Научная статья на тему 'ЛИТЕРАТУРНЫЕ ЦЕННОСТИ "МАКОМОТА ХАЗРАТА МАВЛОНО АБДУРРАХМАН ДЖАМИ"-И АБДУЛВОСЕ НИЗАМИ БОХАРЗИ'

ЛИТЕРАТУРНЫЕ ЦЕННОСТИ "МАКОМОТА ХАЗРАТА МАВЛОНО АБДУРРАХМАН ДЖАМИ"-И АБДУЛВОСЕ НИЗАМИ БОХАРЗИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
50
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АБДУЛВОСЕ НИЗАМИ БОХАРЗИ / АБДУРРАХМАН ДЖАМИ / ЛИТЕРАТУРНЫХ ЦЕННОСТЕЙ / ПОЭТ / УЧЕНИК / УЧИТЕЛЬ / ЛИТЕРАТУРНЫХ КРУЖКОВ / ПИСАРЬ / ЛИТЕРАТУРНЫЙ ИСТОЧНИК / ЭКЗЕМПЛЯР / РУКОПИСЬ / НАЦИОНАЛЬНАЯ БИБЛИОТЕКА / СВЕРСТНИКИ / ПРОШЛЫХ / ЛИТЕРАТУРНЫХ МАТЕРИАЛОВ / НАУЧНЫХ МАТЕРИАЛОВ / КРИТИЧЕСКИХ ВЗГЛЯДОВ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Элбоев Вафо Джуракулович

Абдулвосе Низами Бохарзи является одним из хороших и достойных учеников Мавлоно Абдуррахман Джами (1414-1492), который на протяжении 50 лет ему удалось побывать рядом со своим устодом и быть его личным писаром и помощником. Результат этой совместной работой стал подготовкой этой ценнейшей литературным источником. Из этой книгой до настоящей времени сохранились 4 рукописей, который рукописи под номером 2480 и 2481 хранится в городе Ташкенте и рукопись №750 в городе Самарканде Республики Узбекистан и рукопись №1430 в Национальном библиотеке Таджикистана. Эта книга имеет большой литературной ценностей, который в нем встречаем много научных, литературных материалов и литературно-критические взгляды Абдуррахмана Джами поэзией своих сверстников и прошлых поэтов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE APPRECIATE OF LITERATURE "MAQOMOTA HAZRATA MAVLONO ABDURAHMONI JOMI"-I ABDULVOSE NIZOMI BOKHARZI

Abdulvose Nizami Bokharzi is one of the well and decent reader of Mavlono Abdurahman Jomi (1414-1492), who for the past 50 years he managed to visit his removal and was his personal painter and assistant. The result of this joint work was the preparation of this most valuable literary source. From this book to the present time, 4 manuscripts were preserved, which manuscripts at number 2480 and 2481 are stored in Tashkent and Manuscript No. 750 in the city of Samarkand of the Republic of Uzbekistan and Manuscript No. 1430 in the National Library of Tajikistan. This book has been large literary values, which in it, we celebrated many scientific, literary materials and literary-critical views of Abdurrahman's literary views of the poetry of their peers and past poets.

Текст научной работы на тему «ЛИТЕРАТУРНЫЕ ЦЕННОСТИ "МАКОМОТА ХАЗРАТА МАВЛОНО АБДУРРАХМАН ДЖАМИ"-И АБДУЛВОСЕ НИЗАМИ БОХАРЗИ»

and the beginning of the XX century. The works of Kh. Mirzozoda takes an importance place among these researches and he started researches works on the articles about the creation of Siddiqi Ajzi and Ahmad Donish. His books and articles basically dedicated to the research of the history of Tajik literature of XVI-XIX and the beginning of the XX century and general analysis on peculiarities of literary genre and literary circle as well.

Key words: research, literature, monograph, essay, genre, ghasel, literary cirle.

