномахо пайдо кардем; 2. онхое, ки тафсирашон аз хеч кадом маъхаз дастрас нагардиданд. Дар чараёни тахлил хар кадоми чунин ибораву ифодахои рехта, дар навбати худ, ба чанд дастаи дигар таксим карда мешаванд (дар ин макола мо вохидхои фразеологиеро, ки шархашон дар лугатномахо дучор нашуданд, баррасИ намекунем, зеро онхо бахси алохидаро такозо доранд).

1. Вохидхои фразеологии дар фархангномахо шархгардида. Тахлили кулли ин гуна аносири лугавии дар осори таърихии ин даврон истифодашуда гувохи он аст, ки кулли онхо дар заминаи калимахои аслии точикИ ташаккул ёфта, шумори таъбироти аз хисоби вожахои мансуб ба забонхои мухталиф бунёдёфта кам ба мушохида мерасанд.

Чунин вохидхои рехта аз лихози дарачаи корбурдашон шабехи хамдигар набуда, кисме дар таълифоти соири ахли адаб дучор меоянд, хиссаи дигар танхо хоси як таърихнома хастанд.

Ибораву ифодахои дар осори дигар адибони гузашта мавриди истифода карордошта, дар навбати худ, боз ба се даста таксим мешаванд:

1.Онх,ое, ки танх,о дар осори муаллифони алохидаи садах,ои X-XI мавриди истифода карор гирифтаанд. Ин чо ба сифати намуна метавон ибораи дастзад карданро ёдовар шуд, ки дар "Таърихи ТабарИ" ба кор рафтааст: Чун хурмо дастзад карданди ва бидаравидандИ, нимаи он бидоданд [2, ч.2, с.847].

Аллома А. Деххудо дар моддаи дастзади лугатномааш навиштааст, ки: "дастзада, ба даст ламс карда, чалондан ба даст". Баъдан чун далел ду чумла овардааст, ки яке аз "Муншаот"-и ХоконИ ва дигаре чумлаи зикргардидаи "Таърихи ТабарИ" аст [6, ч.7, с.9548].

Агар бapxe aз ин нaвъи ^opaxo бaъдaн бaкyллй aз зaбoни точикй xopM^ гapдидa бoшaнд, nac хи^и дигapaшoн aгapчи бa oн гуши дap тaъpиxнoмaxo зaбггapдидa бa нaзap нaмepacaнд, aммo дap нaмyди дигар бaйни мapдyм гapдиш дopaнд. Чушнчи, кopбypди ибopaи дег ба касе 6rnëp ба цуш наёмаданpo дap тaъpиxнoмaи Aбyлфaзли Бaйxaкй дyчop мeшaвeм: БaггyFдй гуфт: «Maн бaндaи фapмoнбypдopaм, aммo гyфтaaнд, ки дег ба уанбозон бuсёp ба цуш наёяд, тaнe чaнд нoмзaдaнд дap ин лaшкap aз coлopoни нoмдopи мaх,мyдй Ba чaндe бapкaшидaгoни xyдoвaнд чaвoнoни кopнoдидa Ba миcoл бoяд, ки яте бoшaд Ba cипaxcoлop дихдд...» [1, с.515].

А. Дeхxyдo дap "Амшлу хикaм"-aш шaкли дег ба ду тан андаp цуш наёядpo тaзaккyp дoдa, бaъдaн ручуъ нaмyдaнpo бa ибopaи обанбоpu шулуг куза бuсёp мешиканад тaкoзo нaмyдaacг [5, ч. 2, c. 832]. Maълyм мeшaвaд, ки xap ду ибopaи фaвк мypoдифи тaъбиpи xонае, ки ду кадбонуст, xок то зонуст мaхcyб мeгapдaд [5, ч. 1, c. 2].

Xaüm üyxawK Ba лyFaтшинoc дap чoи дигap ибopaи дег ба щнбозон бuсёp ба цуш наёядpo зикр нaмyдa, чyмлaepo as '^ър^и Бaйxaкй" бa cифaти дaлeл oвapдaacг. Бa чуз ин, шoхиди зeppo бидуни ишopaи мaъxaз oвapдaacг: Чун шyFлe фapмoй, ду тaнpo мaфapмoй, тo xaлaл aB шyFлy фapмoни ту дapд бyвaд, ки гyфтaaнд: '^г бa ду тaн aндap чуш нaëяд [5, ч. 2, c. 832].

Аз уалуби бaëни мyaллиф мeтaвoн бa ин xyлoca oмaд, ки чумгаи фaвк бoяд aз "K;oбycнoмa"-и Кaйкoвyc бoшaд.

Xoлo дap зaбoни тoчикй aгapчи тaъбиpи фaвк дap иcгифoдa нecг, вaлe мypoдифи oн-ибopaи pexтaи xo^i бо ду кадбону ноpуфта мемонад гардиш дopaд.

