Научная статья на тему 'МОРФОЛОГИЧЕСКАЯ СТУКТУРА СЛОЖНЫХ СЛОВ В “ПОЛУТОЛКОВОМ ТАДЖИКСКОМ СЛОВАРЕ ДЛЯ ТАДЖИКСКОГО ЛИТЕРАТУРНОГО ЯЗЫКА” САДРИДДИНА АЙНИ'

МОРФОЛОГИЧЕСКАЯ СТУКТУРА СЛОЖНЫХ СЛОВ В “ПОЛУТОЛКОВОМ ТАДЖИКСКОМ СЛОВАРЕ ДЛЯ ТАДЖИКСКОГО ЛИТЕРАТУРНОГО ЯЗЫКА” САДРИДДИНА АЙНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
101
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
С. АЙНИ / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / СЛОЖНЫЕ СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫЕ / СЛОЖНОСОЧИНЁННОЕ / СЛОЖНОПОДЧИНЁННОЕ / СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ МОДЕЛИ / СЕМАНТИКА / МНОГОФУНКЦИОНАЛЬНОСТЬ / СИНОНИМИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зоитова Мохира

Исследование путей словообразования в произведениях великих мастеров слова имеет огромное научное значение для выявления особенностей исторического равития и традиций словообразования любого языка. В этих прозведениях кроется огромный ценный языковой материал, на базе которого можно выявить различные модели словообразования для определения основных тенденций структурного развития слова. Одним из таких мастеров слов таджикской литературы является устод Садриддин Айни, произведения которого считаются настоящим кладом богатства таджикского литературного языка. Актуальность данного вопроса даёт нам повод подвергать всестороннему анализу морфологическую стурктуру сложных слов на материале “Полутолкового таджикского словаря для таджикского литературного языка” Садриддина Айни. В статье на основе фактологического материала названного словаря рассматриваются структурные модели образования сложных слов таких типов, как: “существительное+существительное”, “существительное+прилагательное”, “существительное+ глаголь”, “прилагательное+другие части речи”, “наречие + другие части речи”.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORPHOLOGICAL STRUCTURE OF COMPLEX WORDS IN "ST. TAJIK DICTIONARY FOR THE TAJIK LITERARY LANGUAGE" SADRIDDIN AINI

The study of ways of word formation in the works of the great word masters has tremendous scientific importance to identify features of historical development and traditions of word formation of any language. In these works, a huge valuable language material lies, on the basis of which various models of word formation can be identified to determine the main trends in the structural development of the word. One of these masters of the words of Tajik literature is the removal of Sadriddin Aini, whose works are considered to be a real treasure of the wealth of the Tajik literary language. The relevance of this issue gives us a reason to expose to comprehensive analysis of the morphological structure of complex words on the material of the «Sadriddin Aini Tajik Dictionary for the Tajik Literary Literature» Sadriddin Aini. In the article on the basis of the factory material of the named dictionary, structural models of formation of complex words of such types are considered: «noun + noun», «noun + adjective», «noun + verb», «adjective + other parts of speech», «adverb + other parts Speech.»

Текст научной работы на тему «МОРФОЛОГИЧЕСКАЯ СТУКТУРА СЛОЖНЫХ СЛОВ В “ПОЛУТОЛКОВОМ ТАДЖИКСКОМ СЛОВАРЕ ДЛЯ ТАДЖИКСКОГО ЛИТЕРАТУРНОГО ЯЗЫКА” САДРИДДИНА АЙНИ»

лексико-структурный язык, типы словаря, связать, основной, автор, распространение, среднее значение, лексика, синтаксис, морфология и т. д.

WAYS AND EXPRESSING PRODUCTIVES WORD-BUILDING IN MODERN GERMANY

This article deals with the ways and expressingproductives word-building in modern Germany. An author is reviewed in background and resources in his article. That's why, this topic is one of the actual themes and learned in linguistics have a good place. It should be mentioned that, this problem is one of the argues theme and spread-out in linguistics science with features itself from another parts of fields have got differences.

Keywords: type, dictionary, accomadation, learning, word, sentence, feature, source, language, linguistics, composite, science, problem, theme, notion, actual, word-formation, lexical structural language, types of dictionary, connect, main, author, spread, mean, lexicjlogy, syntax, morphology and etc.

Сведения об авторе:

Нурова Зведамо Сафаровна - старший преподаватель кафедры стилистики и теории перевода языков романского-германского факультета Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддин Айни, Тел: (+992)918694285.

About the author:

Nurova Zvedamo Safarovna - a senior teacher in the department of the stylistic and theory of translation of the languages Roman and Germany Faculty Tajik State Pedagogical University named after S. Ami, Phone: (+992) 918694285.

УДК 809.155.0

СОХТОРИ МОРФОЛОГИИ КАЛИМАДОИ МУРАККАБ ДАР "ЛУГАТИ НИМТАФСИЛИИ ТОЧИКЙ БАРОИ ЗАБОНИ АДАБИИ ТО^ИК"-И САДРИДДИН АЙНЙ

Зоитова М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар бахши калимахои мураккаб "Лугатнома» -и устод С. Айнй маводи фаровон дорад ва метавон гуфт, ки на танхо калимахои марбут ба исм, балки дигар хиссахои нутк низ дар он тафсир ёфтаанд. Бо сабаби он ки калимахои исми теъдоди бештари вожахои мураккабро фаро гирифтаанд, мо баррасии ин гурухи лугавй -грамматикиро салохи кор донистем.