Сведения об авторе:

Худойдодов Аъзам Овлододович, доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддина Айни: тел: (+992) 919328220, E-mail: khudoidodov1959@mail.ru

About the author:

Khudoidodov Azam - Doctor of Philology Sciences, Professor in the Department of Theory and History of Literature, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 919328220, E-mail: khudoidodov1959@mail.ru

АРЗИШДОИ АДАБИИ «МАЦОМОТИ ДАЗРАТИ МАВЛОНО АБДУРРАДМОНИ ЧОМЙ»-И АБДУЛВОСЕЪ НИЗОМИИ БОХАРЗЙ

Элбоев В. Ц.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Мавлоно Камолуддин Абдулвосеъ ан-Низомй ибни Мавлоно Чамолуддин Мутаххар ал-Бохарзй

- яке аз нависандагону адибони хушзавк ва шогирди арзандаи Мавлоно Абдуррахмони Чомй (14141492) мебошад, ки беш аз 50-сол камоли хамрох будан ва хамнишинй доштан бо у насибаш гаштааст. Хрсили ин 50-соли хдмрох, будан, дар махфилхои адабй ва хунарй ва масъулияти котибй доштан бо ин устоди бузурги адабиёт - Мавлоно Абдуррахмони Чомй иншои китоби пурарзиш ва сарчашмаи мухими адабй «Макомоти Хазрати Мавлоно Абдуррахмони Чомй» мебошад, ки аз ин китоб то хол 4 нусхаи дастнавис тахти ракамхои 2480 ва 2481 дар шахри Тошканд ва раками 750, дар шахри Самарканди Чумхурии Узбекистон ва нусхаи 1430 дар Китобхонаи миллии Чумхурии Точикистон нигахдорй мешаванд.

Хануз, дар рузномаи собики «Маориф ва маданият», аз 18-март то 27 апрели соли 1972, дар тахияи донишмандони точик Абдунабй Сатторов ва Султон Вохидов порахои пароканда аз китоби «Макомоти Х,азрати Мавлоно Абдуррахмони Чомй» ба чоп расида буд. Ва соли 1371 хичрй (1992 мелодй) аз чониби донишманди афгонистонй Начиб Мойили Хиравй (писари шоири бузурги Афгонистон Мойили Хиравй) дар асоси нусхахои ракамхои 2480, 2481-и шахри Тошканд ва нусхаи раками 750-и шахри Самарканди Чумхурии Узбекистон бо мукаддима ва тасхеху мукобала ва тавзехоти муфассал китоби боарзиши «Макомоти Чомй». - Техрон: Интишороти «Най», 1371 хичрй.

- 400 сахифа нашр гардид.

Бахшида ба чашни 600-солагии шоири бузург ва орифи баландмаком Абдуррахмони Чомй масъалаи тахияи нусхаи раками 1430-и Китобхонаи миллии Чумхурии Точикистон ба миён омад, ки бо пешниходи Академияи илмхои Чумхурии Точиткистон ва Китобхонаи миллй ин вазифаи бомасъулият ба души инчониб вогузор шуд ва инак, нашри тоза бо макаддимаву тасхех ва тавзехот аз чониби нашриёти «Дониш», дар хачми 284 сахифа пешкаши хонандагон ва дустдорони шеъру шахсияти Мавлоно Абдуррахмони Чомй гардид. Китоби «Макомоти Х,азрати Мавлоно Абдуррахмони Чомй»-и Абдулвосеъ Низомии Бохарзй яке аз сарчашмахои боарзиши адабй, илмй, таърихй ва мазхабй мебошад, ки оид ба инкишофи ин сохахо дар асри ХУ-и мелодй маводи фаровон медихад.

Камолиддин Абдулвосеъ Низомии Бохарзй асари мазкурро соли 898-и хичрй (1492) ба анчом расонидааст ва дар он зиндагонии Чомй, макоми ишшлкардаи у дар хаёти илмй, адабй ва сиёсй инъикос ёфтааст. Абдулвосеъ Низомии Бохарзй пеш аз хама дар симои Абдуррахмони Чомии бузург рохбари муваффаки дарвешхои Хиротро дида, фаъолияти адабии уро дар чараёни накшбандия, шиносоии у бо Хоча Ахрори Валй ва рохбари вакти Хироти Темуриён Султон Хусайни Бойкаро нишон додааст. Дар ин асар, инчунин сафархои Чомй ба Самарканд, Багдод, Макка, Табрез ва дигар шахрхо шарху бозгуй шудаанд.