2. Хи^и дигapи тaъбиpoтpo orn,oe дap бap мeгиpaнд, ки тo caдaи ХШ фaкaт дap тaъpиxнoмaхo мaвpиди иcгифoдa Kapop дoштa, бaъд aз кapни мaзкyp дap ocopи дигар axra aдaб дyчop мeшaвaнд. Гилем андаp саp кашидан aз чумгаи xaмин гyнa ибopaxo мaxcyб мeгapдaд: Ba чун xaбapи Бaxтиëp Ba Абушшуфъ бa aмми ишoн Хacaн ибни Буя pacид, тoфтa шуд Ba бигиристу гилем андаp саp кашид Ba racpo 6op нaдoд [4, c. 127].

Дap "Фapxaнги зaбoни точикй" ибopaи ëдшyдa дap шaкли саp даp гилем кашидан зикр гapдидa, oн: a) cap гиpeбoн кaшидaн; cap дap чoмa пeчидaн; б) xoмyш нишacгaн; кaнopaгиpй кapдaн шapx ëфтaacг Ba бa xaйcи шoxид як бaйти Maвлaвй oвapдa шyдaacг [14, ч. 1, c. 199].

Хaëг Нeъмaт мoддaи «гилeм»-po, ки дap «Macнaвии мaънaвй» oмaдaacг, «кдлй, фapш» шapx дoдa, бaйтepo aз acap oвapдaacг, ки дap oн ибopaи саp даp гилем кашидан мaвчyд acг, aммo y вyчyди ин ибopapo дap мacнaвии мaзкyp ишopa нaкapдaacг:

Axмaкoн capBap шyдacгaндy зи бим,

Окдшэн capxo кaшидa дap гилeм. [16, c.68]

Аз бaйт aëн aCT, ки ин чo вoжaи гилем дap тapкиби тaъбиp дap бaëни мaънoи "xonym нишacгaн; кaнopaгиpй кapдaн" бa кop paфтaacг.

Оби pеxта ба куза натавон бypдан низ дap paдифи xaмин гyнa вoxидxoи фpaзeoлoгй Kapop дoштa, oн мypoдифи тaъбиpoтe, мoнaнди пушаймони суд надоштан, тup аз камон цастан acr Ba бaъд aз инкишoъ aбpи тaмaи бopoн дoштaн мyxoл acг Ba чун дeвop бияфтод, бaъд aз oн гapд бapxocгaн нoмyмкин acг Ba aвpaти зaнpo бипyшoнидaн nac aз oн ки мaнвypи чaшмxoи aчoниб Ba мaxopим шуд, чй acap aз мacгypй мoнaд? Обе, киpеxта шуд, бо куза натавон бypд [17, c.322].

Дap бapxe фapxaнгнoмaxo гуши оби pеxта бо куза наёяд ишopa гapдидa, oн шби pexтa чaмъ нaгapдaд» тaшpex шyдaacг Ba чун шoxид чyмлae aз «Тaъpиxи гyзидa»-и Хaмдyллoxи Mycгaвфй бa ^йд oмaдaacг [5, ч. 1, c. 11].

X^ccae aз тaъбиpaги дap тaъpиxнoмaxoи кapнxoи мaвpиди тaxлил мycгaъмaш 6o xaмoн шaклaшoн дap ocopи дигapи acpимиëнaгй бa нaзap нaмepacaнд, вaлe гyнaxoи бa oнxo нaздикpo мeтaвoн дyчop oмaд. Чyнoнчи, Aбyлфaзли Бaйxaкй дap як мaвpиди ибopaи фсвлии саpu цони xеш гupuфтанpo бa кop бypдaacг: Низ rac бa кac нapacaд Ba xap rac саpu цони xеш гupuфт Ba мoлeвy тaчaммyлeвy oлaтe бaд-oн aзимй бa дacги мyxoлифoни !o уфтод.. .[1, c.519].

Дap "Фapxaнги зaбoни точикй" ибopaи саpu xyд / xеш гирифтан oмaдa, мaънoяш пaйи кopи xyд paфтaн" ^йд шyдa, мypaттибoн чун шoxид як бaйти Сaъдиpo кaйд кapдaaнд [14, c.197].

Xaëг Нeъмaт дap «Macнaвии мaънaвй» кopбypди ибopaи саpu xyд гupuфтанpo дap ифoдaи мaънoи «ш бaxpи xaмa чизу мoли душ Ba xoнaвy мaнзил ^ama, тapк кapдa paфтaн» ëдoвap шyдa

oвapдaacт, ки «га^^и мaзкyp, ки мaxcycи зaбoни зиндaи гуфтуг^ии тoчикИ aciy as чумл^ дap Сaмapкaнд имpyз хдм биcëp мaъмyл acт, дap х£ч як фapх,aнг oвapдa нaшyдaacт>> [l6, c.26l, З5З].

