Научная статья на тему 'ХАРАКТЕРИСТИКИ СЛОВАРНОГО (ЛЕКСИЧЕСКОГО) ПРОИСХОЖДЕНИЯ ТЕРМИНОВ ЗЕРНОВОДСТВА'

ХАРАКТЕРИСТИКИ СЛОВАРНОГО (ЛЕКСИЧЕСКОГО) ПРОИСХОЖДЕНИЯ ТЕРМИНОВ ЗЕРНОВОДСТВА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
133
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАЦИОНАЛЬНАЯ ТЕРМИНОЛОГИЯ / ЛЕКСИЧЕСКАЯ СИСТЕМА / ТЕРМИНОЛОГИЧЕСКИЙ ПРОЦЕСС / ИРАНСКИЕ ЯЗЫКИ / ЗЕМЛЯ / ПОЧВА / ПРОСО / ЩИТ / ПОСЕВ / ЖАТВА / ЦИТАТЫ / НЕДВУСМЫСЛЕННЫЕ СЛОВА / ТЫКВА / ТОПОЛЬ / МИНДАЛЬ / ПЛАКУЧАЯ ИВА / РЕЗЕДА / ЦВЕТЫ РЕЗЕДЫ / КОКОСОВЫЕ ОРЕХИ / САНДАЛОВОЕ ДЕРЕВО / ГВОЗДИКА / КАЛЬКА / ТРАКТОР / ПЛУГ / СЕЯЛКА / КОМБАЙН / ПУД / ТЕХНИКА / МЕЖДУНАРОДНОЕ ЦИТИРОВАНИЕ / ЗВУК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хакимова Башорат Наимовна

Автор исследует лексические особенности зерновых терминов и с научно обоснованными данными рассматривает внутренние возможности таджикско-персидского языка и историческую связь таджикского языка с другими языками как исторический процесс становления и эволюции. терминологии. Подавляющее большинство названий зерновых культур и их выращивания, упомянутых в статье, являются оригинальными таджикскими словами, заимствованными из древне - иранских форм. Иностранные слова и термины, в частности, слова, связанные с растениеводством, агрономией, агротехникой и ирригацией сельскохозяйственных культур, вошедшие в лексический состав таджикского языка с русского или через русский язык, автор также рассматривает слова в силу исторических связей таджиков с другими народами. Автор приходит к выводу, что как языковые, так и неязыковые факторы играют важную роль в обогащении лексической структуры таджикского языка за счет сельскохозяйственной терминологии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTICS OF THE DICTIONARY (LEXICAL) ORIGIN OF GRAIN-GROWING TERMS

The author explores the lexical features of grain terms and, with scientifically based data, considers the internal capabilities of the Tajik-Persian language and the historical connection of the Tajik language with other languages as a historical process of formation and evolution of terminology. The vast majority of the names of grain crops and their cultivation mentioned in the article are original Tajik words borrowed from ancient Iranian forms. Russian words and terms, in particular, words related to crop production, agronomy, agricultural technology and irrigation of agricultural crops, which are included in the lexical structure of the Tajik language from Russian or through Russian, the author also considers the words due to the historical ties of the Tajiks with other peoples. The author comes to the conclusion that both linguistic and non-linguistic factors play an important role in enriching the lexical structure of the Tajik language at the expense of agricultural terminology.

Текст научной работы на тему «ХАРАКТЕРИСТИКИ СЛОВАРНОГО (ЛЕКСИЧЕСКОГО) ПРОИСХОЖДЕНИЯ ТЕРМИНОВ ЗЕРНОВОДСТВА»

non-equivalent vocabularies into Russian in the translation of S. Ayni 's work «Maktabi kuhna». The analysis of the transmission methods of the Tajik language realities was carried out and their transferring methods to the Russian language were identified. One of the main types of receptions of the Russian language was a replacement of the generic concept. In addition, it is necessary to note the difficulties of translation, arising from different conditions of life, way of life and differences in cultures.

Keywords: the Tajik language, the Russian language, non-equivalent vocabulary, the techniques of transmission of realities, school, quantitative analysis.

Сведения о авторах:

Самадова Зебо Саидовна — кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикского и русского языков Института туризма, предпринимательства и сервиса Тел: (+992) 904205577. E-mail: zebosamad1@mail.ru

Сохибова Азиза Нуруллоевна - ассистент кафедры таджикского и русского языков Института туризма, предпринимательства и сервиса Тел: (+992) 501910881. E-mail: sohibovaaziza_96@mail.ru_Адрес: город Душанбе, район Сино, Исп.2 м-18, дом 7, кв 15.

About the authors:

Samadova Zebo Saidovna - Ph.D., Associate Professor of the Department of Tajik and Russian Languages of the Institute of Tourism, Entrepreneurship and Service Tel: (+992) 904205577. Email: Zebosamad1@mail.ru

Sohibova Aziza Nurulloevna - Assistant of the Department of Tajik and Russian Languages Institute of Tourism, Entrepreneurship and Service Tel: (+992) 501910881 E-mail: sohibovaaziza 96@mail.ru Address: Dushanbe city, Sino districtIsp 2 m-18, building 7, kv 15.

УДК 81+633.1 ББК 81.2-3 +42.112 ХУСУСИЯТХОИ ^АБАТХРИ ВОЖАГОНЙ (ЛЕКСИКЙ)-И ИСТИЛОХОТИ ГАЛЛАКОРЙ

Х,акимова Б.Н.

Донишгощ давлатии хуцуц бизнес ва сиёсати Тоцикистон

Истилохдш кишоварзй кисми чудонопазири таркиби лугавии забон буда, дар рушду такомули лугати забон накши бузург дорад. Ин истилох,от на танх,о манбаи гановати забон, балки баёнгар ва омили мух,ими пешрафт ва дигаргуних,ои хдёти маданй ва ичтимоии чомеа ба шумор меравад. Омузишу баррасии ощо дорои арзишх,ои дигар дар масоили густариши забон ва даврах,ои таърихии ташаккули он низ мебошад.

