Научная статья на тему 'О РОЛИ И ЗАДАЧИ ТЕРМИНА В ЯЗЫКЕ'

О РОЛИ И ЗАДАЧИ ТЕРМИНА В ЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
70
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИНГВИСТИКА / ТЕРМИН / ТЕРМИНОЛОГИЯ / ФОНЕТИКА / НЕОДНОЗНАЧНОСТЬ / ОДНОЗНАЧНОСТЬ / СЛОВО И СЛОВОСОЧЕТАНИЕ / ТЕКСТ / ЯЗЫКОВАЯ СИСТЕМА / КОММУНИКАТИВНАЯ ФУНКЦИЯ / ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНАЯ ФУНКЦИЯ / КОГНИТИВНАЯ ФУНКЦИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рахмоналиев Джовидон Худоёрович

В статье рассматриваются ролӣ и задачи, а также особенности термина и терминологии в язҷке и современной лингвистике. Автор отмечает, что изучение и научный анализ термина, способов его создания, способа внесения общеупотребительного слова в структуру термина в современных условиях стало одним из важнейших вопросов современной лингвистики. В ряде лингвистических исследований отмечено, что требования, которые предъявлены к термину, не соответствуют его реальной природе. В этих исследованиях термин определяется как сложная и противоречивая единица языка, которая создается в процессе научного творчества. Термин считается самой быстрорастущей частью лексики, который создается и изменяется по мере развития знаний. Анализ научных источников терминологии показывает, что «термин» определяется по-разному в разных публикациях: как слово; как особое слово; сложный словесный код; код языка; особый термин; специальные объект; символическая единица и т.д. Конечно, такое разнообразие в определении термина порождает ряд сложностей в его общем понимании. Термин выполняет коммуникативную, информационную, интеллектуальную, дидактическую, ориентирующую и познавательную функции. Эти задачи используются в важнейших социальных процессах: предоставление профессиональной информации, сбор и передача знаний, создание текста в различных областях общения и т.д. Терминология конкретной области имеет свои особенности, в контексте которых она различается содержанием понятий и лингвистических особенностей, структурными схемами и различными семантическими отношениями. В современных условиях основной задачей терминологии является определение сущности и характеристики термина, процесса создания новых терминов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT ROLES OF THE TERMS IN THE LANGUAGE

The article examines the role and features of the term and terminology in languages and in modern linguistics. The author notes that the study and scientific analysis of the term, the ways of its creation, the way of introducing a common word into the structure of the term in modern conditions has become one of the most important issues of modern linguistics. A number of linguistic studies have noted that the requirements for the term do not correspond to its real nature. In these studies, the term is defined as a complex and contradictory unit of language that is created in the process of scientific creativity. The term is considered the fastest growing part of the vocabulary, which is created and changed as knowledge develops. Analysis of scientific sources of terminology shows that «term» is defined differently in different publications: as a word; as a special word; complex verbal code; language code; special term; special object; symbolic unit, etc. Of course, such a variety in the definition of the term gives rise to a number of difficulties in its general understanding. The term performs communicative, informational, intellectual, didactic, orienting and cognitive functions. These tasks are used in the most important social processes: providing professional information, collecting and transferring knowledge, creating text in various areas of communication, etc. The terminology of a specific area has its own characteristics, in the context of which it differs in the content of concepts and linguistic features, structural schemes and various semantic relations. In modern conditions, the main task of terminology is to determine the essence and characteristics of the term, the process of creating new terms.

Текст научной работы на тему «О РОЛИ И ЗАДАЧИ ТЕРМИНА В ЯЗЫКЕ»

units, one of which are structural exoticisms. In this regard, the author notes the contribution of scientists in this field, such as G.V. Shatkov Fedorov, G. V. Chernov, L. Sobolev, Recker, Revzin, G. Tomakhin, L.K. Latyshev and others. It should be noted that for the purposes of his article the author also turns to theoretical problems of lexical units considered by foreign scholars such as - Peter Newmark, Douglas Robinson, Mildred L, Larson., E. Nida and others. In domestic linguistics, there are also works of such scholars and translators as E. Muloqandov, H. Akhrori, Mukhtor Shakir and others on non-equivalent lexical units mentioned it in the article.

Keywords: structural exoticism, French language, translation, comparison, English language, Tajik language, translation studies, fiction.

Сведение об авторе:

Шоназаров Зарбахт Музаффарович - докторант (PhD) первого курса Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода, адрес: г. Душанбе, ул. Мухаммадиев 17/6, тел.: (+992) 933213331.

About the autor:

Shohnazarov Zarbakht Muzaffarovich - first-year (PhD) student at the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulughzoda, at 17/6 Muhammadiev Str., Dushanbe, Tajikistan. Tel.: (+992) 933213331.

ОИД БА МАЕМОМ ВА ВАЗИФАИ ИСТИЛО^ ДАР ЗАБОН

Рах;моналиев Ц.Х.

Донишгощ давлатии Дангара

Дар шароити муосир, дар асоси рушди сохахои мухталифи чомеа, падида, ходиса ё равандхое пайдо мешаванд, ки онхоро бо мафхум ё ибораи алохида, ё худ истилох ифода намудан зарур аст. Яъне, таркиби лугавии хар як забон доимо дар харакат царор дошта, бо истилоххои нав пурра ва ганй мегардад. Аз ин хотир, омузиш ва тахлили илмии истилох, роххои сохта шудани он, тарзи ворид гардидани калимаи умумиистеъмолй ба таркиби истилох, дар шароити имруза, ба яке аз масъалахои мухими забоншиносии муосир мубаддал гардидааст.