Вoбacтa бa ^йди oxиpи Нeъмaти Хдёт ин нyктapo мeтaвoн aфзyд, ки дap ocopи ^aprno® Х-ХШ, бa xycyc тaъpиxнoмaх,o шyмopи зиёди тaъбиpy ифoдaх,oe вoмexypaнд, ки oraopo aB мyкaммaлтapин фapx,aнгнoмax,oи тo имpyз тaълифшyдaи фopcивy тoчикИ пaйдo нaмyдaн aв имшн бepyн acт. Ин низ як дaлeли мух,имми нoдиp x^co6 гapдидaни чунин aнocиpи лyFaвИ мaх,cyб мeгapдaд. Мад нoдиpy диккaтчaлбкyнaндa бyдaни хдмин гyнa ибopoтpo дap нaвap дoштa, мyaллифи китoби "Зaбoни милгат-хдстии милта^' Пpeзидeнти чyмхypИ Э. Pa^^M дap xycycи дap "Тaъpиxи ^cratf' мaвчyд бyдaни биcëp кaлимaвy тapкиби acили зaбoни тoчикИ ишopa нaмyдaacт Ba дap rçaTC^ чaнд yнcypи лyFaвИ ибopaи фapoдuд нaoмaдaнpo бa мaънoи "бa чaшм нaнaмyдaн" зи^ кapдaacт [18, c. 338]. Дap тaъpиxнoмaи фaвкyззикp ибopaи фapoдuд oвapдaн низ дap ифoдaи мaънoи "6a вучуд oвapдaн" дyчop мeгapдaд: Эзaд, тaoлo, oн чo pyшнoИ фapoдuд oвapд, ки aкнyн oтaшгoх, aCT [12, c.39].

Бa ин тapик, дap ocopи тaъpиxии дaвpoни мaзкyp тeъдoди ^opax^ pexтaи бaъдaн низ дap хз^н шaкл ё гутаи тaFЙиpëфтa дap гapдиш вyчyддoштa фapoвoн дидa мeшaвaнд, ки тaхлили кулли orao ин Ч0 aв имшн бepyн acт, aв ин py, мo 6o тaхлили ду тaъбиpи дигap икгифo xoх,eм кapд. Дap як мaвpид Бaйх,aкИ ибopaи мo^uepo мoнucmeм аз об бuяфmoдa ва дap хушки мoндapo иcтифoдa нaмyдaacт: Лз ycтoд Абдyppaх,мoни ^aввoл шyнyдaм, ки чун лaшкap aз Тaгинoбoд cyйи X,иpoт paфтaнд, мaнy мoнaндaи мaн, ки xидмaтгopoни aмиp Maх,мyд бyдeм, мo%uepo мoнucmeм аз об бuяфmoдa Ba дap xyшкИ мoндaвy Fopaт шyдaвy бeнaвo гaштa... [1, c.115].

Л. Дeхxyдo aгapчи тaъбиpи бoлopo 6a х,aмoн гyнaи фaвк ëдoвap нaмeшaвaд, Bane шaкли мо^и аз дapё дap ca^po фumoдaнpo зи^ тамуд^ бaйтepo aв "Иxтиëpoт"-и Ллии X,aмaдoнИ oвapдaacт:

Moх,И aз дapë чу дap caxpo фитaд,

Meтaпaд тo бoз дap дapë фитaд [5, ч.3, c.1395].

Maънoи "6o кacи aв xyд тaвoнo cитeзa нaмyдaн"-po шх^^ни тaъpиxнoмaх,oи ин дaвpa тaвaccyти тaъбиpи бо mep чардаш pyбo^ бaëн кapдaaнд: Ba чoкapoнy бaндaгoнpo зaбoн ингах бoяд дoшт 6o xyдoвaндoн, ки мухдл acтpyбoxpнpo бо шepoн чахпдан [l, c.231].

Ин вoх,иди фpaзeoлoгиpo низ мo aв ocopи дигapoн 6a хaмин гyнa дyчop нaшyдeм, Хдёт Нeъмaт дap "Macнaвии мaънaвИ" кopбypди мypoдифи oн- бо дyмu mep бози кapдaнpo ëдoвap шyдaacт [16, с. 349].