Барои возех, намудани масоили гуногуни инкишофи забон, омузиши бахшх,ои мухталифи низоми лугавии он, аз чумла лексикаи сох,авй кумак мерасонад. Тах,кикоти лексикаи сох,авй барои нишон додани сарчашмах,ои инкишофи истилох,от, раванди истилох,созй ва пешрафти забон мусоидат хохдд кард. Инкишофи лексикаи сохдвй на худ аз худ, балки бо такозои чомеаи рушдёбанда сурат мегирад [1, с. 127].

Барои инкишофи вожагони зироатпарварии забони точикй заминах,ои мустах,ками дохилизабонй (худй) вучуд дошт, ки дар забони форсии кадим сурат гирифта буд. Бо вучуди ин ки аз ин забон то замони мо микдори хеле ками осори хаттй бокй мондааст, аз руйи осори махфузмондаи ин забон дар бораи гановати лугавии он ^укм карда метавонем. Чанд намуна аз луготи ин забонро, ки ба кишоварзй иртибот доранд, ба унвони мисол меорем: api «об», dahigan «дех,нишин, дехкон», «х,ум, хома, навъе гиёх, ва бутта», bumu «замин, хок, сарзамин», gantuma «гандум», yava «чав», (h)arzana «арзан» ва хдмчунин номи рузх,о ва мовдои таквими кишоварзии х,ахоманишй ва монанди инхд

Забони форсии кадим ба шакли нав инкишоф ёфт, вожаву истилохдш сохдвии худро х,ам дар заминаи захирах,ои дохилии худй ва х,ам бар мабнои равобите, ки бо забощои дигар дошт, инкишоф дод. Дар осори форсии миёна вожаву истилохдти гуногун доир ба номи дарахтону гиёх,он, набототи донаовар, гулх,о, падидах,ои табиат ва гайра ба назар мерасад [9, с.96-101], ки дар даврах,ои баъдй барои инкишофи луготи кишоварзии забони форсии дарй заминаи аслй гардид.

Пас аз инкирози забони форсии миёна ва истилои арабх,о давраи ташаккули истилох,оти сох,ах,ои гуногуни забони навини форсу точик огоз меёбад, ки бевосита бо чараёни ташаккули тамоми сохторх,ои лугавй ва грамматикии забони навини форсу точик алокаи ногусастанй дорад. Дар ин мархдла тамоми бахшх,ои забонро тахдввулот фаро гирифта, дар ахди Сомониён ин тахдввулот ба меъёри забони адабии классикии точик мубаддал гардид.

acnm зaбoни точикй кaлимaxoe мeбoшaнд, ки aз ^^a™ бapoмaди тaъpиxии xyд acocaн бa зaбoни Fapбии эpoнй - фopcии кaдимy миёш бapoбap тaaллyк дopaнд. Чyнoнчи, кaлимaxoи acлии тapкиби лyFaвии зaбoни точикй дap зaбoни фopcии имpyзa низ rap фapмyдa мeшaвaнд Ba бapoи бa вучуд oвapдaни вox,идx,oи л^жии нaв мaнбaи acocй мeбoшaд: даст, пой, чашм, гуш, забон, талх, ширин, пану, сад, ман, ту, рае, соз Ba raйpa. Ин кaлимaxo бapoи зaбoни фopcии и^^ низ aз кaлимaxoи acлии peшaгй бa шyмop мepaвaнд.

Аз тapaфи дигap, дap тapкиби лyFaвии зaбoни точикй бa кaлимaxoe низ дyчop мeшaвeм, ки бa зaбoнxoи кaдимaи эpoнй мaнcyб буд^ дap шapoигx,oи гyнoгyни тaъpиxй бa зaбoни точикй гyзaштaaнд.

Дap ин мaвpид ду мaнбaи ик;гибocгиpии вoжaгoнpo aз зaбoнxoи эpoнй зикp кapдaн лoзим мeoяд. Aввaлaн, зaбoнxoи бocтoнии Fapбии эpoнй, ки бeвocитa 6o зaбoни фopcии кaдим xaммapз бyдaнд, яънe зaбoнxoи мoд Ba пopтй. Дувум, зaбoнxoи cyFдй, бoxтapй, xopaзмй, caкoию cкифй, ки дap инкишoфи лyFaти зaбoнxoи фopcии кaдим Ba фopcии миёш то x,a,nae тaъcиp гyзoштaaнд. Бaъзe aз ин зaбoнxo Ba лax,чax,oи г^ухи map;^ зaбoнxoи эpoнй aз бaйн paфтa бoшaнд xaм, дap тapкиби лyFaвии зaбoни точикй ocope aз xyд 6ok^ гyзoштaaнд. Мacaлaн, вoжaxoи огоз, нагз, чугд (чугз), палону, цанд (Самарканд, Пануаканд), кат, катак дap тapкиби лyFaвии зaбoни точикй aз зaбoни cyFдй 6o;h мoндaaнд [7, c.235-236].

Бa хдмин тapик, кaлимaxoи acлaн точикй кaлимaxoeaнд, ки aз зaмoнxoи кaдим бoз acoc Ba мaнбaи лyFaти зaбoни тoчикиpo тaшкил тамуд^ дap зaминaи xyди зaбoни точикй пaйдo шyдaaнд Ba aз тapaфи дигap, бapoмaди orao бa кaдимгapин capчaшмaxoи зaбoни точикй - бa якe aз зaбoнxoи кaдимaи мaнcyби ^ухи зaбoнxoи эpoнй paфтa мepacaд. Ин гута кaлимaxo ^ухи acocии лeкcикa мeбoшaнд Ba xycycиятx,oи xocи тapкиби лyFaвй, cиcтeмa Ba poxxoи инкишoфy тaкмили oнpo мyaйян мeнaмoянд [4, c.23-24].