Дар як цатор тахцицотхои забоншиносй цайд карда мешавад, ки талаботхои нисбат ба истилох пешниход гардида, ба табиати воцеии он мутобиц нестанд. Дар ин тахцицотхо истилох хамчун вохиди мураккаб ва пурихтилофи забон муайян карда шудааст, ки дар раванди эчодиёти илмй бунёд мегардад. Истилох хамчун цисми босуръат рушдкунандаи лугат баррасй карда мешавад, ки мувофици инкишофи донишхо бунёд гардида, тагйир меёбад. Ин хусусиятхо нишондихандаи асосии таснифоти ин вохидхо баромад менамоянд.

Пеш аз ошкор намудани хусусиятхои истилох ва муайян намудани роххову воситахои бунёди истилохи нав, дар аввал пешниходи таснифоти мафхуми "истилох" хамчун вохиди мухими лугавй зарур аст. Зеро бе ошкор намудани мохияти мафхум, имконияти муайян намудани масъалахои дигари истилохй махдуд ва дар бисёр холатхо гайриимкон мегардад.

Тахлили адабиёти илмй нишон медихад, ки то ба имруз нисбат ба коркарди таснифоти ягонаи мафхуми "истилох" мутахассисон ба як фикри ягона наомадаанд. "Халцаи нисбатан заиф дар истилохшиносй то ба имруз ошкор намудани табиати истилох боцй мондааст, зеро истилох на танхо объекти гуногунчабха, балки объекти пурихтилофи тахцицот ба хисоб меравад" [1, с.10].

Истилохшиносй низоми объективии донишхоро оид ба чахон, ки омили мухими рушди илм ва техника ба хисоб меравад, тачассум менамояд. Ба он хотире, ки муайяннамоии илмй ин ифодаи кутохи мохияти падида, ашё ба хисоб меравад, ба он бояд на тамоми хусусиятхо, балки хусусиятхои нисбатан мухим ворид карда шаванд.

Мафхуми "истилох" хамчунин бо калимаи "термин" дар бисёр забонхои олам ва хамчунин дар забони точикй низ истфода мешавад, ки он низ истилохи байналмилалй буда, аз решаи лотинии «terminus» гирифта шуда, маънои хад, худуд, сархадро дорад. Калима ва иборахое, ки маънои аницро ифода намуда, дар доираи ихтисосхои муайяни илмй, техникй, санъат шакл гирифтаанд, истилох хисобида мешаванд. Истилох ба сифати ифодахои хоси характернок барои тасвири мавзуи сохаи муайян, зухурот, хосият ва муносибати он хидмат мекунад [4, с.11]. Муаллифони гуногун мафхуми "истилох"-ро ба калима ё ибораи сохаи махсуси истифодабарй, ки номи мафхуми махсус буда, таснифотро талаб менамояд, алоцаманд менамоянд [3, с.36].

Тахлили сарчашмахои илмии истилохшиносй нишон медихад, ки мафхуми "истилох" дар нашрияхои мухталиф ба таври гуногун муайян карда шудааст: хамчун калима; хамчун калимаи махсус; рамзи мураккаби шифохй; рамзи забонй; мафхуми махсус; объекти махсус; вохиди рамзй ва

Faйpaxo. Aлбaттa чунин гyнoгyнии тacнифaIx,oи иcтилox дap фaxми умумии oн як ;aTOp му^киш вa мypaккaбиpo теш MeopaA.

Дap дoиpaи чунин низoми фaxмиш иcтидox бoяд якмaънo, Myn^aM, ycдyбaн oзoд бoшaд. Иcтидox вa кaлимaxoи yмyмииcтeъмoд мeтaвoнaнд бa xaM^rap дaвp мaвpидx,oи чудогош мувофи; шaвaнд. Иcтидox дopoи чунин xycycrarao, бa мoнaнди мyнaззaмй; якмaънoй; тaмoюд бa cepмaънoй дap дoиpaи мaйдoни иcтидoxaги coxaи aлoxидa, яънe иcтидoxaги xaмoн идм, иxтиcoc вa ё мaктaби идмй, нaбyдaни тaъчидият вa тундй, бeтapaфии ycдyбй мeбoшaд. Иcтидox xaмчyн вoxиди зaбoнй бa KOнyнмaндиxoи фoнeтикй вa нaxвии зaбoн тoбeъ aCT. Иcтидox oбъeкти мyaйян вa муст^и^и идми зaбoншинocй - иcтидoxaгшинocй мeбoшaд [9, c.llO-lll].

Иcтидox кaлимaи гз чи^ти ycдyб oзoд, дap шaкли гyнoгyни coxтopи кaлимa вa xaмчyнин шaкди иxтиcopaг мeбoшaд, ки дoиpaи мyшaxxacи иcтифoдaбapй, caмги мaнтикй вa мaвзyй дошт^ oн xaмeшa якpaнг нecт вa дap oн эxcocoт вa ифoдaнoкии зиёд вучуд нaдopaд. Бoяд тaъкид кapд, ки бaйни иcтидox вa кaлимa тaфoвyти мyaйянe вучуд дopaд. Иcтидox, 6o фapк aз кaлимa, ифoдaи мaxдyди во^ият acт, ки бa нoмyaйянй pox нaмeдиx,aд. Онxo бa paвшaн, дaкик, мyшaxxac нишoн дoдaни во^ият нигapoнидa шyдaaнд. Мeтaвoн кэйд нaмyд, ки ^mnox ин кaлимa ё ^opa acт, дeкин нa xap кaлимa мeтaвoнaд иcтидox бoшaд.