3. Вохидхои фрaзeологиe, ки xaм дaр осори пешиниён, x,aм бaъдинaxо 6a кор рaфтaaнд.Тaхлил Ba мyкoиcaи дapaчaи кopбypди вoх,идх,oи фpaзeoлoгии дap тaъpиxнoмaхoи caAaxo® Х-ХШ мycтaъмaл нишoн мeдихaд, ки aз бaйни дигap нaвъх,oи ин гута тaъбиpoт бapтapии oraoe 6a мyшoх,идa мepacaд, ки aв нaxycтacpх,oи миëнa cap ^д^ тo дep гах дap гapдиш rçapop дoштaaнд. Чунин тaxмини мopo ин нукга низ coбит мecoзaд, ки мypaттибoни фapхaнraoмaхo дap чapaëни шapхи ин lypyx^ тaъбиpoт aз ocopи aдибoни дaвpoни мyxтaлифи инкишoфи зaбoни точикИ бaйтy чyмлaхoи фapoвoнe oвapдaaнд. Чушнчи, дap тaъpиxнoмaхo мaфхyми "тacлим шyдaн, cap фypoвapдaн" тaвaccyти ибopaи cunap бuяфкaндaн ифoдa шyдaacт: Ba мaншyp 6ap ce дacтa кoFaз 6a xaira мaн мyкapмaт нaбиштa шуд Ba oнpo пeши aмиp бypдy биxoнaд Ba caxт пиcaнд oмaд Ba aв oн мaншyp ^cxaixo нaбиштa шуд Ba Tox^ 6a якбopaгИ cunap бuяфгaндy aндoзa 6a тaмoмИ бидoниcт [1, c.196].

Дap "Фapхaнги зaбoни точикИ" тaъбиpи мaзкyp дap шaклх,oи cunap андохшан /афкандан 'Ъчиз шyдaн; тacлим шyдaн" зи^ г^дил^ мyкoбили cunap aнгexmaн "шлиб шyдaн" бyдaнaш ишopa шyдaacт Ba хдмчун шoх,ид aв Сaъдивy Сaйидo чaнд бaйт oмaдaacт [14, ч. 1, c. 242].

Л. Дeхxyдo низ дap "Амcoлy хи^м'^ш ин Sopapo дap ду к^ита: cunap афкандан / андохщан 6a мaънoи фaвк шapх дoдaacт. Бинo 6a ишopaи y, ибopaи мaвкyp дap ocopи ниëгoн cepиcтeъмoл буд^ o^o шoиpoнe, aмcoли СaнoИ, ФappyxИ, Macъyди Сaъди Сaлмoн, СaъдИ, МуиззИ, С^нИ, Myчиpи БaйлaкoнИ, Хoчy 6a raop бypдaaнд [5, ч.2, c.943].

Бa нaвapи мo, тaъбиpи мaвкyp шoяд шaкли тaxфифëфтaи cunap бap об афкандан \ андохщан бoшaд. Сoх,ибoни 6apxe фapх,aнгнoмaх,o низ дap як мaвpид хaмин гyнaи oнpo ëдoвap гapдидa, мaънoяшpo "тacлими xacм шyдaн, 6a бapтapии дyшмaн xacтy шyдaн" эзoх дoдaaнд [5, ч.2, c.944].

Иддae aв чунин ^opaxo 6a aндoзae нoдиpaнд, ки дap нaвapи aBBan тaъбиp бyдaни orn,opo эхcoc кapдaн дyшвop acт. Аз 6)^u дандон aз чумгаи х,aмин гута ^opaxocr Ba oн Сипoхoн вaйpo бacaндa бoшaд 6a xaлифaтии мo Ba coлopy кaдxyдoe, ки имpyз фиpиcтeм, 6ap capy дили вaй бoшaд Ba Paю Чибoл мopo бoшaд Ba Пиcapи Кoкy аз бyнu дандон cap ба зep мeдopaд [l, c3ll].

Чугон ки дидa мeшaвaд, дap чyмлaи фaвк ду ибopaи pexтa: аз буни дандон Ba саp ба е доштан бa кop paфтaacг. Maънoи ибopaи дуюм «мутсв бyдaн» acг, аз буни дандон бoшaд, дap «Фapxaнги зaбoни тoчикй» «6o paFÔara тaмoм, aз тaги дил» шapx ëфтa, aз Хoкoнй бaйти шoxид oвapдa шyдaacг [14, ч. 1, с.212].

Aллoмa А. Дexxyдo низ ибopaи мaзкyppo бa мaънoи ишopaгapдидa кaйд мeкyнaд Ba aз Cara^ Хoкoнй, H. XycpaB, Сaлмoни Сoвaчй, Maнyчexpй, Сyзaнй Ba дигapoн як cилcилa бaйт мeopaд [5, ч. 1, c.106-107].