Кaлимaxoи acлии точикй кaлимaxoeaнд, ки aз чиx,aти бapoмaди тaъpиxй бapoбap - xaмpeшa буд^ дap зaбoни точикй Ba фopcии имpyзa бa кop бypдa мeшaвaнд. Aкcapи кaлимaxoи acлй-peшaгии зaбoни точикй xycycиягxoи yмyмииcтeъмoлй, oммaфax,мй дopaнд. Ora,o чун вox,идx,oи peшaгй бapoи бa aмaл oмaдaни кaлимaxoи нaв фaъoлoнa иштиpoк мeнaмoянд: зaмин, xo^ гaндyм, ^aB, apзaн, cипop, кopидaн, дapaвидaн Ba Faйpa.

Дap бaйни лyFaти coxaи кишoвapзй, aз 4y]^na киcми зиёди лyFaти зиpoaтxoи Faллaгиpo кaлимaxoи acлии точикй тaшкил мeдиxaнд, ки ин xycycrara тaъpиxй дopaд. ^чишн дap aтpoфии шaxpxo aз кaдим пeш aз oмeзишëбй 6o xaлкxoи дигap хдм бa кишoвapзй мaшFyл бyдaнд, ки ин дap китoби «Тoчикoн» нaвиштa шyдaacт: «Бoзëфтxoe, ки xaнгoми xaфpиëги кухи MyF бa дacт oмaдaнд, дap бopaи aнвoи зиpoaт мaълyмoти мyфaccaл мeдиxaд. Аз ин 4o дoнy дoнaкx,oи гyнoгyн Ba бoкимoндaxoи ншдли пaxтa ëфт шуд. Xywi^® MyF шaxoдaт мeдиxaнд, ки дap нaвox,ии Зapaфшoни Бoлo зиpoaти acora гaндyм Ba aнгyp буд. Инчунин, ^aB, apзaн Ba такуд хдм мeкoштaнд. Иcгилox,и cyFдии Faллa aз этимoлoгй бa мaънoи «бexтa» aлoкaмaнд acт [3, 337]. Гapчaндe дap бopaи ocиëбx,oи oн дaвpa мo тacaввypoти мyкaммaл нaдopeм, вaлe, бa ^ap xoл, мacaлaн, aз Aфpocиëб чaнд caнги кaлoни oc^6 ëфт шyдaнд. Дap бapoбapи oc^6 дap pyзгopи мapдyм дacтocxoи xyp^ кaлoн иcгифoдa мeшyд».

Acocaн, зиpoaтxoи шхш кишoвapзй жмуда^ зиëд Ba иcгилox,oти бa xyд xoc Ba бeштappo дopocт. Кaлимaxoи ифoдaкyнaндaи томи Faллaдoнa Ba xeлxoи oн acocaн кaлимaxoи acлии точикй буд^ orap aз кaдим aз тapaфи дexкoнoни точик киштyкop кapдa мeшaвaнд. Кaлимaxoи иктибocй бoшaнд, xeлe кaм дyчop мeoянд, ки бaъди pacидaни x,ocra Ba Fyндoштaни oн пpeдмeгxoи 6o ин кaлимaxo ифoдaшyдa иcтифoдa мeшaвaнд.

Зaбoн бaëнгapи вoкeияти тaъpиxиcг. Аз тaъpиxи тaшaккyли зaбoни фopcии дapй мaълyм acт, ки ин зaбoн aз зaбoнxoи мaxaлии cyFдй, тaxopй, xopaзмй Ba дигap лaxчaxoи xeшoвaнд бaxpa гиpифтaacт. Бинoбap ин, aввaлaн мo бoяд лyFOтy иcтилoxoти мaвpиди ниëз Ba ycyлxoи coxтмoнии oraopo aз ганчиши тaкoмyли зaбoни фopcии дapй чустучу нaмoeм.

Дoдyгиpифти вoжaxo Ba иcтилoxoти нaв дap бaйни зaбoни точикй, фopcй Ba дapй дap ^ap шapoит бocypъaт чapaëн мeгиpифтaнд.

Бaъди бa иетикдол pacидaни мyнoraбaтxoи муе^^ми фapxaнгй бaйни Эpoн Ba

AфFOниcтoн эxë гapдид, ки дapи зaxиpaxoи гapoнбaxoe бa pyйи иcтилoxгyзинoни зaбoни точикй кyшoдa шуд. Иcтилoxoти pиштaxoи гyнoгyн бa aмcoли фypyдгox, гиpдиxaмoй, вoмбapг, бoзpacй Ba дигapoн бa мaтбyoт, ocopи нacpнaвиcoн Ba зaбoни мapдyм чopй гapдид, ки бa xaмa 6o тeзй кoбили кaбyл гapдид Ba эхгога бeгoнaгй нaмeкyнaд. Дap acora oвoй, дacгypй Ba Bo^rc^ зaбoни

точикй, фopcй aз yнcypхoи мaвчyдaи вoжaгyзинй лyFOти тoзae дap Эpoн ë T^mcrce coxтa шyдaacт, ки и^уз кoмилaн ^йи як ;aTOp лyFOтy иcтилoxoти apaбиpo гиpифтaaнд, мoнaнди «кишoвapзй» бa ^и «xo^ar™ K^mno;) ë «coзмoн» бa ^и «тaшкилoт» Ba Faйpa.

^apни 4op^ ки кapни пeшpaфти бecoбикaи илму тexникa, дж^^нш^ бyзypги cиëcивy ичтимoй бa хишб мepaвaд, микдopи здеди мaфхyмoти нaвpo бa миëн oвapд. Ин мaфхyмхo тaмoми coхaхoи xaërn ичтимoиpo фapo гиpифтa вopиди pyзгopи oммa мeгapдидaнд.