Калимасозии исмхои мураккаб дар "Лугатнома» -и устод С. Айнй мутобики колибхои суннатии калимасозии забони точикй буда, сермахсултарин типи калимасозй ба хисоб меравад. Дар забоншиносии точик ба масъалаи баррсии калимахои мураккаб донишмандони зиёде даст задаанд. Аз чумла, перомуни колибхои калимахои мураккаби забони форсии [2. с,166] ва [3.с, 310] тахкикот бурда бошанд, олимони дигар оид ба забони форсй [4. с,141], [5. с, 200], [6. с,55] ва точикй [7. с, 147-153], [8. с, 160], [9. с, 219], [10 с, 356], [11 с, 23], баррасихои илмй анчом додаанд. Х,амчунин, дар ин самт кори шевашиносон низ чолиби диккат мебошад, зеро онхо бо забони зиндаи халк сари кор доранд ва колибхои гуногуни калимасзоии лахчахоро муайян намудаанд.

Зикри ин нукта зарур аст, ки донишмандоне, ки ба масъалахои баррасии номвожахо машгул шудаанд, перомуни масъалахои калимасозй ва колибхое, ки дар сохтани калимахои мураккаб сахм доранд, андешахои мухими илмй баён кардаанд [12 с, 107-216], [13 с, 175], [14 с, 196], [15 с, 21], ва диг.]. Зимни тахкики "Лугатнома» -и устод Айнй аз фикру андеша ва назариёти донишмандони мазкур истифода кардаем, ки ба эшон самимона ташаккур мегуем.

Калимахои мураккаб дар "Лугатнома» -и мисли забони адабии точикй ба ду гурух: мураккаби пайваст ва тобеъ чудо мешаванд, ки дар зер баррасй мегарданд.

1. Исмхои мураккаби пайваст

Исмхои мураккаби пайваст мисли забони адабй аз асосхои баробархукук сохта шудаанд. Як гурух аз такрори вожахо, гурухи дигар аз вожахои мухталифи гуногунмаъно ба вучуд омадаанд. Онхоро ба таври зерин овардан мумкин аст:

1. Такрори асоси калимахо: замзама хониш ва суруд бо овози паст; дамдама макр, фиреб, гулгулаи нагора; чимчима лойдон; даFдаFа тарс, бим, ташвиш, лофи зуровари, дамдама макр, фиреб, гулгулаи нагорава f.

2. Аз асосхои гуногун: хандахариш касе, ки уар кас уро масхара медоад; хасбеда хушкидан гиёууои гуногун; молапоча асбоби молакуни; гирдаFунд чизи фароуамомада ва f.

3. Бо миёнванди -у-. Тавассути миёнванди -у- ва асосхои гуногун калимахо сохта шудааст, ки ба ду гурух чудо мешаванд:

А. Аз асосхои гуногун ва миёнванди -у- калимахои зерин сохта шудааст: гирдуFун(д) уар чизро цо ба цои худ гузоштан; хурдуреза бачагони як хонавода; чапурост ду хат, ё ду чуби аз боло

6ayaM гyзapондaшyдa; чopyнoчop 6euxmuëp, мayбypaн; так^дав дap ñau yycmyyyu чuзe дaвuдaн; xyфтyxoб yaMxo6œû 6o зан; capyno yoMau uнъaмй, л^ос; киштyкop дeщонй, saMumap^; capono/й/ yerna you ягон чш. Дap "ЛyFaтнoмa» вoжaи capTOcap чун мypoдифи capono тaфcиp шyдaacт. Вoжaи capyraH, ки тибки щлиби кaлимaxoи мaзкyp coхтa шyдaacт, дap "ЛyFaтнoмa» дидa нaшyд.

Б. As acora зaмoни гyзaштa 6o миёнвaнди -y-: гуФтушунуФт гyфmyшyнuд, cyyñam; шикacтypexт mabMup. Дap зaбoни имpyзaи точикй 6o ин кoлиб кaлимaxoи cyxтyпyxт Ba дoдyгиpифт дидa мeшaвaд, ки дap "ЛyFaтнoмa» -и ycтoд Aйнй тaфcиp нaшyдaaнд.

В. Aß acora зaмoни xo3^a 6o миёнвaнди -y-: дoрyгuр кaлoнгupй, xyднaмaй; aфmyдaрaфm джт 6a гupeбoншaвuu ày кос, ё шнд кас; mo3y6o3 sopam, mopoy; aфmyхeз т^огоим бо дyшвopй дap yae; гupyдopyyкмpoнй, фapмoнфapмoй; yam; цyнбyцyлyyнбuшyou oyucma 6apau wapyau peaypas. Кaлимaxoибapдopyзaн, pyбyчин Ba шинyxeз, ки зaбoни aAa6m имр^и точикй дидa мeшaвaнд, дap "ЛyFaтнoмa» тaфcиp нaёфтaaнд.