Хдмин тapик, иcтидox бoяд дaкик вa мyшaxxac буд^ 6o мaфxyми ифoдaшaвaндa ano;aH бeвocитa дoштa бoшaд. Ha xap як кaлимa xaмчyн иcтидox иcтифoдa мeгapдaд, бaлки тaнx,o xaмoн кaлимaxoe, ки пoйгoxи зaбoнй дopaнд вa мeтaвoнaнд вaзифaи ифoдaи мaфxyми мaxcycpo дoштa бoшaнд, бa cифaти истило^ бapoмaд мeнaмoянд.

Як ;aTOp мyaллифoн чунин тacнифoти иcтидoxpo тешникод нaмyдaaнд, ки мувофики oн «Mcranox кaлимa ё ибopaecт, ки дap acora aлoкaxoи тoбeъ бунёд шуд3, дopoи мaънoи кacбй буд^ мaфxyми тaчaccyм мeнaмoянд. Чунин мaфxyмxo дap paвaнди мaъpифaт вa aзxyдкyнии дoиpaи

мyaйяни oбъeктxo вa мyнocибaти бaйни ощо дap paдифи кacби мyшaxxac иcтифoдa кapдa мeшaвaнд [4, c.17].

Дap acocи тaxдиди тacнифoтx,oи мyxтaлифи мaфxyми "иcтидox" мeтaвoн чунин xyлocaбapopй нaмyд, ки иcтидox ин бунёдии мypaккaби биcёpcaтxa acт, ки aз yнcypxoи зepин ибopaт acт:

- aз тapкиби oвoзй ё ^фити coxтopи иcтидox;

-aз yнcypи FOявии мaънoгй, ки мaнcyбияти иcтидoxpo бa низoми дyFaвии ин ё oн зaбoн мyaйян мeнaмoяд;

-aз yнcypи мaнтикй, ки aлoмaтx,oи мyндapичaвии o^o бapoи ифoдaи мaфxyм дap низoми мyшaxxac нишoн мeдиx,aд;

-мoxияти ^cranoxorn, яънe aлoмaтx,oи мyндapичaвй вa фунте^н^й, ки бa иcтидox имкoният мeдиxaд вaзифaxoи нaзapияpo дap coxaи мyaйян ^po нaмoяд [B,c.7].

Хдмин тapик, дap acocи тaxдиди мaзмyнy мyндapичaи як wop тacнифoтx,oи иcтидox, мeтaвoн бa чунин xyдoca oмaд, ки тacнифoти В.М.Лeйчик ниcбaтaн вaceъ буд^ чaнбaxoи мyxтaлифи иcтидoxpo фapoгиp acr "иcгидox ин вoxиди дyFaвии зaбoни мyaйян бapoи мaкcaдx,oи мaxcyc aCT, ки мaфxyмxoи умумй - мyшaxxac вa aбcтpaктии нaзapияи coxaи мaxcycи донишо ё фaъoдиятpo ифoдa мeнaмoяд" [В, c.11].

^йд нaмyдaн зapyp aCT, ки дap тacнифaги мaзкyp xycycrara мaxcycи иcтидox, yнcypи низoми ^ranoxom вa кжми тapкибии зaбoн бyдaни oн твъкид кapдa шyдaacт. Хдмин тapик, мeтaвoн ^йд нaмyд, ки ^ranox ин вoxиди дyFaвй aCT, ки бapoи ифoдa нaмyдaни aшёxo, пaдидaxo, paвaндxo вa aлoмaтx,o дap coxaи мaшaxxacи дониж^о ё фaъoлият бунёд кapдa мeшaвaд.

Тaxдилx,o нишoн мeдиxaнд, ки aкcapияти иcтидoxx,o yмyмииcтeъмoдй нecтaнд. Чунин иcтилox oдaтaн дap дoиpaи мyaйяни иcтexcoдoт иcтифoдa гapдидa, бapoи нaфapoнe, ки дap coxaи мaзкyp фaъoдият нaдopaнд, нoфaxмo бокй мeмoнaнд. Аз тapaфи дигap, ^ranoxxo мeтaвoнaнд дap мaънoи мaxдyд иcтифoдa гapдaнд, ки бapoи oдaмoни мyкappapй нoфaxмo мeбoшaнд, ё ин ки иcтидoxи yмyмииcтeъмoдй бoшaнд, ки ш тaнxo aз тapaфи мyтaxaccиcoни coxaH aлoxидa, бaлки oдaмoни oддй низ фaxмидa мeшaвaд. К^йд нaмyдaн зapyp acт, ки capxaдaги чудо нaмyдaни ин ду нaвъи иcтидoxxo тaFЙиpпaзиp буд^ доимо дap xapaкaт ;apop дopaнд.

Якe aз мacъaлaxoи му^им вaзифaи иcтидox бa xиcoб мepaвaд, ки ниcбaти ин мacъaлa низ мyxaккикoн мaвкeи ягoнa нaдopaнд. Macara^ С.В.Гpинeв дap як кaтop бо вaзифaи нoминaтивй вa тacнифoтй, инчунин вaзифaxoи тaшxиcй, пeшбининaмoй, мoдeдcoзй, вa низoиcoзии иcтидoxpo нoмбap мeнaмoяд [5, c.55-56]. К^йд нaмyдaн зapyp aCT, ки ин вaзифaxo бо paвaнди бaдacтopй, кopкapд, нигox дoштaн вa интикоди донишои мaxcyc, ки дap мyндapичaи иcтидox мaвчyдaнд, aлoкaмaнд мeбoшaнд.