Китобати нусхаи 1430 соли 1240 хичрй (1824 мелодй) бо хати настаълики хоно дар когази зардчаи самаркандй дар Бухоро анчом пазируфта, муковааш чарми сурхи намногири семухрадор

буд^ инчунин зaнчиpa дoрaд Ba шeрoзaи мyкoвa aз чaрми кирмизй aCT. Нoми кагиб нoмaълyм бyдa, дaр BapaKH 1A шapxxoи чудогота Ba мухри Мyxaммaд Xycarä дидa мeшaвaд. Xaчмaш 1S х 2S cм. Ba xaчми мaтн бидуни хошия 8,S х 16,S cм. aCT Ba дap xap руи BapaK 19 caтp нaвиштaчаг oмaдaacт.

Ин китoб мaълyмoти дaкик, apзишмaнд Ba caнчидaшyдapo дap бopaи рузгор Ba ocopи Ч,омй дap бap гиpифтaacт, чунки xaмa мaвoди oвapдaшyдa aз нaкдy нaзapи худи Aбдyppaxмoни Ч,омй гyзaштa, тacдик гapдидaacт Ba ин китоб apзиши «зиндaгинoмaи хyднaвишт»-po дopaд. Мyaллифи китoб дap чое мeнaвиcaд, ки китoбpo «flap мaчлиcи фaйзбaхши oн Xaзpaт» киpoaт кapдaм Ba «чун киpoaти oн китoби хaйpaнчoм бa xaдди итмoм Ba дapaчaи ихтитoм pacид», aз «oн X,aзpaт илтимocи хaккy иалох» нaмyдaм, «фapмyд, ки нoми мopo, ки бaд-oн дacтyp бap caхифaи иcтиклoл шкш бacтaй, хaк мeбoяд тамуд» [1, c.205-206], Ba мyaллифи китoб aз руйи фapмyдaи ycтoдaш aмaл гард^ acapaшpo иcлoх нaмyдaacт.

Китoби «Мaкoмаги X,aзpaти Мaвлoнo Aбдyppaхмoни Ч,омй»-и Aбдyлвoceъ Низoмии Бoхapзй aз зикри мaкoми фaвкyлoдa бузурги Ч,омй дap илму aдaб, иpфoн Ba чoмeaи зaмoнaш oFoз гардид^ дap oн cилcилaи нacaби y, зoдгoх, вaчxи тaхaллyc, тaхcил дap мaктaбy мaдpacaхoи X^paty Сaмapкaнд, мyбoхиcaвy мyнoзиpaхoи y 6o шapикдapcoн, ycтoдoнy дoнишмaндoни зaмoнaш, такду нaзapи y дap бopaи шaхcиятхoи бузурги зaмoнaш, ocopи онхо Ba пeшгyзaштaгoн (миcли aллoмa Тaфтoзoнй, Чурчонй, Чдлолуддини Дaввoнй, Aлии ^ушчй, Ибни Apaбй, Мaвлoнoзoдaи Хитoй), инчунин пeшвoëни тapикaи нaкшбaндия - Сaъдyддини КoшFapй, Мyхaммaд Бyхopии Нaкшбaнд, хoкимoнy aмиpoни BaK? - Сyлтoн Xycaйни Бoйкapo, Ллишери Нaвoй Ba дигapoн мaвoди фapoвoни бoapзиш мeдихaд.

Aбдyлвoceъ Низoмии Бoхapзй кушиш кapдaacт, ки дap acapaш cимoи вoкeии шaхcияти aдaбй, илмй Ba мaзхaбии Aбдyppaхмoни Ч,омиро «бa ибopaти paвшaн, opй aз pиoяти pacми тaкaллyф» биoфapaд.

