Научная статья на тему 'НРАВСТВЕННЫЕ РАЗМЫШЛЕНИЯ В ГАЗЕЛЯХ УРФИ ШИРАЗИ'

НРАВСТВЕННЫЕ РАЗМЫШЛЕНИЯ В ГАЗЕЛЯХ УРФИ ШИРАЗИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
40
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
УРФИ ШИРАЗИ / ГАЗЕЛЬ / ЭТИКА / НРАВСТВЕННЫЕ МЫСЛИ / СКАРЕДНОСТЬ И КОРЫСТОЛЮБИЕ / ДАРМОЕДСТВО И ПОПРОШАЙНИЧЕСТВО / ДОСТОИНСТВО ЛИЧНОСТИ / ДУХОВНАЯ И НРАВСТВЕННАЯ СВОБОДА / СВОБОДО ЛИЧНОСТИ / ЧЕЛОВЕК / МИРОЛЮБИВЫЕ И ГУМАНИСТИЧЕСКИЕ МЫСЛИ / ТЕРПЕЛИВЫЕ МЫСЛИ (АНДЕШАҲОИ ТАҲАММУЛГАРОЁНА)

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мухаммаджон Абдувохид

В статье речь идёт об этике или нравственных размышлениях Джамалиддина Урфи Ширази. Урфи Ширози является одним из основоположников индийского стиля в персидской литературе, который своим богатым творческим наследнем признан как один из величайших представителей литературного круга XVI-XVII веков Индии. Как отмечает автор, Урфи по красноречию в большинстве жанров персидской поэзии считается мастером своего времени. Но, так как в диване поэта жанр газель превосходит других форменных разновидностей, в поэзии индийского стиля он признан больше всего как великий мастер жанра газель. Газели Урфи Ширази,- как отмечает автор статьи,- по содержанию и тематике очень богаты и в них поэт касался большинству теми, использующимся в поэзии его времени. Остроумные и этические мысли Урфи наряду с его философско-мистическими взглядами в его газелях являются центральными и основными темами, посредством которых изложены лучшие нравственные рассуждения поэта. По словам автора, в примудростьях Урфи духовная и нравственная свобода занимает особое место. Поэтом подвергнуты острой критике отрицательные человеческие качества, подобие скаредность и корыстолюбие, дармоедство и попрошайничество, а напротив, те которые имеют свободу личности, не умаляют своё достоинство перед мирскими нуждами и ради приобретения хлеба насущного не склоняются перед другими людьми, которые подвергнуты хвалением. Такой метод мышления, по словам автора, в свою очередь является бесподобным и считаеся самой заметной тематической особенностью газелей Урфи и представляет особый стиль поэта относительно свободы его личного мышления. Другая тема, которая место присуща этическим мышлениям Урфи и маловстречающей среди поэтов индийского стиля, а в общем всех мастеров красноречия литературного круга XVI-XVII веков Индии, является пропаганда мира и дружбы и терпимости относительно других религий и вероисповеданий. Автор отмечает, что в рассматрении миролюбивых и гуманистических мыслей идей Урфи своей глубиной явно отличаются от его современников ипревосходят. В этике Урфи человек и его достоинство, не зависимо от религии и вероисповедения, занимает высокое место. Он, как терпеливый и миролюбивый поэт, выражает уважение относительно искренных мыслей и верований, и не растаптывает человеческое достоинство перед религиозными идеями.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORAL REFLECTIONS IN URFI SHIRAZI'S GAZELLES

The article deals with the ethics or moral reflections of Jamaliddin Urfi Shirazi. Urfi Shirozi is one of the founders of the Indian style in Persian literature, who for his rich artistic heritage is recognized as one of the greatest representatives of the literary circle of the XVI-XVII centuries in India. As the author notes, Urfi is considered a master of his time for eloquence in most genres of Persian poetry. But, since in the poet's sofa the gazelle genre surpasses other uniform varieties, in Indian style poetry he is recognized most of all as the great master of the gazelle genre. The gazelles of Urfi Shirazi, - as the author of the article notes, - are very rich in content and subject matter, and in them the poet touched most of those used in the poetry of his time. Urfi's witty and ethical thoughts, along with his philosophical and mystical views, in his gazelles are the central and main themes through which the best moral reasoning of the poet is expounded. According to the author, spiritual and moral freedom occupies a special place in the wisdom of Urfi. Therefore, negative human qualities, a semblance of stinginess and greed, parasite and begging, are subjected to sharp criticism, but on the contrary, those who have personal freedom do not belittle their dignity before worldly needs and for the sake of acquiring their daily bread do not bow down to other people who are subjected to praise.This method of thinking, according to the author, in turn is incomparable and is considered the most noticeable thematic feature of the Urfi gazelles and represents a special style of the poet regarding the freedom of his personal thinking. Another theme that is inherent in the ethical thinking of Urfi and rarely encountered among the poets of the Indian style, and in general all the masters of eloquence of the literary circle of the XVI-XVII centuries of India, is the promotion of peace and friendship and tolerance in relation to other religions and faiths. The author notes that in the consideration of peaceful and humanistic thoughts, Urfi's ideas are clearly different from his contemporaries and surpass in their depth. In Urfi's ethics, a person and his dignity, regardless of religion and faith, occupies a high place. He, as a patient and peaceful poet, expresses respect for sincere thoughts and beliefs, and does not trample human dignity in front of religious ideas.

Текст научной работы на тему «НРАВСТВЕННЫЕ РАЗМЫШЛЕНИЯ В ГАЗЕЛЯХ УРФИ ШИРАЗИ»

отмечается роль писателей и поэтов таджикской классической литиретуры в развитие мышления таджикских писателей и читателей художественной литературы. Произведения Пушкина содержат информацию о Низами, Бедиле, Камоли Худжанди, Адиб Собир Тирмизи и некоторые примеры из произведений других писателей и поэтов.

Ключевые слова: Абдусалом Дехоти, полное собрание сочинений, исследователь, образ, классик, предок, Низами, Бедил, Тирмизи, Камоли Худжанди, история литературы.

LITERARY THOUGHTS OF ABDUSALAM DEHOTI

This article is devoted to the literary ideas of Abdusalom Dehoti and analysis of the 5th volume of his author's collection of works. In this article, the researcher examines classical literature and Soviet literature, representatives of Soviet literature, and also provides information and examples for each of the articles in sections.

The section of classical literature contains the article «Pearls of our cultural heritage», which provides information about the thousand-year history of Tajik literature, about the classic literary figures such as Rudaki, Firdavsi, Nosiri Khusrav, Abuali Sino, Saadi, Kamoli Khujandi.

The "Sample of Tajik Literature ", written in 1925 by the founder of modern Tajik literature, Sadriddin Aini, is the first step in studying the literature of our ancestors. The second article, entitled "The Works of Pushkin in Tajik Language", reminds the publication 100,000 copies of several of Pushkin's works in Tajik language and the role of writers and poets of Tajik classical literature in the development of the thinking of Tajik writers and readers of fiction is pointed out in this work. Pushkin's work provide information about Nizami, Bedil, Kamoli Khujandi, Adib Sobir Tirmizi and some examples from the works of other writers and poets.

Keywords: Abdusalom Dehoti, collected works, researcher, image, classic, ancestor, Nizami, Bedil, Tirmizi, Kamoli Khujandi, history of literature.

Сведения об авторе:

Норова Гулчехра - старший преподаватель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университта имени Садриддина Айни: тел: (+992) 935314731.

About the author:

Norova Gulchehra - senior lecturer in the Department of Theory and History of Literature of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni: tel: (+992) 935314731.

АНДЕШАХРИ АХЛОКД ДАР ГАЗАЛИЁТИ УРФИИ ШЕРОЗЙ

Мухрммадцони А.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А.Рудакй

Яке аз мухимтарин омилхо ва фарохамоварандаи заминаи мусоид чихати боз хам васеъ намудани доираи фахму дарк ва баландбардории маданияти ахли чомеа ва ба-дин васила огох гардидан аз тамаддуну фарханги оламгири форсу точик-ин омузиши мероси адабии гузаштагон ба хисоб хохад рафт.