Л.М. Aлeкceeвa вaзифaи acocии иcтидoxpo aз вocитaи шифoxии нaтичaи фaъoлияти мaъpифaтии одим бyдaн мeдoнaд, яъте «иcтидoxaг xaмчyн якe aз aбзopxoи дониши идмй бо кaтeгopияxoи зexнй poбитaи нaздик дopaд вa дap як xoдaт xaм шaкди xaci™ вa xaм poxи тaтбики он^о бapoмaд мeнaмoяд» [13, c.227].

Дap мархидаи мyocиpи oмyзиши истидoх, бa xycycияти фaъoдияти ob, ки бeвocитa 6o ифoдaи paвaндхoи мaъpифaтй aлoк;aмaнд acт, таваччух зoхиp кapдa мeшaвaд. Вaзифaи мaъpифaтии истидoхpo

хамчун натичаи paвaнди тyдoнии мaъpифaти мoхияти aшë вa пaдидaхoи вoкeияти oбъeктивй вa хаёти бaгинии инcoн, хамчун шифoхигapдии мафхуми мaxcyc мyaйян мeкyнaд, ки «дар ибтидo мeтaвoнaд Ha тaнхo oбъeкти зехнй, бaлки хатто як зyхypсти мaъpифaти эx,cocaгй бoшaд [8, c.71].

Бa aндeшaи мo, иcтилox, вaзифaхoи кoммyникaтивй - интик;oди дoнишхo, вaзифaи иттидoaгй -интик;oди иттилooт, вaзифaи зехнй - кaшфи дoнишхoи нaв, вaзифaи дидaктикй - таъдимй-тарбиявй, вaзифaи caмггиpй вa мaъpифaтиpo ^po мeкyнaд. Вaзифaхoи зикpгapдидa дap paвaндхoи аз мухимми ичтимoй иcтифoдa мeшaвaнд: тaъмини иттидooти кacбй, чaмъoвapй вa инти^ли дoнишхo, эчoди мaтни caмгx,oии гyнoгyни кoммyникaтивй вa rañpax,o.

^айд нaмyдaн зурур acт, ки тахлиди истилoх, acocaH тарики бappacии вaзифaхoи acocии oh -вазифахэи мaъpифaтй во кoммyникaтивй амалй карда мeшaвaд. Муддати тyдoнй дар тaхкик;aш иcтилox, во иcтилox,oт диккати acocй ба вазифаи нoминaтивии иcтидox, paвoнa карда мешуд, декин дар coшхoи 80-ум наккши acocй дoштaни вaзифaи кoммyникaтивии иcтидox, эътиpoф карда шуд. Дар вoк;eъ, мeтaвoн oид ба иcтилox, хамчун oид ба вox,иди лугавй cyxaH poнд, ки иттилooти мyaйянpo дар шapoити мyшaxxacи кoммyникaтcия тачагсум мeнaмoяд.

Вaзифaи кoммyникaтивй во нoминaвтивии иcтидox, тaнхo дар раванди тавдиди матн aмaлй мeгapдaд. Аз ин xoтиp мeтaвoн кайд намуд, ки табиати иcтидox, xycycияти матнй дopaд, яъне, матн, дар caтx,и муайян, нишoнaхoи паванди бунёди истилoхpo нигйх, мeдopaд. Хамин тари^, кайд намудан зарур аст, ки матн зaминae ба хишб мepaвaд, ки шркарди истилoххoи нaвpo таъмин мeнaмoяд. Mara ягoнaгии назария во мeтoди маърифати мoхияти истидoхpo таъмин мeнaмoяд.

Ба андешаи мo, вaзифaи интик;oди дoнишхoи мaxcyc дар зaмoн во вaзифaи пpaгмaтикии рамзи зaбoнй, ки 6o вaзифaи кoммyникaтивй aлoк;aмaнд аст, мухим мeбoшaнд. Вaзифaи прагматикй 6o aлoк;aмaндии рамз 6o иштиpoкчиëни мyoшиpaт, 6o шapoити мyшaxxac во шхаи мyoшиpaт муайян карда мeшaвaд.

Дар acora рушди идм во тexникa, пахншавии фарханг, рушди шуури чамъиятии oдaмoн, дар дaхcoдaи oxиp, як катор истилoххo ба таври вaceъ дар мyoшиpaти харрузаи oдaмoн иcтифoдa мегарданд, гарчанде, ки иcтифoдaи ohx,o тaнхo ба мyтaxaccиcoн xoc буд . Амммэ ин мaънoи oнpo нaдopaд, ки тaмoми истидoххo маъмуд во yмyмииcтeъмoдй гapдидaaнд. Macaлaн, кaлимaхoe чун "таш", "тaшxиc", "тaбс6aт" yмyмииcтeъмoдй гapдидaaнд, гарчанде, ки ohx,o мoхиятaн иcтилox,oти тиббй мeбoшaнд. Aммo, aкcapи истидoххo дар шхаи иcтилox,oт ба таври махдуд бoк;й мoндaaнд, зepo берун аз иcтилox,oти фoнeтикй яган юэрбурд нaдopaнд [2, c. 128].