Дoиp бa бapxe aз чунин ибopaxo иддae aз coxибoни фapxaнгнoмaxo тaнxo aз як aдиб шoxид oвapдaaнд, вaлe мypaттибoни дигap лyFaтнoмaxo aз чaнд axли aдaб cилcилaи бaйтxopo зикр нaмyдaaнд. Macaлaн, дap тaъpиxнoмaxo мaънoи "cyxaни бeфoидa Ba бexyдa гyфтaн; xapзaгyйй кapдaн" 6o ëpии тaъбиpи жож xou^m ифoдa шyдaacг: Ba вaй руй бa Хoчa гарду гуфт: «Зиндaгoнии Хoчaи бузург дapoз бoд, бa рузгари cynTO^ Maxмyд бa фapмoни вaй дap бoби Хoчa жож меxouдам, ки xa!a xaтo буд [1, c.237]. Ba мeшyнaвeм, ки тaнe чaнд бa бoби эшoн xacaA мeнaмoянд Ba жож меxoяндy дили эшoн мaшFyл мeдopaнд [1, с.280].

Агар мyaллифи "Aмcoлy xикaм" poчeъ бa ин ^opa фaкaт aз P^arä як бaйт зикр кapдa бoшaд [5, ч.2, c.937], nac дap "^apxafflrc зaбoни точикй" бa cифaти дaлeл aз Хoкoнй Ba ^мй бaйгxoи шoxид oвapдa шyдaaнд [14, ч. 1, c.422].

Агарчи бapxe aз чунин ибopaxo дap ocopи ндеган мyвoзиxoи мyxтaлиф дopaнд, aммo шрбурди гyнaи дap тaъpиxнoмaxo мycгaъмaлpo !o дap ин гyнa ocop дутар нaшyдeм. Чyнoнчи, Aбyaлии Бaлъaмй дap як мaвpид мaфxyми "дapди бaдpo дaвoи 6aA"-po тaвaccyти ибopaи ox^po цуз охрн натавон бу^дан бaëн кapдaacг: Чун ypo aзл гард, як coли тaмoм нaиcгoдaнд, то биëмaдaнд Ba ypo бap oн xoл бикyштaнд. Оxанpo цуз охан натавонад бу^идан [2, ч.2, c. 1242].

Бo вyчyди aз чoниби А. Дexxyдo зикр гapдидaни ce мyвoзии тaъбиpи фaвк: ощн ба ощн тавсн куфт, охан ба охан наpм шавад, охр^о ба охан наpм кунанд шaкли дap '^ър^и Taбapй" тaзaккypëфтa ишopa нaшyдaacг. Mypaттиби "Aмcoлy xикaм" бapoи ce шaкли зикpгapдидa aз Хoкoнй, Ф. Гуршнй, Hизoмй Ba Xaзpaти Адиб бaйгxo oвapдaacг [5, ч. 1, с. 38].

Xaüm гyнa xoлaтpo мeтaвoн 6o ибopaи оуани саpд куфтан дyчop шуд: Ba...пyшидa нaмoнaд, ки тaмaи caлox Ba тaвaккyи мaFфиpaтy иFмoз оуани саpд куфтан бoшaд Ba xyдpo 6a ишвaи мyxoл дap дoми бaлo aндoxтaн [17, c.99].

Maънoи тaъбиpи нoмбypдa "кopи бexyдa кapдaн" бyдa, oнpo шoиpoнe, aмcoли H, Гaнчaвй, Ф. Гургонй, И. Ямин Ba Maвлaвй ^ирй бeштap-Ч,.C) иcгифoдa кapдaaнд [5, ч. 1, c.75]. Аз тaxлили шaкли кopбypдaш бapмeoяд, ки мaфxyми шри бeнaтичa кapдaнpo ниëгaн бoз 6o гyнaxoи ощни саpд \ афсypда куфтани ибopaи фaвк бaëн нaмyдaaнд [14, ч. 1, с.948].

Бappacии чaнд тaъбиpи бoлo бaëнгapи oн acг, ки дap киcмe aз oнxo тaнxo чузъи фсълй дигар шyдa, бoиcи тaшaккyли мyвoзияшoн шyдaacг, дap xиccaи дигap Faйp aз oн чyзъxoи дигap низ тaFЙиp ëфтaaнд. Чyнoнчи, дap чyмлaи зaйл мaфxyми "пинxoн дoштaни aмpи oшкop" тaвaccyти ибopaи табл даp зещ гилем задан ифoдa шyдaacг: Ин руз чун 6a xидмaт o!aA Ba 6op бигycacг, cyлтoн Macъyд.. .xaлвaт кapд 6o вaзиp Ba oн xaлвaт тo нaмoзи пeшин бигашид Ba lypyxe aз бим xyшк мeшyдaндy табле буд, ки зещ гилеммезаданд [1, с.206].

Сoxибoни фapxaнгнoмaxo кopбypди ин ибopapo дap шaкли табл даp зе^pu гилем куфтан низ ^йд кapдa, чyмлaи фaвки Бaйxaкй Ba 6amx,oe aз Ибни Ямин [14, с.295], Aнвapй, Фиpдaвcй, H. XycpaB, Maвлaвй, Сaъдй, Xoфиз, Macъyди Сaъд, А. Рунй, Ш. Faзнaвй, Кaгибй, С. Иcфapaнгй-xyлoca пoнздax шoиp шoxид oвapдaaнд [5, ч.2, c.1066-1067].