Дap китoби «Мякомо™ Xaзpaти Мaвлoнo Aбдyppaхмoни Ч,омй» SSS бaйг (1110 ^cpab) шеър aз эчoдиëги худи Ч,омй бa зaбoни фopcии точикй Ba 16 бaйт шеъри apaбии y oвapдa шyдaacт. Инчунин, aз шoиpoни дигар, aз чyмлa 1 бaйт aз Хoкoнии Шapвoнй, 6 бaйт aз Xoфизи Шepoзй, 30 бaйт aз Мacъyди ^умй, 11 бaйт aз Aмиp Мyзaффapyддини Чдхоншох, ки «Xa^KK» тaхaллyc дopaд, 9 бaйт aз Пиpбyдoк (шoхзoдaи Темурй) Ba нихoят 78 бaйт aз эчoдиëги худи мyaллифи китoб oвapдa шyдaacт.

Дap дoхили китoб мyaллифи oн 6o oвapдaни бaйтхoи чудогош ^ap хaчми 1 ё 2 бaйт) aз шoиpoни бузурги aдaбиëги к^шкии фopcии точикй, бa миcли Чдлолуддини Бaлхй, Фapидyддини Aттop, Сaнoии Faзнaвй, Хoкoнии Шapвoнй, Xoфизи Шepoзй, Кaмoли Xyчaндй, Ллишери Нaвoй, Aвхaдии МapoFaй иктифo кapдaacт, ки дap мaънихoи мyхтaлифи шеъри онхо Ч,омй чaвoб гyфтaacт.

Фapзaнди Aбдyppaхмoни Ч,омй Зиёуддини Юcyф низ шeъpхo эчод кapдaacт, ки тo хoлo дap ин бoбaт тaхкикoтe cypaт нaгиpифтa Ba nopaxoe aз aшъopи y дap хaмин китoб oмaдaacт, aз чyмлa: Нaмeдoнaм касе аз нaслu штн, Ku 6omaà аз xaтoву сщв oзoд. Манам oн шoyбoзu oлaмu цудс, Ku дap сайдам xamo xjapms нaяфтoд. [1, 2, c. 52, с.59] Ё:

Касамам на шoupuст, ku вaщoдu табш ман, Сoyuбцupoнu apœu may^u^u yap фан аст. [1, в. 12, с. 29]

Ч,aвoби Ч,омй бa Faзaли aBBara дeвoни Xoфизи Шерозй: «Ano, ё a^xacco^, aA^ кaъcaн Ba нoвилxo», ки ce чaвoб дopaд Ba 1-то дap дeвoни дуюм «Bocитaт-yл-икд» Ba 2-то дap дeвoни ceюм «Хoтимaт-yл-xaëг» oмaдaacт Ba Ч,омй дap китоби «Мякомо™ Xaзpaти Мaвлoнo Aбдyppaxмoни Ч,омй» aз шoиpoни xaкзaи aдaбии X^parn acpи ХУ, ки чaвoб бa Faзaли Xoфиз гyфтaaнд, бa нaзapи тaнкидй нигерист^ шeвaи бaëни Мaвлoнo Фacexиддин Ba дигapoнpo иcлox нaмyдaacт. As чyмлa:

«Ba aз oн чи ин фaкиp мyнocиби oн мyшoxидa нaмyд, cypaти xoли Мaвлoнo Фacex буд, aз aфoзили yлaмoи вилoяти Хoф, ки бaъд aз тaxaллй бa xyллaи aнвoи улум Ba фaзoил дap кaмoли фacoxaтy cyхaнвapй Сaлмoни зaмoн мeнaмyд, бaъд aз мурочшти oн Xaзpaт (Чамй) aз caфapи мyбopaки Xичoз Ba нузули ичлол дap мaдинaи Xиpoт 6о вyчyди он ки мyддaти умр бa xaдди caд pacидa буд..., бa мaчлиcи шapиф pacoнидaнд. Ba y мeхocт, ки бa тaкpиби он мaтлae, ки дap yнфyвoни шубоб дap бapoбapи Xo4a Xoфиз гyфтa буд, xacби хол гapдoнaд, тaмxиди мyкaддaмаг бap ин вaчx нaмyд, ки Xoфизи Шерозй мaтлaъe дopaд, ки: Ano, ё айюцастцй, aàup каъсан ва нoвuщo,

Ки ишц осон намуд аввал, вале афтод мушкилуо.

