Научная статья на тему 'РОЛЬ МОРФЕМЫ -Ӣ В СЛОВООБРАЗОВАНИЕ (НА МАТЕРИАЛЕ "КРАТКИЙ ТОЛКОВЫЙ СЛОВАРЬ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА" С. АЙНИ)'

РОЛЬ МОРФЕМЫ -Ӣ В СЛОВООБРАЗОВАНИЕ (НА МАТЕРИАЛЕ "КРАТКИЙ ТОЛКОВЫЙ СЛОВАРЬ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА" С. АЙНИ) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
44
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МОРФЕМА / СЛОВА / СУФФИКС / ПРОСТОЕ / АФФИКСАЛЬНОЕ / СЛОЖНОЕ / СОСТАВНОЕ / СЛОВАРЬ / МОРФОЛОГИЯ / АФФИКСОИД / МОДЕЛЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зоитова Мохира

В статье рассматривается возможности словооброзования морфемы -ӣ. Как показывают результаты исследования употребления суффиксы -ӣ в «Словаре» С. Айни, этот суфикс является одним из активных компонентов в словообразовании. Слова, образованные этим суффиксом, имеет алломорфа -гӣ. Научный анализ материала показывает, что количество слов образованных этим суффиксом, составляет 202 единиц, в часности 80 прилагательных и 20 слов, из относящихся как к существительным, так и к прилагательным. Лексические единицы, относящих к именам существательных, в «Словаре» С. Айни, обозначают различные значения. Они обозначают названиями блюд, напитков, фруктов, лекарств, одежды, посуды, болезней, занятий, цветов, персон, птиц, флоры, отношения и принадлежности, места, температуры, состояния, абстрактных понятий. Автором на базе конкретного языкового матерала доказана, что «Словарь» С. Айни относится к числу полезных словарей для определения моделей словообразования таджикского языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ROLE OF THE MORPHEME -Ӣ IN WORD-BUILDING (BASED ON THE MATERIAL "A BRIEF EXPLANATORY DICTIONARY OF THE TAJIK LANGUAGE" BY S. AYNI)

This article deals with the possibilities of word-building of the morpheme -ӣ. As the results of the study of the use of suffixes -ӣ in S. Aini's «Dictionary» show, this suffix is one of the active components in word-building. The words formed by this suffix have an allomorph -гӣ. Scientific analysis of the material shows that the number of words formed by this suffix is 202 units, in particular 80 adjectives and 20 words from both nouns and adjectives. Lexical units referring to nouns in S. Aini's «Dictionary» denote different meanings. They denote by the names of dishes, drinks, fruits, medicines, clothes, dishes, diseases, occupations, flowers, persons, birds, flora, relationships and accessories, places, temperatures, conditions, abstract concepts. On the basis of a specific linguistic material, the author has proved that S. Aini's Dictionary is one of the useful dictionaries for determining the models of word-building in the Tajik language.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ МОРФЕМЫ -Ӣ В СЛОВООБРАЗОВАНИЕ (НА МАТЕРИАЛЕ "КРАТКИЙ ТОЛКОВЫЙ СЛОВАРЬ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА" С. АЙНИ)»

ВЫРАЖЕНИЕ ГРАММАТИЧЕСКОЙ КАТЕГОРИИ ЧИСЛА ИМЕН СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ В ТЕКСТЕ «ЗОД-УЛ-МУСОФИРИН» НОСИРИ ХУСРАВА

«Зод-ул-мусофирин» является одним из ценных научных произведений XI века, написанного весьма сложным языком. Одним из важных аспектов лингвистического исследования научных произведений Носири Хусрава является изучения его морфологических особенностей. Морфологический способ выражения множественного числа существительных в языке фарсии дари имеет древнюю историю, а в произведения Носири Хусрава применены все стилистически возможности употребления категории числа. В исследуемом трактате множественное число существительных, в основном, оформляется суффиксами -он и -уо однако наряду с ними широко применены арабские формы множественности, которые были широко употреблены в прозаических произведениях эпохи Носири Хусрава.

Автор статьи питается анализировать категории числа в произведении стилистического применения.

Ключавые слова: «Зод-ул-мусофирин» («Провизия путника»), Носири Хусрав, имя существительное, имя прилагательное, имя числительное, инфинитив, обстрактные существительные, суффикс, арабские суффиксы множественного числа, таджикские суффиксы множественного числа, морфологические особенности, двойственное число, арабская ритмика, стилистические возможности.

EXPRESSION OF THE GRAMMATIC CATEGORY OF THE NUMBER OF NOUNS IN THE TEXT «ZOD-UL-MUSOFIRIN» NOSIRI KHUSRAV

«Zod-ul-musofirin» is one of the most valuable scientific works of the 11th century, written in a very complex language. One of the important aspects of the linguistic research of scientific works of Nosiri Khusrav is the study of its morphologicalfeatures. The morphological way of expressing the plural of nouns in the Dari language of Farsia has an ancient history, and in the works of Nosiri Khusrav all the stylistic possibilities of using the category ofnumber are applied. In the studied treatise, the plural of nouns is mainly formed by the suffixes -on and -щ however, along with them, Arabic plural forms are widely used, which were widely used in prose works of the era of Nosiri Khusrav.

The author of the article feeds on analyzing the categories ofnumber in the work ofstylistic application.