Боис ба ифтихор ва шарафи бузурги миллати точик аст, ки бо ибтикорот ва ташаббусхои фарзандони фарзонаи миллат, хосатан Пешвои муаззами миллат, Президента Чуумхурии Точикистон мухтарам Эмомалии Рахмон ва дар амал татбик; намудани сиёсати хирадмандонаву маорифпарваронаи ин чехраи саршинохт дар заминаи фархангу тамаддун ва бозшинохтии аслу асолат заминаи онро фарохам овард, ки доираи васеи хонандагону донишчуён, тадкикотчиёну пажухишгарон ва муаллимону олимон то рафт ба тахкику омузиши яке аз мухимтарин сохахои маданияти имрузаи точик, шинохти чехрахои намоёни таърихии миллату мероси адабии гузаштагон, бештару бештар руй биёваранд.

Сиёстаи пешгирифтаи давлату хукумат ва имкониятхои сохибистиклолии кишвар боис гардид, ки чехрахои барчастаи адабиёти классикии форсу точик ба чомеаи кишвар муаррифй шаванд ва нашри осори пургановати онхо сол ба сол афзояду ба доираи васеи хонандагону дусторони илму адаб дастрас гардад. Зимнан, бояд иброз намоем, ки гуфтахои боло маънои ба таври куллй омухта шудани эчодиёти хамаи классикони адабиёти моро надорад.

Бо омузиши таърихи шеъри форсй-точикй маълум мегардад, ки дар дарозои таърихи адабиёти классикии мо миёни ахли шеъру сухан шоирони сохибистеъдоду сохибмартабае ба назар мерасанд, ки ба манзалати вокей ва чойгохи баланди шеъри худ кадр наёфтаанд. Дар ин миён чехрахое низ хастанд, ки омузишу пажухиши рузгору хаёт ва пахлухои мухталифи осори таълифшудаи онхо мусоидкунанда ва талкинкунандаи ахлоки шоистаи инсониву хисси баланди хештаншиносй дар миёни чомеа буда

мeтaвoнaд. Аз зyмpaи чунин чexpaxoи нaмoëни aдaбиëги кллacикии фopcy точик Урфии Шсрозист Бояд тaъкид нaмoeм, ки доир бa рузгор Ba ошри Урфии Шepoзй дap илми aдaбиëгшинocй бaъзe омузишу чуоторх.о cypaт гиpифтaaнд. Мyxтaвoи ин пaжyxишxo рузгору зaмoни зиндaгoнй Ba ишopaxoe доир бa ocopи Урфиро фapo мeгиpaд, Bane пж,лух,ои вaceъ Ba мyxтaлифи aшъopи aдиб боз xaм нaзapи чиддй Ba пaжyxишy тaxлилxoи aмикpo тaлaб мeнaмoяд.

Дap тaxия Ba oмoдacoзии мaкoлa дap бapoбapи кутуби тaзкиpa Ba capчaшмaxo xaмчyнин пaжyxишxoи Aминчoнoвa Р. [1; 2] Ba Нacpиддинзoдa Б. [5] мaвpиди омузиш кдрор гиpифтaнд.

Дap мaкoлa бap он кушиш шyдaacт, ки доир бa мacoили axлoкй дap Faзaлиëги чexpaи aдaбии acpxoи XVI-XVII-и aдaбиëги фopcy точик, Урфии Шepoзй-шoиpи шaxдкaлoмy шиpинcyxaн, ки «нaзмaш yзyбaтy caлcaбил Ba нacpaш xocияти Фирот Ba Нил дopaд Ba чaзoлaтy caлoмaтy лaтoфaт бо мaтoнaт aнгexтa, нaзмaш aндap xap иборот чaннaтe ороств, нacpaш aндap xap ишорот oлaмe nepocra» [7, c.237], изх,ори aндeшa нaмoeм.

Сaйид Чдмолуддин Мyxaммaд Урфии Шсрозй бa coли 1556 дap шж,ри Шepoзи Эрон дap xoнaдoни мapди бoфapxaнгy xyдorox дидa бa oлaми xacra мeкyшoяд. Урфй мapx,илax,oи ибтидоии тaълимoти aдaбpo дap Шepoз фapo гирифт^ aз oвoни чaвoнй дap aкcapи илмх,ои роичи дaвpoнaш тaбaxxyp ëфт, бa xa^e ки то pacидaн бa 2G-coлaгй илми xa'raaBKM (дap нacx), paccoмй, муш^й Ba улуми aдaбиpo nyppa фapo гиpифтa буд.

Мycaллaм acт, ки aдaбиëги пypFaнoвaти фopcy точик aз зaмoнxoи кддим нa фaк;aт дap capзaмини бостонии точикону эpoниëн-Мoвapoyннaxpy Хурошн Ba Эрон, инчунин дap capзaмин Ba мaмлaкaтxoи xaмcoя низ зу^ур мeнaмoяд. Аз зyмpaи ин capзaминxo кишвapи Хивдустон acт, ки шeъpy aдaби фopcй зaмoнe aз зодбуми xyд дид^ дap ин кишвap тapaк;кй гард^ бa aвчи xyд pacидa буд. Чунонки aдaбиëгшинoc Озод Сaидчaъфapoв дap ин мaвpид ^йд мeнaмoяд, «^apxarn4 Ba aдaби пopcй дap acpxoи XVI-XVII бa дapaчae дap шибх,и rçopaH Хивд инкишоф Ba тамол ëфт, ки бa xa^W дap зодбум ë capзaмини acлии xyд-Эpoнy Мoвapoyннaxp он рушду тapaккиpo пaйдo нaкapд, чунки дap ин acpxo Хивдустон aз acocитapин мapкaзи тaлиa Ba тaчaддyди шeъpи порот Ba интишори caбки нaвe дap шоирии пopcй Ba aз acocmapm нукоти cepмaшFaлaи тaчaммyи шоирони ropcmy бa шумор мepaфт... » [В, c3]. Урфии Шepoзй низ aз зyмpaи шoиpoнecт, ки бо вyчyди он ки дap Шepoз бa дyнë oмaдaвy кори cyxaнвapиpo дap capзaминe, ки мoдapи чexpaxoи вoкeии илму aдaби фopcй-тoчикиcт, шуруъ кapдa буд, бa aвчи aълo pacидaни xyrapy иcтeъдoдaш бa кишвapи Хивдустон aлoкaи зиëд дopaд.

Риштaи умри Урфй бa xa^e кутох aCT, ки xaмaгй Зб coлpo дap бap мeгиpaд. У то 20-0^^ дap Шepoз Ba бокимондш умрро дap кишвapи Хиндустон мeгyзapoнaд Ba дap coли 159б дap ин кишвap aз дyнë дapмeгyзapaд.

Аммо дap ин мyддaти кутохи умр тaвoниcт, дap ocмoни шeъpи форш-точикИ, дap миëни шоирон Ba нaмoяндaгoни caбки хиндй чойгохи якe aз дypaxшoнтapин cитopaxopo бa xyд ^c6 нaмoяд. Доир бa мaxopaт Ba тaвoнмaндии Урфй бa шкл aз Ч,aвoxиpии Вaчдй бaëн мecoзeм, ки 'Др тaъpиxи aдaбиëги Эрон ^opcy точик) кacepo cypor нaдopeм, ки бa oвoни чaвoнй бa ин xaA шyxpaти cyxaнaш бaлaнд шyдa бoшaд Ba paвиши y мaвpиди бaxc Ba тaклид rçapop гиpифтa бoшaд" [13, c.19].

Доир бa бapкaмoливy шaxcи фозилу дoнишмaнд бyдaни шоир ишopa мepaвaд, ки «Урфй мошнди мyocиpини xyд шоири фозилу бocaвoд Ba фapoгиpaндaи улуму мaopифи acpи xyд буд Ba xaмин caбaб шуд, ки шeъpи y oмexтa бa иcтилoxoти улум Ba мaoнии нaзapиявй Ba дap mi^a aз xaдди фaxми мyкappapй rçaApe дypтapy бoлoтap бoшaд» [1З, c36].

Бо шинocoй бо эчoдиëги Урфй, мaxcycaн aнвoи шeъpии y, мeтaвoн poчeъ бa чигyнaгии нaзapи вaй ниcбaт бa мyxит Ba чoмea Ba yмyмaн вижaгии paвoнй Ba axлoк;ии y то чoe тaбaxxyp пaйдo кapд.