Г. Ab acocxoи зaмoни гyзaштa Ba хрзирш фсъл 6o миёнвaнди -y- (-ъ-):

гиpифтyгиp дap 8epu maфmuш гupuфmaн mcepo; гyфтyгyмyкoлuмa, cyxaнpoнй; 4yciy4yü 6apou ёфmaнu Hrne yopmiam кapдaн; чacmyхeзyapaкamu yayuшàop; xyфтyxeз мysaщamaн зuндaгoнuкyнй дap yae; cyxтycyз omaшàapгupoнй so f

4. Бo миёнвaнди -o-. Бo ин yнcypи гpaммaтикй Ba acocx^ гyнoгyн кaлимaxoи мapбyт 6a мaъниxoи мyхтaлиф coхтa шyдaacт, ки ornopo мeтaвoн дap шaкли 3ep oвapд:

A. Аз acocx,oi iiciviii 6o миёнвaнди -o- кaлимaxoe coxra шyдaacт, 6a нoм Ba aлoмaти aшё дaлoлaт мeкyнaнд. Дap вoraтax,oи тaълимй Ba илмии мapбyт 6a зaбoни aдaбй [16 c, 464], [17 c,219] Ba дигapoн 6o ин щлиб ду кaлимa: гиpдoгиpд Ba дaвpoдaвp нишйн дoдa шyдaacт. Aммo 6a нaзapи мo acocx^ ин вoжaxo нa тем, бaлкибaлки 6a cифaти aшё дaлoлaт мeкyнaнд. Дap "ЛyFaтнoмa» -и ycтoд С. Aйнй кaлимaxoи зepин 6a мyшox,идa pacидaнд: capocap capmocap; capoпapдa пapдau vpcpyau подтащи; xaÜMa, xupzoy; capono/й/ yaMa you ягон чш; capoшeб capнuшeб; hohohoh àycmu yomu 6ucëp наздык; лaбoлaб nyp аз чтут обакй.

Б. Аз acocx,oi Giuliani 6o миёнвaнди -o- кaлимaxoe coxra. шyдaacт, ки нoми xoлaт Ba мaкoнpo дaлoлaт мeкyнaнд: гapмoгapм yaлamu eapMñ; гиpдoгиpд maMOMu ampoф ягон чш; дaвpoдaвp yaMau гupàu ягон чш; pocтopocт 6apo6ap.

B. Аз acocx,oi ф^ый 6o миёнвaнди -o- нoми aшё, иcмx,oи aмaл Ba нoми aлoмaт coхтa мeшaвaд: xypoxyp зuёфamu ucpoфкopoнa; гuрoгuр yapu6 6apo6ap; дaвoдaв 6a yap mapa/ф дaвuдaнu як кос ё чанд кос. мoлoмoл 6ucëp, фapœoн; мyрoмyрй вабо, moyw

Г. Аз acocx,oi 'îapilïil 6o миёнвaнди -o- кaлимaxoe coхтa мeшaвaд, ки 6a томи aмaл Ba зaмoн дaлoлaт мeкyнaнд: шaбoхyн yyyyMu ша-бонт ногщонт лaшкap 6ap дyтмaн; шaбoнapyз//шaбopyз як шaбypyз; пeшoпeш жш-жш; дaмoдaм yap за^он, yap гоу.

F. Аз acocxoi тяклиди oboîï 6o миёнвянди -o- вoжaxoe coхтa шyдaacт, ки 6a томи aмaлe дaлoлaт мeкyнaнд Ba дap зaбoн мaъмyлaнд: FyлoFyлa, lamolam, чaкoчaк, чaкoчoквa rañpa.

2. ^мхри мypaккaби TO6eb

Дap зaбoни aдaбй Ba дap лaxчaxoe, ки тaин мacъaлa тaxкик шyдaaнд кoлибxoи типпи мypaккaби тoбeъ cepмaxcyл шyмopидa мeшaвaд [10 c,356], [18 c,226]. Мухим^и хycycияти ин тapзи кaлимacoзй 6apo6apxyKyK нaбyдaни чyзъxo мeбoшaд. TaBpe ки мaълyм acт, ин гyнa вoжaхo a3 ибopaхo coхтa мeшaвaнд. Дap "ЛyFaтнoмa» -и ycтoд С. Aйнй миcли зaбoни aдaбии точикй кaлимaхoи мypaккaби тoбeъ 6a ду lypyx тaкcим мeшaвaнд. Бa ^Ухи якум вoжaхoe мapбyгaнд, ки чузъи якум acocй acт вaгypyхи дуюм кaлимaхoe мeбoшaнд, ки чузъи дуюм acocиaнд. Ora,opo дap aлoхидaгй дидaн мумкин acт:

I. ^мхри мypaккaби TO6eb, ки нузьи якум acoci acr Ин типи кaлимaхo a3 ибopaхoи изoфиe coхтa мeшaвaнд, ки дap o^o хoдиcaи фaкки изoфaт мyшoхидa мeгapдaд. Тибки тapкиби мopфoлoгиaшoн дap зaбoни aдaбии точикй 6a ce lypyx: иcмy иcм, иcмy cифaт, иcмy cифaти Фсълй [10 c, 356], Ba дap шeвaxoи чaнyбй Ba ^нуби шapкии зaбoни точикй 6a шaш lypyx (иcмy тем, иcмy cифaт, иcмy шyмopa, тему фсъл, иcмy cифaти фсълй Ba зapфy иcм) [18 c, 226] тaкcим шyдaaнд. Дap "ЛyFaтнoмa» -и уотод С. Aйнй кoлибxoи жму тем, иcмy cифaт, зapфy тем 6a мyшoxидa pacид, ки ora,opo чунин oвapдaн мумкин acт:

А. Кдлиби иcмy иcм. Бo ин кoлиб 11 кaлимae шхтв шyдaacт, ки нoми aшё, вoжaxoи хeшoвaндй, нoми гиёх Ba иcмxoи мaъниpo мeфaxмoнaнд: aбpyкaмoн mce ш aбpyяш мoнaнàu кaмoн nypxaM бошад; дyхmaрхoнa xuзмamгapдyxmap; maбaрзuн як xeл ma6apecm; гyлaнoр як xeл пapчau бoфmau фaбpuкucm; мaрзaгyш як xeл paйyoн; cap^xcop capu ^y^op; сaррuшma poyu Myдао ва мaкpaà; capнaгyн capoзep; чаппа; capn^^a тнуон; co^o^ сощ пай; хaлaцoн фuкpy aндeшae, m ба дuл мexaлaд.