Keywords: «Zod-ul-musofirin» («Traveler's Provisions»), Nosiri Khusrav, noun, adjective, numeral, infinitive, abstract nouns, suffix, Arabic plural suffixes, Tajik plural suffixes, morphological features, dual number, Arabic rhythm, stylistic

Сведение об авторе:

Гулнораи Наим - ассистент кафедры теории и практики языкознания Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. тел: (+992) 988014006

About the author:

Gulnorai Naim — an assistant of the Department of the practical and theory of linguistics of the philology faculty of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tell: (+992) 988014006

УДК 809.155.0

НАКЩИ МОРФЕМАИ -Й ДАР КАЛИМАСОЗЙ (дар асоси маводи «TyFaTH нимтафсилии точикй барои забони адабии точик»-и Садриддин Айнй)

Зоитова М.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар баробари истифода аз шевахо ва иктибоси калимахо роху воситахои калимасозй дар такмили таркиби лугавии забон накши калон дорад, ки ин омили лингвистии рушди забон ба шумор меравад. Доир ба ин хусусияти забон донишмандони зиёде тахкикот бурда, роху воситахо, колибхои калимасозии хиссахои нут;, сермахсулию каммахсулии унсурхои калимасозй ва гайраро мавриди баррасй карор додаанд. Махсусан, дар ин самт корхои бунёдии назариявии олимони шинохтаи ватанию хоричй, ба мисли [2, с.188, 3. с.490,4, с. 280, 5, с. 3-79, 6, с.147-153, 7, с. 283-307, 8, с. 200, 9, с.160, 10, с. 225, 11, с. 196-272, 12, с. 219] ва дигарон назаррас буда, перомуни масоили гуногуни

кaлимacoзй acapy мaк;oлax,oи aлGхидa бa 4on pacGнидa, дap хaмaи дaвpy зaмoн GнpG бa yнвGни вGCигaи acocии бGЙшaвии тapкиби лyFaвии зaбGн дoниcгaaнд. As чyмлa, Д. СaймиддинGв зимни тax,кики мacGили кaлимacGЗй дap зaбoни фGpcии миёнa бaён мeнaмGяд, ки «вGжacG3й чун дap дигap зaбoнx,o дap фGpcии миёнa низ aз мaнбaи acGcй Ba хaмeшaши тaкмил Ba тaшaккyли лyFaт мaхcyб мeгapдaд. Тaйи pyшди ин зaбGн дap хaмa caбкхGи Gн лyFaтy истилохоти фapGBGнepG мeгaвGн пaйдG кapд, ки онхо бap пGяи кдгабхои сунштии вGжacGЗй тaнзим Ba тaшкил ёфтaaнд» [13, с.112].

Дap paдифи ocopи илмй, бapGи нишGн дGдaни xycycиягхGи кaлимacGЗй хизмaти лyFaтнGмaхGи дaвpaхGи гуногун кaм нecт. Яге aз лyFaтx,oe, ки бapGи мyaйян кapдaни мaнфиaти кaлимacGЗй чолиб бa нaзap мepacaд, «iïyFara нимгaфcилии точикй бapGи зaбoни aдaбии точик»-и Сaдpиддин Aйнй мeбoшaд. Ab бappacии мaвGди ин лyFaтнoмa мaълyм мeгapдaд, ки кaлимaхGи дap Gн шapхёфтa aз чихдти шхт CGдa, CGхтa Ba мypaккaб бyдa, дap крлибхои гyнGгyн бa вучуд Gмaдaaнд.

Мaълyм acт, ки лyFaтнaвиcй a3 кадим диккдти дGнишмaндGнpG чaлб кapдaacт. ЛyFaтнGмaхGe, ки дap дaвpax,oи гyнGгyн бa вучуд Gмaдaaнд, xonara тapкиби лyFaвии зaмGни мyaйяни тaъpихи зaбGнaмGнpG нишGн мeдихaнд Ba a3 ин чихдт aхaмияти мухими илмй дopaнд. Дap бapGбapи ин, онхо бapGи 6appacrn^ фGнeгикй Ba гpaммaтикй мaвGди apзишмaнд тешниход мeкyнaнд Ba x,ap мyхaкк;ик мeгaвGнaд бapGи х^ли мacGили илмии худ a3 онхо иcтифGдa нaмGяд. A3 ин чихдт хaм «iïyFara нимгaфcилии точикй бapoи зaбGни aдaбии точик»-и Сaдpиддин Aйнй чолиби диккдт мeбGшaд. БG тaвaччyх бa ин ки дap бapoбapи зaбGни зиндaи xan; мaнбaи acocии китGби ycтGд Aйнй бa к^ли худи эшGн «Fиёcy-л-лyFaг» Ba «Бypхoни катсъ»^, c.562] бyдaacт, GнpG («ЛyFaтнoмa»-и ycтGд Aйнй дap нaзap acf) мeгaвGн мyappифгapи хGлaти гyзaштa Ba хoзиpaи зaбGни точикй бa к^гам дGд. Бappacии CGxтGpии ин acap чихдти нишaн дGдaни pGхи тaъpиxии крлибхои кaлимacG3й муфид apзёбй мeшaвaнд. БapGи хaлли ин мacъaлa бappacии илмии пacвaндхG aхaмияти кaлGн дopaд. Дap ин мaк;Gлa pGчeъ бa кaлимacG3ии мGpфeмaи гpaммaтикии -й шжухиш aнчGм дGдa мeшaвaд.

nacBaH^-£ дap «ЛyFaтнGмa»-и ycгGд Aйнй якe a3 yнcypхGи фaъGли кaлимacG3й бa шyмop мepaвaд. КaлимaхGe, ки 6g ин пacвaнд cGxтa шyдaaнд aллGMGpфи -гй низ дGpaнд. ТeъдGди иcмхGи 6o ин yœyp CGxтaшyдa 202 aдaд, cифaтхG 80 кaлимa Ba кaлимaхoe, ки дap мaтн хaм исму хaм cифaтaнд 20 вGжapG фapo гиpифтaaнд. Вохидхои лyFaвии cGxтaшyдaи исмй мaънoхoи гyнGгyнpG ифGдa мeкyнaнд. Онхо номи aшёхG Ba мapбyт бyдaни o^apo 6a чизхои гуногун a3 кдбили xypGк, нушокй, мeвa, дaвo, либос, зapф, кacaлй, шyFл, номи pa^, шaxc, пapaндa, гулу гиёх, мyнGCибaтy мaнcyбият, мaкGн, хapGpaт, хoлaт, исмхои мaънй Ba FaйpapG мeфaхмoнaнд, ки o^apo 6a тapики 3arä Gвapдaн мумкин acт:

1. Кялимяхои сохтaи мaрбyт 6a шaхс. ^мчун acoc кaлимaхGи иcмию cифaтй xизмaт кapдa, шyFли GдaмGн, мyнGCибaтy мaнcyбияти шaxc, хGлaтy вaзъият, хулку хиатат, xapaктepи GдaмGн Ba FaйpapG мeфaхмoнaнд. Мacaлaн:

а) ифодaи шyFли одямон: дaбирй коmuбй; иксирй кuмёгaрй; имомaтй mymu uмомй, rnpu uмомй; мирзой aurnu мпрзо; mmu6% рyйxamнсвucй; ру6о6й рубобнсsоз; сaрй caрдaрй; зукмронй; фялохлтй зuроamчй, дe%кpн; юзбошй 6a caá нaфaр алрдор, мaнcaбu щрбт цушун дaр бухорш aмuрй; козй хyкмкyнaндa бaйни ду кac ё чaнд кac; FOЗй цaнгкунсндс as номu дш; кулолй Race, ш as гuл зсрф caxma, дaр хумдон мenaзaд; дярзй дaрздyз; кямй(и) дuловaрu cuvo^öop; ëBapn ёрмтдй; нaззорaгй бuнсндa; рикобй mce, ш дйрpma6u maxcu aмслдор мeрсвaд. Кaлимaи муяммой низ дap шapхи устод С. Aйнй бо ду мaънG шyFлpG мeфaхмGнaд: 1. шGиpи мyaммGгyй. 2. мyaммGкyшGЙ; ся^рой дeхкGн (истилохи БyxGpG).

A3 миcGлхGи мaзкyp мaълyм acт, ки кaлимaхGи иксирй, мирзой, сярй, фялохдтй, юзбошй, FOЗй, кямй(й), няззорягй, рикобй Ba муяммой apxaиcтй шyдa вapиaнтхGe, ки дap тaфcиpи ycтGд С. Aйнй иcтифGдa шyдaaнд, чойгузини онхо мeбGшaнд. Дap хaмин щгабу мaънG вGжaхGи суфй, довярй Ba хярротй дидa мeшaвaд, ки бо xycycиягхoи cepмaънGияшGн тaфcиp ёфтaaнд: суфй 1. axpu mсcсввуф. 2. mauxqau cуфnyш. 3. тонг^^т мс^^щ мусэжн (6с мaънau тввум дaр зсбонu хтц lu^dacm); доварй 1. %укумamдорй. 2. xуcумam, нтоъ. 3. шuкояm. 4. муxpкuмa(муxpкuмau мйрдум); хярротй 1. мсжу6 6a xpppam (neшau xappamй, дуконu xappamй). 2. щр чuзe, m дср дyконu шррошй maрошuдс шудс бошод. 3. щр чuзe, ш шaклu он гuрдс, caрборuк sa cуфma бошид (мйцоз);

б) ш^одли х,оляту вязъияти шяхс. Кaлимaхoи coxтaи ин ^py^ a3 acocхoи гуногун жмию cифaти бо пacвaнди -й хoлaтy вaзъияти инcGнpG a3 pyйи 3e6o^ Gшyфтaгй, пapeшGнй, Fypбaт, тaнбaлй, зaифй, FyлGмй, мaдхyшй, дeвGнaгй, гyмpGхй, no^sarâ Ba FaйpaхG мeфaхмGнaнд, ки тсъдоди онхо ниcбaтaн зиёд acт. Orappo мeгавGн 6a ду ^py^ чудо кapд. Бa ^ухи якум кaлимaхoe, ки имpyз a3 иcтифGдa бapoмaдa, apxaиcтй шyдaaнд: мyгaмaннй Gpзyкyнaндa, yмeдвop; зинх,орй mce, кы дaр

паноу ва амони касе, ё уукумат истода бошад; зaбунй зердасти, оцизй; мутaх,aллй бо зевар оросташуда; низорй лощщ, харобй, заифщ кохилй танбалй; Faвй гумроу. Дap бaйни ин гурух вoжaxoe во мeхypaнд, ки aß руйи шapxи устод С. Айнй cepмaънo Ba ё oмoнимaнд: ряхй 1. роунишин; 2. гулом, банда, чокар; мутaлошй 1. аз уам цудошаванда. 2. пошхyрда; ошуфта, парешон; гyлaxй

1.касе, ки дар гyлах хизмат мекунад ва дар он цо зиндагй менамояд. 2. одами чиркин (мацоз).

Бa гурухи дуюм кaлимaxoepo мaнcyб дониеган мумкин acг, ки имруз дap иcгифoдaaнд Ba мутобики тaфcиpи устод С. Айнй хycycияти мoнoceмeю пoлиceмй дopaнд. Аз чyмлa кaлимaxoи зepин бо хocияти якмaънoй шapx ёфтaaнд: бaндй гирифтори уабс ва банд; бeморй касалщ мaъюcй ноумедщ монета касолат; ниёзмaндй мрутоци, ошуфтaгй хотирпарешонщ тянхой жкаш, тануо будан; xaёлотй нимдевона; шeфтaгй мадуушй, уайронщ парешонуолщ Fapirôfi гурбат, ду^ аз ватан; кяшокй кaмбaFaдй, нодорй; тявоной боuцтuдорû, боцувватк, фирузй хyшбaхтй, комёбй; фaрзонaгf хирадманМ, боа^лй, фяромушй аз ёдрафтат, бехофизат; ряхой нацот, халот; шодй хушвацтй, хутуолк, фягсхй фасоуатнот, буррогй, салит; чинй девона.

Аммо вoжaxoи coхтaи зepин дap шapxи мyaлдифи «ЛyFaтнoмa» cepмaънoянд Ba м^^омед бa мaънoи acлию мaчoзй иcтифoдa шaвaнд: ряъной1. зебоц 2. худорт, худнамой; caвдой одами девонамизоц. гузаштауо; блядл™ 1. гуломм, дар цайд будан .2. бандагии Худоро ба цо овардан -мурдан; фapбeхf 1. фарбеу будан, сергуштй. 2.мац. тавонгарû, бадавлатй; xaфaгй1. андyугuнй. 2.офатё фалокате, кидили одамро танг мекунад; покй 1.беайбй, бегунощ 2. покизат. 3. поку.