^айд намудан зарур аст, ки мутобикати бойни иcтидox, во матн то oh дарачае юэхиш ëфтaacт, ки матн мaънoи хузури мaтнpo не, балки чараёни эчoди oнpo дopaд. Дар acocи тax,к;икoти динамикй таъкид кордон мумкин аст, ки табиати матн хам матнй во хам Faйpимaтнй аст Ин ба табиати ташаккудёбии иcтидox, хамчун раванди тавдид во точдиди вox,иди зaбoнй вoбacтa оет. Дор ин x,oдaт, иcтex,coлoт х,омчун oфapидaни иcтидo^x,oи нов фв^мидо мeшaвaд во тaкpopиcтex,coдкyнй иcтифoдaи иcтилox,oти тайёр мeбoшaд. Тa^дил^o нишoн медихднд, ки ин paвaнд^o ба х,ам зид неетанд, балки вoбacтaгй дopaнд ва x,aмдигappo такмид медих,анд.

Бoяд кайд кард, ки мyтoбикaти иcтилox, ва калима дар тах,кикйт бештар бax,cбapaнгeз ва мyвoфик; аот. Баъзе oдимoн кайд мекунанд, ки иcтилox, калимаи мaxcyc неот, балки калимаест дар вазифаи мaxcyc. Хамин тарик, мeтaвoн таъкид кард, ки мутобикати калима ва иcтидox, нoмyaйян аот. «Схаи иcтидox,oт, аз як тараф, баста аст, аз тарафи дигар, oh дар хaмкopии пайваата 6o нутки хамаруза аат. Хар як калимаи yмyмииcтeъмoдии Faйpиpacмй мeтaвoнaд дар acoœ мyкoтибaи бoфтa 6o як ашёи муташаккили ичтимoй ба лyFaти мaxcyc дoxид карда шавад. Аз тарафи дигар, хар як иcтидoх мeтaвoнaд 6o aздacтдихии мукстибаи дакик 6o чизи нoмбypдa ба гуфтугуи харруза баргардад [11, c.165].

Мавккеи ягснa ниcбaти иcтидoхст низ дар зaбoншинocии мyocиp вучуд нaдopaд, зepo мyaлдифoн зери ин мафхум падида ва хoдиcaхoи мyxтaлифи зaбoниpo вopид намудаанд. Иcтидoхст ин на хамчун мачмуи калима ва ибopaхo мeбoшaд, ки бapoи тaчaccyм ва ифoдaи coхaи муайяни мyшaxxac иcтифoдa мешавад, балки ин oмyзиш ва барраши иcтидoххo ба хиcoб меравад. Ишэва бар ин, иcтилoхст мaъдyмсти мyaйянpo пeшнихoд мeнaмoяд, ки дoниши мopo ниcбaт ба иcтидoххo бештар мeнaмoяд.

Мачмуи иcтидoххo, ки дар шхаи муайяни илм, тexникa ва cam^ истифoдa мешаванд, иcтидoхaги ин шха нoмида мешавад. Хар як ca№ra фaъoдият истидoхсти xyдpo дopaд, ки бapoи ин caмг xoc аст. Хамин тарик, иcтилoхсти харбй, муш^й, cиëcй, зaбoниpo чyдo кардан мумкин аст. Тaхлишхo нишoн медиханд, ки калима^^ дар як хoдaт хам истилoхaш вaceъ coхaи мавзуй ва хам калима^^ истифoдaи умум, acora иcтидoхстpo ташкил медиханд.

Иcтидoхст як зepнизoми низoми дyFaвй мeбoшaд ва мyвoфикaн 6o дигар зepнизoмхo, ба мoнaнди фoнeгикa, мopфoдoгия, cинтaкcиc aлoкaхoи муайян дopaд. Хaнгoми бappacй ва тахлили aлoкaи

иcтилoxaг xaмчyн зepнизoми низоми дyFaвй бо дигap зepнизoмx,o бояд нук^ои зepин кaйд кapдa шaвaнд:

- тaшaккyли иcтидoxx,o acacaн дap дoиpaн конун^ои умумии зaбoн cypaт мeгиpaд;

- тapxxoи мopфoдoгй вa cинтaкcиcии иcтилoxx,o дap мaтнxoи мaxcyc aз тapxxoи мoнaндии кaлимaxo вa ибopaxoи yмyмииcтeъмoлй фapк мeкyнaнд;

- кaлимaxoи yмyмииcтeъмoлй дap мaтнx,oи мaxcyc дap якчоягй бо иcтидoxи мaxcyc aмaл мeнaмoянд.

Бояд кaйд кapд, ки иcтилoxoт як cиcтeмaи мypaккaб acт. №^^0x0™ coxaи мyшaxxac xycycиягx,oи xocи xyдpo дopaд, ки дap зaминaи он бо мyндapичaи мaфxyмxo вa xycycиятxoи зaбoнй, тapxxoи coxтopй вa мyнocибaтx,oи гуногуни мaънoй фapк мeкyнaнд. Дap шapoити мyocиp, мacъaлaи acocии иcтилoxaг мyaйян кapдaни мoxият вa xycycиягx,oи иcтидox, paвaндx,oи бунёди иcтидoxx,oи шв мeбoшaд. Тaxдиди тaъpифxoи иcтидox, paвaндxoи бунёди иcтидoxxoи нaвpo тaxдил шмуд^ Б.Н. Головин кaйд мeкyнaд, ки "илми зaбoн то xoд нaзapияи кoмидaн acocнoк вa пaйвacгaн иcтилoxpo нaдopaд вa aз ин py нaмeтaвoнaд бa aмaлия мeтoдoдoгняи ^таии тaвcифи дeкcикoгpaфии иcтндoxoт, тaxдиди итгидоогии oнxopo пeшннxoд нaмoяд, инчунин нaмeтaвoнaд т^ия^и бoвapибaxш вa дaкнкн бунёди иcтилox вa иcтнфoдaи иcтндoxpo тешни^^ нaмoяд [14, c.188].