Б. ^либи ^му оиф^т Ba ё OTla!y ^м. Бo ин щлиб 7 кaлимae coхтa шyдaacт, ки жми мapбyт 6a шех^ нoми бeмopй, иcми aшё, xaйвoн Ba Faйpa coхтa мeшaвaд, ки дap зaбoни aдaбии имpyзa 6a мaънoxoи дap "Лугатк^" шapxёфтa иcтифoдa мeшaвaнд: хomupnapeшoн, дuлopoм, pynoma,

xuшmaкxßpoм, xoнcoлop, шакарланг, шакарш, шермаст, цигарреш, хунгарм, чашмкац, шupдoг, xflвoбaлaнд, нимсукта, ни^^ра ва f. бо ин кодиб вожаи нилякябуд дар шакдиаспи кабyдu ^учашм, ки аз маънои ба иншн марбут буда фарк мeкyнaд.

В. Колиби зaрфy иcм. Бо ин коди ду вожа дида шуд, ки чунинанд: балагарав чизест, ки дар болои бозии цанги уайвонот ва мусобицаи онуо мешавад; мuёнцoй нуцтаи дар.

II. ^мхои мyрaккaби TO6eb, ки чузъи дyюмaшон acocñ мeбошaнд. Дар "ЛyFaтномa» -и устод С. Айнй таркиби морфодогии ин типпи иимхои мураккаб аз иcм+иcм, жм+шфат, иcм+фeъд, cифaт + дигар хи^а^ои нутк, зарф + дигар хи^а^ои нут; ва Faйpa мeбошaд, ки ма^дш^и онхо як xeд даст. Барои нишон додани ин xycycrax онхоро дар адохидагй бappacй мeкyнeм.

1. Колиби иcмy иcм. Дар "ЛyFaтномa» микдори ин гуна кадимахо зиёданд. Тибки маъно онхоро ба гуруххои зepин чудо кардан мумкин аст:

- иимхои ифодакунандаи шак^

- ^мхои ифодакунандаи ашёи гуногун;

- ^мхои ифодакунандаи чою макон.

- иамхои маънй;

A. ^мхои ифодaкyнaндaи шaxc. Кадимахои ин кабат шaxcpо аз руйи мyноcибaт, шмои зохирй, ходат, доштани адомат ва xycycиягхои гуногун ифода карда, 29-тоанд: чaфoпeшa золим; Fузaчaшм одами чашмкалон; KaHoaTOop касе, ки ба уар чизи дастрас розй мешавад; юcyфрyx руяш мисли ЮсуФ зебо; шoхcaвop савори моуир; шох,бурут бyрymu бucëр калон; шoхдyxтap дyXmарu бucëр xyшрyй; шогирд^ша тдматгори дари xонаu одамони доро; шермард одами далер ва зррманд; шикaмбaндa пyрxyр; шepдил одами далер; шaкapпo ланги сабук; •трб-шбон касест, ки бо забонбозй уар касро ба роуи xyд мекашад; чapбпaхлy фарбеу, одами доро; чарбсушн мулоимсушн; xoнaдoмoд домоде, ки бо занаш дар xонаu падари арyc зиндагонй мекунад; xap^^a xарбоз; xapмизoч одами гарданшат гапнодарои якрауа; (l)aiaH:cai"ip тезгард; фaтилaмyй зан ë дyxmарe, ки муяш xuiuy бечдор карда гузошта шуда бошад; тaзaллyмкeш мазлуми додxоу; т^гафком касест, ки дар зиндагй рри осоишро надидааст; фappyxтaбop мубора^онадон; бacтaкop тартибдиуандаи уавое (дар мусицй); xaйшyм парда ва ycmyxонu даруни бинй; т^гафком касест, ки дар зиндагй р^и осоишро надидааст; дapёдил уимматбаланд, пyрбаxшuш. Х,амчунин, вожахои фapмoнpaвoн//фapмoнpaвo дар хамин гурух шомиданд.

Б. ^мхои ифoдaкyнaндaи aшёи гуногун. Дар кодаби иcмy иcм кадимахои марбут ба ашё зиёд ает. Аз чумда:

- тeъдoди 28 вoжaи мaнcyб 6a aшёи гуногун: шоукоса, шоупул, шоxбанд, шакарсанг, шакрщнамад, шабчарог, шабранг, чаккаxалmа, чаргпоя, xалачyб, xаmчyб, калламex, чyбдаcm, сурнай, сурной, гyлyбанд, амонаткасса, дастос, обгина, mабxол, mабxола, гавчyб, дауанбанд, грзобила, гулгуна, уннобранг, абра^сти^ саропарда;

- тeъдoди 14 во/Kan мapбyт 6a дapaxтy гулу гиёх: цавсар, шутурпой, галладона, шоудона, цуворимакка, шакарбодом, м^ли^^ол, шакармуррд шабб;рй, шuргuëу, гурдаолу, гршмуш, марзаг)ш, cyзанбарг;

- тeъдoди 11 вожяи мapбyт 6a хдйвоноту чoнвapoн: барзагов, гурмагас, шутургов, шоупар, шутурмург, xорпyшm, калламуш, шонасар, шермагас xаркyрра, гурдашол;

-тeъдoди 6 во/Kan мapбyт 6a xуpoк: шакароб, xаcбор, фигт, xамuрмоя, гулоб, чиллаоб.