в) ифодяи муноотбяту мaнcубият: дуруштй сахтмуомuлагû, дагалй, бадгат; яъробй араби бодиянишин; янямй мансуб ба ацам; нумлягй уамагû; шогирдй шогирд будан; мярдумй мурувват, одамгарû; муегакбирй калонгuрû, такаббурнокû; гарявй чизе ё касе, ки дар бадали чизе ё касе нигоу дошта шудааст; руегой одами деуотû, деуцон; доFулй номи цосуси машуур Насри Сайёр аст; кукнорй касест, ки ба нушидани кукнор одат кардааст;фидой касе, ки барои мацсаде бо хоуиши худ дидаву дониста уаёти худро дар таулука меандозад; хиндй xap rac Ba xap чизe, ки мaнcyб бa Хиндустон бoшaд; мубохй фахркунанда, нозанда ба чизе;фулонй шахси гайримаълум. Кaдимaи тaFOй бо мaънoи мyнocибaти хeшyтaбop бap зaбoн мaъpyф acт. Дap «ЛyFaтнoмa»- С. Айнй бapoбapи мaънoи м8зкур ceмaнтикaи дуюмиустухони уануз сахт нашуда, ки монанди парчауои тахтаи тунук дар даруни гушт вомехурад(дар забони омма ин гуна устухонро «тагоикушак» мегуянд низ дидa мeшaвaд. Аз кaлимaxoи мaзкyp дap зaбoни точикии имруз вoжaxoи муегакбирй Ba мубохй чaндoн мaъмyл нecтaнд. Дap «ЛyFaтнoмa» ce вoжaи cepмaънo дap ин кoлaб дидa мeшaвaд, ки яте as мaънoxoяшoн мaнcyбиятpo мeфaxмoнaд: рохй1. мaнcyб бa pox. (мacaлaн, чизхои caфapй).

2. paвaндa; cуFдй 1. мaнcyб бa cyFд. СyFдиён кaвми кaдимй, ки дap Мoвapoyннaxp бошиш дoштaнд. 2. зaбoни cyFдй, ки як шyъбaи [кaдимaи гурухи] зaбoнxoи эронист; хиcоpй1. мaнcyб бa хиcоp. 2. мaч. хoнaнишин.

г) ифодяи номи ямял. Бо иcгифoдa aB acocxoи иcмию cифaтй Ba фeълй пacвaнди -й як идда кaдимaxo coхтaacг, ки бa номи aмaлy xapaкит ишopa мeкyнaд. Мутобики шapxи «ЛyFaтнoм» онхо якмaънo Ba cepмaънo мeбoшaнд: тaлaккf пазируфтан; тялок® бо уам ру ба рушудан; вохyрû; тямбялй беуавсалагû, бекорхобй, xaлоcй раут; кяннодй шuрuнuфурyшй; шиноеой шинохтани ду кас ё чанд кас уамдигарро; шужй уазл, бозû; шумй шухии аз уад зиёди бачагон, ки аз вай руй додани ягон фалокат мумкин аст; бозй фиребу найранг; коригй аз ёд кардани чизе бе он ки маънии онро донад; зурй цувват; мeхpубонй шафацат, мууаббат нишо^и^; нaFЗй нет; caбуpй тауаммул; тaйёpй тайёр шудан, омодат; хяромй 1. дузди роузан. 2. фарзанде, ки аз падари гайрuцонунйруида бошад;мacтуpй1. бопардат. 2. пот (аз гуноу);пaхлaвонй шуцоатмандû, далерû.2.пaxлaвñ.

f) ифодяи номи xиcлaту xapaKrepi шaxc. Аз шaш вoжaи дap «ЛyFaтнoмa» шapxёфтa чортои он чун вoxиди лyFaвии якмaънo Ba cenm он cepмaънo тaфcиp шyдaaнд: шикeбойбосабрй, бобардошти, шaттохйбеуаёй, серцанцолй; фурутянй тавозуъ, хоксорû; чяпянй беодобй, бадгапй;фузулй 1. пургyû. 2. Абаскорû; xiparä 1. тират. 2. густохй. 3. далерû; xaёлй 1.чизи беасл. 2. одами бисёр тасаввуркунанда. Имруз дар забони адабии тоцитба маъноуои шаруёфта калимауои шинной, чяпянй Ba фузулй иcгифoдa нaмeшaвaнд;

д) ифодяи номи мaнcуб 6a низомй. Дap кoлaби иcмy пacвaнди -й бapoи ифoдaи мaнcyбият бa кори низомй чор кaлимa дидa шуд: низомй capбoз, acкap; ляшкярй мaнcyб бa лaшкap (xap кaдoм aз axли лaшкap лaшкapй); няфярй мансуб ба нафар ба маънои сейум (аскари нафарии одМ, яъне на фармондеу); еипохй мaнcyб бa шпох; як acкap, oдaми xapбй.

2.Кaлимaх,ои cоxтaи мярбут 6a яшё. Пacвaнди -й бо acocxoи гуногун xaмpox шуд^ кaдимaxoи нaв coхтaacг, ки мapбyт бa номи хурок, нушокй, мeвa, paнг, либocy мaтoъ, кocaю тaбaк, пул, гулу

гиёх, хaйвoнy пapaндa, aшёи мapбyт 6a xoнacoзй Ba Faйpa мeбGшaнд, ки GнхGpG дap шaкли 3ep oвapдaн мумкин acт:

а) кялимяхои сохтяи мярбут бя номи хурок, нушокй, мевa. Бо кaлимaхGи гуногун дap кр^би иcмy пacвaнд Ba cифaтy пacвaнд Gмaдa, кaлимaхGи мapбyт 6a номи aнвoи xypGк, нушокй Ba мeвa мecGзaд: кунчидй xmme, m бо myxmu кунч^д cоxmсaнд, нот, m 6aруяш кут^д nam^a nyxmaaнд; рузй хурот уарруза; бодиёнй як xeл халвой, m сз шuрuнй sc боджн мenaзснд; яхнй ¿yMmu Чушонда nyxmau шрдшуда; сохибй номп як xeл arny^u cyрxчaрснгu кслондонт дарозруя; хялилй як xeл aнгyрu еурхранг acm, vu аз yamau ангуруо жшшар мenaзaд; соягй мaвuзu ангу^ кuшмuшu дар тя хушкотда шуда; чярбй нармй, мyлоuмam. рasгaнu дарунт x^mmm, m дар amрофu шшамба ба уам мeрacaд; хусяйнй як xeл arny^u нозут caфeдu дарозруя; дурдй шaробu лойолуд; сябзй як xeлрacmaнuu бexмesau маълум; кобилй як xeл naлas.