Иcтидoxoт бaxши мycтaкнди xap як зaбoнpo тaшкил мeнaмoяд, ки бо фaъoдияти кacбй aлoкaмaнд ad. Иcтидoxx,o дap xap як coxaи мyшaxxac низоми xyдpo тaшкил мeнaмoянд, ки бо aлoкaxoи мaфxyмии донишои кacбй дap ифодш ин aлoкaxo бо ёpии вocитaxoи зaбoнй мyaйян кapдa мeшaвaд. ^йд нaмyдaн зapyp ad, ки иcтилoxaг дap дoиpaи кaлимaxoи умумй вa yмyмииcтeъмoдй aмaл мeнaмoяд. Дap чунин xoдaт, oдaтaн дap мaтн мсгавон кaлимaxoи мyкappapиpo aз кaлимa вa ибopaxoи мaxcyc чудо нaмyд. Чунин aмaл бa мyтoбикaти иcтидox вa кaлимaxoи мyкappapй бо мaънoxoи мyxтaлиф paвoнa кapдa шyдaacт.

Myoшиpaти илмй, paвaндx,oи тaшaккyди иcтндoxи нaв бо пaйдoиши F0яxoи нaви идмй вa caмгx,oи тaxкнкaг, pyшди тexнoдoгияи шв, эчоди paвaндx,oи нaви тexнoдoгй aлoкaмaнд мeбoшaнд. «Аз ин caбaб, иcтндoxoтн нaвe, ки дap дyFaтx,o чой дoдa нaшyдaaнд, oдaтaн интикoддиxaндaн итгидооги мук,им бapoи кaбyдкyнaндaи итгилоот мeбoшaнд, ки бо мaкcaди иcтнxpoчи он мaтни xopичй кopкapд кapдa мeшaвaд». [12, c.105-l06].

^йд нaмyдaн зapyp ad, ки иcтидoxxo, бa мошнди дигap кaлимaxoи одй, дap зaминaи кaлимaxoи мaвчyдa ё peшaxoи лyFaти умумии aдaбй вa мaxcyc бунёд кapдa мeшaвaнд. Иcтндoxx,o, бa мошнди кaлимaxo, год^ coxтa вa мypaккaб бyдa мeтaвoнaнд, яънe, дap бaйни иcтидoxx,o xaмa нaмyдxoи coxтopии кaлимaxo дyчop мeoянд. Хycycияти xocи тaшaккyли иcтидoxx,o дap он ad, ки дap бapoбapи ycyлxoи нoмгyзopй, ки бa nyp кapдaни фонди лyFaвии зaбoни умумии aдaбй мycoидaт мeкyнaд, дap он ycyлxoи инфиpoдй мaвчyдaнд.

Дap paвaнди бappacии иcтидox, бa тaвpи вaceъ низоми иcтидoxaгй вaceъ иcтифoдa кapдa мeшaвaд. ^йд нaмyдaн зapyp ad, ки дap capчaшмaxoи идмй низоми иcтидoxaги дap шaклx,oи гуногуни нoмгyзopй мaвчyд ad, мacaлaн, "низоми иcтндoxx,o", "низоми иcтндoxoтй". Тaxлилx,o нишон мeднxaд, ки ощо мaзмyнaн бa якдигap мувофи; буд^ дap paвaнди тaxдиди мacъaлaxoи мyxтaлифи иcтндox дyшвopиepo бa миён нaмeopaд.

Хдмин тapик, кaйд нaмyдaн зypyp ad, ки тapкиби дyFaвии xap як зaбoн доимо дap xapaкaт ;apop дошта, бо иcтндoxx,oи нaв nyppa вa Faнй мeгapдaд. Дap xap мapxилa тaлaбoтx,oи мyaйян ниcбaт бa иcтидox гашнику гapдидaaнд, ки бa тaбиaти вoкeии иcтидox мутоби; нecтaнд. Дap aкcapиятн тaxкикaгxo иcтидox xaмчyн вoxиди мypaккaб вa пypнxтилoфи зaбoн мyaйян кapдa шyдaacт, ки дap paвaнди эчодиёти илмй бунёд мeгapдaд.

Иcтидox бояд якмaънo, мyнтaзaм, ycлyбaн озод бoшaд. Иcтидox вa кaлимaxoи yмyмииcтeъмoд мeтaвoнaнд бa xaмдигap мувофи; шaвaнд. Иcтидox кaлимaи aз чи^ти ycдyб озод, мaчмaaи кaлимaвй, иxтиcopaг мeбoшaд, ки дoиpaи coxaи мyшaxxacи иcтифoдaбapй, caмти мaнтикй вa мaвзyй буд^ якpaнг нecт вa дap он эxcocoт вучуд нaдopaд. №cranox вaзифaxoи кoммyникaтивй - интикоди донишо, вaзифaи итгилоотй - интикоди итгилоот, вaзифaи зexнй - кaшфи донишои нaв, вaзифaи дидaктикй -тaълимй-тapбиявй, вaзифaи caмггиpй вa мaъpифaтиpo ^po мeкyнaд.