B. ^мхои ифoдaкyнaндaи чою мaкoн. Бо ин маънй 13 вожа во xypдeм, ки чунинад: цаторкру цyрxона, цeваxона, цилавтна, шоуроу, шутургардан, шабxона, xокцой, ycmyнгyша, дарëбод, дарëбор, уарамсарой, бобоxона.

Г. ^мхои ифoдaкyнaндaи мтънихои гуногун: Аз руйи ин ceмaнтикa тeъдоди 18 вожа ба кайд гирифта шуд, ки чунинанд: шодимарг, шоубайт, шутургурба, чарxзонy, шутурууцра, устувонашакл, шйзурондаст, xyнбауо, цuгарxyн, чашмам, табларза, xyнбауо, таркиббанд, шабxyн // шабоxyн, фароxyр, фарочанг, шакарxоб, шйрамацдам.

2. Колиби ^му 0111(1^ Ин кодиби cepмaхcyд нecг. Х,амагй 8 вохиди дyFaвй дида шуд, ки ба шaxc, xycycrara шaxc ва ба ашё дадодат мeкyнaнд: xоmuрпарeшон, дилором, р^ота, тштакуаром, xонcолор, шакарланг, шермаст, цигарреш.

3. Колиби ^му (ebi. Дар "ЛyFaтномa» -и устод С. Айнй бо ин кодиб 96 кадима мавчуд аст. Онхо кадимахои ифодакунандаи шaxc, номи анвои xypок, хайвоноту парандахо, номи ашёи гуногун, иcми макон ва Fañpa мeбошaнд, ки онхоро ба таври мyxтacap мeоpeм.

A. Як глухи кялони ин кaлимaхo 6i шaxc дaлoлaт мeкyнaнд. Онхо шaxcpо аз руйи мaшFyдият, адомат ва xycycraracM гуногун доштанашон ном мeбapaд. Аз чумда, вобаста ба вазифа, шyFди дар чамъият доштаашон, вобacгa бaxyдкy атвор, дyнëбeзоpй, xилвaтнишин будан, борикбин, зирак, дустдор, дастгиркунандаи очизон, роздон, пирию кyхaнcодй, cyxaraap, шоир, xaбapкaш, Faмxоp, дузд, ^pxyp, боэхтиром будан, точир, бeчогapд, айбчуй, ростгуй, найрангбоз, рахнамо, маздум, нотapc ва Faйpaхо будан шaxcpо ном мeбapaнд. Чанд миcод барои намуна овардан мумкин acг: номабар,

yxyp, yaвoдop, гaнyuнaдop, гапдон, гuзoфгy, гyШaнuшuн, дapyндap, дapëгapд, дaфmapдop, дащурштос, забондон, кapгypeз, кapдoн, сушншну, cyxamrn, cyxaншuнoc, maнпapвap, cyxaндoн, фтбон, фauдaxyp, xaupxoy, xam6ap, xamnaM, xoнaнuшuн, xyтaчuн, шaбpaв, шaysamпapacm, шuкaмпapacm, цüàpдoн, цоламкаш, уовоууй, yaвoдop, yapзaгapд, уущобоз, уафокош, уауонбж, xaëлпapacm Ba f.

Б. Bapon ифoдaи нoмиxaйвoнoтy napa^axo Ba ё вoжaxoи мaнcyб 6a ohxo: дacmoмyз, xmaxyp, xamup, xoнaзoд, шaкapxaй, шaкapxop

В. Бapoи ифoдaи hohh aHBoH xypo^ гyшmoб, maбapзaд, xoMcyB, xoнapac, шaкapпapвapд Ba f;

Г. Бapoи ифoдaи houii amën гyнoгyн кaлимaxoи зepин тaфcиp шyдaaнд: гулусуз, гyтпeч, пануакош, pyйгapдoн//pyгapдoн, mapaбaнгeз, coяпapвapд, ууволдуз, уомашуй, syrn6yp, галладон, шoxбacm, xoнaкaн, xop6acm, шспуш, xoкaндoз Ba f;

F. Бapoи ифoдaи иcмxoи iviabHfi. Дap ин lypyx нoми aмaл Ba мaъниxoи мyхтaлифpo дидш мумкин acт: mpou, гушзод, гушмол, mapyeъбaнд, xoкпapmo, yaнгoмaàap, yayoнuàuдaн, yuлoдap, цaнoamбaxт, цособпуш, цоломзон, шaвцaнгeз, шaкapxaнд, ялaгapд, чaшмдaтm, шaбaфpyз, ш^бг^, xaндaaвap, xoмmaлoш, xamыpнuшuн, xomupнuшaн, xycmcaнд, x^^omi^^ f.;

Д. Бapoи ифoдaи иcмxoи мaкoн: xoкpeз, xcMüMm, гaлamuфypyт, гyлoмгapд, цaлaмpaв Ba f.