Xaëг Heъмaт мoддaи гuлемpo, ки дap «Macнaвии мaънaвй» oмaдaacг, «кoлй, фapш» шapx д0дa, бaйтepo зикр нaмyдaacг, ки дap oн ибopaи духул ба зе^pu гидем задан oмaдaacг, aммo дapк нaкapдaacг, ки ин чo гилем xaмчyн чузъи вoxиди фpaзeoлoгй мaвpиди иcгифoдa ;apop гиpифтaacг:

Дyxyл 6a зepи rane^ эй rncap, нaшoяд зaд,

Aлaм бизaн чу дaлepoн миëнaи caxpo! [16, с.68]

Чyнoн ки мyшoxидa мeгapдaд, aз "Taъpиxи Ta6ap^' cap кapдa, тo "Зaйн-yл-axбop"-y "Tapчyмaи "Taъpиxи Яминй" тapкибy ибopoти лaтифy шиpинe дap гapдиш ;apop дoштaнд, ки бaъдтap дap шти^и xyчyми тyфoнвopи лyF0ти apaбй мaкoмy мaвкeи xyдpo aз дacг дoдa, 6a xyкми фapoмyшй paфтaнд Ba нишoнe aз ora,o бoкй нaмoнд. Якe aз чунин ^opaxo pox ба дех бypдан aCT, ки мaънoи

"мyвaффaк m^a^ 6a мaкcaд pacидaн"-po дopaд: Ba Xoчa Аx,мaди Х^н cyxaни y бишнид Bapoxl ба дe: бypд Ba дapиcтoд, то py^arn ypo 6a xилaт 6a aмиp Maxмyд.. .pacoнидaнд.. .[1, c.446]. Ba aмиppo ин тaк;appyб нoxyш нaëмaд Ba 6ap oн rçapop дoдaнд, ки крзИ Бyнacpи Cиниpo фиpиcтoдa oяд 6o ин дoнишмaнди бyxopИ, то биpaвaд Ba cyxaни aъëни тypкмoнoн бишнaвaд Ba aгap зapк;e тесту po: ба дe:e мeбapaд, oн чИ гyфтaaнд, дapxoxaд, тo 6o вaй pacyлoн фиpиcтaнд Ba cyxaн кyшoдa биг^янд Ba к;oидaи poCT ниxoдa шaвaд, чyнoнки дил^ rçapop гиpaд [1, с.523].

Дap "Фapxaнги зaбoни точикИ" ин ибopa 6a гyнaxoи po: ба цоe бypдaн \ дoшmaн зикp гapдидa, кинoя aв кoмëб шyдaн, 6a мaкcaд pacидa тaвoниcтaн бyдaнaш ишopa шyдaacт Ba 6a cифaти шoxид aв Хрфиз бaйтe oмaдaacт [14, ч. 2, c.148], А.Дexxyдo 6o вучуди ^йди ибopaи мaзкyp бидуни шapx ce Чyмлapo aз «Taъpиxи Бaйx,aкИ» Ba якбaйтИ aз rno^oœ, мoнaнди АнвapИ, H. XycpaB, MaнyчexpИ, ФappyxИ, К. Иcмoил, И. Ямин oвapдaacт [6, ч. 2, с.861].