Кaлимaи хусяйнй дap бapoбapи мaънoи мaзкyp дap «ЛyFaтнoмa» 6a мaънoи яте a3 хaвGXGи муш^й дap «Шaшмaк;Gм» низ шapх ёфтaacт, ки дap щгаби мaзкyp омоним шyдaacт.

КaлимaхGи шолй, хулмй, чуворй Ba чошнй, ки хaмчyн aнвGи гуногуни xypдaнию нyшидaнй дap»ЛyFaтнGмa» шapх ёфтaaнд, 6a ^ухи кaлимaхGи CGддa шомил мeшaвaнд, 3epo acGCхGи онхо 6a иcтиcнoи вGжaи шол мaънGи aлGхидa лyFaвй нaдGpaнд. Кaлимaи шол хaмчyн мaвGд бapGи CGxтaни nanoc xизмaт мeкyнaд, ки 6a «шолй -бuрuнцu nycmaw пок карданашуда» хeч иpтибGти мaънGиe нaдGpaд.

б) кялимяхои сохтяи мярбут бя номи либосу мятоъ. Дap ин ^ух пacвaнди -й фaк;aт бо иcмхG мeGянд Ba кaлимaхoe CGxтaacт, ки a3 кддим дap иcтифGдa бyдaнд, aммG к;иcмe a3 онхо имpyз чaндGн мaъмyл нecтaнд. Macaлaн, aгap вGжaхGи шохй пGpчaecт, ки тGpy пyдaш aбpeшим acт; лозимй почом^ эзGp; сузянй пGpчae, ки дap вaй бо cyзaн гулдузй кapдaaнд, имpyз хaм бо мaънGи зикpгapдидa мyшGхидa шaвaнд, вGжaхGи мисколй як xeл дотаи нозуки тунуки aълGCифaт; тяшрифй либocхoи инъомй; форя^ чGмaи вaceи бeacтap, ки a3 pyй пyшaнд, дap иcтифGдaи умум нecтaнд Ba бо як мaънo тaфcиp шyдaaнд. Кaлимaхoи дигape дap хaмин кагат bo мexypaд, ки бо xycycиятхGи cepмaънoй Ba омонимияшон шapх ёфтaaнд, ки чунишд: нихолй // няхолй1. кoлинчae, ки дap вaй шккши нихол aндGxтa бGфтa бGшaнд. 2. 6^!ap, paxти хоб; к;aлaмй1. бGфтaи pecмoнecт, ки тGpхGи вaйpG пeш a3 тaнидaн бо paнгхGи гуногун parn4 мeкyнaнд. 2. китоби дacтнaвиc; пиёзй 1. як xeл мохути caфeдчaacт, ки paнгaш 6a paнги пиёзи caфeд мGнaнд acт. 2. гyлхoe, ки тухми онхо миcли бexи пиёз бGшaд Ba хap шл a3 он бexхG гул pyяд; гузярй 1. мeши (чapм - З. М.) caфeди 6^ëp нapм. 2. манеуб ба гузяр (гузярии мо —aхли гyзapи мо, хaмгyзapи мо); боронй чoмaи бGpGннGгyзap, ки дap pyзхGи бopoн пyшaнд; гиребонй1. ПGpчae ки 6ap гиpeбGни либGC дyзaнд. 2. гиpeбoн (дар шмаънй»й» баржёд acm).

в) кялимяхои сохтяи мярбут бя номи рянг. БapGи ифGдaи paнг пacвaнди -й бо acGCXGи иcмию cифaтй мeGяд: булурй хap чизи мaъдaнии шaффGф; сaвсaнй paнгe, ки 6a paнги гули caвcaни бGFй мошнд acт; фистякй paнги пиcтaгй, caбзи кyшGдa. Кaлимaи сиёхй, ряйхонй Ba сяфедй бо хaмин кр^б дap «ЛyFaтнGмa» бо xycycиятхGи омонимй тaфcиp ёфтaacт: 1. paнги cиёх. 2. тopикй. (сиёхиишяб тGpикии шaб). 3. parne, ки бо вaй xa! нaвиcaнд. 4.чизe, ки a3 ^p мeнaмGяд, aммG чй бyдaн Ba кй бyдaни GнpG бинaндa фapк кapдa нaтaвGнaд. 5. хGлaти дaхшaтнoк, ки Gдaм дap хоб мeбинaд; ряйхонй 1. мaнcyб 6a paйхoн. 2. paнги caбзчa, caбзpaнг; сяфедй 1. мaнcyб 6a caфeд. 2. F03aeCT, ки зaнGн бо вaй pyи xyдpG caфeд кyнaнд.

г) кялимяхои сохтяи мярбут бя номи косяю тябяк: ляълй зapфи пaхни лaбдGp acт; дякёнусй ac6o6 Ba aбзoлхoи биcёp кддимй; сяфолй зapфхoи caфGлин;сyроx,й кyзa ё шишaи гapдaндapoз; шишaи мaй (X,.); лянгярй тaбaки биcёp кaлGн; шохй хap чизи a3 шох CGxтaшyдa.

f) кялимяхои сохтяи мярбут бя пулу дорой: донягй 1. nyлu muллau cuккaзaдa. 2. чuзe, m онро донабайъ мeфyрyxma бошанд, дона-дона, якшо-якшо (монaндu myxмu мург); р^юдй 1.чuзu нохолж (мacaлaн нyцрau цалъагй омexma). 2.рондашуда аз уа-мш^; дорой шмон, caрsam.