4. I^iiráH OTla!y иcм. Дap "ЛyFaтнoмa» -и ycтoд С. Aйнй 6o ин кoлиб 110 кaлимa 6a ^йд гиpифтa шуд, ки ифoдaкyнaндaи шaхc, нoми aшё, xypo^ дapaхт Ba гулу гиёх, xaйвoнaг, мaкoн Ba зaмoн, paнг, нoми aмaл BaFañpapo ифoдa мeкyнaнд. Мyтoбики мaкзyaги фapoгиpифтa ornopo мeopeм:

Бa maxc дaлoлaт мeкyнaнд: xyщдoмaн, mnpHHRop, тaгaлбappa(бüчüu нoзпüpвüpд), maxRawoH (паулавон), пyxтaxop (xypüндau ошп myxma), caфeдчoмaгoн, дeвoнaбaчa.

Як тeъдoди кaлoни кaлимaxo дидa мeшaвaнд, ки шaхcpo a3 pym мoлик бyдaн 6a aлoмaтy хycycият Ba cифaтe нoм мeбapaд, ки xycyramrc пpeдмeтй дoштaни orao дap мaтн зoxиp мeгapдaд: шяукуш, мжноуол, фopшбoл, xypдüкap, xoMmaMüb, xaйдpycm, myнyкдücm, myнyкмoя, фüpoxдücm, фapoxдüyaн, фapoxocmuн, фapoгбoл, фappyxзoд, фappyxmaбop, фapxyндüкeш, фapxyндüфapyoм, mapдücm, mapдuмaг, mapдoмaн, mapзaбoн, mapuaнàyд, maбayкap, maнгчaшм, coддüàUл, соддолаву, cuяyмacm, шяунома, cuяycumopü, cuяyкop, шяукосо, caбyкcap, зuëдücap, зapдгyтoн, нoдupüкop, донодт, софдт, бодонуам, myнyкpyй, фapoгбoл, фappyxзoд, x^^ua^, xyткнaмaк, тypбaxm, xyyucmaпaй, гapàuл, чапдоcm, чaпгaлam, чaфmaнuyoд, шаулочашм, шeвoзüбoн, шeфmaàuл, шuгapфбyнëд, штофдйндон, шypaпyтm, шyxчaшм, yaвoнмapд, yyвoнмapд, xapmp Ba f.

houh amëpo ифoдa мeкyнaнд: фодзауд, доббодулча, xaзüфпapü, xoMyoM, xapнaй, шаккосо, xapcarn, xapMyypo, шypпaxma, шupuнкoмa, тяубодом Ba f.

hohh aHBoH дapaxт Ba гулу raëxpo ифoдa мeкyнaнд: xapгyл, xapдüндoн, xapзüypü, xuнгбeд, шyмгuëy Ba f.

hohh xypo^o нфoдa мeкyнaнд: mapMeea, mapaнгyбuн, mapüнyaбuн Ba f.

hohh xaйвoнoтpo нфoдa мeкyнaнд: x^ymae, чaмбapтox, шypнyл, xapàyмбyл, xapuaac, xaprnm

Ba F.

hohh waRoHpo нфoдa мeкyнaнд: moбxoнa, xuнгбoд, шaxзaмuн, ¿upдоб .xapпyтma, мжнуай, cu.яучол, müнгcoл, xyшкcoл Ba f.

hohh paHipo нфoдa мeкyнaнд: тя^об, тяуфом, cuяyчapдü во г.

5. Кдлнбн щyмopa + тем. Бo ин кoлиб дap "ЛyFaтнoмa» -и ycтoд С. Aйнй 49 кaлимa coхтa шyдaacт, ки томи aшёи py3rop, дapaхтy мсв^ нoми yзви инcoн, xypo^ xaйвoнaг, иcмxoи мaънй Ba нoми мaкoн coхтa шyдaacт, ки 6a тaвpи мyхтacap мeopeм:

hohh amën гушгун: чuлчapoг, чuлчyб, чopбoлuш, чopпayлy, чopüбзoл фондо), чopmop (соз), чopmoц (мш), чopxuшm(oxyp), яккоандоз, яккaмex, яккаутов, шaшпap (гypз), яккобонд, yaзapucпaнд, чapбüнд, чopтapбam (чтут шupuнu гуногун) Ba f.

hohh дapaxт Ba !eBa: чopбapг, чтгузо, чopмüгз Ba f.

hohh xaйвoнoт: x^mrnycm (шабуш), чopчaшм (саг ё гуспанд), yaзopдocmoн //yüзopдücmaн (булбул) Ba f.

hohh waRoH: чapдeвop, чapmapaт, чapчyб, чapбoг, yaзapxoнü, чapcy//чapcyвa f.

6. koih6h зapф Ba дигap xiccaxoi нутк. Бo ин щлиб шaш вoжa bo хypдeм, 6a шaхc, aшё, мaънй, теми мapбyт 6a xaйвoн дaлoлaт мскушнд, ки чyнинaнд: mœHopM (пaйüфзop); maкбaнд (кaмapбaнд), maкдoн (уалдон), maкнuшuн (лай, pes, сонг во àypдü), maкнuшoн (maъкuд), mameapOm довондо) Ba Faйpa.