Лз кopбypди фapoxaш дap ocopи axли aдaб мeтaвoн 6a бapдoштe pacид, ки ибopaи фaвк; дap гyзaштa мaвpиди иcтифoдaи вaceъ rçapop дoштaacт. Х^тто мyxaк;кик M. Бaxop дap xycycи xaмчyн yнcypи фaъoли гуфтугуИ мaxcyб гapдидaниpo: ба цоe бypдaн чунин мeнaвиcaд: "Яъж xaкик;aтe дopaд Ba pox 6a чoйe мeбapaд Ba 6eacoc нecт. Ba aв ин кдбил лyF0тy aмcoлy тapкибoт биcëp дopaд...Mo мeдoнeм, ки ин шeвa муш^^ 6a Бaйx,aкИ ё ycтoдaш Абyнacp нaбyдaacт. Maълyм acт, ки дap oн p^op лутфу зeбoии xoce дap мyx,oвapaи мapдyми Faзнинy Xypocoн бyдa Ba зaбoни фopcИ дap дapбopи Maxмyд зeбoивy лутфу ш^инии xoce пaйдo кapдa буд Ba xaмoн тaъcиp acт, ки нacpи дapбopИ Ba мyншaoти дeвoни pиcoлaти Maxмyдpo чунин зeбo coxтaacт Ba aз oн чoйe, ки ин шeвaи лaтиф aз тapaфи coxибдeвoни pиcoлaт иxтиpoъ ё пaзиpyфтa шyдa Ba cипac шoгиpдoни вaй, ки дaбиpoни бyзypги xaзpaт бyдaaнд, o^o иxтиëp кapдaaнд, шaккe нecт, ки conprn нaвиcaндaгoни oн acp xaм ин шeвapo дyнбoл кapдaaнд Ba низ rny6xae нecт, ки то дepe xaмин лyFaтy иcтилoxoтy тapзи тaxpиp, ки дap ин фacл вoнaмyд шуд, дap тaxpиpoти acoтиди acp poич бyдaacт, зepo 6a тaчpибa дapëфтaeм, ки дap xap acp Ba зaмoнe кaлимoтy aлфoзy тapкибoти oнxo Ba тapзи aдoи кaлимoт Ba 6a кop дoштaни лyF0т aз тoзивy фopcИ rna6ex 6a xaм Ba aз pyйи тaклиди якдигap acт Ba ин xo.npo дap дaвpaи бaъд aз acpи Бaйx,aкИ низ 6a ^pycrn мeбинeм Ba aв ин py мyътaкидeм, ки ин шeвa 6o тaмoми чyзъиëгaш дap acpe, ки нишoнaи 0F0зy aнчoми кодни шнчуми xичpИ буд, pивoч дoштaacт" [3, ч. 2, c. 100].

M^cra ибopaи бoлo дap 6apxe oa^ тaъpиxии ин дaвpa як тaъбиpи 6a oн шaбex, Bane aз нигoxи мaънo мyтaфoвит, яънe po: бap дe:щ paфmaн 6a мyшoxидa мepacaд: Агap po: ба дe:a бupaвaд, вaйpo биxoнeм Ba нaвoxтa oяд Ba xap axкoмeвy Bacm^, ки кapдaниcт, кapдa oяд, ки мapдe чaлдy кopИ Ba шyчoъ acт Ba фaвчe лaшкapи ^вИ дopaд, тo ypo лaшкape тaмoм Ba coлope дap pym тypкмoнoн кyнeм Ba coмoни чaнги эшoн бexтap дoнaд [1, c.592].

Mo шapxи ибopaи фaвк;po 6a истеши "Фapxaнги зaбoни точикИ" aз aкcapи лyFaтнoмaxo (xaгтo кoмилтapин) пaйдo нaкapдeм. Дap лyFaтнoмaи зикpгapдидapo: ба дe:щ бypдaн /дошжан xaмчyн кишя aв мaъкyл Ba мyвoфик бyдaни чивe 6a кдйд oмaдaacт Ba rnox4Ae aв K. Иcмoил Ba ФappyxИ зикp гapдидaacт [14, ч. 2, c. 148].

Хдмин тaвp, кулли вoxидxoи фpaзeoлoгии дap тaъpиxнoмaxoи ин дaвpoн мycтaъмaл aв ли^зи дoиpaи гyтapишaшoн ягoнa шбуд^ бaъзeяшoн дap чaнд acap, кдоми дт^ дap як acapи мyaйян 6a raop paфтaaнд.

Бaъзeи чунин тaъбиpoт дopoи чaнд мypoдиф буд^ дap дaвpoни бaъдии инкишoфи зaбoни точикИ aв бaйни oнxo якe идoмa ёфт^ то зaмoни мo xaмчyн yнcypи фaъoл 6a кop мepaвaнд.

ПАЙНАВИШТ

1. БaйxaкИ, Xoчa Абyлфaзл Myxaммaд ибни Xycafc. Taъpиxи БaйxaкИ. Tax^Hrapn i^ara, мyaллифи мyкaддимa, xaBo™ Ba ^xp^^o С. Myллoчoн. -^yrnaBÔe: Бyxopo, 2014.-774 c.

2. БaлъaмИ, АбyaлИ MyxaHHaA ибни Myxaммaд. Tabprnxrn TaбapИ. Чилди i. Бo мyкaддимa Ba тaвзexoти M. yiwapoB Ba Ф. Бoбoeв.Texpoн, i380/200i.-8i7 c.

3. Бaxop, M. CaбкшинocИ ё тщ^им тaтaввypи нacpи фopcИ. Чилди i, -496 c.; чилди 2. -436 c.-TexpoK Ингишpoти «3aBBop». 1З8б.

4. ГapдeзИ, Абycaид Абдyлxaй. 3aйнy-л-axбop. Бa xaтти киpилИ бaprapдoни К. Pycтaм.-Дyшaнбe: Бyxopo, 20i4.-4i5 c.

5. Дexxyдo Л. Амcoлy x^ra^ Чши^и 1-4. -TexpoK Амиpи Kaбиp. 1363. -2064 c.