Ашъори Урфй, бa xycyc фaxpияxoи вaй, вacилaи acocии шинoxти axno^ шaxcии y Ba мyнocибaтaш бо мyxитy aбнoи рузгорон бa xиcoб мepaвaнд.

Кaлимaи «ахлок» вoжaи apaбй буд^ дap «^apxarnrc зaбoни точикй» бa мaънoи «хулк» Ba дap «^apxarnrc тaфcиpии зaбoни точикй» бa ду мaънo: «1. кoидaxoи paфтopy одоб, xиcлaтxoи pyx^y мaънaвй Ba фapxaнгии пaзиpyфтa мдени мapдyм Ba риояи oнxo aз тapaфи xap як фapди чaмъият; axлoки нeк xynrçy одоби пиcaндидa; axnorçy одоби paфтop, тapзy paвиш, xyлкy aтвop; 2. xиcлaт, тaбъ; илми axnorç як coxaи илми фaлcaфa, ки бо омузишу тaxкики мacъaлaxoи axлoк мaшFyл aCT, oмaдaaст [З, c.1G5; 4, c.9B].

Дap мaкoлa бa мaънoи якум кор фapмyдaни кaлимa дap нaзap дoштa мeшaвaд. Ин кaлимa xaм дap poбитa бa cиpиштxo Ba xyйxoи нeки инcoнй Ba xaH дap бaëни xиcлaтxoи зишту нoпиcaнд низ бa кор мepaвaд, яънe бa xaнгoми ифoдa нaмyдaнaи paфтopy кирдори нeкy бaди инcoнxo Ba фapк гyзoштaн дap миëни aмaлкapди ош,о aз ибopaxoи "axno^H xyб" Ba "axno^ зишт" истифoдa мeбapeм.

TaBpe ишopa нaмyдeм, Урфй ниxoят умри кутс^ дидaaст. Дap лaxaзoти нaчaндoн тулонии xaëг, тaвoнистaaст, ки aз xyд ocopи мyxтaлифe бa мepoc rysopaA. Кyлиëги aшъopи y мушгамил бap 14000 бaйт дap кoлaбxoи ^ид^ Faзaл, рубой, мacнaвй Ba ^mba, ду мacнaвй бо нoмxoи «Мaчмaъ-aл-aбкop» «jI^jVI <*^», «Фapxoд Ba Ширин», «Сoкинoмa» дap щгаби мacнaвй Ba pиcoлae бa нacp дap бopaи тacaввyф бa номи «Нaфcия» мeбoшaд. Тaълифoти шоир чун дурри мaъoнй бо гyзaшти coлxo ypo бa

миали cmoparo™ тoбoни ocмoни илму aдaб дypaxшoнтapy пypнypтap гapдoнидa, бa дил^ cypyp, бa дидaгoн нyp вa бa вучуди x,ap фapд Faйpaтy чacopaт бaxшидa, po^ зиндaгивy мyбopизa вa тaлoшx,opo paвшaн мecoзaд.

Мaвpид бa тaъкид acг, ки oн чй дap бaëни axno; вa oдoти Уpфй aз тaзкиpax,o вa ocopи y, aз ^ywna aшъopи фaxpияaш бa нaзap мepacaд, бeштap муж^^ бa Fypypy кaмбинй, xy^o^rny фaxp aз acлy нacaб вa бaдгyии пeшгyзaштaгoн, мeбoшaд.

Дap шишшй бa aшъopи фaxpиявии Уpфй мyшox,идa мeшaвaд, ки y дap хдкки пeшгyзaштaгoнy бocгoниëн зaбoни тaнз кyшoдaacг. Bane бa ax^ нaзap мycaллaм acг, ки ин якe aз xycycиëг вa тaлaбoти фaxpиянигopиcг, ш xy^ox^ шoиp. Ин хАтат дap aдaбиëги фopcy точик xyб нaмoëн acг. Мaшxypтapин фaxpияcapo вa пeшгyзaштaгoни Уpфй Xo^^m Шapвoниcг, ки чунин xonaipo дap aшъopaш бa тaкpop дидaн мумкин acг.

^^чи дap тaзкиpax,oвy capчaшмax,o Уpфии Шepoзй шoиpи мaFpyp вa xy#xoxy xyдпиcaнд зи^ гapдидaacг, хднгоми aзнaзapгyзapoнии дeвoни aшъop вa na^nyx^ эчoтиëги шoиp мaълyм мeгapдaд, ки Уpфй aлopaFми xaracaxo® нaкyx,идa aз aфъoли шoиcгae низ бapxypдop мeбoшaд.

Ин 4o бapoи иcбoти фикp вa чихдти кyшoдaни мacъaлaи мaзкyp, бaйтepo aз Faзaлиëги шoиp миcoл мeopeм, ки шoяд якe aз бexтapин вa зeбoтapин aфкopи axлoкни aдaбиëги клaccикии мo бa x,иcoб paвaд, ки тaлкинкyнaндaи xиcлaтx,oи кoмили инcoнй вa pox,нaмo бa cyfe чoдax,oи пypгyли зиндaгoнй-xyбивy pacгaкopй бoшaд:

Чyнoн 6o даку бaд, Уpфй, бa cap бap, к-aз пacи мypдaн,

Мycyлмoнaт бa зaмзaм шуяду х,инду биcyзoнaд [12, с.256].

Aфкopи ax^o^ дap эчoдиëги Уpфии Шepoзй мaxcycaн дap Faзaлиëги y чилвaи нaзappacгap дopaд. Уpфй якe aз пeшгyзaштaгoнy пoягyзopoни мaктaби шeъpи caбки х,индист вa жaнpи Faзaл дap эчoдиëги y чoйгox,и нaзappacpo кacб мeнaмoяд. Тaмимдopй дap ин мaвpид кдйд мeкyнaд, ки "Уpфй кopи xyдpo 6o Faзaлcapoй oFoз нaмyд вa 6o шoиpoни Faзaлcapo x,aмдaм буд вa к;acидacapoиpo чихдти pyзй ëфтaн тaъкнб мeнaмyд. Faзaлx,oи дилпaзиp биcëp дopaд вa бeштapи orao aз тapкибx,oи бaдeъ вa oxaffixoM xyш вa пyxтaгивy ycгyвopй бapxypдop ad" [10, c.420].

Дoиpaи дapбapгиpaндaгии мaвзyoти Faзaл (яъда фapoгиpaндaгии мaвзyoти мyxтaлиф, xocaтaн шнду хии^^ дap бapoбapи мacoили мapбyт бa ишк) дap caбки х,индй aз нукгаи нaзapи мaзмyнëбивy мaзмyнoфapинй вaceътap мeгapдaд. Чyнoнки Сиpycи Ш^мит ишopa мeнaмoяд, "...Faзaл дap acn шeъpи ишкй acn, яънe мaзмyни acлй вa куллии Faзaл x,aмeшa ишк вa бaëни oшикй бyдaacг. Aммo дap Faзaли caбки х,индй мaзмyнëбй бoиc шуд^ ки бa ин мaxдyдa иктифo нaшaвaд. Дap нaтичa x,ap мaзмyн вopиди Faзaл шyдaacг вa мyшox,идa мeшaвaд, ки Foлибaн Faзaл cax,нaи пaндфapмoй вa aндapзгyйй вa мaтoлиби иpфoнивy ^шли мacaл гapдидaacг. Poct x,aCT, ки Ca^my Х^щ хдм дap aшъopи xyд rax пaндy x,икмaт фapмyдaaнд, aммo ин мaвopидpo F0либaн дap бoфт вa зaминaи ишк мaтpax, кapдaaнд. Bane дap Faзaли caбки х,индй acл Foлибaн бap мex,вapи тaнбex, вa мaвъизaвy x,икмaт ad (aз нукгаи нaзapи мaзмyнëбй) вa rax фapaзaн мaзoмини ишккй мaтpax, мeшaвaд" [11, c.183].

Бo тaкя бa дoмaнaи фapoxи мaвзyoти Faзaлиëги шoиp мeтaвoн бaëн ^д, ки Уpфй acocaн шoиpecг axлoкй вa дap oфapидax,oяш нaзapи чиддй бa иcлox,и ax^o^ чoмea вa мapдyм дopaд. Хдмин ad, ки дoмaнaи мaвзyoти бaxшe aз Faзaлиëги ypo мacoили axлoкй дap бap мeгиpaнд. Чунин бa нaзap мepacaд, ки Уpфй иcлox,oтгapи ичгmмoй бoшaд.