Вoбacгa бa ин шкши имкoнaги дoxилии зaбoни точикй вa зaбoнxoи дигари xaмгyнaи oн - фopcии мyocиp вa дapй дap инкишoфи лyFaг вa иcгилoxaги нaвин мeaфзoяд.

«Aлбaттa, иcгилox бoяд чyнoн бoшaд, ки бa гycгapиши poбигaxoи илмии бaйни кишвapxo мoнeъ нaoяд, бaлки мycoидaт кyнaд... Ч,aнбaи бaйнaлмилaлии иcгилoxaг чунон бoшaд, ки pиcoлaти миллии xyдpo бa xyбй aAO кapдa тaвoнaд» [13, 246].

Рaвaндxoи мyxтaлифи OTëcrny ик;гиcoдй вa фapxaнгй, ки бaъд aз инкирози дaвлaти Сoмoниëн cypaт гиpифтaaнд, бeшyбxa бa coxтopи лyFaвии зaбoн бeгaъcиp нaмoндaнд. Кдрж,ои XII-XVI тaъcиpи зaбoни apaбй бa лeкcикaи зaбoни точикй xeлe aфзyд, чи тaвpe ки мaвoдxo шaxoдaт мeдиxaнд иcгилoxaги кишoвapзй низ aз ин paвaнд дap кaнop нaмoнд. Зaбти Эpoнy Оcиëи Миëнa aз тapaфи иcгилoгapoни apaб бoиcи бa тapкиби лyFaвии зaбoни точикй дoxил гapдидaни кaлимaю ибopaxoи

apaбй гapдид [l2, 24].

Дap зaмoнxoи тoиcлoмй бa cифaти мaнбaъxoи иктибоооти aчнaбй зaбoнxoи юнoни вддим, лотинй вa opoмй бyдaнд, дap зaмoни иcлoм вa куруни вycгo тo aвocиги ^рни XIX зaбoнxoи apaбй вa туркй capчaшмaи вopидкyнaндaи кaлимaxo бa зaбoни фopcй бyдaнд. Дap дaвpoни шв вa нaвтapин ин нaкшpo зaбoнxoи aвpyпoй ичро мeкyнaнд. Вaлe тaвpe ки мaълyм acг, к;иcмaти aъзaми иктибоооти зaбoни фopcиpo кaлимaxoи apaбй тaшкил мeдиxaнд [8, c.30].

Тapкиби лyFaвии KrETCnoxo™ кишoвapзй нa тaнxo aз x^cfe кaлимaxoи acлй, инчунин 8з x^cfe кaлимaxoи и^гибо^ xaм Faнй гapдидaacг.

Вoбacгa бa шapoиги тaъpиxй чapaëни шт-ибоет кaлимaxo дap xap мapxилa cycг ё пурзур мeшyд. Бинoбap ин, чapaëни иккгибое шyдaни кaлимaxo дap зaбoншинocй xoдиcaи нaв шбуд^ бaлки пaдидaecг конунй. Aммo xyди paвaнди иккгибое шyдaни кaлимaxo oдй шбуд^ бaco мypaккaб acг. Зepo бa зaбoни дигар вopид шyдaни кaлимaxo кoидaxoи гpaммaтикии зaбoни ик;гибocкyнaндapo пyppa тoбeъ нaмyдaнpo тaлaб мeнaмoяд. Вopид гapдидaни вoжaxoи нaв 8з зaбoнxoи дигap мaфxyмxoи нaвpo дap зaбoни ик;гибocкaбyлкyнaндa бa миён мeopaд.

Вуруди m^^occrra apaбй бa зaбoни фopcй бa дaвpaи инкишoфи зaбoни aдaбии фopcии дapй pocг мeoяд. Вoжaxoи apaбй вoбacгa бa тaFЙиpи мaънo кapдaнy бaëни мaфxyми мyшaxxac, ки «иcгилox» гyфтa мeшaвaд, дap oфapиниши иcгилoxoти кишoвapзй шкши бocaзo дopaнд.

Мaълyм aCT, ки мaфxyми мyтлaк;иятpo пaйдo кapдaни иcгилoxoт нa 8з тapики шapoити мaтн, бaлки aз руйи мaнcyбияти xyд бa иcгилox пaйдo мeкyнaнд. Хдмин acг, ки дap тaфoвyт aз кaлимaxoи мaъмyлй кaлимaxoи иcтилox бa мaтн xe4 вoбacгaгиe нaдopaнд. Гyзaштa aз ин, иcтилox дopoи чaнд xaвocи дигap aз ^били якмaънoй мeбoшaд. Тaвpe ки мaълyм acг, кaлимa cepмaънo буд^ мaфxyмxoи гyнoгyнpo ифoдa мeкyнaд. Бapoи кaлимa «мycaллacи aшë (чиз)+ «мaфxyм» xoc мeбoшaд [2, c.52]. Дap XOлe, ки иcгилox aз ин кдгаб opй нecг. «Mcranox дaк;щ вa capд acг вa coxaи экcпpeccия бapoи иcгилox дap xyдyди иcгилoxoт (тepминoлoгия) гyзoштa нaшyдaacг» [2, c.52].

Зaбoни apaбй зaбoни зиндa вa чорй acг. Вoжaи «иcгилox»-po дap точикиву фopcй aз oн шрифту бa мaънoи нaв бa кор мeбapaнд, дap xoлe, ки мaънoи «бa xaм coxтaн, coзиш, cynx вa oштй кapдaн» дoштaacг.

Бaъд aз зaбт кapдaни Эpoн aз тapaфи apaбxo дap кдрни VII тaъcиpи зaбoни apaбй бa зaбoни клacикии дapй xapaктepи дoимй шйдо кapд. Сoл тo coл тaъcиpи зaбoни apaбй зиёд шуд вa дap тapкиби лyFaвии зaбoни дapй кaлимaxoи apaбй низ зиёд шyдaнд. Ощо мaвк;eи xyдpo мycгaxкaм кapдaнд, тo XOлo иcгифoдa бypдa мeшaвaнд вa бa xaзинaи acocии фoнди лyFaвй дoxил мeшaвaнд.