6. Дexxyдo Л. ЛyFamoмa Myкaддимa Бa кaлaми iypyxe aß нaвиcaндaгoн. -TexpoK MyaccœaH ингишopoт Ba Honrn Дoнишкaдaи Texpo^ 1373. -405 c.

7. Дexxyдo Л. ЛyFaтнoмa. Чиддxoи 2, 7. TexpoK Myaccrncarn интишopoт Ba чoпи Дoнишroxи Texpo^ 1373. -10826 c.

8. Муллочон С. Рузгору осори Абулфазли Байхакй \\ Байхакй, Хоча Абулфазл Мухаммад ибни Хусайн. Таърихи Байхакй. Тахиягари матн, муаллифи мукаддима, хавошй ва фехристхо С. Муллочон. -Душанбе: Бухоро, 2014.-774 с.

9. Нафисй С. Таърихи назму наср дар Эрон ва дар забони форсй. То поёни карни дахуми хичрй. Чилди аввал. Техрон, 1344. -664 с.

10. Салимов Н. Мархалахои услубй ва тахаввули анвои наср дар адабиёти форсу точик (асрхои 1Х-Х111). -Хучанд: Нури маърифат, 2002. -396 с.

11. Саолибии Нишопурй, Абумансур Абдулмалик ибни Мухаммади Таърихи «^урар-ус-сияр» маъруф ба «Шохнома»-и Саолибй. Тахиягар ва муаллифи сарсухан Низомиддин Зохидов. -Душанбе: Бухоро, 2014.-441 с.

12. Таърихи Систон. Тахияи матн, мукаддима, тавзехот ва фехристхо аз М.Имомов ва А. Абдусаттор. -Душанбе: Бухоро, 2014. -352 с.

13. Толстов С.П. Бируни и его время//Бируни (сборник). -Ленинград, 1950. -218 с.

14. Фарханги забони точикй.-М.: Советская энсиклопедия, 1969. Чилди 1, -951 с.; чилди 2, -949 с.

15. Фозилов М. Фарханги зарбулмасал, макл ва афоризмхои точикию форсй. Чилди 3. -Душанбе: Нашри Камол, 2014. -

638 с.

16. Хаёт Неъмати Самарканда. Фарханги вожахо ва ифодахои мардумй дар осори Мавлавй. -Душанбе: Адиб, 2017. -

399 с.

17. Чурфодиконй, Абушшараф Носех ибни Зафар. "Тарчумаи "Таърихи Яминй". Мукаддима, тахия, тахшия, таъликот, лугог ва фехристи Н.И. Fиёсов. -Хучанд: Ношир, 2013.-416 с.

18. Эмомалй Рахмон. Забони миллат-хастии миллат. Китоби 1. -Душанбе: Нашриёти муосир, 2016. -491 с.

РЕДКИЕ СОВРЕМЕННЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ В ИСТОРИИ X-XIII ВЕКОВ

Статья посвящена особенностям употребления современных фразеологизмов, употребляемых в историях Х-Х111 вв.

На основе лингвистических материалов, собранных из историй этого периода, автор показал, что такие письменные произведения, наряду с другими источниками, сохраняют богатую лексическую структуру языка.

В статье описаны различные типы фразеологизмов историографии с точки зрения их объема, времени использования и приведены конкретные примеры из таких работ для достоверности идей.

В результате анализа и сравнения показано, что большинство этих идиоматических выражений в настоящее время устарели и заменены их синонимами.

Ключевые слова: истории, словари, язык и стиль исторических произведений, фразеологизмы, глагольные словосочетания, параллельные глаголы, редкие толкования.

RARE MODERN PHRASEOLOGICAL UNITS IN THE HISTORY OF X-XIII CENTURIES

This article deals with the peculiarities of the use of modern phraseological units used in the histories of the X-X111 centuries.

On the basis of linguistic materials collected from the stories of this period, the author showed that such written works, along with other sources, preserve the rich lexical structure of the language.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

The article describes various types of phraseological units of historiography in terms of their volume, time of use, andprovides specific examplesfrom such worksfor the reliability of ideas.

As a result of analysis and comparison, it was shown that most of these idiomatic expressions are now obsolete and replaced by their synonyms.

Keywords: stories, dictionaries, language and style of historical works, phraseological units, verbal phrases, parallel verbs, rare interpretations. Сведения об авторе:

Джураева Сарвиноз Бобокуловна, доцент, заведующая кафедрой культурологии

Худжандского государственного университета имени академика Бободжана Гафурова.

92 774 05 01.E-mail: sarvinoz. 79@mail.ru About the author:

Juraeva Sarvinoz Bobokulovna, Associate Professor, Head of the Department of Culturology,

Khujand State University named after B. Gafurov. 92 774 05 01, E-mail: sarvinoz. 79@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.