Aндeшax,oи axлoкй дap Faзaлиëги Уpфии Шepoзй ниx,oят му^у дилчacп, мyaccиpy тaъcиpбaxш, пypкyввaт вa тapFибкyнaндaи xиcлaтx,oи шчиби инcoнй мeбoшaнд. Дoиpaи мaвзyъx,oи пaндyaxлoкй дap Faзaлиëги шoиp фapoгиpaндaи тaмoмии мacoили мapбyт бa ax^o^ нeкy шoиcгa, киpдopx,oи caoдaтмaндoнa, бa мoнaнди, дoниcгaни иззaти нaфc, x,иммaтбaлaнд бyдaн, нaзapи фapox дoштaн, ^c^opm инcoнy бa кaдpи x,aмдигapй pacидaн, тapFибy тaшвик;и caъю кушиш чихдти бa дacг oвapдaни мaкcyдy axacx^, caAo^iy вaфoдopй, бa aнчoмpacoнии киpдopx,oи жку, пoкcиpиштивy пoквичдoнй, xyшcyxaнивy бaëни мaлex,oнa дoштaн, бocaoдaт зиcгaнy бeoзop бyдaн, бoинcoфивy aдoлaтпapвapиpo пeшa кapдaн, мex,нaтдycг бyдaнy тaлoши пaйвacгa дoштaн, x,aëipo дуст дoштaнy xoкcopиpo пeшa нaмyдaн, тaнкmдy мaзaммaти чax,oлaтy nac^mparn, x.^ot чaмъ кapдaни мoлy capвaт, нукух,иши кибpy Fypyp вa Faüpaxo мeбoшaд.

Тaвpe мaълyм гapдид, дoмaнaи дapбapгиpaндaгии мacъaлax,o вa aндeшax,oи axлoкй дap Faзaлиëги Уpфй ниx,oятaн вaceъ aCT. Дap миëни aндeшax,oи ax^^rn Уpфй якe aз мacъaлax,oe, ки дap эчoдиëги шoиp бeштap бa нaзap мepacaд, иззaт нaфc вa x,иммaтбaлaнй ad. ин мaвзyъ дap aшъopи шoиp

бa x,a,nae x,aCT, ки дap кmëc бa кутуби aшъopи шoиpoни x,aмдaвpoнaш чилвaи бeштap дopaд. Дap poбитa бa ин пax,лyи aшъopи шoиp Шиблии Нyъмoнй дap "Шeъp-yл-aчaм" ишopa мeнaмoяд, ки "Улувви нaфc (яънe бyзypгмaнишй-М.A.), x,имaти бaлaнд вa вycъaти нaзap, ки yмyмaн дap шeъpy шoиpй кaм буд^ Уpфй offiopo бa кacpaт бaëн кapдa вa чун ниx,oятдapaчa Faюpy нaзapбaлaнд бyдaacг, нишхдш ниcбaт бa oдoт вa axлoкe, ки нecгкyнaндaи иззaти нaфc нaбyдaнд, лeкин бyнëдaшoн дap acл бap пacгфитpaтй бyдaacг, aмик шyдa вa бa тaйи orao pacидaacг" [6, c. 109].

Урфй дap робига бa мacъaлaи к;aнoaтмaндивy бyзypгмaнишй нa тaнxo дap Faзaлиëгaш xaмчyнин дap дигap ocopaш низ aндeшapoнй кapдaacт. Аз чумл^ y pиcoлaи нacpиe бо номи "Haфcия" дopaд, ки дap он низ оид бa мaвзyи мaвpиди нaзap бaëни aндeшa кapдaacт.

Дap aндeшaи Урфй cифaтxoe чун пacтй, муфткурй, ниëзмaндивy гaдoй пиcaндидa нecт. Аз дидгoxи шоир бояд бa cифoтxoe чун бyзypгмaнишивy бaлaнднaзapй Ba бузургеоржу бaлaндxиммaтй apч гyзoштa шaвaд. Xaмин aCT, ки дap aндeшaи y aфpoди дyнxиммaт, гaдo шинoxтa шyдaacт. Дap ин мaвзyъ y xaTTO бa Сyлaймoн xaм гyзaшт нaкapдaacт: rap Сужймон ост ea ¿ap муpe, 6a m мaънй гaдocm, Xap m дост оз oбpy шусту лйбы нот шшйст [1S, с. 278/68-6].

Худшинош изxopи нaзapи шaxcии иншн дap poбитa бa apзиш Ba axaммияти xyд мeбoшaд. Эxтиpoми инcoн ниcбaт бa шaxcи xyдpo бо oмилxoи гуногун шapx д0дaн мумкин aCT. Аз чумга, шaxce, ки xyдpo эxтиpoм мeкyнaд, бoвapй дopaд, ки иншн мyк;aддac aCT Ba бa тyфaйли ин эътикод xyдpo нaмeтaвoн дap бapoбapи дигapoн курбон гард. Омили дигap дap тaфзили милл^у кзьмй Ba нaжoдй инcoнxo нyxyфтa aCT. Яъж, бaйни oдaмoни мyxтaлиф бо нaжoдxo Ba нaжoдxoи гуногун xeч тaфoвyтe By1^ тадорад Ba и^ожо бapoбapaнд. Азомили дигap дap xyдшинocй-ин xyдбoвapй Ba xиccи к;aнoaтмaндии инcoнxo, инчунин шapм нaдoштaн aз мaвчyдияти xyд Ba тaлoшxoи тайгирош бapoи фapoxaм oфapдaни зиндaгии шоиств бapoи xyд бa xиcoб мepaвaд.

Hyктaи мyчaллo дap xyдшинocии Урфй- ин иззaти нaфc Ba истикдоли он дap бapoбapи гaдoивy бaдexкopй aCT. Урфй чиxaти xифзи иззaти нaфc бap зидди муфткорй бapxoстa, xaмa гyнa xaйpy caxopo омили нузули нaфcи инганй мeшyмopaд. Дap Faзaлиëги Урфй xano Xoтaми Той, ки coлxo xaмчyн тилиcми caxoвaтмaндй дap шeъpи фopcй cитoиш мeшyд, бapъaкc, мaвpиди capзaниш rçapop мeгиpaд. Шиблии Hyъмoнй дap иртибот бap cyдxypии мapдyм aз caxoи бузургон бaчo кзйд кapдaaст: "Овoзaи эxcoнy caxoвaтмaндии Xoтaм дap capocapи Oraë течад^ тaмoмии мapдyм xикoëг Ba aфcoнaxoи чaвoнмapдй Ba бaxшaндaгии ypo бaëн кapдa Ba aз он лaззaт мeбapaнд Ba шодй мeкyнaнд Ba ин бa зoxиp кори бaдe нeст, бaлки дaлeли x^œ кддрдонй aCT. Лeкин xa^HW ин aCT, ки чун бозори муфткурй дap мaшpикзaмин aкcapaн pивoч дoштaaст, яънe мapдyм aз yмapo Ba caлoтин aTOxo Ba инъомоти муфт Ba ройгон бa дaст мeoвapaнд, aз ин py, ин гута бaxшaндaгиxopo бa F0ят мaдxcapoй мeнaмyдaнд" [4, c. 3G9].

Аз xaмин нигox aCT, ки Урфй caxoи Xoтaми Тойро xиммaтфypyшй мeшyмopaд, чун дap ивaзи он обр^у нишон мexapaд:

Buë 6a мулкы цоноот, кы дapдu cap нокошй,

3u щсозр, m 6a щммст фуpyшы Taü боcmонд [6, с. 110].

Яъда бa aндeшaи шоир, фapд arap к;aнoaтpo пeшaи xyд coзaд, aз он aфcoнaxoвy xикoятxoe, ки бa Xorai^ Той бaстaaнд, лaззaт Ba xyшиe xocил нaxoxaд гард.

Ё дap чойи дигap, дap poбитa бa xaмин мacъaлa куфрони нeъмaти гилaмaндoни бeaдaбpo 8з шукургзории гaдoëнa бexтap мeдoнaд:

Kуфpoнu нeъмamu гылaмaндoнu 6eaöa6

Дap Remu мон зы m^Rpu гaдoёно бe^map ост [IS, с.309/106-7].