Кaлимaxoи apaбй бa зaбoни фopcй 6o ду pox гyзaштaaнд:

а) 6o poxи мaчбypй, бa вocитaи xyччaтгyзopй, урфу oдaтxoи динй, тaдкикoти илмй вa Faйpa;

б) 6o xoxиши xyд, caдcoлaxo тешгар, дap вaктe ки oлимoн, пaжyxишгapoн бa зaбoни apaбй шинoc шyдaнд, oxиcгa-oxиcгa oнpo дap тaдкикaгxoяшoн вaceъ иcгифoдa бypдaнд.

^i^ocoin apaбй 6о poxxoи гуногун бa aмaл бapoвapдa шyдaacг. Ha ин ки кaлимaxo, бaлки ибopaxo вa oвoзxo низ иктибое кapдa шyдaaнд. ^^^ioc тaвaccyти нутки дaxoнй, динй, китобй, илмй вa мaдaнй бa aмaл бapoвapдa шyдaacг. Тaъcиpи зaбoни apaбй бeштap дap acapxoи бaдeй, кopxoи илмй мyшoxидa кapдa мeшaвaд. Xan-o дap xoлaти дap зaбoни дapй бapoбapниxoдa зaбoни фopcй вучуд дoштaн xaм aввaл кaлимaxoи apaбй вa бaъд фopcй иcгифoдa бypдa мeшyд. Ин xoлaтpo дap нишон дoдaни мaфxyмxoи oлaми нaбaгoт мeбинeм: пиёз, себ, анцир, чанор, ангур, каду, бодиринг, бодом, ангур...

Aввaлин кaлимaxoи aз зaбoни apaбй бa зaбoни дapй иккгибое шyдa кaлимaxoe бyдaнд, ки дap зaбoни дapй xaммaънo нaдoштaнд. Acocaн ин кaлимaxoи динй вa мaъмypй бyдaнд.

Як кдтор кaлимaxoи apaбии ик;гибocшyдa бa зaxиpaи лyFaвии зaбoнxoи дapй вa точикй дoxил шуд^ то xoл иcтифoдa мeшaвaнд. Як кдоми ож,о кaлимaxoи кyxнa, ки дap зaбoни дapй вучуд дoштaнд, XOлo бoшaд, oнxo дap aдaбиëги бaдeй дидa мeшaвaнд: ангат, бодом.

Кaлимaxoи мaнcyб бa oлaми нaбoтoт як кдоми лyFaти зaбoнpo тaшкил мeдиxaнд. Кдоми зиёди oнxo бe тaFЙиpaг то xoлo иcгифoдa мeшaвaнд. Бa ин rçaTOp кaлимaxoи эронй дoxил мeшaвaнд: каду, сафедор, бодом, мацнунбед, асирак, гули асирак.

Алокамандии забони эронй-ориёй аз кадим мебошад. Бештари калимадо дар ин забондо як хел мебошанд, ки аз маданият ва урфу одати якхелаи ондо шадодат медиданд. Пайдоиши ин забондо як хел мебошад ва алокамандии зич доранд. Ин далелдо дар забон дам мушодида мешаванд.

Калимадои аз забони диндй иктибосшуда номи заминдо, олами растанидо, растанидои доруворй, либос, ашёи рузгор, канданидои зеризаминй ва гайраро ифода менамоянд: мурч, чормагзи норцили, дарахти сандал.

Микдори зиёди калимадои пайдоишашон юнонй ба забони дарй ба воситаи забони арабй гузаштаанд: климат-ицлим, география-цугрофия, канон-цонун, океанус-уцёнус ва гайра.

Дар давоми давраи дуру дарози инкишофёбй ба забони форсй-дарй аз дигар забондои эронию гайриэронй калимадое иктибос карда шудаанд.

Дар адабиёти бадеии асри XII онро мушодида кардан мумкин аст.

Китоби «Ачоиб-ул-махлукот-ул мавчудот»-и Адмади Тусй доир ба олами наботот, дар як намуди растанй ва дарахтони фоидаовар маълумот дода шудааст. Дар кисми асосии асар дамаи намуди растанидо бо тарзи алифбо ва кисми дуюми иловагй бошад дар бораи растанидои ачоиб сухан меравад. Адмади Тусй 79 намуди растанидоро дида баромадааст, вале дар кори ал-^азвинй бошад, доир бо 110 намуди растанй маълумот дода шудааст [6, с.228].

Дар ин китоб номи растанидо аввал бо забони арабй ва баъд бо муодилдои форсй дода шудааст. Микдори зиёди ин калимадо дар забони форсй бе тагйирот истифода бурда мешаванд: каду, бодом, пиёз, олу, дарахти сарв, чинор, анцир, дарахти тут.

Калимаи ангур, ба фикри Фасмер аз забони кадими юнонй иктибос шудааст, ки роди даракати ин вожа аз як забон ба забони дигар дануз мушаххас нест.

Дар баробари ин калимадои аз забондои хоричй иктибосшуда мушодида карда мешаванд. Ондо бо калимадои даммаънои форсй ё ин ки дар алодидагй, вакте ки дар бораи растанидо сухан меравад, оварда мешаванд: чормагзи норцили, норинц, нил, нилобй, равгани зайтун, наргиз, чукрй, мурч, царанфул. Дар вакти тадлил кардани лугати кишоварзй як катор хусусиятдои истифода бурдани калимадо ва иборадо мушодида мешаванд.

