Научная статья на тему 'ВЗГЛЯД НА ПОНЯТИЯ "ТЕРМИН" И "ТЕРМИНОЛОГИЯ" В ЛИНГВИСТИКЕ'

ВЗГЛЯД НА ПОНЯТИЯ "ТЕРМИН" И "ТЕРМИНОЛОГИЯ" В ЛИНГВИСТИКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
209
76
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОНЯТИЕ / ТЕРМИНОЛОГИЯ / ЛИНГВИСТИКА / ЯЗЫК / СЛОВО / КОМПОЗИЦИЯ / КОНСТРУКЦИЯ / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / ИНТЕРПРЕТАЦИЯ / ИССЛЕДОВАНИЕ / ПРОБЛЕМА / СИСТЕМА / АНАЛИЗ / ЗНАЧЕНИЕ / ЛЕКСИКОГРАФИЯ / СТИЛИСТИКА / ФОНЕТИКА / ГРАММАТИКА / СЛОЖНОЕ СЛОВООБРАЗОВАНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хасанова Мухарама Исановна

В этой статье рассматриваются понятия «термин» и «терминология» в лингвистике. Следует отметить, что система терминологии современной медицины имеет ряд особенностей, которые можно выделить в терминах семантических связей, продуктивных словообразовательных моделей, их функционирования в различных подсистемах языков мира. В своей статье автор акцентирует внимание на всех нерешенных вопросах терминологии и терминологии, что также анализируется на основе полученных материалов. Следовательно, актуальные вопросы являются одними из ключевых в лингвистике и все еще нуждаются в глубоком исследовании.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A VIEW TO THE CONCEPTS OF "TERM" AND "TERMINOLOGY" IN LINGUISTICS

This article deals with the concepts of «term» and «terminology» in linguistics. It should be noted that the terminology system of modern medicine has a number of features that can be distinguished in terms of semantic links, productive word-formation models, and their functioning in various subsystems of the world's languages. In his article, the author focuses on all unresolved issues of terminology and terminology, which is also analyzed on the basis of the materials received. Consequently, topical issues are among the key ones in linguistics and still need in-depth research

Текст научной работы на тему «ВЗГЛЯД НА ПОНЯТИЯ "ТЕРМИН" И "ТЕРМИНОЛОГИЯ" В ЛИНГВИСТИКЕ»

инфинитив, форма, исследование, определение формы, структура, учебное наклонение, категория наклонение, грамматическая степень, изъявительное наклонение, структура предложения, предложение.

GRAMMATICAL CATEGORY OF MOOD IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

This article discusses the grammatical categories of the mood in Tajik and English. Researchers also consider the speaker not only as an inactive subject who uses language, but also as a creator. Language as a means of communication reflects not only the task of communication, but also the interaction of people through various factors of speech and behavior. One such method is to express the opinion of the speaker. The speaker expresses his thoughts to the listener in various forms, including the grammar of the language.

The author of the article points out that mood is a form of the verb and is aimed at how the speaker evaluates the action in relation to the truth. It plays an important role in mastering the grammar of the English language. There are three types of moods in English. the Imperative Mood), (the Subjunctive / Oblique /Indirect Mood).

In addition, the category of mood is one of the most difficult issues in the structure of modern English. Nevertheless, the ability to use syllables correctly in the grammatical expressions of the languages in question is one of the most important issues for users.

The main problem with the use of moods is their misuse, including in different forms and times. Therefore, in order to identify the existing problems, as noted, the main purpose of our study is to identify its priorities in the structure of the English and Tajik languages.

Keywords: Grammar category of mood, mood in Tajik, mood in English, subjunctive mood, conditional mood, mood, infinitive, form, research, shape definition, structure, learning mood, category of mood, grammatical degree, indicative mood, sentence structure, propose.

Сведения об авторе:

Махсудинов Рамазон Исмоналиевич - аспирант кафедры языкознания и сравнительной типологии Кулябского Государственного Университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360, РТ, г.Куляб, ул. С.Сафарова 16. Тел: (+992) 985577117

About the author:

Mahsudinov Ramazon Ismonalievich - the postgraduate of the chair of Linguistics and Comparative Typology of the Kulob State University named after Abuabdulloch Rudaki. Address: 735360, RT, Kulob, andS.Safarov St.-16. Phone: (+992) 985577117

НИГОХЕ БА МАФХУМИ «ИСТИЛОХ» ВА «ИСТИЛО^ШИНОСЙ»

дАр илми забоншиносй

Хасанова М.И.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Низоми истилохоти тибби муосир дорои як катор вижагихои махсусе мебошад, ки онхоро аз лихози робитахои маъной, грамматикй, колабхои сермахсули калимасозй, амалкарди онхо дар зернизомхои гуногуни забонхои дунё метавон ошкор намуд. Маврид ба зикр асг, ки истилохоти тиббй аз низомхои истилохотии илмхои дигар бо чи тафовут мекунад, кабл аз хама, муайянсозй, тасвир ва мукоисаи минбаъдаи ченакхои асосии системавию муайяннамоии онро бо низомхои истилохоти сохахои дигар таквият бахшид, то оне ки тамоми падидахои он ошкор гардад, такозо менамояд.

Мухим будани пажухиши мазкур аз ахамияти амалй-назариявии тахкики масъалахои истилохот дар раванди тахаввулоти омории он иборат аст.

Истилоххо дар забон дар таркиби истилохоти мукарраргардида мавчудият доранд. Истилохшиносй, хамчун низоми истилоххои илмй-техникй, зернизомро дар дохили низоми умумии лугавии дилхох забон ба тартиб медарорад. Ба андешаи Реформатский А.А.: «Истилохот - ин системам мафхущои илми мазкур мебошад, ки дар ифодаи лугавии дахлдор мустщкам карда шудааст. Агар дар забони умуми (берун аз истилохоти мазкур) вожа мумкин аст сермаъно бошад, бадоираи истилохотимуайян афтода, онякмаъноиро касбмекунад» [10;9].