Муфто^й дap aндeшaи Урфй 8з зyмpaи aъмoли зишту нoпиcaнд aCT. Myфтxyp кaceст, ки тaъмини зиндaгивy мaишaти xyдpo aз xиcoби мexнaти дигарон фapoxaм мeoвapaд. Ин aмaлpo шоир омил Ba caбaби пaстии иззaти нaфc дониств, дap мaзaммaти ин aмaли нaфpaтoвap мeгyяд: Гupыфmaм он ш бu^ышmaм óu^a^ бemoam, Крбул Rapдонуpaфmaн но wapwu тсоф ост [1S, с.304/99-5].

Бщишт мaкoнeст, ки тaмoмии муъминон орзуи дошгану дap он бyдaнpo дopaнд. Ш^рти дoштaни он aъмoли нeкy тс^ти Пapвapдигop дoнистa мeшaвaд. Вaлe дap aндeшaи шоир paфтy xoлaтe шaвaд, ки он бa шaxc бeтoaт дoдa шaвaд, кдбул кapдaнy вopид шyдaн aз руйи инcoф жст, яънe шapти инcoф бa мaънoи том инcoни комил бyдaн aCT.

Дap нигox бap дeвoни Урфии Шсрозй мyшoxидa мeшaвaд, ки y нa тaнxo дap бaЙIxoи aлoxидa, xaмчyнин дap кулли мaтни Faзaл бa мaвзyъxoи axлoкй дaxл тамуд^ чун дap дeвoни y Faзлxoepo вoxypдaн мумкин aCT, ки aз ибтидо то интиxo дapбapгиpaндaи яте aз мaвзyoти axлoкй aCT. Ин xoлaтpo дap Faзaли 7б мyшoxидa нaмyдaн мумкин aCT, ки мaвзyи он мapбyт бa к;aнoaтпeшaгист. Macaлaн, дap якe aз бaйгxoи Faзaли мaзкyp тaъкид мeнaмoяд, ки ^araa! омили ocyдaгй Ba оромиш буд^ бeниëзй aз xap чй Ba aз xap кacpo дap вyчyди инcoн мeaфзoяд: Чунон зы фaйзы цоноот бо auwu хеш мaшгулaм, Ku нофт комтолоб óop озт xeшmaн ост [IS, с. 285/76-3]. Ё:

Бeнuёзй кун, m гapдu ^Nau уфтодогй

Домот дapюзо то ногpыфm, осон бapнaxocm [1S, 297/89-6].

Аз p^rape, ки шeъpy шоирй бa зиндaгии мapдyм вopид гapдидaacт, aндeшaxoи axлoкй-пaндy xикмaт Ba cyxaнoни xиpaдмaндoнaи aдибoн дap xap дaвpy зaмoн дap xaëги мoддивy мaънaвии чoмea шккши бузургро бap чой гузо^г^ якe aз вocитaxoи мyxимми тapбиявй гapдидaacт.

Яте aз мaвзyoти кобили тaвaччyx дap axлoкиëги Урфй- ин нaxю инкори илму дониш бa xиcoб мepaвaд. Зимнaн бояд кзйд кapд, ки нaзapи мyнaфй бa илм дap ин мaвpид дap ax^o^ëm Урфй aз нукгаи aндeшaи ирфониву ботинй cap зaдaacт Ba эxтимoл мepaвaд шоир xaмчyнин нaзappo дap бapoбapи ишку чoзибaи кaлби к;иëcaн oвapдaacт. Аз чумга: yp*фй, бumoз, 6op acapu ^pu дoнuшaм, К-оз моху офтоб mуpo pщнaмomapaм [IS, 786/990-11]. Ё ш ru:

Бuшyй номт дотш, 6uцу pыcoлaы мостй,

Бувод, ru фoлu муpoдe оз m pucorn бapoяд [1S, с. 529/42S-2].

Урфй дap мaвpиди илм бap ин нaзap ad, ки aгapчи иншн дap бaxpи пypтaлoтyми илм poxбapи apзaндae дopaд, y гирифтори мaбxacy шyбxa мeгapдaд Ba ин киштии шyбxapo бap кaнop pacoнидa нaмeтaвoнaд:

Дap 6o%pu uлм a2apHu cозoвop po^apern

^ш^тт шубхapo нобapaд 6op Raнop бохс [1S, с. 420/261-4].

Бояд зикр гард, ки чунин нaзapи мyxoлифoнa ниcбaт бa илм aз вижaгиxoи тaфaккypи фaлcaфии шоир мaншaъ мeгиpaд Ba онро aз тapзи aндeшaи aкcapи шоирони «общ Ba мyocиpи y, ки caфaxoти дeвoнxoи xyдpo aз тaъpифy cитoиши илму дониш пур кapдa бyдaнд, фapк; мeниxaд.

Дap мдени aндeшaxoи axлoкии Урфй якe aз мacъaлaxoи дигape, ки бa он диктат дoдaн лозим мeoяд, мaвзyи caъю тaлoш Ba кушишу Faйpaти пaйгиpoнa ad. Шоир дap aшъopaш чиддaн тaъкид мeнaмoяд, ки шрри мyвaффaкият Ba бa xaдaф pacидaн мaxз тaлoшy кушиши доимист, зepo мyвaффaкият бо "ë Рaб" гyфтaнy тaкя бap илтифоти яздонй кapдaн бидуни зaxмaтy тaлoш бa rac мyяccap нaмeшaвaд:

yp*фй, ócpu моцсуд бо ё Роб нокушояд,

Тов^ц ROлuдecm, ru óop дacmы àyo тст [14, с. 266].

Бaëни ин нукга чолиб Ba бaмaвpид ad, ки Урфй дap гуфтори бaйги фaвк aз бaйги мaъpyфи Сйидои Hacaфй бeтaъcиp нaбyдaacт:

РУзм нacыбu кос бо нuшacmaн нaмeшaвaд, Бояд чу ocuë su naüu обу доноpaфm [9, с. 26].

Дap aндeшaи мyтaфaккиpoнaи Урфй нaзapи нaви дигap нaxйи caбpy тaxaммyл ad. Урфй бap

xилoфи axcap шоирон шиштaнpo бaxpи ноил шyдaн бap тойири мaкcyд caдди pox мexиcoбaд: Тов^ц бохрно ост, a2ap oзымu poxfi, Бмштоб, ru capмoяu товфщ шumoб ост [1S, с. S11/108-7].

Бa aндeшaи шоир, шaxc дap мaйдoни зиндaгй, бояд бa xyд тaкя бикyнaд Ba aз дигapoн интизорй нaдoштa бoшaд. Яъж, Урфй дap мacoили мapбyт бa xaëт-пoйдopй Ba устуворй мyxтoчи дигapoн нaбyдaнpo apзиш мeдиxaд Ba интизор дoштaн aз дигаронро мaзaммaт мeкyнaд: Famop тст, xap ru бувод гaмгуcopы xew., Бeчopо он ru мунmaзыpы чаpоu Raceст [1S, с. S42/148-3].

Чунин aндeшa шмогари тaшвик;и истикдоли шaxcй дap инcoн ad. Урфй истикдоли шaxcpo низ иззaти нaфc мeдoнaд.

Истикдоли шaxcй дap инcoн caъю тaлoши мудовимро тaвлид мecoзaд. Дap Faзaлиëги Урфй мaвзyи caъю тaлoш aз мaвзyoти кaлидй мaxcyб мeшaвaд. У мудом кушишу тaлoшpo тapFиб шмуд^ xoнaндapo aз кoxиливy бeфapxaнгй бapxaзap мeдopaд.

Аз чумга, шоир тaъкид мeдopaд, ки чaxoн мaкoн Ba чойи тaлoшy кушиш ad, ки дap он чо cycrnBy бeFaйpaтй кори xиpaдмaндoн нecт. Бaëн мecoзaд, ки инcoн бapoи бa мaкcyд pacидaн xaмвopa бояд кушиш шмояд Ba дap ин чoдa яъcy нoyмeдиpo дap xeштaн чой нaдиxaд: Поймот сойъ м^сжл, œcp Ropu муштл ост, Paxpae молул гap нaшaвaд, pox дapoз тст [1S, с. S59/169-3].