Забони лотинй дар вожасозии забондои аврупой манбаи мудиммест, ки донишмандон луготи онро мутобики дадафи хеш бо каме тагйироти шакл ба маънои нав истифода мебаранд. Мисоли равшан дамин вожаи лотинии terminus мебошад ба маънои «марз», «аломатдои марзй», ки дар шакли «термин» онро барои баёни як гуруди калимадо пазируфтанд. Забони русй вобаста ба даврадои мушаххаси таърихй чанд мардалаи ворид шудани иктибосотро аз сар гузаронидааст. Калимадои аз нигоди сохт юнонй ба таркиби лугавии забони русй дануз пеш аз насрониятро кабул кардани русдо вориди забони русй шудаанд. Калимадои иктибосии лотинй маъмулан тавассути дигар забондо (юнонй дар асрдои X-XI ладистонй-асрдои XVI-XVII ва минбаъд забондои Аврупои гарбй) сурат гирифтааст. Дар ибтидои асриXVШ калимадои олмонй ба таври муназзам вориди забони русй мегардиданд. Вуруди калимадои зиёди фаронсавй ба забони русй дар охирдои асри XVIII ба кайд гирифта шудааст. Калимадои англисй дар забони русй, асосан аз асрдои XIX ва XX пайдо шудан гирифтанд [10, с. 52].

Иктибосоти аврупой, ки аксарияти мутлаки онро иктибосоти фаронсавй ташкил медидад, охири асри XIX ва иктибосоти англисй пас аз нимаи дуввуми асри XX ба мушодида мерасад. Азбаски садаи XX садаи рушду инкишофи бесобикаи илму техника буд, ки дигаргунидои куллие дар даёти ичтимоии инсоният аз худ гузошт. Тавассути дастоварддо содадои фаъолияти одамон, ки то ин давра маъмул набуданд, пайдо гардида, саросари оламро фарогир шудаанд. Кулли ин дастоварддо моли аврупоиёнанд. Бадри баёни мафдумдои нав забон ба калимаву истилодоти нав эдтиёчманд аст. Шохадои зиёди илм мавчуданд, ки дар кадоме дорои номи мушаххасу истилодоти махсусанд.

Иктибосоти аврупой низ мисли иктибосоти кишоварзии арабй ба василадои гуногун вориди забони точикй гардидаанд, ки забони русй дар ин маврид накши забони миёнрав дорад.

Дар истилодоти кишоварзй теъдоди иктибосоти туркиву мугулй назаррасанд. Имруз дар забони муосири точикй бисёр калимадое истифода мешаванд, ки дамчун калимадои туркй, узбекй арзёбй мешаванд ва вокеан дар лугшдои тафсирии ин забондо дамчун калимадои аслии ондо тафсир шудаанд, ки намунаи он «Лугати эзодии забони узбекй» мебошад. Аммо дар асл ин вожагон аз забони форсй-точикй вориди таркиби лугавии ин забон гашта, ба меъёрдои талаффузи туркй мутобик гардидаанд ва чунонки муарработ вориди лексикаи забони точикй гардида буд, ба шакли туркй аз нав ба забони точикй иктибос шудаанд. Чунин вожагонро метавон калимадои чаълии туркй (псевдотуркизм) номид, ки теъдоде аз ондо ба лексикаи кишоварзй тааллук дорад: кишлок ( J^3 ) <точикй *kislax <эронии кадим *kis-laka; kis - «марз, замин, кишт» ^-laka пасванди маконсоз (мук.шавад: точикй -лох (санглох девлох); лотинй lok, русй локация, дислокация, локальный); калпок ( jlJa) <точикй *kalpak <эронии кадим *kal-pa-ka; аз решаи kal «сар» (мук.шавад: калла), pa- асоси замони дозираи феъли «поидан», «нигадбонй (мудофизат) кардан» -ka пасванд, яъне «оне, ки сарро мудофизат мекунад» ва гайра.

Иктибосот аз дигар забонхо дар баъзе холатхо синонимхоро ба вучуд меорад, масалан, киргизй, чыгыш-расход, контроль-текшереу. Дар сохаи истилохшиносй онро манфй мехисобанд.

Дар забоншиносй барои ифода намудани як мафхум якчанд истилохот истифода мешавад, масалан, стяжения, синтетическое, сжатие, синтетическая конденсация, сгущение, универбация ва гайра.

Дар забони точикй дар даврони шуравй калимахои иктибосии русй бе тагйироти шаклй ва маъной истеъмол мегардиданд, аммо пас аз истиклоли Чумхурии Точикистон вазъ дар ин бахш тагйир ёфт. Хусусан пас аз такмили алифбо ва тахрири коидахои имлои забони точикй ин калимахо дигар мутобики меъёрхои талаффузи забони адабии муосири точикй навишта мешаванд: агроаксия, мошин, истанса (истгох), хррбитсид, пеститсид ва гайра.

Дар бисёре аз чумхурихо истилохотро ба ду гурух чудо мекунанд: исгилохоте, ки бе ягон дигаргунй кабул шуда, хамон тавр навишта мешаванд, истилохоте, ки аз чихати фонетикй ё морфологй тарзи навишташон бе ягон тагйирот дар забоне, ки кабул шудааст истифода мебаранд.

Тарзи навиштани истилохоти хоричй дар дигар забонхо рохи дуру дарозро тай намудааст.

Як катор истилохоте, ки то давраи шуравй кабул шуданд, мувофики конунхои фонетикии забони миллй истифода бурда мешаванд.

Дар як катор забонхо то солхои 30-ум хати лотинй асоси алифбои онхо буд ва солхои 40-ум онро ба забони русй иваз намуданд, бинобар ин истилохот тарзи навишташон низ дигар шудааст.

Таркиби лугавии забони точикй бо василаи иктибоскабулкунй ганй гаштааст, ки ин яке аз усулхои мувофику сермахсули истилохсозй махсуб меёбад.