д) кялимяхои сохтяи мярбут бя гулу гиёх,: хяйрй гyлu маълум acm, m caфeд, еурх, кабуд ва бо рангут гyногyнu дшар мeшasaд; чaъфaрf гyлu зaрдu яктла, m ба cолu джар нжоу дошmaнu он мумкт rncm; няргисй mор-mор тракарда шyдau caбзй, m дар ошн ттв ба кор баранд. Вожau кябудй 6a ду мaънo тaфcиp шyдaacт, ки aBBarä -1.нтгушй. маънт маъмулй acm, аммо дуюмй - 2. caбзasоm. Дap идoмaи тaфcиp ycтGд С. Aйнй 6a ин ишGpa мeнaмGяд, ки вoжaи кябуд 6a мaънGи «caбз»мeoяд, ки a3 FaлaтхGи ом acn Xaмчyнин, зимни шapхи вGжaи гулй «нжоу кун. ба гул» нaвиштa мeшaвaд. Кaлимaи гул 6a ду мaънй acт: 1. шyкyфau дaрaxmон ва жё^уо. 2. рс^ант^, m вайро maнуо барт ранг ё буяш мeкорaнд. As ин шapх мaълyм мeгapдaд, ки кaлимaи гулй Ba гул

xap^ як мaънo дошт^ гyнaи xaмдигapaнд Ba пacвaнди -й xaмчyн ужури зиёдaтй иcгифoдa мeшyдaacт, aммo имруз он (гулй) дap муомилот нecт.

е) кялимяхои cоxтaи мярбут 6a хяйвону пapaндa. Аз acocxoи жмй кaдимaxoи мaнcyб бa xaйвoнy пapaндaxo coхтa мeшaвaд, чaндoн зиёд нecгaнд: eтaкй аспибарзиёд ва эутиётие, ки савори дигар вайро кашида мебарад^яворйчизе, ки бар болои вай одам савор мешавад (асп, хар ва монанди uнуо);кyлaнгй мурги хонагии почадарози калоцусса; xонaгй 1. xap 4o™ape, ки дap хoнa ром шyдa бoшaд (масалан, асп, хар, гов, мург, гурба ва гайра). 2. чизхои пушокй Ba рузгорй, ки дap хoнa тaйёp кapдa шyдa бoшaд (зидди бозорй).

ё) кялимяхои cоxтaи мярбут 6a яшёи мярбут 6a xонacозй; ЮFй чуби гафс аст, ки дар тарафи пешайвони болои сутунуо гузошта аз болои вай яксар солоруо ниуанд; гун6язй уар чизе, ки шаклаш ба гунбаз монанд бошад; peзaгй резауост, ки дар вацти кор кардани пуст, чарм, мис ва монанди инуо аз каноруояшон мебарояд; мурй дудкаш; xонaгй чизуои хонагузашта; \ярй 1. чуби бурт, ки як цуфти онро як хар аз куу кашида фуромадан тавонад [2. хар барин бурдан; ахмацй].

з) кялимяхои cоxтaи дорой мaнcyбият 6a чизхои гуногун: зяннирй 1. мансуб ба занцир. 2. бандû. З. девона ; ярзонй мансуб ба арзон; 2. бахшиш; мярвй мансуб ба шаури Марв; гярмй мансуб ба гарм; дявой мансуб ба даво; конй мансуб ба кон.

ж) кялимяхои cоxтaи мяр6ут 6a номи яшёи гуногун. Kaлимaxoи ин гурух aз acocxoи жмию cифaтй бо пacвaнди -й бa вучуд oмaдaaнд. Як киcми онхо тибки шapxи «ЛyFaтнoмa» хycycияти якмaънoй дopaнд: зиёдятй чизи барзиёд; шокулй хатти рости аз боло ба поин кашидашуда (термини уандаса); нурй уар чизе, ки цувваи уосилхезии заминро зиёд кунад; кялъягй моддаи маъдании гудохтат, ки бо вай мисро сафед ва шикофуояшро кафшер кунанд.

Xycyc^TO мухими к^ми дигари онхо aз он ибopaт ad, ки онхо мaънoи xaмгyнй (омонимй) дopaнд Ba онро aз шapxи устод С. Айнй дидaн мумкин ad: capй//capо1. хок, хоки намнок. [2. намнокû]. З. зери замин; коммя 1. поя. 2. цабзаи шамшер. З. хатти рост бар болои хатти хобида, ки аз вай гушауо пайдо шавад (маънии сеюм термини уандасагû); мяхто6й 1. як хел мушак аст, ки дар вацти оташ додан шуълаи сафед медиуад. 2. як хел чарог аст, ки равшаниаш бисёр сафед ва бисёр дурахшон аст. З. як хел зардолуи сафеди тунукпустаст; гaндaгñ бaдй; нярмй 1.мулоuмй. 2. о^истат. З. цои мулот поёни гуши одамй, ки одатан он цоро сурох карда уалца гузаронанд.

Дap шapxи вoжaи caвFOтй Ba caвFOй, ки xap^ бо пacвaнди -й cox!a шyдaaнд»нuгоу кун. ба caeFom» гyфтa мeшaвaд, ки он мaънoи «гyxфaи poxoвapд» ad Ba aз ин тaфcиp мaълyм мeгapдaд, ки вoжaxoи caвFOтй, caвFOйвa caвFOт дорои як ceмaнтикaaнд Ba пacвaнди -й дap онхо зиёдaтй ad.

3. Кялимяхои cоxтaи мaнcyб 6a иcмхои мяънй. №мхои мaънй xaм тaвaccyти пacвaнди -й бо acocxoи гуногун coхтa мeшaвaнд. Kaдимaxoи coхтa бa мaънoи хapoбй, вaйpoнй, кaмбyдй, aйб, тaaччyб, apзиш, тaнгй, душворй, пeшpaвй, пaxнoй, xoлaт Ba Faйpapo мeфaxмoнaнд. Онхоро бa тaвpи фишypдa бидуни тaфcиpxo мeopeм: 6овярй ,xоcaгй, гяронй, тярй, дяркорй дярозй, дярй, дacтypй, ёдгорй, нфлоей, кямй, мяхнурй, мaFOкй, яхной, моняндй, пeшй, рявой, caбyкй, ca^ni, caxrä, фитрй, xоpй, Faлaтй, кур6онй, хявой, нирмй, нуфтй, я^урй, шпярй, тя6охй, xapобй