Xaмчyнин дap aлoк;aмaндй бa мaвзyи caъю тaлoш мaвзyи дигap, ки дap capxaти axлoкиëги Урфй чой дopaд, ин пaЙF0м aз рузи xyш Ba фapчoми нeк мeбoшaд. Урфй яку нaвмeдиpo кдбул нaдopaд Ba бap xилoфи он xyшбиниpo тaшвик; мeнaмoяд:

rap нaxлu вофо 6op нaдuxод, чaшмu mape хост, То pewa óop об ост, умeàы carnape хост [1S, с. S44/151-1].

Урфй дap мдени кулли cyxaнвapoни порот бa Fypypи шоирй Ba иззaти нaфc шyxpaт дopaд. Вaлe, бо ин xaмa, дap aшъopи y нyктaxoи чолибу xoндaнй бa нaзap мepacaнд, ки шоир дap ож,о Fypyp Ba xyдбyзypгбиниpo, ки боиш эчоди иxтилoф дap бaйни чoмea мeгapдaд, мaзaммaт мeкyнaд. Бa aндeшaи шоир, xano, aгap тaквo Ba пapxeзкopй низ caбaби xaвoбaлaндивy xyдxoxй бoшaд, онро мeбoяд ганор гузошт Ba бap xилoфи он aмaл бояд кapд. Ин aндeшa дap бaйги зep бо тaвpи paвшaн инъикoc

гapдидaacг:

Гар гурурат медщад, тацво рауи майхона гир,

Эй басо тацво, ки дар зимн цадаунушй бувад [13, с. 459/314-4].

Яъда, дap ин бaйт шoиp гyфтaн мexoxдд, aгap тaк;вo бoиcи Fypyp вa тaкaббypи ту мeшaвaд, бexтap oн acn, ки бa мaйxoнa paфтa вa шapoбe бинушй, то кибpy xyaxoxrnpo дap вучуди xyд peшaкaн кунй. 3epo тaк;вoe, ки нишoн aз кибp мeдиxдд ë кибpe, ки oмeзиш 6o тaквo дopaд, дap acли xyд чуз aз мaйxopaгивy мacгй нecг.

Дap бaйги зep хдм шoиp инкopи xyдпapacгй мeкyнaд вa тaъкид мeкyнaд, шaxcи xyaxox, бap acapи фсъли бaди xyд хет rax нaзapaш бap xoкcopoн нaмepacaд: Куцо афтад назар бар хоксорон худпарастиро, Ки сад цо уар цадамрау бар хаёли хештан гирад [13, с. 540/437-7].

nax^yrn диг^ дap aндeшax,oи ax^^rn Уpфй мacъaлaи aдoлaтпapвapивy инcoндycгиcг. Бapoи зиндaгии шapaфмaндoнa aдoлaт якe aз мex,вapx,oи acocиcг, зepo aдoлaт дap чoмea мoнeи зулму cитaм вa пoймoл гapдидaни хдкки xa^rnap ad. Бa aндeшaи Уpфй, pиoя нaкapдaни aдoлaт вa нoдидa гиpифтaни мaзлyмoн oкmбaтx,oи нoгyвop дap пяй xox,aA дoшт: Дасти адл, эй синарешон, гар набахшид маруаме, Тоци кисро бишканад чоки гиребони шумо [13, с. 255/7-83].

Бa aндeшaи шoиp, дap чoмeae, ки aдoлaт бapкapop вa pocгивy ^pyCTrc^ чopй бoшaд, зyлмe вa cитaмгape вучуд нaдopaд, зepo x,ap муфим бa caзoи aъмoли xyд мepacaд: Ба мулки сидц гунауро ба авф душманист, Чазову цурм дар ин хитта коуу коурубост [13, с. 296/88-3].

Дap axлoк;иëги Уpфй яте aз мaвзyoти кaлидй- ин aфкopи инcoнпapвapoнa ë, бa истилox„ гyмaниcгй aCT, ки caфax,oти дeвoни ypo мyдoм зиннaт мeбaxшaд.

Дap зaминaи aфкopи инcoнпapвapoнa шoиp oзypдaни xoтиpи racpo aз зyмpaи киpдopx,oи нoшoистa вa нoпиcaнд шyмopидa, oдaмoнpo пшди бeoзop бyдaнy интн^т бyдaн мeдиx,aд: Хангоми узрхоуй товон заурнушист,

Гар цоми Цам надорй, машкан сафоли мардум [13, с. 720/706-6].

Хдмчунин, бa aндeшaи шoиp, инcoн бoяд дap Faми дигapoн низ шapикy Faiwxop бoшaд вa тaвoнaд, ки бa хднгами зapypaт aшкepo пoк кyнaд:

Ба дил тухми гаме мекору мечин хушаи ашке,

Ки деуцони вафо цамъ оварад з-ин кишт уосилуо [13, с. 237/13-14].

Дap мaвpиди ди^ шикaсти дили дигapoнpo paвo нaмeдoнaд, зepo нoлaи oзypдaгoн acapбaxш ad: Макун, ки нолаи озурдагон асар дорад, Шикасти хотирам, эй цавм, саул коре нест [13, с. 383/209-2].

Тaъкид кapдaн бaмaвpид aCT, ки дap чунин тapзи aндeшa aфкopи Уpфй шaбox,aт бap aшъopи Caъдии Шepoзй дopaд, ки дap "Гyлистoн"-y ^ycnM" мyдoм бa чaшм мepacaд. Чyнoнчи мeтaвoн гуфт, ки Уpфй дap гyфтopи бaйти фaвк; aз ин бaйги мaъpyфи Caъдй бeтaъcиp нaбyдaaст: Оташи сузон накунад бо сипанд, Он чи кунад дуди дили дардманд [15, с. 32].

Тapaннyми дустй вa cy.nxy cyбoт якe aз мaвзyoти мex,вapй дap axлoкmëги Уpфй бa шyмop мepaвaд. Уpфии Шepoзй низ бaxтy caoдaти инcoниpo дap муттах,идиву иттифoкй вa дустии axnrn бaшap мeбинaд. Хдмин aCT, ки шoиp 6o мух^^ту дyстдopй зистaнpo бapoи axra бaшap бa x,a,nae cyдмaнд мeдoнaд, ки бa aндeшaи y axra мух^^т дap p^rn бoзxoст низ aзoбe нaмeбинaнд: Суоли неку бад аз мо намекунанд ба уашр, Гуноуи аули мууаббат ба цузрауой нест [13, с. 340/145-7].

Лз aшъopи бa ин мaвзyъ бaxшидaaш мaълyм мeгapдaд, ки Уpфй 6o вучуди мyнoдии cynxy дустй бyдaн, дyшмaнpo дap вoкeъ дyшмaн мeшинocaд. A чумга, дap бaйти зep Уpфй тaлкmн мeкyнaд, ки дустии y 6o дyстoнaш нa aз бapoи мyx,aббaт aCT, бaлки aз oн aCT, ки y ^cmpo мeпapaстaд вa 6o aдoвaт зид ad:

Дустй бо душманам не баури меурангезй аст,

Дустиро дуст дорам, варна душман, душман аст [13, 307/104-6].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ё худ:

Сарриштаи муомила дар дасти цисмат аст, Бо душманон бамеур нацушад кас чаро [13, с. 270/59-3].

Чунин нукгаи нaзape н^^т бap дyшмaнoн низ мaншaи xyдpo aз истикдоли нaфcи шoиp мeгиpaд вa биниши ypo дap ин мaвзyъ aз дигap шoиpy opифy мyтaфaккиp чyдo мecoзaд.

Бo aзнaзapгyзapoнии кyллиëги aшъopи шoиp мaълyм мeгapдaд, ки дap биcëp шeъpи шoиp мaвзyи дустй, paфoкaт вa ax,aммияти oн мaвpиди тapaннyм rçapop г^ифт^ бap xилoфи oн, дyшмaнй вa aдoвaти ^corno тaнкmдy мaзaммaт гapдидaaст. Шoиp oдaмoнpo бa нaкyкopй, мyнocибaти дyстoнa бa

дамдигар даъват намуда, чазо додани душманро вазифаи таъхирнопазир ва омили боз дам мусгах,кам гардидани муносибатдои дустона медонад:

Кин зи душман бикаш имруз, ки бо ра^мати дуст

Такя бар кашмакаширузи цазо натвон кард [13, с. 580/497-9].