Бо усули калка (колабгирй) ва ё тарчумаи вожа ба вожа ва ё бахш ба бахш ташаккул ёфтани забонхои дунё яке аз усулхои маъмул аст. Дар даврони классикй раванди калкашавии калимахо бештар аз забони арабй сурат мегирифт. Дар ахди Сомониён, ки хокимони он ба забони модарии хеш таваччухи беандоза зохир менамуданд, чараёни тарчумаи тахтуллафзии истилохоти калимахои арабй дар забони точикй ривоч ёфтааст. Аз хамон мархила калка яке аз манобеи ганишавии таркиби лугавии забон махсуб меёбад. Агар дар давраи аввал калкахо аз забони арабй накши муассире доштанд, пас аз интихои садаи XIX калкахо бештар аз забонхои аврупой гирифта мешуданд.

Дар истилохоти кишоварзй калимахои иктибосй бештар ифодакунандаи номи техникаи хочагии кишоварзианд, аммо худи чизхои асосй, яъне бештари номи махсулоти ин соха дар худи точикон буданд. Калимахои иктибосй дар номхои зироатхои галладона бештар дучор меоянд. Масалан, калимаи галла арабй буда, маънои «хосили аз замини гандум, чав ва гайра руида» дорад, ки дар точикй онро дона низ меноманд, бинобар ин калимаи галладона пайдо шудааст. Калимаи юг, омоч, буйитурук калимахои туркй ва узбекй мебошанд, ки маънояш чунин аст: юг- олоти махсуси дехконй, ки ба гардани чуфти гов мебанданд ва омоч (сипар), чапар, чанаро бо он пайваста, корхои гуногуни хочагиро ичро мекунад [11, с.625-645]. Истилохоти ба техника вобаста трактор, плуг, сялка, тележка ва гайра аз забони русй ба воситаи дигар забонхо гирифта шудаанд: сеялка (русй аз сеять-кишт кардан) -мошинест барои коштани чигит, гандум ва дигар тухмихо; тухмпошак.

Плуг (аз немисй) - асбоби оханини кишоварзй барои шудгор кадани замини кишт.

Трактор (аз англисй tractor-кашидан, бурдан) - мошини худгарди тасмашакл ё дорои чархи одй, ки бо он плуг, комбайн, скрепер ва дигар олоти кишоварзй, сохтмон ва гайра баста мешаванд.

Комбайн (аз анг. combine) - мошини мураккабе, ки якчанд амалиётро ичро карда, бисёр корхоро пай дар пай ба чо меорад. Масалан, комбайни галладаравй, ангиштканй ва гайра.

Тонна (аз франс^оппе) - вохиди андозагирй, ченаки вазн, ки дар системаи метрии андозхо ба 100 килограмм баробар аст.

Пуд (аз русй) - ченаки вазнест, ки ба 16кг баробар мебошад.

Техника калимаи юнонй буда, маънои механизм ва дастгохи хамчун воситаи мехнат истифодашавандаро ифода мекунад. Дар хочагихои аграрй техника, мошина, трактор ва чузъхои ба онхо тааллукдоштаро мефахмонад [5, с. 149-312].

Истилохоти кишоварзй хамчун як чузъи лексикаи умумии забони точикй дар чараёни инкишофи худ тамоми он равандхои печидаро, ки хаёти сохибони забон ва фарханги моддй ва маънавии онхо ба амал омадаанд, инъикос намудааст. Робитаи таърихие, ки сохибони забон бо халкхои хамсоя доштанд, сабаби ба таркиби лугавии забон дохил шудани иктибосоти арабй, юнонй, русию байналмилалй шудаанд. Ин вожахо баъзан сохту савтиёт ва маънои лугавии худро нигох дошта, дар мавриди дигар хам тагйири савтиёт ва хам маънои лугавй кардаанд.

АДАБИЁТ

1. Бондалетов В.Д. Социальная лингвистика. - М.: Просвещение, 1987. - 160 с.

2. Вопросы терминологии. (Материалы Всесоюзного терминоло- гического совещания). - М.: АН СССР, 1961. - 305 с.

3. F^^y^e Б. Точикон. К;. I. - Душанбе, 1983. - 337 с.

4. Забони адабии дозираи точик K.I. Лексикология, фонетика ва морфология. - Душанбе: 1973. - 458с.

5. Лутати тафсирии калимадои русй-интернасионалй. Бо саъю эдтимоми В.Шарипов. - Душанбе: ЭСТ, 1984. - 136 с.

6. Назарзода С. «Ачоиб-ул-махлукот» ва вожашиносии таърихии форсй-точикй. / С.Назарзода - Душанбе, 1999. - 302

с.

7. Оранский И.М. Введение в иранскую филологию. / И.М. Оранский - М.: Наука, 1988. - 236с.

8. Пейсиков Л.С. Лексикология современного персидского языка. / Л.С. Пейсиков - М.: МГУ, 1975. - 206 с.

9. Саймиддинов Д. Вожашиносии забони форсии миёна. Д. Саймиддинов - Душанбе: Пайванд, 2001. - 310 с.

10. Современный русский литературный язык.. - Л.: 1981. - 586 с.

11. Фарханги точикй ба русй. Нашри дувум, бо илова, такмил ва ислод - Душанбе: Пайванд, 2006. - 813 с.

12. Шаропов Н., Чураев Т.К. Лексикаи касбу дунар - сарчашмаи терминологияи техникии точик. - Н. Шаропов -Душанбе: Дониш, 1991.- 228 с.

13. Шукуров М. Хуросон аст ин чо. / МШукуров - Душанбе, Дониш, 1991.-263 с.

ХАРАКТЕРИСТИКИ СЛОВАРНОГО (ЛЕКСИЧЕСКОГО) ПРОИСХОЖДЕНИЯ ТЕРМИНОВ ЗЕРНОВОДСТВА

Автор исследует лексические особенности зерновых терминов и с научно обоснованными данными рассматривает внутренние возможности таджикско-персидского языка и историческую связь таджикского языка с другими языками как исторический процесс становления и эволюции. терминологии.