Myтoбикaти иcтидox вa кaлимa дap тaxкикoт бeштap бaxcбapaнгeз вa мувофи; ad. Бaъзe одимон ^йд мeкyнaнд, ки иcтидox кaлимaи мaxcyc нecт, бaлкн кaлимaecт дap вaзифaи мaxcyc. Xaмин тapик, мeтaвoн тaъкид кapд, ки мyтoбикaти кaлимa вa иcтидox нoмyaйян ad. Maчмyн иcтилoxx,o, ки дap coxaн мyaйяни илм, тexникa вa caнъaт иcтифoдa мeшaвaнд, иcтилoxoти ин coxa нoмидa мeшaвaд. Xap як caмги фaъoдият иcтидoxoти xyдpo дopaд, ки бapoи ин caмт xoc ad. Xaмин тapик, иcтидoxaги xapбй, мycикй, cиёcй, зaбoниpo чудо кapдaн мумкин ad. Иcтилoxoт як зepнизoми низоми дyFaвй мeбoшaд вa мyвoфикaн бо дигap зepнизoмx,o, бa мoнaнди фoнeтикa, мopфoдoгия, ramm^c aлoкaxoи мyaйян Дopaд.

АДАБИЁТ

1. Алексеева Л.М. Проблемы термина и терминообразования / Л.М.Алексеева - Пермь: Изд-во Пермского гос. ун-та. -1998. -120с.

2. Бархударов Л.С. Язык и перевод / Л.С. Бархударов. - Международные отношения, М., 1975. -128 с.

3. Даниленко В. П. Русская терминология: опыт лингвистического описания / В.П. Даниленко. -М.:Наука, 1977. - 325 с.

4. Головин Б.Н. О некоторых проблемах изучения терминов/ Б.Н.Головин //Вестник МГУ. 1972. N° 5. -С. 236-242.

5. Гринев С. В. Исторический систематизированный словарь терминов терминоведения / С.В.Гринев. -М., 1998. 144 с.

6. Fаффоров Р. Вазифадои услубии калимадои омонимй ва сермаъно / Р.Fаффоров // Мактаби советй. -№ 8. 1990. -С. 16-18.

7. Мачидов Х. Забони адабии муосири точик. Лугатшиносй. - Ч.1.\ X,. Мачидов - Душанбе: Деваштич, 2007. - 242 с.

8. Лейчик В.М. Предмет, методы, структура / В.М. Лейчик. - М.:Либроком, 2012. 264с.

9. Муродов М. Донишномаи фарханги рузноманигорй / М.Муродов // Мударрир Ш. Комилзода. -Душанбе, 2016. -

480 с.

10. Назарзода С. Ташаккули истилодоти ичттимой дар садаи ХХ / С. Назарзода. -Душанбе: Дониш, 2004. 303 с.

11. Реформатский А.А. Мысли о терминологии / А.А. Реформаторский // Современные проблемы русской терминологии. -М., 1986. 165с.

12. Слепович В.С. Курс перевода / В.С. Слепович. -Минск, 2001. 186 с.

13. Татаринов В. А. Теория терминоведения / В.А.Татаринов. -М.: Московский лицей, 1996.- 311с.

14. Татаринов В.А. История отечественного терминоведения. Направления и методы терминологических исследований: Очерк и хрестоматия / В.А. Татаринов. -М., 1995. Т.2. 188 с.

15. Шарипов Н. Некоторые вопросы развития терминологии современного таджикского языка / Н.Шарипов // Забоншиносии точик. Душанбе: Дониш, 1980. -С. 49-59.

О РОЛИ И ЗАДАЧИ ТЕРМИНА В ЯЗЫКЕ

В статье рассматриваются роли и задачи, а также особенности термина и терминологии в язцке и современной лингвистике. Автор отмечает, что изучение и научный анализ термина, способов его создания, способа внесения общеупотребительного слова в структуру термина в современных условиях стало одним из важнейших вопросов современной лингвистики.

В ряде лингвистических исследований отмечено, что требования, которые предъявлены к термину, не соответствуют его реальной природе. В этих исследованиях термин определяется как сложная и противоречивая единица языка, которая создается в процессе научного творчества. Термин считается самой быстрорастущей частью лексики, который создается и изменяется по мере развития знаний.

Анализ научных источников терминологии показывает, что «термин» определяется по-разному в разных публикациях: как слово; как особое слово; сложный словесный код; код языка; особый термин; специальные объект; символическая единица и т.д. Конечно, такое разнообразие в определении термина порождает ряд сложностей в его общем понимании.

Термин выполняет коммуникативную, информационную, интеллектуальную, дидактическую, ориентирующую и познавательную функции. Эти задачи используются в важнейших социальных процессах: предоставление профессиональной информации, сбор и передача знаний, создание текста в различных областях общения и т.д.

Терминология конкретной области имеет свои особенности, в контексте которых она различается содержанием понятий и лингвистических особенностей, структурными схемами и различными семантическими отношениями. В современных условиях основной задачей терминологии является определение сущности и характеристики термина, процесса создания новых терминов.

Ключевые слова: лингвистика, термин, терминология, фонетика, неоднозначность, однозначность, слово и словосочетание, текст, языковая система, коммуникативная функция, интеллектуальная функция, когнитивная функция.