Мавзуи сулду дустй дар миёни андешадои ахлокии Урфй чойгоди назаррасро касб менамояд. Дар девони газалиёти шоир на тандо байтдои алодида, газалдое низ ба назар мерасанд, ки ба таври куллй фарогирандаи дамин мавзуъ мебошанд.

Хулоса, аз нигоди Урфии Шерозй ахлокй будану ахлокй зисган дар таъмини саодати инсонй аз адаммияти бузург бархурдор аст. Аз андешадои ахлокй дар газалиёти Урфии Шерозй маълум мешавад, ки инсоният он замон метавонад хушбахту босаодат бошад, ки илова бар доштани сармоядои моддй ба дамон андоза ба маърифату маънавиёт дамчун омили камоли рудии инсон таваччуд кунад. Яъне, шоир таргиб мекунад, ки шахс аз ахлок бадра барад, худро бо сифоти олии инсонй оро дидад, дар масъалаи омузиши илму адаб ва талошдои пайгирона дар набарддои зиндагй масъулиятшиносу дурусткор бошад, баланддиммативу инсондустиро сармашки амали худ карор дидад, худходу магрур набуда, инсондустй ва адлу адолатро пеша намояд ва инсони начиб буданро шиори худ созад.

АДАБИЁТ

1. Аминчонова Р. Урфй ва Бедил / Р.Аминчонова - [манбаи электронй]. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/urfi-and-bedil (санаи истифодабарй: 20.10.200*)

2. Аминчонова Р. Хаёт ва фаъолияти Урфии Шерозй / Р.Аминчонова - (автореферат барои гирифтани номзади илми филология) [манбаи электронй]. URL: http://netess.ru/3filologiya/208231-1-zhizn-tvorchestvo-urfi-shiiazi.php (санаи истифодабарй: 18.10.200*).

3. Фарданги забони точикй (аз асри X то ибтидои асри XX). Иборат аз ду чилд. Чилди I. А - О //Дар зери тадрири МШ Шукуров, В.А. Капранов, Р. Хршим. Н.А Масъумй.-М.: «Советская энциклопедия».- 1969. - 949 с.

4. Фарданги тафсирии забони точикй (иборат аз ду чилд). Чилди 1. А - Н //Зери тадрири Сайфиддин Назарзода (раис), Адмадчон Сангинов, Саид Каримов, Мирзо Хасани Султон.-Душанбе.-2008. - 949 с.

5. Насриддинзода, Бахтиёр. Урфии Шерозй ва лирикаи у / Бахтиёр Насриддинзода (рисола барои гирифтани номзади илми филология). Душанбе.- 1975.-194 с.

6. Нуъмонй, Шиблй. Шеър - ул - Ачам ё таърихи шуаро ва адабиёти Эрон. Тарчумаи Саидмудаммад Фахр Доии Гелонй /Нуъмонй, Шиблй-Техрон: Суруш, 1378.-515 с.

7. Розй, Амин Адмад Хафт иклим / Амин Адмади Розй. Ба тасдед Ч,авод Фозил.- Тедрон.-1360.- 520 с.

8. Саидчаъфаров О. Симои Урфии Шерозй - газалсарои бузурги дарбори Темуриёни Хрнд дар сарчашмадо /О. Саидчаъфаров // Паёми Донишгоди миллии Точикистон. Бахши илмдои филологй.-2014.-№4/2. С. 151-158.

9. Саидхоча, Мирзоибродим. Ахлоки хамида /Мирзоиброхим Саидзода.- Хучанд.-2012.-239 с.

10. Тамимдорй, Адмад. Ирфон ва адаб дар асри Сафавй /Адмад Тамимдорй. Дар се чилд - Чилди 1. Интишороти Хркмат.-1372.- 522 с.

11. Шамисо, Сирус. Сайри газал дар шеъри форсй (аз огоз то имруз) /Сирус Шамисо. Нашри савум.- Тедрон: Интишороти Фирдавс.- 1370.- 316 с.

12. Шерозй, Урфй. Девони ашъор /Урфии Шерозй. Шомили рисоляи «Нафсия», касоид, тарчеъбанд, таркиббанд, газалиёт, рубоиёт, сокинома, маснавиёт. Ба кушиши Чаводирии Вачдй.-Чопи севум. -Тедрон: Саной.- 1369.- 503 с.

13. Шерозй, Урфй. Куллиёт /Урфии Шерозй. Ба кушиш ва тасдеди Мудаммад Валиюлдаки Ансорй (муштамил бар касидадо, таркиббанддо, тарчеъбанддо, китъаот, бар асоси нусхадои Абулкосими Сирочои Исфадонй ва Мудаммадсодики Нозими Табрезй). - Дар се мучаллад. - Ч,. 1. - Тедрон.-1378.- 1014 с.

14. Шерозй, Урфй. Куллиёт /Урфии Шерозй. Ба кушиш ва тасдеди Мудаммад Валиюлдаки Ансорй (муштамил бар касидадо, таркиббанддо, тарчеъбанддо, китъаот, бар асоси нусхадои Абулкосими Сирочои Исфадонй ва Мудаммадсодики Нозими Табрезй). - Дар се мучаллад. - Ч. 2. - Тедрон.- 1377.- 881с.

15. Шерозй, Саъдй. Гулистон /Саъдии Шерозй. Нашриёти давлатии Точикисгон.-Душанбе.-1962.-143 с.

НРАВСТВЕННЫЕ РАЗМЫШЛЕНИЯ В ГАЗЕЛЯХ УРФИ ШИРАЗИ

В статье речь идёт об этике или нравственных размышлениях Джамалиддина Урфи Ширази. Урфи Ширози является одним из основоположников индийского стиля в персидской литературе, который своим богатым творческим наследнем признан как один из величайших представителей литературного круга XV-XVl веков Индии. Как отмечает автор, Урфи по красноречию в большинстве жанров персидской поэзии считается мастером своего времени. Но, так как в диване поэта жанр газель превосходит других форменных разновидностей, в поэзии индийского стиля он признан больше всего как великий мастер жанра газель.

Газели Урфи Ширази,- как отмечает автор статьи,- по содержанию и тематике очень богаты и в них поэт касался большинству теми, использующимся в поэзии его времени. Остроумные и этические мысли Урфи наряду с его философско-мистическими взглядами в его газелях являются

центральными и основными темами, посредством которых изложены лучшие нравственные рассуждения поэта. По словам автора, в примудростьях Урфи духовная и нравственная свобода занимает особое место. Поэтом подвергнуты острой критике отрицательные человеческие качества, подобие скаредность и корыстолюбие, дармоедство и попрошайничество, а напротив, те которые имеют свободу личности, не умаляют своё достоинство перед мирскими нуждами и ради приобретения хлеба насущного не склоняются перед другими людьми, которые подвергнуты хвалением. Такой метод мышления, по словам автора, в свою очередь является бесподобным и считаеся самой заметной тематической особенностью газелей Урфи и представляет особый стиль поэта относительно свободы его личного мышления.

Другая тема, которая место присуща этическим мышлениям Урфи и маловстречающей среди поэтов индийского стиля, а в общем всех мастеров красноречия литературного круга XVI-XVII веков Индии, является пропаганда мира и дружбы и терпимости относительно других религий и вероисповеданий. Автор отмечает, что в рассматрении миролюбивых и гуманистических мыслей идей Урфи своей глубиной явно отличаются от его современников ипревосходят. В этике Урфи человек и его достоинство, не зависимо от религии и вероисповедения, занимает высокое место. Он, как терпеливый и миролюбивый поэт, выражает уважение относительно искренных мыслей и верований, и не растаптывает человеческое достоинство перед религиозными идеями.

Ключевые слова: Урфи Ширази, газель, этика, нравственные мысли, скаредность и корыстолюбие, дармоедство и попрошайничество, достоинство личности, духовная и нравственная свобода, свободо личности, человек, миролюбивые и гуманистические мысли, терпеливые мысли (андешауои тауаммулгароёна).

MORAL REFLECTIONS IN URFI SHIRAZI'S GAZELLES

The article deals with the ethics or moral reflections of Jamaliddin Urfi Shirazi. Urfi Shirozi is one of the founders of the Indian style in Persian literature, who for his rich artistic heritage is recognized as one of the greatest representatives of the literary circle of the XVI-XVII centuries in India. As the author notes, Urfi is considered a master of his time for eloquence in most genres of Persian poetry. But, since in the poet's sofa the gazelle genre surpasses other uniform varieties, in Indian style poetry he is recognized most of all as the great master of the gazelle genre.