Подавляющее большинство названий зерновых культур и их выращивания, упомянутых в статье, являются оригинальными таджикскими словами, заимствованными из древне - иранских форм. Иностранные слова и термины, в частности, слова, связанные с растениеводством, агрономией, агротехникой и ирригацией сельскохозяйственных культур, вошедшие в лексический состав таджикского языка с русского или через русский язык, автор также рассматривает слова в силу исторических связей таджиков с другими народами.

Автор приходит к выводу, что как языковые, так и неязыковые факторы играют важную роль в обогащении лексической структуры таджикского языка за счет сельскохозяйственной терминологии.

Ключевые слова: национальная терминология, лексическая система, терминологический процесс, иранские языки, земля, почва, просо, щит, посев, жатва, цитаты, недвусмысленные слова, тыква, тополь, миндаль, плакучая ива, резеда, цветы резеды, кокосовые орехи , сандаловое дерево, гвоздика, калька, трактор, плуг, сеялка, комбайн, пуд, техника, международное цитирование, звук.

CHARACTERISTICS OF THE DICTIONARY (LEXICAL) ORIGIN OF GRAIN-GROWING TERMS

The author explores the lexical features of grain terms and, with scientifically based data, considers the internal capabilities of the Tajik-Persian language and the historical connection of the Tajik language with other languages as a historical process of formation and evolution of terminology. The vast majority of the names of grain crops and their cultivation mentioned in the article are original Tajik words borrowedfrom ancient Iranian forms. Russian words and terms, in particular, words related to crop production, agronomy, agricultural technology and irrigation of agricultural crops, which are included in the lexical structure of the Tajik language from Russian or through Russian, the author also considers the words due to the historical ties of the Tajiks with other peoples.

The author comes to the conclusion that both linguistic and non-linguistic factors play an important role in enriching the lexical structure of the Tajik language at the expense ofagricultural terminology.

Keywords: national terminology, lexical system, terminological process, Iranian languages, land, soil, millet, shield, sowing, harvest, quotes, unambiguous words, pumpkin, poplar, almond, weeping willow, mignonette, mignonette flowers, coconut, sandalwood, clove, tracing paper, tractor, plow, seeder, combine, pud, technique, international citation, sound.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Cведение об авторе:

Хакимова Башорат Наимовна-доцент кафедры таджикского языка Таджикского государственного университета права бизнес и права

About the autor:

Hakimova Bashorat Naimovna - Associate Professor of the Department of Tajik Language Tajik State University Lower Bizness andРоШс.

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ СИНТАКСИЧЕСКИХ ФУНКЦИЙ ИНФИНИТИВА АНГЛИЙСКОГО И ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКОВ

Рахимов А.Р.

Российско-Таджикский славянский университет

Республика Таджикистан, став независимым государством, расширяет и укрепляет свои связи с другими государствами, что влечёт за собой распространение изучения иностранных языков.

Для успешного изучения иностранного языка имеет большое значение выявление важных структурных типологических отличий иностранного языка от родного языка учащихся, с которым они постоянно сравнивают изучаемый иностранный язык. Известно, закономерности и специфика любого языка глубже понимаются, когда на них смотришь через призму их отличительных и общих синтаксических, морфологических и общих особенностей. В настоящей статье сделаем попытку рассмотреть синтаксические функции инфинитива в английском и таджикском языках в сравнительном плане.

Джабборова М.Т. в своей работе «Система неличных форм глагола в русском и таджикском языках» пишет о вопросах функционирования инфинитива в современном таджикском языке, сообщая о том, что это проблема в таджикском языкознании до сих пор не получила должного освещения... [1, с.8]. Ценным вкладом в исследовании инфинитивных словосочетаний является -исследование Мирзоева А. «Ибора дар забони точикй». Согласно выдвинутой им точки зрения, таджикский глагол обладает большими конструктивными возможностями [7, с.62].

Если глагольные признаки инфинитива проявляются на уровне формы, то именные признаки в основном проявляются в предложении.

Инфинитив в обоих языках может выполнят функцию подлежащего, используя полную форму, то-есть английский инфинитив с частицей to, таджикский - с морфемой - ан.

Шунидан кай бувад монанди дидан.

Хобидан холо барвакт буд.

To lie is not my custom. Too much complication and uncomfort.. Лгать не мой обычай. Слишком много сложностей и неудобств.

Инфинитив в роли подлежащего

Инфинитив может выполнять функцию подлежащего в синтаксических конструкциях типа it is necessary to, it is important to - и т.д., при этом инфинитив вместе с местоимением it образует сложное подлежащее.

Например: It was pleasant to observe the fresh flowers in the room. Приятно было заметить (смотреть) на свежие цветы в комнате.

Как утверждают В.С.Расторгуева и А.А.Керимова, в качестве подлежащего инфинитив особенно часто встречается в тех случаях, когда сказуемое выражает различные признаки действия: мумкин аст — возможно, намешавад — невозможно, даркор аст — нужно, лозим аст — нужно,хрцат нест — не нужно, душвор — трудно и др. [9, с.87].

Например: Гумон кардан мумкин буд, ки дар хона сухтор руй додаст. Можно было подумать, что в доме случился пожар.

Как видно из приведенных примеров, и в английском, и в таджикском языках имеют место инфинитивные конструкции, где с инфинитивом используются определенные слова.

Инфинитив в различных синтаксических функциях а английском языке

а) в функции подлежащего:

Philip Bosinney was known to be a young man without fortune [12, с. 5].

Всем известно, что Филипп Босини - молодой человек без всякого состояния [3, с. 31].

б) функции дополнения:

You compel me to say it

Ты вынуждаешь меня сказать это...

в) в функции определения:

There is every reason to suppose that the cargo will arrive in time [13, с. 45].

Есть все основания предпологать, что груз прибудет вовремя.

Инфинитив в роли сказуемого.

Сказуемое является вторым главным членом предложения, его организующим центром, так как дополнение и почти все обстоятельства связаны с ним и зависят от него.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.