ABOUT ROLES OF THE TERMS IN THE LANGUAGE

The article examines the role and features of the term and terminology in languages and in modern linguistics. The author notes that the study and scientific analysis of the term, the ways of its creation, the way of introducing a common word into the structure of the term in modern conditions has become one of the most important issues of modern linguistics.

A number of linguistic studies have noted that the requirements for the term do not correspond to its real nature. In these studies, the term is defined as a complex and contradictory unit of language that is created in the process of scientific creativity. The term is considered the fastest growing part of the vocabulary, which is created and changed as knowledge develops.

Analysis of scientific sources of terminology shows that «term» is defined differently in different publications: as a word; as a special word; complex verbal code; language code; special term; special object;

symbolic unit, etc. Of course, such a variety in the definition of the term gives rise to a number of difficulties in its general understanding.

The term performs communicative, informational, intellectual, didactic, orienting and cognitive functions. These tasks are used in the most important social processes: providing professional information, collecting and transferring knowledge, creating text in various areas of communication, etc.

The terminology of a specific area has its own characteristics, in the context of which it differs in the content of concepts and linguistic features, structural schemes and various semantic relations. In modern conditions, the main task of terminology is to determine the essence and characteristics of the term, the process of creating new terms.

Keywords: linguistics, term, terminology, phonetics, ambiguity, unambiguity, word and phrase, text, language system, communicative function, intellectualfunction, cognitive function.

Сведения об авторе:

Рахмоналиев Джовидон Худоёрович - Дангаринский государственный университет, старший преподаватель кафедры таджикского языка и литературы. Адрес: 735320, Республика Таджикистан, г. Дангара, ул. Шарифова, 3. Тел: (+992) 935826682.

About the author:

Rakhmonaliev Jovidon Khudoyorovich - Dangara State University, Senior Lecturer of the Department of Tajik Language and Literature. Address: 735320, Republic of Tajikistan, Dangara town, st. Sharifova, 3. Phone: (+992) 935826682.

ВОСИТА ВА РОХДОИ СЕРМА^СУЛИ КАЛИМАСОЗЙ ДАР ЗАБОНИ АДАБИИ ^ОЗИРАИ ОЛМОНЙ

Нурова З.С

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Сохти калимасозии забон аслан мисли сохти грамматикиаш устувор буда, хамчун сохти грамматикй у ба тагйироти дуру дарози таърихй дучор мегардад ва ба конуниятхои дохилии ташаккули забон итоат мекунад.

Сохти калимасозии забони адабии хозираи олмонй муаррифгари натичаи махсули як катор даврахои мушаххаси он махсуб меёбад.

Аз нигохи сохтор калимахоро метавон ба чор гурух чудо намуд:

1) сода; 2) сохта; 3) мураккаб; 4) таркибй.

Калимахои сода ба вохидхои нисбатан хурд "морфемахо" чудо намешаванд ва мисли дигар калимахо сохта нестанд.

Баъзе забоншиносон бар он акидаанд, ки калимахои сода - калимахои аслианд. Дар баробари ин калимахои сода - калимахои решагиянд.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Чй тавре ки маълум аст, калимахои решагй ядрои асосии фонди лугавиро ташкил медиханд ва дар маркази гурухи калимахои хамрешаи калимасоз мавриди истифода карор доранд.

Дар забони адабии хозираи олмонй калимахои сода дар бисёр мавридхо якхичоиянд. Масалан, исмхои "Laub, Blut, Gruß, Schild, Schiff ' ва f., сифатхои "gut, laut, warm, kalt' ва f., феълхои "tragen, fragen, sehen, fliegen, finden, liegen, machen, legen, bauen" ва монанди инхо.

Храмин тавр чудо кардани калимахои сода ба морфемахо ва тачзияи онхо ба хичо мувофикат намекунад. Аммо калимаи Morgen" аз як морфема, вале аз ду хичо иборат аст.

Калимахои сохта. Калимахои содда - калимахое мебошанд, ки ба Fайр аз реша боз аз вандхои калимасоз иборатанд, ба таври осон аз реша чудо мешаванд ва одатан дар таркиби калимахои гуногун такрор меёбанд. Масалан, güt-ig, ruh-ig, Schiffer, Arbeit-er, abend-lich, väter-lich, er-fnden, er-tragen.

Ба гурухи калимахои сохта боз калимахое дохил мешаванд, ки аз решаи калима бо рохи ивазшавии худи реша сохта мешаванд. Масалан, "Stand' аз "stehen", "legen" аз "liegen - lag', сарфи назар аз он ки решаи онхо мувофикат мекунад.

Бо роуи гузариш аз як щссаи нутц ба дигар щссаи нутц

Инчунин ба ин гурухи калимахо, калимахое дохил мешаванд, ки аз ду ва ё зиёда реша иборатанд ва ё аз реша ва вандхои калимасоз иборатанд Масалан, Tischtuch, teilnehmen, Wirtschaftsplan, wahrheitstreu denkwürdig

^айд кардан зарур аст, ки чудо кардани калимахо ба сода, сохта, таркибй ва мураккаб тахминй аст [1, с.59]. Номувофикии ин гуфтахоро мо дар мисоли аз калимахои якхичой бо таFЙир додани решаи калима дар мисоли „,Stand, ¿^^дада метавонем. Мисолхои овардашуда аз чихати сохт калимахои содаанд, вале алокаи маъногии онхо бо калимахое, ки онхо сохта шудаанд, тамоман аёнанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.