Забоншинос Виноградов В.В. нигоштааст, ки: «Дар ба вуууд овардан ва таърифи истилох ду цщат, ду нуцтаи назар мавцуд аст: сохтори-забони ва мафхуми, семантики, ки аз инкишофи системаи мафхущои ин ё он илм, ин ё он истехролот, касбу кор вобастаги дорад. Ин хар ду цихат

6a хрм aлaцaмaндaнд ea дap 6apo6apu rn 6o mabpux, aнъaнa;au фap;aнгй-maъpuxй вaбacтaгй дapaнд» [10;9].

Пажухиши xaмapaфaи истилохоти сохахои гyнoгyни илм, мaxcycaн илми тиб, вaзифaи мухими самги омузиши исгилохотии тахлили зaбoншинocй, oмили тaшaккyл Ba тaxaввyли истилохоти oбъeктx,oи алохида бa шyмop мepaвaд. Истилохоти тиббй якe as мяквуъхои калидй Ba мypaккaб махсуб ёфта, дap забонхои мexвapии дунё чолиби тaвaччyx мeбoшaнд, ки мo ин мacoилpo бap пoяи мaвoди бaдacгoмaдa бa pиштaи тахкик кaшидaeм.

Аз ин xarnp, низoми истилохоти тиббй дap зaбoншинocй мaxcycaн дap зaмoни кунунй, бaъди бa дacг oмaдaни исгиклолияти Точикистон Ba макоми дaвлaтй гиpифтaни зaбoни aдaбии хоз^аи точик aктyaлй acг Ba oн вaзифaи кaлoни чaмъиятиpo хам дap мaмлaкaт Ba хам дap мacиpи тaъpиxи исгилохшиносии чахон ма^ах мeнaмoяд.

Тахкикоти ма'фахшуда бa исгилохот, хамчунин шapxи чойгох Ba тaвaччyxи мaxcycи тахлилй дap хуччатхо бa бappacии муносибатхои мacъaлaвй дap исгилохот Ba тapкиби лyFaвии зaбoни алохида пaйгиpи шyдaaнд.

Гyзaштa аз ин, исгилох мaвкeи xyдpo дap тaмoми дaвpy зaмoн гум нaкapдaacт, вaлe oнpo олимон Ba зaбoншинocoни дaвp ба чандин падидахои мaвчyдoти олам тяш6сх додаанд. Ин аз он дapaк мсдихяд, ки олимон Ba истилохшиносон ^rnnoxpo ба жapгoн, фopмyлaxoи pиёзй, пpeдмeт тaшбex мeдoдaнд, ки ин мacъaлa бо aндeшaxoи мyxтaлиф, яънe, дap як мафхуми том бокй монд. Истилох ин вoжaecг, ки ба ин ё он сохаи илму фан кopбacг мeгapдaд.

Дap ин замина мacъaлaи xycycиятxoи coxтopй-мaънoии истилохоти мансуб ба тиб, тapзи ташаккул Ba тaxaввyли бexcoзии aлoмaтxoи маъноии вoжaxo дap истилохот дap poбитa бо вoxиди кoнceптyaлии «тиб» хамчун падида дap истилохоти забони точикй мaвpиди бappacй Kapop мeгapдaд. Мyнocибaти тахлилй ба мacъaлaи лyFaвй-мaънoии фaвкyззикp вoбacтaгй дopaд, чунки xap як исгилох дopoи вaзифaи фонетикии xyдpo дopo мeбoшaд, зepo он дap тapкиби xyд вижaгиxoи oвoиpo касб кapдaacт.

Бояд ёдoвap шуд, ки дap шapoити кунунии илму фан инкишофи исгилохот дap забоншиносии нaвини точик Ba англис дap poбитa бо мaнбaъxoи ташаккул Ba тaxaввyли он py3 то py3 дap такомул мeбoшaд. Мaвpид ба зикp аст, ки тaвcиф Ba пажухиши мaвoди забоншиносй, тaxлили хамачонибаи он дap мexвapи тахкикии исгилох Ba исгилохгузинй Kapop дopaд, зepo он то xaHy3 дap як вoxиди муайян ба тaвpи амику дакик халлу фасли xyдpo пайдо нaкpдaacт, чунки акидаи исгилохшиносони жшин Ba имpyзиён мyxтaлиф аст.

Аз ин xornp, тaxлили xaмaтapaфaи исгилох Ba истилохшиносй аз тapaфи исгилошиносони точик, амсоли C.Нaзapзoдa, М.Cyлтoнoв, C.Ч^oмaтoв, МДocимoвa, К.Бaxpиддинoв xeлo хам ба мaвpид тахкикотхо шудааст. Ба хамин минвoл, ман дap маколаи xyд бap пояи мaвди бaдacтoмaдa исгилохи тибpo дap мукоиса ба забонхои точикй Ba англисй ба pиштaи тахкик кашидаам. Исгилох дap тapкиби лyFaвии забон танхо ба вocитaи дигap истилохоти илму тexникa шомил мeшaвaд, ба ифодаи дигap, истилохот Ha танхо дap тapкиби лyFaвии забон, балки дap тapкиби лyFaвии coxaxoи дигap хам apзи вyчyд дopaнд. Ба хамин Bacraa, ucmrno;om - ш мс^м^м ucmmoyyou co;au мyaйянu фaъaлuят, ucтe;caлaт, дaнuш;a, ku мaцмyau мжсут лyгaвuu бapau бamapmuбдapapй ea тaнзuмu бaшyypaнa бeштap дacтpacбyдapa, mamaKкул медкщд.