Maвлoнo Фacex бaëн дoшт, ки: миëни xap ду миcpoъ зиëдa мyнocибaтe нecт. Х^от (Ч,oмй) фapмyдaнд, ки мyнocибaти oн зoxиp acт. Чй шapoбpo xa^rara мушкилст мeдopaд Ba бoз гуфт, ки шyмo низ шapaфи чaвoби oн apзoнй дoштaeд, ки: Насиму с-субуи зур мини рабби нацид ва цаблиуо, Ки б)йи дрст меояд аз он покиза манзилуо. Пас, матлаи газали худ арз кард бар ин вац'у, ки: Ало ацбал ила арзин биуо лайли ва цаблиуо, Чу васли Каъба дарёби, чи бок аз цатъи манзилуо.

Ba anx,aK дap acнoи x^ чyмxypи фузого, ки дap oн Max,an ^з^ бyдaнд, бap тapтиби cyхaни y тооччуби биcëp там^он^» [2, c.216]. Ba хомин гута aфкopи тонкиди aдaбии Чрмй дap ин китоб зиëд acn

Aз шoxзoдaгoни Тeмypй чонд тон бо шeъpy шoиpй мошгул будонд, ки нaмyнaxoe aß aшъopи orap, оз чумло Султан Xycaйни Бoйкapo, Myзaффapyддин Чaxoншoxи Хдкикй, Пиpбyдoк Ba дигapoн дap хомин китoб oвapдa шудоонд. Дap китоб чaвoбияxoи Сyлтoн Xycaйни Бoйкapo бо Faзaлxoи Ярми дap caxифaxoи гушгун бо нaзap мepacaнд.

Бaxce, ки дap aтpoфи як шeъpи Чрмй дap вокти caфapи дувуми oн кac бо Сaмapкaнд Ba шбудони эшoн дap Х^от cap зaдacт, як дaлeли нокду нaзapи мapдyм бо шeъpи шoиp acт, ки y дap Сaмapкaнд иcтoдa, бо orao чaвoби мyнocиб гyфтaacт. Aбдyлвoceъ Низoмии Бoхapзй дap ин 6opo чунин гyфтaacт: «Ba дap зaмoнe, ки бо 4Mxara зиëpaти хoчaи бyзypг Бaxoyлxaк Воддин pyxyллoxa pyxa pyи тaвaччyx бо тapaфи Сaмapкaнд ниxoдaнд, бaъзe оз cитaмзapифoни ^pot, ки чун pyзгop capи кинaдopивy oшyфтaкopй дoштaнд, фypcaт ëфтa, ин шeъpи чодиди эшoнpo, ки: Maй xypy pyи шку бин, ки моющ: такутанд,

Собт дap дaфтapи aъмoли ту бex з-ин омоте. [2, c.16], биззapypa бо СoFapии шoиp, ки оз pиoяти шapoити xaзмy эxтиëг opй буд, дошд кapдa, зoxиp гapдoнидaнд, тo бaъзe оз фyкaxoи зaмoн paкaми кyфp дap oн кошидонд. Ba фок^ оз чумлои мyнтacибoни oн Xaзpaт бо якбopaгй 6o pare тaъappyз бо мyopизa Ba мyдoфиa бapaнгeхт Ba дap мyкoбилaи oн фaтвo бо токмили ин cypaт, ки чун зидди дoнишмaнди opиф, ки oлим acт, бо мycтaлexсти cyфияи мyвaxxaдa ин бойт гуяд, шapъaн бо мyчappaди ин шeъp xy^ бо кyфpи у тaвoн кapд? Бо шapaфи чaвoби Шяйх Сaдpyддини Рaвocй, Maвлoнo Кaмoлyддин Шяйх Xycaйни Нaкaвй Ba Maвлoнo Шяйх Чaлoлyддин Нeъмaтyллoxи Сaмapкaндй, ки оз очолои apбoби ихтиëp будонд, oбpyи эшoн биpeхт. Ba чун ин xo6op дap хитгаи фиpдaвcoйини Сaмapкaнд бо caмъи шapифи oн X,aзpaт (яъда Ч,oмй) pacид, xстифи Faйб оз зaбoни мyбopaки эшoн Faзaлe дap oн 6o6 муштомил 6op xa^Kara 40bo6 бо гуши xyши ocxo6 pacoнид, ки: Зад шайхи шаур таъна бар асрори аули дил, Алмаръу лоязола аддван лимо цауил. Такфир кард пири мугонрову гар барад, Бре зи куфри y, шавад аз дини худ хицил. Маузар ба хуни аули сафо мезанад рацам, Ин руцъа бар цауолати y бас бувад сицил. Соци биё, ки зикри кудурат кудурат аст, То уаст фаул, бодаи софи зи каф мауил. Он цоми май биёр, ки аз лавуи эътибор, Созад губори уастиимавууммузмауил. [2, с.99-100],