Хдмин тapик, тaxкики мacoили кaлимacoзии "ЛyFaтнoмa» -и ycтoд С. Aйнй нишoн мeдиxaд, ки дap coхтaни кaлимaxoи тaфcиpшyдaи ин лyFaт нaкши вoxидxoи лyFaвии нaвъи мypaккaб кaлoн acт. Дap бaхши кaлимaxoи мypaккaб "ЛyFaтнoмa» -и ycтoд С. Aйнй кaлимaxoи зиёдe дидa мeшaвaд. Orao миcли зaбoни aдaбии точикй 6a ду гypyxи кaлoн тaкcим мeшaвaнд: мypaккaби пaйвacт Ba тaбeъ. Иcмxoи мypaккaби пaйвacт a3 кoлибxoи тaкpopи acocи кaлимaxo, coхтaшaвии вoжaxo 6o миёнвaнди -y- Ba 6o миёнвaнди -a-cypaт rиpифтaacт, ки миcoлxoи мaчyдa мaвpиди бappacй ;apop гиpифтaнд.

Исмхои мураккаби тобеъ дар "Лугатнома» -и устод С. Айнй мисли забони адабии точикй ба ду гурух таксим шуданд. Ба гурухи аввал калимахое шомил гардиданд, ки чузъи якум асосй аст ва ба гурухи дуюм вохидхои лугавие марбутанд, ки чузъи дуюм асосй мебошанд. Исмхои мураккаби тобеъ, ки чузъи якум асосй аст, асосан дар колиби факки изофат сохта шудаанд. Исмхои мураккаби тобеъ, ки чузъи дуюмашон асосй мебошанд, колибхои исм+исм, исм+сифат, исм+феъл, сифат + дигар хиссахои нутк, зарф + дигар хиссахои нутк доранд, ки тавассули ин колибхо калимахои ифодакунандаи шахс, ашёи гуногун, чою макон ва маънй сохта мешавад. Махсулнокию каммахсулии колибхои калимасозй низ мавриди баррасй карор гирифта, бо мисолхои мавчуда аз "Лугатнома» -и устод С. Айнй исбот гардид.

Ихтисорах,о:

ГЗАХТ - Грамматикаи забони адабии точик 1985;

ГЗАХТ - Грамматикаи забони адабии точик 1956,

ЗАХТ - Забони адабии хозираи точик 1973

ФЗТ - Фарханги забони точикй 1969,

ОИЯ - Основы иранского языкознания 1982 ,

ШЧЗТ - Шеваи чанубии забони точик 1979;

АДАБИЁТ

1. Айнй С. «Лугати нимтафсилии точикй барои забони адабии точик» / С.Айнй - Душанбе, 1976. - 564 с.

2.Расторгуева, В.С. Среднеперсидский язык [Текст] / В.С. Расторгуева. -М.: «Наука», 1966. -160 с.

3. Саймиддинов Д. Вожасозии забони форсии миёна. / Д. Саймиддинов - Душанбе, 2001. - 310 с.

4. Чхеидзе Т.Д. Именное словообразование в персидском языке. / Т.Д. Чхеидзе -Тбилиси, 1969.-141 с.

5. Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. / Л.С. Пейсиков -М.: Изд-во МГУ, 1973.-200 с.

6. Амонова Ф.Р. Именное аффиксальное словообразование в современном персидском и таджикском языках: Учеб. пособие. / Ф.Р.Амонова - Издательство ТТУ, Душанбе, 1982. - 55 с.

7. Ниёзй, Ш.Н. Оид ба хиссахои номии нутк дар забони точикй (О части речи в таджикском языке) [Текст]/ Ш.Н. Ниёзй // Изв. Ан Тадж ССР. Отд-ние обществ.наук.-1954.-№5.-С. 147-153.

8. Мухаммадиев М. Принципхои асосии калимасозии забони точикй / М.Мухаммадиев // Масъалахои забони точикй. -Душанбе,1966. - с. 160.

9. Рустамов Ш. Исм. Категорияхои грамматикй, калимасозй ва мавкеи исм дар системаи хиссахои нутк. Ш.Рустамов -Душанбе: Дониш, 1981.-219 с.

10. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. -Душанбе: Дониш, 1985. - 356 с.

11. Касимов О. Суффиксальное словообразование имен существителбных в «Шахмане» А. Фирдавси. / О.Касимов АКД. -М., 1988. -23 с.

12. Хромов А.Л. Говоры таджиков Матчинского района / А.Л.Хромов // Тр.Ан Тадж. ССР. 1962. -Т.107.-216 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

13. Офаридаев Н. Микротопонимия Ваджа и Дарваза. / Н.Офаридаев - Душанеб: Дониш, 1991, 175с.

14. Алимй Ч,. Ташаккул ва татахаввули топонимияи минтакаи Кулоб. / Ч,. Алимй - Душанбе, 1995, 196 с.

15. Тураев Б. Лексико-семантическое и словообразователйное исследование микротопонимии долинч / Б.Тураев Ягноб // АКД. -Душанбе, 2010. - 21с.

16. Забони адабии хозираи точик. Лексикология, фонетика ва морфология. -Душанбе: Маориф, 1973. -Крсми I: Китоби дарсй барои факултетхои филологияи мактабхои олй. -464 с.

17. Рустамов Ш. Исм. Категорияхои грамматикй, калимасозй ва мавкеи исм дар системаи хиссахои нутк. / Ш. Рустамов Душанбе: Дониш, 1981.-219 с.

18. Рахматуллозода. Исм. Душанбе, МН "Дониш", 2019. - 226 с.