Системаи истилохот хамон BaK^ aBHaB тaвлид мeшaвaд, ки ин ё он сохаи илму фан ба кaдpи кофй ташаккул ёфта, нaвapияи xyдpo пайдо намуда, тамоми мафхумхои асосии xyдpo инъикос намояд. Дap мукоиса ба исгилохгузинй, системаи истилохотй ба тaвpи мyшaxxac интиxoбгapдидa, аз тapaфи олимон Ba мyтaфaккиpoни сохаи мapбyтa кабул кapдa шудаасг. Дap чандин мaвpидxo бошад, вoжaxo, ибopa-иcтилoxxoи бoмapoм coxтaшyдa, хамчунин истилоххои аз забони дигap вoмгиpифтaшyдa бapoи баёни амалия Ba нaзapияи тaвcифкyнaндaи сохаи мaзкyp исгифода мeгapдaнд [10, с. 8].

Мaвpиди зикp аст, ки боз як пядидяс бapoи исгилохот xeлo хам умда apзи хастй дopaд. Дap xap як сохаи илм, TCxHrna, сиёсат, хукукшиносй, забоншиносй Ba фaлcaфaвy мантик одатан poбитaxoи байналмилалй вyчyд дopaнд бинoбap ин, ин масъала оид ба xaмдигapфaxмии одамони намояндаи забонхо Ba миллатхои гуногун Ba фaвкyлoдa apзёбй мeгapдaд.

Тapaфи мафхумии низоми исгилохот муносибатхои чoйдoштapo байни исгилоххо дap як дoиpaи мaxcyc инъикос мснямояд.

Калима Ba ё вoжa падидаи асосии забо^о ташкил мсдихянд Ba аз диду нaзapи зaбoнaндyзй yмдaтapин вoxидxoи ифодаи забонианд.

Забоншиноси мaъpyфи aмpикoй Л.Блумфилд _(L.Bloomfield) аз нигохи xyд вoжapo кялимяс мсдоняд, ки аз ду самгаш фocилapo дopo мс6ошяд. У мeнигopaд, ки вoжa cypaти озодссг, ки шомили ду Ba ё чанд cypaти бacтae мeбoшaд, ки дap ягон мaвpид маънои xyдpo гум нaмeкyнaд. Ба ибopaи дигap баён нямосм, исгилох xypдтapин вoxидecт, ки мeтaвoнaд ба танхои мустаъмал гapдaд. У бexтapин намунаи вoжapo калимаи нaвиштopй (имлой) хисобидаасг, 3epo дap xap ду тapaфи он

фосила муроот мегардад [6, с.508].

Забоншиносони дигари амрикой Б.Блоч (B.Bloch) ва Г.Трагер (G.Trager) калимаро шакли озоде медонанд, ки комилан дигар наметавонад ба шаклхои озоди хурдтаре чудо гардад [7, с. 67].

Аз нигохи овозшиносй калима вохиди овоии мураккаб ва серчузъест, ки аз як ё чанд хичо таркиб ёфтааст.

Бояд тазаккур дод, ки вожа ва ё калима дар аксар мавридхо муродифи хамдигаранд, аммо забоншиносон дар рафти пажухишоти худ ба чандин маъно корбаст менамоянд, яъне «вожа воцеияте муцаррадтар ва омтар аз калима аст ва иллати хамин воцеияти омму муцаррад аст, ки дар фархангхри тафсирй ба сурати мадхали мустацил оварда мешавад ва онро як вохиди вожагонй мщсуб мекунанд. Аз тарафи дигар калима вощдест монандтар ва танхртар, ки заруратан наметавонад мавцеъи мадхали мустацилеро дар фархангхо цойгир кунад. Ба ибора дигар дар чщорчуби фархангхо, хар калимае мадхали мустацил аст, вале хар калимае заруратан мадхали мустацил нест. Яъне хар вожае калима аст, аммо хар калимае вожа шуда наметавонад.» [5;509].

Вожа ва ё калима навъхои зехнй (шакли дар зехн мавчуди вожа), айнй (сурати дар айни замон вокеии вожа), гуфторй ё лафзй (тарзи баёну талаффузи вожа) ва навишторй ё китобй (чигунагии тарзи навишти вожа) дорад.

Бояд гуфт, ки истилох калимаи хос, аникраш калимае ба вазифаи хос аст. Вай калимае ё ибораест, ки дар хавзаи амалкарди як илми махсус маънии ба худ хосе дошта, мафхуми муайянеро ба шакли дакик ифода мекунад. Истилох метавонад гохе дар матн маънии истилохии худро аз даст бидихад ва ба сифати калимаи маъмули забон корбаст гардад.

Муаммои истилоху истилохшиносй дар замони кунунй аз масъалахои мухимтарини забоншиносии умумй аст. Хар чанде ки ба таъйину тахкики мафхуми истилох, тахаввулу ташаккули он дар забон рабт дорад, илми забоншиносиро ба сохахои дигари илму маърифат, ба таърихи моддиву маънавии инсоният пайванд менамояд.

Агар ба таъйини фалсафии мафхуми истилох назар афканем, мебинем, ки аз ин нуктаи назар мафхуми истилох ду чихат дорад.

Аввал, асоси таъйину ифодаи фалсафии мафхуми истилохро аломати махсуси он ташкил медихад, яъне ба воситаи истилох дар шакли моддй натичаи тафаккур инъикос меёбад.

Дуюм, истилох хамзамон бо дигар воститахои ифодаву баён дар дарки донишхои нави инсоният мусоидат мекунад.

То кунун байни забоншиносону истилохшиносон ифодаи мушаххас ва дакики мафхуми «истилох» мавчуд нест. Шояд гуногунии тарзи ифодаи мафхуми «истилох» аз ин хотир аст, ки истилох унсури асосй ва маводи зарурияи илмхои гуногун аст. Хар илм мехохад зери ин мафхум нишонахои ба худ хосе, ки аз назари хамин илм муфидтару мухимтаранд, инъикос намояд [7, 135].