4. Кялимяхои cоxтaи мaнcyб 6a шфятхо. Taвaccyти пacвaнди -й, acocan cифaтxoи ниcбй бa мyшoxидa мepacaд. Дap «ЛyFaтнoмa»-и ycтoд С. Айнй бeш aз 77 вoжaи cифaтй дидa мeшaвaд, ки онхо ифoдaкyнaндaи cифaтxoи ниcбии мaнcyб бa paнг, чирмхои зaминию ocмoнй, мaнcyб бa корхои гуногуни рухонию чжмонй, мaчoз, xa4i^y aндoзa, дурию нaздикй, мaнcyб бa тaoмxoи гуногун, корхои дadию caнoaтй, мaнcyб бa xaйвoнoт, cифaтe, ки oдaм дap caбaбxoитaxcилбa дad дapoвapдaacтвa Faйpa мeбoшaнд. Бapoи миcoл чaнд кaдимa бидуни шapxxo мeopeм: 6ярй, кacбй, шaxcй, кухй, дяетй, дунёй, душой, зярурй, кяёнй, кяломй, кямонй, кито6й, корй, кирой, мяч6урй, мянозй, микнотией, фaлcaфй, \окй, \унй, чохй, шяйдой, шяхвонй, шикорй, шикямй, шифохй, кявмй, киляндярй, FOparä, хянвй, нонй, дявлятй, ня6отй, ти66й, Fyзaгй, нa\yдй, caмимй, яхкярй, apFyвонf, зяйтунй, зaъфapонй, мукимй, нязярй, нилй, ноxaлaфй, нуронй, рявонй, Farn^ кирмизй, коля6й Ba Faйpa.

Х^мин !aprn; пacвaнди -й Ba aдлoмopфaш -гй дap «ЛyFaтнoмa»-и уегод С. Айнй яте пacвaндxoи фaъoл, cepиdeъмoл Ba гyнoгyнвaзифa буд^ бо acocxoи домию cифaти Ba фсълй oмaдa кaлимaxoи гуногуни мapбyт бa иcмy cифaт coхтaad.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. «Луши нимгaфcидии точикй ôapon зaбoни aдабии точик» / С.Айнй - Дyшaнбe, 1976 -564 c.

2. Котиов, О. Сyффикcaдьнoe cлoвooбpaзoвaниe имён cyщecтвигeльных в «Шaхнaмe» А. Фир^вш^и:!] /О.

Kacимoв. Диc.... инд. филол. нayк. -Дyшaнбe, 1988. -188 л.

3. Косимова, М.Н. Таърихи забони адабии точик (История таджикского литературного языка). 1Х-Хвв. [Текст] / М.Н. Косимова. -Душанбе, 2003. -490 с.

4. Махмудов, М. Лахчахои точикони райони Китоб (Говоры таджиков Китабского района) [Текст]/ М. Махмудов. -Душанбе: «Ирфон», 1978. -280 с.

5. Мурватов, Ч,. Шеваи чанубии забони точикй (Южный говор таджикского языка) [Текст]/ Ч,. Мурватов. -Душанбе: «Дониш», 1979. - С.3-79.

6. Ниёзй, Ш. Н. Оид ба хиссахои номии нутк; дар забони точикй (О части речи в таджикском языке) [Текст]/ Ш.Н. Ниёзй // Изв. Ан Тадж ССР. Отд-ние обществ.наук.-1954.-№5.-С.147-153.

7. Х,алимов С. Калимасозии исм дар забони адабии точик (аз руйи забони «Гулистон»-и Саъдй) (Словообразование имён существительных в таджикском языке (по материалам «Гулистон» Саъди) [Текст]/ С. Халимов // Масъалахои забон ва адабиёт. Кисми 1-2. -Душанбе, 1975. -С. 283-307.

8. Пейсиков, Л. С. Очерки по словообразованию персидского языка [Текст]/ Л.С. Пейсиков. -М.: Изд-во МГУ, 1973. -200 с.

9. Расторгуева, В.С. Среднеперсидский язык [Текст] / В.С. Расторгуева. -М.: «Наука», 1966. -160.

10. Рахматуллозода С.Р. Калимасозии исм. [Текст] / С.Р. Рахматуллозода -Душанбе, 2020.-225.

11. 11.Розенфельд, А.З. Дарвазские говоры таджикского языка [Текст]/ А.З. Розенфельд // Тр. АН СССР. -1956.-Т.6.-С.196-272.

12. Рустамов, Ш. Исм (Имя существительное) [Текст] / Ш. Рустамов. -Душанбе: «Дониш», 1981. -219 с.

13. Саймиддинов, Д. Вожашиносозии забони форсии миёна (Лексикология среднеперсидского языка) [Текст]/ Д. Саймиддинов. -Душанбе: 2001. -310 с.

РОЛЬ МОРФЕМЫ -Й В СЛОВООБРАЗОВАНИЕ

(на материале «Краткий толковый словарь таджикского языка» С. Айни)

В статье рассматривается возможности словооброзования морфемы -и. Как показывают результаты исследования употребления суффиксы -и в «Словаре» С. Айни, этот суфикс является одним из активных компонентов в словообразовании. Слова, образованные этим суффиксом, имеет алломорфа -ги. Научный анализ материала показывает, что количество слов образованных этим суффиксом, составляет 202 единиц, в часности 80 прилагательных и 20 слов, из относящихся как к существительным, так и к прилагательным.

Лексические единицы, относящих к именам существательных, в «Словаре» С. Айни, обозначают различные значения. Они обозначают названиями блюд, напитков, фруктов, лекарств, одежды, посуды, болезней, занятий, цветов, персон, птиц, флоры, отношения и принадлежности, места, температуры, состояния, абстрактных понятий.

Автором на базе конкретного языкового матерала доказана, что «Словарь» С. Айни относится к числу полезных словарей для определения моделей словообразования таджикского языка.

Ключевые слова: морфема, слова, суффикс, простое, аффиксальное, сложное, составное, словарь, морфология, аффиксоид, модель.

ROLE OF THE MORPHEME -Й IN WORD-BUILDING (based on the material «A Brief Explanatory Dictionary of the Tajik Language» by S. Ayni)

This article deals with the possibilities of word-building of the morpheme -и. As the results of the study of the use of suffixes -и in S. Aini's «Dictionary» show, this suffix is one of the active components in wordbuilding. The words formed by this suffix have an allomorph -ги. Scientific analysis of the material shows that the number of words formed by this suffix is 202 units, in particular 80 adjectives and 20 words from both nouns and adjectives.