МОРФОЛОГИЧЕСКАЯ СТУКТУРА СЛОЖНЫХ СЛОВ В "ПОЛУТОЛКОВОМ ТАДЖИКСКОМ СЛОВАРЕ ДЛЯ ТАДЖИКСКОГО ЛИТЕРАТУРНОГО ЯЗЫКА" САДРИДДИНА АЙНИ

Исследование путей словообразования в произведениях великих мастеров слова имеет огромное научное значение для выявления особенностей исторического равития и традиций словообразования любого языка. В этих прозведениях кроется огромный ценный языковой материал, на базе которого можно выявить различные модели словообразования для определения основных тенденций структурного развития слова. Одним из таких мастеров слов таджикской литературы является устод Садриддин Айни, произведения которого считаются настоящим кладом богатства таджикского литературного языка. Актуальность данного вопроса даёт нам повод подвергать всестороннему анализу морфологическую стурктуру сложных слов на материале "Полутолкового таджикского словаря для таджикского литературного языка" Садриддина Айни. В статье на основе фактологического материала названного словаря рассматриваются структурные модели образования сложных слов таких типов, как: "существительное+существительное",

"существительное+прилагательное ", "существительное+ глаголь ", "прилагательное+другие части речи", "наречие + другие части речи".

Ключевые слова: С. Айни, словообразование, сложные существительные, сложносочинённое, сложноподчинённое, словообразовательные модели, семантика, многофункциональность, синонимия.

MORPHOLOGICAL STRUCTURE OF COMPLEX WORDS IN «ST. TAJIK DICTIONARY FOR THE TAJIK LITERARY LANGUAGE» SADRIDDIN AINI

The study of ways of wordformation in the works of the great word masters has tremendous scientific importance to identify features of historical development and traditions of wordformation of any language. In these works, a huge valuable language material lies, on the basis of which various models of word formation can be identified to determine the main trends in the structural development of the word. One of these masters of the words of Tajik literature is the removal of Sadriddin Aini, whose works are considered to be a real treasure of the wealth of the Tajik literary language. The relevance of this issue gives us a reason to expose to comprehensive analysis of the morphological structure of complex words on the material of the «Sadriddin Aini Tajik Dictionary for the Tajik Literary Literature» Sadriddin Aini. In the article on the basis of the factory material of the named dictionary, structural models of formation of complex words of such types are considered: «noun + noun», «noun + adjective», «noun + verb», «adjective + other parts of speech», «adverb + other parts Speech. »

Keywords: S. Aini, word formation, complex nouns, complex, complex, word-forming models, semantics, multifunctionality, synonymy.

Сведение об авторе:

Зоитова Мохира - ассистент кафедры теории и практики языкознания Таджикского государсвенного педагогического университета имени Садриддина Айни тел: (+992) 919614528

About the author:

Zoitova Mohira - an assistant in the Department of Theory and Practice Linguistics of the Tajik State Study Pedagogical University named after Sadriddin Aini Tel: (+992) 919614528

ТДУ 809.155.0+802.0 ТКБ 81.2 (2 точик)+81.2АНТ

F-43

НИГОХЕ БА НАВЪИ ИБОРАХОИ ТАСВИРИИ ОСОРИ САДРИДДИН АЙНЙ ВА ТАРЧУМАИ ОНДО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСЙ

Fафорова Т.С.

Академияи идоракунии давлатии назди Президенти Цумуурии Тоцикистон

Бояд гуфт, ки иборахои тасвирй на танхо нутк ва баёнро Fанй мегардонад, балки мухимтарин вохидхои забонии дарачахои мухталиф аз кабили иборахои тасвирии фонетикй, лексикй, синтаксисй, фразеологиро барчаста нишон медиханд, то таваччухи хонандагон зиёд гардад. Х,амчунин бо истифода аз иборахои тасвирй арзишхои маънавй ва фархангии на танхо шоирону адибон, балки дар мачмуъ фарханг ва адабиётро ба оламиён муаррифй мешаванд.

Рочеъ ба иборахои тасвирй ва тахлилхои забонии онхо бештар забоншиносони рус, аз кабили Ю.М. Лотман дар корхои илмиаш "Тахлили матнхои шоирона", В.В. Виноградов "Услубшиносй. Назарияи нутки шоирона", Г.О. Винокур "Оид ба адабиёти бадей", Ю.В. Казарин "Тахлилхои забонии матнхои бадей: назария ва тачриба ва у" ва дигарон корхои илмй анчом доданд.

Дар матнхои назмиву насрии осори ниёгони мо иборахои тасвирй мавкеи хос дорад. Дар забоншиносии точик то хол мавзуи мазкур (иборахои тасвирй - F.T.) мавзуи нав аст ва рочеъ ба он то хол ягон кори илмй дар шакли алохида ва дакик ба анчом нарасидааст. Бархе аз забоншиносону олимони точик онхоро мачоз ва хуж метафора, бархи дигар онхоро эвфемизмуо ва гурухи дигар онхоро троп меноманд. Зимни тахлилхо дарёфтем, ки иборахои тасвирй дар забони точикй гуногунмавзуъ ва оммафахм аст. То хол фикри умумиро дар дохил ва хоричи кишвар аз чониби олимону забоншиносон дакик нашудааст. Бинобар ин онхо бо истилохоти гуногун ном бурда мешаванд:

1. Тропхо - навъи иборахои тасвирие, ки ба маънои мачозй меоянд;

2. Вохидхои тасвирй - навъи иборахои тасвирие, ки аз чихатхои грамматикй зиёд омухта мешаванд;

3. Вохидхо ва иборахои бадей-тасвирй - навъи иборахои тасвирие, ки барои чолиб нишон додани фикр танхо дар асархои бадей истифода мешаванд;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.