Бори нахуст назарияхои истилох дар илми забоншиносй дар ибтидои асри XX ба вучуд омаданд. Масалан: Гринаф (Greenough) ва Киттрич (Kittridge) истилохотро ба формулхои риёзй шабех медонанд, яъне чун истилохот танхо ба максади ифодаи мафхумхои вожа миёни одамон корбаст мегардад, зарурати умуман ба таркиби лугавии забон ворид намудани онхо нест [5; 11, 9, 105].

Э.Жилбер (E.Gilbert) истилохотро ба формулхои риёзиву кимиёвй киёс мекунад [4; 11, 1, 105]. Т. Сейвори (T.Savory) истилохотро ба калимахои мутадовил мукобил мегузорад [4;12, 1, 105].

Забоншинос Л.Олшки назарияи «хироглифият»-и истилохро пешниход мекунад. Мохияти ин назария хамин аст, ки истилох чун аломати комилан бетарафи маъной - «симохои мурда» баррасй гардида, танхо барои ифодаи далелхои аклонй ба кор меравад. Назарияи хамшабехи инро забоншиноси маъруф О.Есперсен ва Ф.Бруно (F.Brunot) чонибдорй кардаанд [5;12, 1, 105].

Ж.Вандриес, Логан Смит (L.Smith) ва дигарон истилохро бо жаргон шабех медиханд [5; 12, 9, 105].

Забоншиноси олмонй АШирмер (A.Shirmer) истилохотро бо калимахои хирфай мукобил мегузорад [5, 13; 9, 105]. Забоншиносон ХЭггербехт (H.Eggerbeht) истилохро бо мафхум ва Ларе Гурмунд (L.Gurmund) ба олати илм монанд мешумориданд. Ба хамин зимнан Ларс Гурмунд истилохро олоти истифодаи илм шуморида, хамзамон зикр менамояд, ки худи таркиби системаи истилохоти хар илми чудогона чавобгуи ниёзхои сохтори дохилии хамин илм аст [5; 14-16, 9, 105].

О.Найбеккен (O.Nybakken) дар мукобили мафхуми «забони адабии ангилисй» (vernacular English), мафхуми «забони фаннии ангилисй»-ро (technical English) пешкаш менамояд. Ба андешаи вай «забони техникии ангилисй» аз «истилохоти техникй» (technical terms) мансуб аст. У чахор вижагии асосии «истилохоти техникй»-и худро пешниход менамояд: 1) ифодаи дакик ва катъй (precise rectrained descriptiveness); 2) самтдорандагй дар сохаи худ ва сохахои дигари вобаста (orientation in its own related areas); 3) худвижагй (spesificity); 4) мутобикат ба меъёрхои забонй (lingvistic correctness) [5;17]

Дap Иттиходи Шypaвии собик аз солхои 20 бунёди комиссиюнхои исгилохшиносй, ки мeбoиcт ба тaxиявy танзими исгилохоти миллй мaшFyл мсшудянд, шypyъ гapдид. Дap Точикисгон бopи aввaл соли 1933 Кумитаи истилохот таъсис дода шуд. Ин идopa Комитет мapкaзии алифбои HaB Ba исгилохшиносй yHBoH дошта, як бакши он комиссияи лyFaт Ba исгилохшиносй номида мсшуд.

Акядсмик В. В. Винoгpaдoв дap acapи xyд мeнaвиcaд, ки «дap coxmaну муайян кapдaнu ucmuno; дy yu;am, ду nymau нaзap аст: coxmopuey зaбaнй ва маф;умй, мaънaй, ku cc6c6u pyrnhu cucmeмu маф^ущт m ё aн uлм, m ё aн co;a ё шуту тшаанд. Ин ;ap ду yu;am ба ;ам aлaцaмaнд буда, moea 6cp m вaбccmcгuu mabpuxй, cнъaнa;ou фap;aнгuвy maъpuxй дapcнд» [10;9].

Дap исгилох мaвчyд будани маънии лyFaвиpo дap айни замон бeштapи исгилохшиносон эш^оф кapдaaнд. Ба яндсшяи чяндс аз забоншиносон маънии истилох дсфинигсияи он асг. Аз ин нукта чунин бapмeoяд, танхо он аломатх,о, ки «mmürnomu дакц^ц u^u» дopaнд, исгилох буда мeтaвoнaнд.

Аммо аз нигохи В.М.Лсйчик чунин тapзи таъйини исгилох, яънс аломати исгилох будани дсфинитсияи хатмии илмй бо сабабхои зepин дypycт Hecr

1. Дap мантик як нaвъи кaзияpo дсфинитсия мсномянд, ки аз чониби чапи муайянкунанда (definiendum - Dfd) Ba тapaфи pocги мyaйяншaвaндa (defmiens - Dfn) ибopaт мс6ошяд. Исгилох бошад танхо Dfd аст, балки тapaфи pocг (Dfn) факат ифoдaгapи маънии он аст, на ифoдaгapи маънии хамаи дсфинитсия асг. Аз ин py, мантикан гуфтани нуктаи зepин дypycт мс6уд, ки ба исгилох танхо ифодаи маънии вaй ё ифодаи мяфхумс, ки исгилох дopaд мyвoфик асг;

2. X,ap як исгилох мeтaвoнaд на танхо як ифодаи маънии xyд, балки чанд тapзи ифодаи маънй дошта бошад, 3epo мяфхумс, ки исгилох ифода мскуняд, гуногунчабха буда, дap нaзapияxoи мyxтaлиф ифодахои мyxтaлифpo ба xyд мeгиpaд;

3. Маънии исгилох ифодаи забонии ягона нaдopaд, аз ин xornp маълум нсст, ки исгилох чи гуна дсфинитсияи талаффузй дopaд;

4. Натанхо исгилох, балки xap кадом калима ё ^opa мeтaвoнaд дсфинитсия дошта бошад ё вaceътapaш ба дсфинитсия вopид гapдaд, аз ин сабаб ин аломати xora истилох жсг;

5. Дap сохахои тaxaccycй мафхумхои зиёдe мaвчyдaнд, ки дсфинитсия нaдopaнд, xapчaнд бо вacoити забонй ифода мeгapдaнд. Исгилохоти зиёдe мaвчyдaнд, ки маънии онхо дap дсфинитсияи лафзй oшкop нашудааст [7;137].