Ин шeъpи чaвoбияи Maвлoнo ^мй, ки оз 5 бойт ибopaт aCT, дap мочмуи ocopи му^^ш^ои шoиp бо нaзap нaмepacaд Ba capчaшмaи ин шeъp xaмин китоби «Maкoмoти Xaзpaти Maвлoнo Aбдyppaxмoни ^мй» мeбoшaд.

Нукгаи дигap мaвpиди тaзaккyp acт, ки мapcияи пypcyзи Aлишepи Нaвoй дap мapги Maвлoнo Ярми, ки оз 70 бойт (140 миcpaъ) ибopaт aCT, бopи aBBan дap шокли дacгхaт дap китоби «Maкoмoти X,aзpaти Maвлoнo Aбдyppaxмoни ^мй» oмaдa, боъдон дap тapкиби «Дeвoни фopcй»-и у чoй гиpифтaacт, ки мотни мapcияи дap китoби «Maкoмoти Xaзpaти Maвлoнo Aбдyppaxмoни Ч,oмй» oмaдa ниcбaт бо oн ки дap «Дeвoни фopcй»-и Aлишepи Нaвoй oмaдaacт, бapтapй дopaд, чунки бaъзe бaйтxoи мapcия дap «Дeвoн» nacy теш oмaдaaнд, ки оз нигoxи тaнocyби кaлoм нoдypycт ^тузин шудоонд.

Myaллифи китoб Aбдyлвoceъ Низoмии Бoхapзй дap caxифaxoи гyнoгyн оз нигoxи то^бата жaнpxo aнвoи шeъpиpo бо xaм oмeхтaacт, ки бо тapтиб нoмгyзopии aнвoи одобй xany дap acpи ХУ

ба низоми имрузии адабиёгшиносй албатта мувофикат надошт, ки баъзан рубоиро китъа мегуяд ва як байтро рубой меномад ва гайра, аз чумла:

Халканд муттафик, ки чу Ч,омй касе надид,

Дар хашсаде, ки муддати даври камол буд. [2, с.9], ки ин як байтро Бохарзй рубой номидааст. Ва дар чои дигар, чахор мисраь шеьрро байт меномад:

Мири бузург, он к-аз шараф, дорад салотин дар канаф,

Борони цудаш уар тараф, Шарцову Fарбо рехта.

Мулки фазилат они у, нузли бацо дар хони у,

Файзи ризо бар хони у, Эзид таъоло рехта. [2, с. 13]

Чун дар асрхои миёна меъёрхои имрузаи адабиётшиносй, ки мо дар чо ба чо гузории анвои адабй истифода мекунем, мавриди истифода карор надоштанд, метавон то чое андешахои адбибони асримиёнагиро низ кобили кабул донист.