Lexical units referring to nouns in S. Aini's «Dictionary» denote different meanings. They denote by the names of dishes, drinks, fruits, medicines, clothes, dishes, diseases, occupations, flowers, persons, birds, flora, relationships and accessories, places, temperatures, conditions, abstract concepts.

On the basis ofa specific linguistic material, the author has proved that S. Aini 's Dictionary is one of the useful dictionariesfor determining the models of word-building in the Tajik language.

Keywords: morpheme, words, suffix, simple, affixal, complex, compound, vocabulary, morphology, affixoid, model.

Сведение об авторе:

Зоитова Мохира - ассистент кафедры теории и практики языкознания Таджикского государсвенного педагогического книверситета имени Садриддина Айни тел: (+992) 919614528

About the author:

Zoitova Mohira - assistant of the Chair Theory and Practice of Linguiscs of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni, Phone: (+992) 919614528

УДК: 811.21/22-55:811.112.2 ТА^ЛИЛИ ТИПОЛОГИИ ПУРКУНАНДАИ БЕВОСИТАИ СУРАТЁФТАИ ЗАБОНИ ТОЧДКЙ ДАР ЗАБОНИ ОЛМОНЙ

Абдулхайрова С.Х.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Тахкики пуркунанда таърихи тулонй дошта солхои зиёдест,ки дар маркази диккати забоншиносони ватанию хоричй мебошад. Мавзуи пуркунанда дар китобхои дарсй ва рисолахои тадкикотй ба таври бояду шояд тахлили хамачонибаи худро ёфтааст . Аз чумла профессор Исматуллоев М.Ф. дар забони точикй пуркунандаи бевоситаро ба хелхои суратёфта яъне тавассути пасоянди « -ро» ва суратнаёфта бидуни пасоянд чудо намудааст.[Исматуллоев М.Ф 1.с15]

Аз сабаби он, ки пуркунандахо хам точикй ва хам дар забони олмонй мавриди тахкик карор гирифтааст , дар ин макола максад гузошта шудааст, ки танхо пуркунандаи бевоситаи суратёфгаи забони точикй мавриди тахлили типологй арзёбй гардида , роххои гуногуни ифодаи он дар забони олмонй нишон дода шавад.

Азбаски хар як воситаи ифода бо роххои мухталиф аз як забон ба забони дигар баргардонида мешавад,аз ин ру байни воситахои ифодаи хар як забон тафовухое ба миён меояд. Бинобар ин мо тасмим гирифтем,ки чунин тафовухоро дар эквивалентхои точикию олмонй ошкор созем, ва омилхоеро мукаррар намоем, ки сабаби ба миён омадани фаркиятхо ва шабехият дар забонхои точикй ва олмонй гардидаанд.

Барои назаррас намудани нобаробарихо ва шабехиятхо дар точикй ва олмонй аз чониби мо усулхои зерини тадкикоти типологй мавриди истифода карор гирифтаанд.

Пуркунанда аъзои пайраве мебошад, ки он бо хабари чумла муносибатхои гуногун дорад. Пуркунандахо ду намуд мешаванд: пуркунандаи бевосита ва бовосита. Дар навбати худ пуркунандаи бевосита ба ду гурух чудо мешавад: пуркунандаи бевоситаи суратёфта ва суратнаёфта. Пуркунандаи бевоситаи суратёфта яъне тавассути пасоянди -ро ифода карда мешавад. [12, с.88-89]

М.Ф.Исматуллоев доир ба пуркунандаи бевосита суратёфта, ки худ муаллиф ва мухакики он мебошад гуфтааст, ки пасоянди -ро на танхо воситаи алока, балки аломати махсуси пуркунанда мебошад. [Исматуллоев М.Ф.1, с 85]

Алокаи пуркунандаи бевосита бо хабари чумла бо ду рох ифода карда мешавад: а) бо воситаи калимахои ёридиханда, пасояндхо ва пешояндхо б) бо рохи хабари феълй исмхо.

Аъзои пайраве, ки ба предмет далолат намуда, аммо чумла бевосита ё бавосита ба он равона гардидааст, аз ин чихат пуркунанда ба мубтадо наздикй дорад. 1) пуркунандахои ба шакли мубтадо бо тамоми намудхои исмхо, чонишинхои ашёй, масдар ва хиссахои дигари нуткй хусусиятхои маъногй дошта ифода карда мешавад.

2) онхо ба амалу холати чумла алокаманд мебошанд, зеро амали чумла аломати ашёро вобаста ба шахсу шумора, ки он матлаби пуркунанда мебошад. Х,амин мувофикат ва умумй будани онро ба назар гирифта, ба зери мубтадо бо хати рост ва ба зеро пуркунандахо хати канда-канда ишорат мекунанд. Чй хеле, ки мо медонем пуркунандахо пеш аз хама ба хабари чумла тобеъ мегардад ва ин тобеъшавй бо намуди алока вобастагй ва хамрох ба вучуд меоянд.[12. 90-92c]

Мисол: Ман хатро гирифта хондам.[С.Айни 7.c 25]~ Ich habe den Brief ausgenommen und las. [S.Ayni 8.27]

Дар чумлаи забони точикй хатро пуркунандаи бевоситаи суратёфта мебошад ва дар забони олмонй den Brief Akk.Obj тарчума шудааст.

2) Алокаи хамрохй: У аз асбобхри мусицй тануо танбур менавохт, аммо суруд намехонд. [С.Айни 7. с 29 ] ~ Von musikalischen Instrumenten spielte er nur auf seinem Tanbur und wer wollte sang [S.Ayni 8.s 31]

Вазифаи асосии пуркунанда шарху эзох намудани хабар мебошад бинобар ин вай бо хамин ду намуди алокаи зикр гардида ба он тобеъ мегардад:

Ин пуркунанда монанди масдару сифати феълй, ки хам дорои хусусияти исму сифат ва хам феъл мебошанд, ки онхо хам маънои пуркунанда ва хам муаянкунандаро доро мебошанд.Онхо аз

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.