Аз гуфтахои фaвк бapмeoяд, ки чунин тapзи ифодаи мафхуми истилох дaкиктap асг: «ucmuno; -вa;uàu nysaeuecm, ku maKo3ou дeфuнumcuя (cщe;mapcm: uфaдcu щmaнacuбu маънт ucmu^o^po) дapaд» ^aHrae^o, 1977: кяндсляки, 1977).

Дap илми забоншиносй HaxycrnH тaъpифxoи исгилох Ba исгилохшиносй дap oxиpи кapни XIX Ba ибтидои садаи XX ба вyкyъ омад. Истилохшиносони мaъpyфи дaвp Кит^ич Ba Гpинaф иcтилoxpo бо фopмyлaxoи pиёзй тяш6сх мсдихянд. Ба яндсшяи онхо исгилох танхо бapoи ифодаи мафхуми ин ё он сохаи илму тexникa ба кop мeбapaнд. Ба хамин минвoл, махдудияти функсионалии иcтилoxpo ба инобат гиpифтa, истилохшиносони нoмбypдa кайд мскунянд, ки дap тapкиби лyFaвии забон шомил намудаи исгилох дap ягон мaвpид 3apyparn нoгyзacтaниpo ба xyд касб нaкapдaacт. Ин aндeшapo истилохшиносони дигapи он дaвpa Э. Жилбepвa Т. Ceйвopи тaквият баяшида, якс иcтилoxpo ба фopмyлaxoи pиёзивy кимиёвй, дуюмин ба вoжaxoи умумиисгеъмолй монанд мскунянд. Ба акоиди забоншинос Л. Олшки, исгилох мисли иepoглиф як «тамсил ё oбpaзи мypдaвy бeчoнecт», ки танхо бapoи муайян намудани асосхои акдонй кopбacт мeгapдaнд. О. Эcпepcoн Ba Ф. Бpyнo хамин aндeшapo дacтгиpй кapдaaнд. Бяъзс аз донишмандон Ba дacтдaндкopoн, амсоли Вaндpиec Ba Л. Смит, иcтилoxpo бо жapгoн мукоиса намудаанд, забоншиноси олмонй А. Шиpмep бошад, oHpo бо пpoфeccиoнaлизмx,o, яъж вoжaxoи мapбyти касбу кop мутазод шя6сх кapдaacт. Х. Эггepбexт Ba Л. Гapмyнд иcтилoxpo чун як олот ё aбзopи комилан илмй шабохат додаасг. Олими дигap Л. Гapмyнд ишopa мскуняд, ки системаи истилохгузинии xap як илми чудогона хангоми aкидaвy мyxoкимapoнии илмй бapoи муайян намудани тapкиби лyFaвии забони он илм paBoHa мснямояд. Ф. А. Бpoкгayз Ba А. E^poH иcтилoxpo чун як вoжaи мазуте шapx додаанд, ки он вoжa дap тapкиби мухокима бapoи ифодаи як мафхуми томи алохида xизмaт мскуняд. Забоншиноси мaъpyфи англис О. Haйбeккeн 6op зиддй мафхуми «забони умумии англисй» мафхуми «забони тexникии англисй»^ ба кop бypдaacт. У тахти мафхуми «забони тexникии англисй» забони илм, яъж зaбoнepo мeфaxмaд, ки он забон бapoи pacидaн ба хадафхои маясус (ифодаи мазмуну мyндapичa Ba мохияти хамаи он донишхос, ки тaвaccyти илм ом^та шудаанд Ba мeшaвaнд) xидмaт мснямояд. Ин олим ишopa мскуняд, ки забони тexникии англисй чop xycycияти xoc дopaд: ифодаи комилан вoзexи мазмун; махдудиятнокии дoиpaи кopбacти танхо дap ин ё он сохаи муайян Ba ё якчанд сохахои бо хам алокаманди илмй; xyдвижaгй; мутобикат бо мeъёpxoи забони табий (миллй) ошю^ кapдa шудаасг [11;32].

Дap ин мубохисахои илмй дap боби тахкику тaъpиф намудани мохият Ba вaзифaxoи исгилох Д. С. Лотте, В. В. Винoгpaдoв, Г. О. Винoкyp, Н. П. Кузкин, А. А. Рeфopмaтcкий, А. В. Cyпepaнcкaя. А.

Д. Хaютин, В. П. Дaнилeнкo, В. M. Лeйчик, Т. Л. Кaндeлaки, Б. H. Головин, Р. A. Бyдaгoв, M. H. Чepнявcкий, H. A. Бacкaкoв, A. С. Гepд, 3. И. Koмapoвa, В. С. Ky^ara^ Я. A. Климoвитcкий, Г. В. Стеганов, H. A. Слюcapeвa, Л. В. Mopoзoвa вa дш^ олимони шypaвй низ фaъoлoнa ш^гат вapзидa, дap ин мaвзyъ фи^у мyлox,изax,o бaён кapдaaнд.