Дар китоб муаллифи он барои баёни афкори худ ва нишон додани мархилахои мухталифи рузгор, омол ва орои Абдуррахмони Ч,омй аз оят ва хадисхои зиёд истифода кардааст. Ба як маьнй, Абдулвосеъ Низомии Бохарзй дар мавриде, ки аз назму насри Ч,омй сухан мегуяд, ба шеваи баёни зебои у чунин таькид намудааст: «Аз чавохири назми у садафи чахони пурдур симин ва аз лолии насри у атласи афлокро зебу тазйин, таснифоти у дар чомеи улум бехад ва дар хар тасниф хазоини маьонй беадад:

Чу мизони табъаш шавад гангцсанц,

Бувад як тарозуи у пану ганц.

Газалхои лутфомези у шурангез ва абёти шурангези у лутфомез, ки бисёр солхо Хак субхона таъоло сояи иршоди эшонро бардавом ва дар ин айём давлати чунон сохибдавлатеро мустадом дорад» [2, с.96]

Хулоса, матни китоби «Макомоти Хазрати Мавлоно Абдуррахмони Ч,омй»-и Абдулвосеъ Низомии Бохарзй, аз асархои машхурест, ки дар он рочеъ ба масъалахои адабй ва эстетикии Мавлоно Ч,оми маводи зиёди омузишй ва тахкикй оварда шудааст, ки то кунун аз арзиши баланди илмй бархурдоранд. Мавлоно Ч,омй андешахои зиёди адабй баён доштааст, ки дар замони дар хает буданаш рочеъ ба хусну кубхи ашьори хамзамононаш шогирди у Абдулвосеъ Низомии Бохарзй дар ин китоб чамьоварй кардааст.

АДАБИЁТ

1. Абдулвосеъ Низомии Бохарзй. Макомоти Хазрати Мавлоно Абдуррахмони Ч,омй. Дастнависи нусхаи 1430-и Китобхонаи миллии Точикистон.

2. Абдулвосеъ Низомии Бохарзй. Макомоти Хазрати Мавлоно Абдуррахмони Ч,омй. Тахия ва тавзехи матн аз Вафо Элбоев.-Душанбе: «Дониш», 2014.-284 с.

3. Абдулвосеъ Низомии Бохарзй. Макомоти Ч,омй. Тахия ва тавзехи Начиб Моили Хиравй.-Техрон: «Най», 1371-и хичрй (1992-и мелодй),(ба хати арабй).

4. Абдунабй Сатторов, Султон Вохидов. Намунахо аз китоби Макомоти Мавлоно Абдуррахмони Ч,омй. //Маориф ва маданият, 18-март то 27 апрели соли 1972.

ЛИТЕРАТУРНЫЕ ЦЕННОСТИ «МАКОМОТА ХАЗРАТА МАВЛОНО АБДУРРАХМАН ДЖАМИ»-И АБДУЛВОСЕ НИЗАМИ БОХАРЗИ

Абдулвосе Низами Бохарзи является одним из хороших и достойных учеников Мавлоно Абдуррахман Джами (1414-1492), который на протяжении 50 лет ему удалось побывать рядом со своим устодом и быть его личным писаром и помощником. Результат этой совместной работой стал подготовкой этой ценнейшей литературным источником. Из этой книгой до настоящей времени сохранились 4 рукописей, который рукописи под номером 2480 и 2481 хранится в городе Ташкенте и рукопись №750 в городе Самарканде Республики Узбекистан и рукопись №1430 в Национальном библиотеке Таджикистана. Эта книга имеет большой литературной ценностей, который в нем встречаем много научных, литературных материалов и литературно-критические взгляды Абдуррахмана Джами поэзией своих сверстников и прошлых поэтов.

Ключевые слова: Абдулвосе Низами Бохарзи, Абдуррахман Джами, литературных ценностей, поэт, ученик, учитель, литературных кружков, писарь, литературный источник, экземпляр, рукопись, Национальная библиотека, сверстники, прошлых, литературных материалов, научных материалов, критических взглядов.