The gazelles of Urfi Shirazi, - as the author of the article notes, - are very rich in content and subject matter, and in them the poet touched most of those used in the poetry of his time. Urfi's witty and ethical thoughts, along with his philosophical and mystical views, in his gazelles are the central and main themes through which the best moral reasoning of the poet is expounded. According to the author, spiritual and moral freedom occupies a special place in the wisdom of Urfi. Therefore, negative human qualities, a semblance of stinginess and greed, parasite and begging, are subjected to sharp criticism, but on the contrary, those who have personal freedom do not belittle their dignity before worldly needs and for the sake of acquiring their daily bread do not bow down to other people who are subjected to praise. This method of thinking, according to the author, in turn is incomparable and is considered the most noticeable thematic feature of the Urfi gazelles and represents a special style of the poet regarding the freedom of his personal thinking.

Another theme that is inherent in the ethical thinking of Urfi and rarely encountered among the poets of the Indian style, and in general all the masters of eloquence of the literary circle of the XVI-XVII centuries of India, is the promotion ofpeace and friendship and tolerance in relation to other religions and faiths. The author notes that in the consideration of peaceful and humanistic thoughts, Urfi's ideas are clearly different from his contemporaries and surpass in their depth. In Urfi's ethics, a person and his dignity, regardless of religion and faith, occupies a high place. He, as a patient and peaceful poet, expresses respect for sincere thoughts and beliefs, and does not trample human dignity in front of religious ideas.

Keywords: Urfi Shirazi, gazelle, ethics, moral thoughts, stinginess and greed, parasite and begging, personal dignity, spiritual and moral freedom, personal freedom, man, peaceful and humanistic thoughts, patient thoughts (терпеливые мысли).

Сведение об авторе:

Мухаммаджон Абдувохид - старший преподаватель кафедры таджикского языка, Кулябского государственного университета имени Абуабдуллохи Рудаки. Тел: (+992) 988123234

About the author:

Muhammadjon Abduvokhid - Senior Lecturer of the Department of Tajik Language, Kulyab State University named after Abuabdulloha Rudaki. Tel: (+992) 988123234

ВИЖАГИХРИ ШАКЛЙ (ШАКЛ, ВАЗН, ЦОФИЯ) ДАР ШЕЪРИ МУОСИРИ форсии дАрй

Мухрммадцосим М. С

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Хеч гохе намешавад тасаввур кард, ки шеър бозтобе мусгаким аз зиндагии шоир набошад. Пасгй ва баландихои рузгор, мухимоги сиёсии кишвар ва хасгагихо аз гакрори кофия, вазну шакл, мучиби он шудаасг, то шоирони мо чизеро ба номи шеъри нав ибдоъ кунанд, ки барои дигарон дар кадами аввал аз назари фурм ё исгурукгури нав бошад, дар кадами дувум кайфияги бешгаре ба бор оварад. Ва саввум шикасги низоми кухани шеъриро аз манзари кофия, радиф ва афоъили мусовй дар мисраъхо дар бар дошга бошад.

Шомлу шоири шинохгашудаи адаби форсй шеъри навро аз назари суварй чунин медонад:

"Шеъри имрузи мо шеъре огох ва баланд, шеъре дилпазир ва гапида асг, ки дересг аз марзхои гаъсипазирй гузашга ва ба давраи асарбахшй пой ниходаасг. Аммо аз хак набояд гузашг, ки ин шеър, пас аз он хама карн, ки дар хоб ва хушй гузашг, бедорй ва огохй аз хисори ганги касида ва газалу рубой парвозамон доданд. ва чашмандозе чунон гусгурда, ки хагго шинохги угодоне бузург чун Хофизу Мавлавиро низ аз назаргохи гоза ва бо меъёрхои савоии "Маъойири ашъор-ил- Ачам", мадюни хидояг ва гарбияги ононем [1].

Шеъри нав ё шеъри озоди муосир навъе аз шеър асг, нагичаи даврони гачрибаи чандин садаи шеърро ба намоиш мегузорад. Хамчунон ки рубой ё газал навъе аз шеър асг, ки шеъри озод хам шеъре асг, ки вазни он аз вазни шеъри форсии кухан ан назари кугох ва баландии афоъил мугафовиг асг ва шакли сабуку сангин шудани вазн дар мисраъхои аввал ва дувуми онро бозгу мекунад. Шеъри озод бо шакли чадиди худ дар гахайюл ва исгифода аз мавзуоги мухгалиф, дасге озод дорад ва аз як бахри арузе нух мачмуа афоъилро, балки ганхо як вохиди онро ба кор мегирад. шеъри озод гирифтори боясгихои вазн, кофия ва радиф несг. Андеша мегавонад ба содагй дар шаклу магн озод чойи худро ба осонй ва муганосиб бархосгахои шоир пайдо мекунад. Шеъри озоди муосир аз вучуди кофия низ ба дилхох ё ба ичбор сар боз месозанд ва онро чуз сураг ва шакли худ намедонад, балки он ро чуз дарунмоя сираги худ медонад.

Навъи дигари шеъри нави муосир шеъри сапед асг, ки намегавон онро ба содагй шеър номид. Бениёзии шеъри сапед аз вазн, ки хамеша сугуни аслии шеър дар хама адвор будаасг, мучиби он мешавад, ки шоирон ва андешамандон мо онро камгар дар радифи шеър карор диханд.

Шеъри нави форсй шеъресг, ки мухгавои он нав бошад. Аз хамин рахгузар онро шеъри нав номидаанд. Шеъри нав бешгарина ба ашъоре гуфга мешавад, ки побанди кавонини арузи шеъри кухан набошад. Монанди шеъри нимойй ва шеъри сапеди шомлуйй. Аммо дар шаклу колибхои кухани шеърй, забони имрузии шеър гаваччухи шоиронро ба худ чалб кардаасг ва муосирро ба унвони пасванд бар ин навъ шеър офаридаанд. Аммо он чи кобили ёдоварисг, ин ки дар ин авохир шаклро асоси аслии шеъри муосир намедонанд ва аз ин ру мафхуми шеъри нави муосир бар санчишхои вожагонй ва мухгавои гагйир кардаасг. Дар ин миён газалхои нави муосир дар шаклхои кухан низ низ падид омадаасг.

Анвоъи шеъри навро мегавон ба се дасгаи куллй гаксим кард:

шеъри нимой, сапед, мавчи нав.

1. Шеъри нимои: вазни арузй дорад, аммо чои кофияхо мушахас несг.

2. Сапед: харчанд охангин асг, аммо вазни арузй надорад ва чои кофияхо дар он мушаххас несг.

3. Мавчи нав: на кофия дорад ва на вазни арузй ва фарки он бо наср дар гахайюл асг.

Бо падид омадани шеъри нав, роххои содагаре барои шоироне, ки мехосганд габъозмойй кунанд, боз шуд. Сабкхое, мисли сабки байнобайн ва шеърхои бевазн, дигаре ва хам шеъри мансур ё сапед низ аз хамин раванд сар боло овардаасг.

Бардошгхои ингизой аз шеър ба вучуд омад ва шеъри бевазн роич шуд, ки гаъриф ва марзбандии шаффофи илмй надоранд. Ин гуна шеърхо ба шеъри сапед, озод, хачм, мавчи нав, шеъри гирифгорй ва... марзбандй шудаасг, ки хадду худуди мушаххасеро намегавон ба онхо коил шуд. Шеъри муосир го хадде аз лихози шаклу навъи гуфгории он бо шеъри клоссики форсии дарй мугафовиг асг. Аммо шеъри нав аз назари фарм ва гекник мегавонад монанди шеъри клоссик мавзун бошад, ё набошад. Мегавонад дорои вазни арузии комил бошад ё вазни арузии нокис. Гохе иггифок афтодаасг, ки дар охири мисраъхои аз шеъри нав хамсонихои вожагоне вучуд дорад, ки мешавад онро навъе кофия донисг, аммо исгифода бурдан аз кофия ва ё набурдани он дар шеъри нав озод асг.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.