Дap илми лyFaтшинocй тaъpифи ягoнaи хaмaтapaфaи nyppa вa бapoи хaмaи oмyзaндaгoн мaкбyли мaфхyми «истилох» apзи хaагй нaдopaд. Ин мacoил то хол дap дaвpaи шypaвй тaвaччyхи иагилoхшинocoнpo бa худ чaлб нaмyдa буд. Macana^ Б. H. Головин дap як мaкoлaи худ хaфт нaмyди шapхy тaвзeх,и «иагилoх»-po ёдoвap шуд^ сониян тaмoми он тaъpифхopo бapoи дap онхо бa истилох пaйвacг кapдa шyдaни як кaтop aлoмaт ухусусиятхои бa тaбиaти нуткиву зaбoнии худи истилохи номувофику бeгoнa якe гаси дигap шaдидaн мaвpиди мyнaкид Kapop гиpифтa буд. Дap coли 1977 зaбoншинocй дигapи шypaвй В. П. Дaнилeнкo 19 нaмyди тaъpифи иагилoхpo шapх дoдaacг. Ин зaбoншинoc ишopa мeкyнaд, ки Faйp aз ин тaъpифхo боз якчaнд тaъpифхoи дигape низ мaвчyдaнд, aммo бинoбap мaхдyдияти зapypият y нaтaвoниcгaacт хaмaи oraopo ёдoвap шaвaд. Macaлaн, В. В. Bинoгpaдoв чунин кaйд мeкyнaд, ки хднгоми иагилохсозй вa иcтифoдaи иагилох бa ду хycycият ё чихдти иагилох, ки омили acocии низоми мaфхyмoти coхaхoи мyхтaлифи илм вa иcтeхcoлoт мeбoшaнд, тaвaччyхи чиддй дoдaн зapyp acт. Бa aндeшaи В. В. Bинoгpaдoв ин вижaгихo -хycycиятхoи coхтopивy мaънoии зaбoнй вa мaфхyмй-ceмaнтикии иагилох мeбoшaнд [11;35].

Зaбoншинocи дигapи шypaвй H. П. Кузкин чop нaвъи тaъpифи иcгилoхpo пeшнихoд мeкyнaд: a) иагилох - вoжae, ки вaзифaи дифинитивй (тaфcиpкyнaндaгй)-po ичpo мeкyнaд; б) иагилох - вoжae, ки номи мaфхyмpo ифoдa мeкyнaд; в) иагилох - вoжae, ки мaфхyми мaхcycpo ифoдa мeкyнaд; г) иагилох - кaлимae, ки бaёнгapи мaфхyми вижa мeбoшaд.

В. П. Дaнилeнкo зepи мaфхyми «иcтилoх» вoжaepo дap нaзap дopaд, ки он вoжa хaнгoми иагифoдaшaвй дap ин ё он coхaи мaхcyc дифинитcия, яънe шapхy тaфcиppo тaкoзo мeнaмoяд. Хдмин нyктaи нaзappo a^aprn мyхaккикoни мyocиpи иcтилoхшинoc пaйpaвй кapдa, дифинитивpo хaмчyн мaънoи иагилoх шapх мeдихaнд.

Зaбoншинocи бapчacтa A.Д.Хaютин бace хусусияти acocии иагилoх ишopa нaмyдa, oraopo чунин шapх мeдихaд:

а) якмaънoй, яънe, хap як иагилохи мaнcyби низоми иатилохотии ин ё он илми мyaйян тaнхo як мaънopo ифoдa мeкyнaд;

б) нoвoбaагaгй бa мaтн, яънe, хap KaAape ки иагилох бо мeъёpи якмaънoй мувофик бoшaд, хaмoн кaдap aз кaйдy вoбacтaгй бa мaтн озод мeбoшaд;

в) бeтaфoвyтии уалубиву экcпpeccивй, яънe, иагилох хaнгoми иcтифoдa шyдaнaш бa хaйcи вocитaи зaбoнии ифoдaи мaфхyми илмй мaвкeи aз чихдти уалубй бeтapaфoнapo ишFOл мeкyнaд вa дap мaзмyни худ тaнocyби бaйни мaфхyмy мaънopo инъикос мeкyнaд.

Бa мacъaлaи тaхкикy тaъpифи иагилох олимони зaбoншинocи точик низ тaвaччyх зох^ кapдaaнд. Тaъpифхoи мaфхyми иагилoхpo дap acapхoи илмиву тaълимии як зyмpa мyaллифoни точик бa тaвpи фapoвoн мyшoхидa кapдaн мумкин aаг. Macana^ дap китоби дapcии «Зaбoни aдaбии X0зиpaи точик» чунин тaъpифи иагилох oвapдa шyдaaаг: «Истило: (муродифи арабй-тоцикии вожаи юнонии terminus-уад, уудуд)- вожае, ки уангоми истифода шуданаш дар доираи ин ё он соуаи илм, теxника, маданият ва ё истеусолот як маф^уми муайянро ифода мекунад. Хусусияти аз дама мууимми истило: якмаъной мебошад». Aйнaн хaмин гута тaъpифи иагилох бо aндaкe дигapгyнй дap китоби дш^и дapcй бо номи «^e^marn зaбoни aдaбии точикй» бa нaзap мepacaд: «Истило.: (муродифи арабиву тоуикии калимаи юнонии terminus- уад, уудуд)- калимае мебошад, ки мафуумуои якмаъноисоуауои гуногуни уаёт - илм, истеусолот, санъат ва гайраро ифода мекунад». Чунин тaъpифи мyхтacapи иагилох дap «Энсиклотедияи советии точик» низ oвapдa шyдaaаг: «Истилоу-калима ё иборае, ки аусому падидауо ва мафуумуои илмй, маданй, теxникй ва гайраро ба таври дациц ифода мекунад. Истилоудар тафовут аз калимщои маъмулй тануо як маъно ва уудуди муайяни семантикй дорад».