THE APPRECIATE OF LITERATURE «MAQOMOTA HAZRATA MAVLONO ABDURAHMONI JOMI»-I ABDULVOSE NIZOMI BOKHARZI

Abdulvose Nizami Bokharzi is one of the well and decent reader ofMavlono Abdurahman Jomi (14141492), who for the past 50 years he managed to visit his removal and was his personal painter and assistant. The result of this joint work was the preparation of this most valuable literary source. From this book to the present time, 4 manuscripts were preserved, which manuscripts at number 2480 and 2481 are stored in Tashkent and Manuscript No. 750 in the city of Samarkand of the Republic of Uzbekistan and Manuscript No. 1430 in the National Library of Tajikistan. This book has been large literary values, which in it, we celebrated many scientific, literary materials and literary-critical views of Abdurrahman's literary views of the poetry of their peers andpast poets.

Keywords: Abdulvose Nizami Bokharzi, Abdurrahman Jami, literary values, poet, reader, teacher, literary circles, clerk, literary source, copy, manuscript, national library, peers, past, literary materials, scientific materials, critical views.

Сведения об авторе:

Элбоев Вафо Джуракулович, доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддина Айни: тел: (+992) 935314408; E-mail: Vafo_1965@mail.ru

About the author:

Elboev Vafo Juraqulovich, Doctor of Philology Sciences, Professor in the Department of Theory and History of Literature, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 935314408; E-mail: vafo_1965@mail.ru

МАСЪАЛА^ОИ ТАЗДЩИ ЖАНРИ СУРУД Цосимов С.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Гирдоварии матнхои фолклории мардуми точик аз минтакахои гуногуни Осиёи Миёна асосан аз солхои бисти аср ХХ огоз гардида, то имруз идома дорад. Дар тули кариб сад сол дар натичаи захмати зиёд аз байни мардум намунахои кариб хамаи жанрхои фолклорй сабт шуд. Тамоми матнхои аз чониби мухаккикон сабтшуда дар Шуъбаи фолклори бойгонии ФФТ (Фонди фолклори точик), ки холо «Ганчинаи фолклори точик»-и ба номи академик Р.Амонов аст, дар Институти забон ва адабиёти ба номи Рудакии АМИ Ч,Т нигахдорй мешаванд.

Бархе аз маводи фолклорие, ки аз чониби мардумшиносон сабт шудааст, дар бойгонии Шуъбаи этнографияи Институти таърих, бостоншиносй ва этнографияи ба номи Ахмади Дониши АМИ Ч,Т хифз мегардад. Хамчунин, дар факултетхои филологияи донишгоххои Точикистон ва бойгонии баъзе фолклоршиносон ва мардумшиносон матнхое мавчуд аст, ки дар бораи теъдод ва коркарди онхо то ба имруз маълумоти муфассал чоп нашудааст. Факат аз ишорати баъзе фолклоршиносон ва мардумшиносон медонем, ки дар дасти мухаккикон намунахои маводи фолклорй мавчуд аст.

Дар байни ин мавод матни сурудхои халкй мавкеи хосро доро буда, то имруз ба гайр аз навиштахои Р.Амонов, В.Асрорй, Б.Шермухамадов, Н.Нурчонов, Н.Шакармамадов, Д.Обидов, Р.Ахмадов, Р.Рахмонй ва ишорахои фолклоршиносони дигар тахкики ин жанр ба таври бояду шояд дар шакли рисолаи чудогона карор нагирифтааст [1; 2; 3; 7; 13; 18; 20].

Хол он ки суруд яке аз жанрхои махсуси фолклорй буда, аз замонхои кадим дар байни мардум шухрат дорад. Он нишотбахши тамоми расму оинхои шодмонии мардум мебошад. Агарчи дар бораи ин жанр аз сарчашмахои кадими хаттй ва тасвирхои пеш аз мелод маълумот расидааст, мо дар ин макола дар бораи онхо сухан нахохем гуфт. Дар ин чо факат ба таври куллй ишорат хохем кард, ки кадом масъалахои жанри суруд дар оянда бояд тахкик шавад.

Масъала ин аст, ки аз солхои бистум то имруз, яъне дар тули кариб сад соли гирдоварии матнхои фолклорй оид ба сурудхои халкии точикй корхои ба анчомрасида тахкики муфассал нашудаанд. Аз ин чихат, масъалаи тахкики суруд, он жанре, ки бо овоз сароида мешавад,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.