Myaллифи китоби «Myкaдцимaи зaбoншинocй» M. Hopмaтoв низ дap acaprn худ мохияту вaзифaи иагилoхpo хeлe кутох чунин бaён кapдaaаг: «Истилохрт калимауои максусе мебошанд, ки як маъноро ифода карда (бо ин xусусияши xуд) аз калимщои маъмулй, маxсусан аз калимжои сермаъно фарц мекунанд».

Aммo aз бaйни мyхaккикoни точик тaъpифи aз нyктaи нaзapи илми иагилохшиносии мyocиp ниcбaтaн комилу дypycти иcтилoхpo M. Султон бaён кapдaacт. У дap киcмaти мyкaцдимaвии мoнoгpaфияи худ, ки дap он тaъpихи тaшaккyлёбиииcтилoхoти илмии тoчикиpo тaхкик кapдaacт, мaфхyми иcтилoхpo чунин шapх мeдихaц: »Истилоуот-вожщое мебошанд, ки дар доираи амалкарди як илм мафуумуои мушаxxасро ифода карда, дар якуоягйбо дигар воуидуои забонии бо истилоуот алоцаманд (як) низом (мушаxxас)-и истилоуотиро ташкил медишнд».

Сaбaби acocrnrn тйдойиши чунин тaъpифхoи гуногуни мaфхyми иcтилoхpo олими мaъpyфи иагилохшинос В. M. Лeйчик дap он мeбинaд, ки ин мaфхyммaвзyи тaхкики нa як илм, бaлки чaндин

илмхо, мисли фалсафа, маърифатшиносй, мантик, забоншиносй, семиотика, информатика, истилохшиносй ва дигар илмх,о буда, хар кадоми ин илм хамон аломату хусусиятх,ои истилохро меомузанд, ки дар маърази пажухиши онхо намоён мебошанд [11;39].

Ба хамин минвол, бояд хадс зад, ки истилох ва истилохшиносй дар таркиби лугавии забон барои бою ганй гардонидани он мавкеъи хосаеро касб намудааст. Маколаи ман оид ба ин масъалаи илми забоншиносй бахшида шудааст, ки холо хам ба омузиши амику дакик ниёз дорад ва хатто аз камбудиву хатогихо орй нест. Ба андешаи ман, истилох ин калима ва вожае мебошад, ки ба ин ё он сохаи илму техникаи муайяншуда мансуб аст.

АДАБИЁТ

1. Даниленко, В.П. Лингвистические требования к стандартизируемой терминологии. / В.П. Даниленко // Терминология и норма. О языке терминологических стандартов. - М.: Наука, 1972. -120 с.

2. Даниленко, В.П. О месте научной терминологии в лексической системе языка. / В.П. Даниленко // Вопросы языкознания. - 1976. -№4. - С. 64-71.

3. Джаматов, С.С. Становление и развитие лингвистической терминологии таджикского и английского языков. / С.С. Джаматов. - Д.: Дониш, 2017. - 412 с.

4. Дониш, А. Путешествие из Бухары в Петербург // А. Дониш. Избранные произведения. Изд. 2-е, перераб, и доп. Перевод с тадж. М.Н. Османова и Л.Н. Демидчик. - Д.: Ирфон, 1976. - 280 с.

5. Забони адабии хозираи точик. К.1. - Д.: Ирфон, 1973. - 450с.

6. Камолиддинов Б. Мушкилоти истилох / Б. Камолиддинов// Дах соли Конуни забон. - Д.: Ирфон, 1999. - С.62-64.

7. Камолиддинов, Б. Услубшиносй / Б. Камолиддинов. - Д.: Ирфон, 1983. - 115с.

8. Канделаки, Т. Д. Вопросы моделирования систем значений упорядоченных терминологий / Т. Д. Канделаки // Современные проблемы терминологии в науке и технике. - М., 1969. - С. 3 -319.

9. Канделаки, Т. Д. Терминологическая работа в системе научных учреждений АН СССР / Т. Д. Канделаки // Вопросы языкознания, 1979. - № 5. - С. 123-132.

10. Чуракулов Б.Р., Тахлили сохторй-семантикии истилохоти педагогй дар забонхои гуногуннизом (дар асоси маводи забонхои точикй ва англисй)\\ 10.02.20., автореферат, Душанбе, 2019. - 25 с.

ПДаитова Ш.И. Баъзе масъалахои назариявии илми истилохшиносй. - Душанбе, 2013. - 223 с.

ВЗГЛЯД НА ПОНЯТИЯ «ТЕРМИН» И «ТЕРМИНОЛОГИЯ» В ЛИНГВИСТИКЕ

В этой статье рассматриваются понятия «термин» и «терминология» в лингвистике. Следует отметить, что система терминологии современной медицины имеет ряд особенностей, которые можно выделить в терминах семантических связей, продуктивных словообразовательных моделей, их функционирования в различных подсистемах языков мира. В своей статье автор акцентирует внимание на всех нерешенных вопросах терминологии и терминологии, что также анализируется на основе полученных материалов. Следовательно, актуальные вопросы являются одними из ключевых в лингвистике и все еще нуждаются в глубоком исследовании.

Ключевые слова: понятие, терминология, терминология, лингвистика, язык, слово, композиция, конструкция, словообразование, интерпретация, исследование, проблема, система, анализ, значение, лексикография, стилистика, фонетика, грамматика, грамматика, словообразование, сложное словообразование.

A VIEW TO THE CONCEPTS OF «TERM» AND «TERMINOLOGY» IN LINGUISTICS

This article deals with the concepts of «term» and «terminology» in linguistics. It should be noted that the terminology system of modern medicine has a number of features that can be distinguished in terms of semantic links, productive word-formation models, and theirfunctioning in various subsystems of the world's languages. In his article, the author focuses on all unresolved issues of terminology and terminology, which is also analyzed on the basis of the materials received. Consequently, topical issues are among the key ones in linguistics and still need in-depth research.

Keywords: concept, terminology, terminology, linguistics, language, word, composition, construction, word formation, interpretation, research, problem, system, analysis, meaning, lexicography, stylistics, phonetics, grammar, grammar, word formation, complex word formation.

Сведение об авторе:

Хасанова Мухарама Исановна - соискатель кафедрой языкознание и сопоставительной типологии, Таджикского государственного педагогического университета имена Садриддина Айни, Тел. (+992) 900008227E-mail: kozizoda 1997@mail.ru

About the author:

Khasanova Muharama Isanovna - an applicant in the Department of Linguistics and Comparative Typology, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Tel. (+992) 900008227 E-mail: kozizoda1997@mail.ru

ТДУ 809.155+8020:398.9 МАВКЕИ СОМАТИЗМХО ДАР ЗАРБУЛМАСАЛХОИ АНГЛИСЙ ВА ТОЧДКЙ

Мирзоалиева Ш.Э.

Донишкадаи давлатии забонхри Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Лексикаи соматикй (аз юнонй «soma» - «бадан») аз маъмултарин гурухи лексикй дар забон ва яке аз фарохтарин мавзуи пажуиши корхои тахкикотй дар тахкикоти олимону забоншиносонй дохилй ва хоричй ва забоншиносии мукоисавй- таърихй мебошад.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Соматизмхо исмхое мебошанд,ки номи узвхои хайвон ва одамонро ифода мекунанд.Дар зери мафхуми соматизм мафхумеро мефахманд,ки он ифодакунандаи номи узвхои инсон бошад.Ин истилох метавонад дар биология ва тиб ба маънои» чизи марбут ба бадани инсон» истифода шавад ва ба мафхуми «равонй» мухолиф аст.

Дар охири асри XX ва ибтидои асри XXI ,забоншиносон ба омузиши таркиби лексикии соматизмхо диккати бештар додаанд. Ин истилох бори аввал аз тарафи Ф.О.Вакк дар забоншиносй истифода мешавад.Тибки хулосаи у соматизмхо яке аз кабатхои мухими хар як забон буда метавонанд [2, с.23]. Х,амин тавр,аз нимаи дуюми асри XX истилохи «соматизм»дар омузиши калимахое, ки мансуб ба юадани инсон ё хайвон аст,истифода мегардад.Мусаллам аст,ки башарият бо забони модарии худ узвхои баданро амсоли сар,пой,чашм, дил,гуш,даст,руй ва гайраро медонанд ва ба таври фаъол дар забони худ истифода мебаранд.Аз ин чихат соматизмхо дар чамъият барои дарки мафхумхо ва муносибатхо зарур аст,зеро лексикаи соматикй дар хаёти рузмарраи инсон макоми хос дорад.

Соматизмхо дар баробари дар дигар вохидхои забонй истифода шудан,фразеологизмхо ва дар зарбулмасалу маколхо низ ба таври хеле фаровон корбаст мешаванд ва макоми хосеро низ касб намудаанд.Зарбулмасал сухани пандомуз, бохикмат, насихатомез, мучаз, машхуру вирди забонгашта, ки дар нутк хамчун мисол оварда мешавад.А.В.Кунин зарбулмасалхоро хамчун» гуфтахои афористии фишурдашуда бо маънои тахрикдиханда дар шакли колабгирифта» мефхмад [7, с. 300]Дамчунин мавсуф таъкид мекунад, ки «зарбулмасал» Хамчун вохиди фразеологй буда бо маънои лугавии чузхои чудогонаш метавонад иборахои устувор ва озодро ташкил намояд.Бинобар ин Кунин А.В андеша дорад,ки «дар забоншиносй вохидхои фразеологие,ки чузъи асосии онхо калимахои ифодагари номи узвхои бадани инсон мебошанд, фразеологияи соматикй ном доранд»[7, с.3].

Фразеологияи соматикй яке аз кисматхои шавковари фразеология, хамчун кисмати мухими забоншиносй махсуб мешаванд. Перумони фразеология соматй забоншинос Н. Ш. Рахмонова тахти унвони «Вохидхои фразеологии соматй дар забохои точикй ва русй'' тахкикоте анчом додааст. Дар ин рисола муаллиф накш ва мавкеи номхои узви бадани инсонро дар таркибивохидхои фразеологй нишон дода , баъзе хусусиятхои фардии онхоро дар забонхои точикй ва русй мавриди мукоиса карор дода , аз онхо хулосаи дурусти илмй баровардааст [9, с. 22]. Хамин тавр мухакикони дигари точик дар тахкикотхои илмии худ ба истифодаи соматизмхо дар вохидхои фразеологй ва зарбулмасалхои забони точикй таваччух намуда, онро дар мукоиса бо дигар забонхо низ мавриди тахкик карор додаанд. Дар ин чо мо бархе аз зарбулмасалхои англисиро,ки дар дохили худ вожахои соматикй доранд,мавриди тахлил карор дода,онхоро хамзамон бо муодилхояшон дар забони точикй ба таври мукоиса дида мебароем. Дар забони англисй зарбулмасали»^ bird in the hand is worth two in the bush» истифода мешавад ,ки маънои тахтуллафзиаш «Гунчишке дар даст бех аз бозе дар хаво»дар забони точикй муодили он»Шуши накд (ба даст)бех аз дунбаи насия»истифода мешавад. Дар гунаи англисй соматизмй «hand» «даст» истифода шудааст ки ба маънии аслии калима омадааст.Аммо дар муодили точикии он гунахои гуногуни он истифода мегарданд.Яъне дар як чой,агар калимаи «накд» истифода шавад, дар гунаи дигар таркиби «ба даст» корбурд гардидаст.Дар зарбулмасали англисии «A clean hand wants no washing» Дасти тоза ба шустан эхтиёч надорад»омадааст.Муодили ин зарбулмасал дар забони точикй «Аз сухани рост зиён

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.