Научная статья на тему 'ИЗУЧЕНИЕ ЦИТИРОВАННЫХ СЛОВ С АНГЛИЙСКОГО НА ТАДЖИКСКИЙ И РУССКИЙ (ПРИМЕР ЭКОНОМИЧЕСКИХ СЛОВ)'

ИЗУЧЕНИЕ ЦИТИРОВАННЫХ СЛОВ С АНГЛИЙСКОГО НА ТАДЖИКСКИЙ И РУССКИЙ (ПРИМЕР ЭКОНОМИЧЕСКИХ СЛОВ) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
45
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗАИМСТВОВАНИЕ / СВЯЗЬ ИЛИ ПРИМИРЕНИЕ ЯЗЫКОВ / ПРИНИМАЮЩИЙ ЯЗЫК / СИСТЕМА ЭКОНОМИЧЕСКИХ ТЕРМИНОЛОГИЙ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Орифов Орзу Обидхуджаевич

В статье подвергается исследованию заимствованная лексика сферы экономики в таджикском, русском и английском языках, которые появились в XXI веке. Основной целью исследования является изучение и определение менее изученной части экономических терминов напримере таджикского, русского и английского языков. В связи с расширением экономических и торговых отношений между разными странами в процессе глобализации вопросизучения экономической терминологии является одной из актуальной проблемой. Из-за серьезных изменений в мировой экономике много экономических терминов заимствовалис с одного языка в других языков.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RESEARCH OF BORROWED WORDS FROM ENGLISH TO TAJIK AND RUSSIAN LANGUAGES (ON THE EXAMPLE OF ECONOMIC TERMINOLOGY)

The vocabulary on the economic sphere in the Tajik, Russian and English languages which borrowed in the XXI century is researched in this article. The main purpose of this research is to study and define the less studied part of economic terms in Tajik, Russian and English languages. In relation with the expansion of economic and trade cooperation between different countries in the process of globalization, the study issue of economic terminology is one of the urgent problems. Due to major changes in the global economy, many economic terms have been borrowed from one language to other languages.

Текст научной работы на тему «ИЗУЧЕНИЕ ЦИТИРОВАННЫХ СЛОВ С АНГЛИЙСКОГО НА ТАДЖИКСКИЙ И РУССКИЙ (ПРИМЕР ЭКОНОМИЧЕСКИХ СЛОВ)»

академика Б. Гафурова" (Республика Таджикистан, г. Худжанд). Адрес: 13мкр 16дом, 41кв, E-mail: vohidova2020@mail.ru Тел: (+992) 927658556

About the author:

Vohidova Nodira Abdusattorovna - teacher of the all -University department of foreign languages of the State Educational Establishment of «Kujand State University named after academician Bobojohn Gafurov « (Tajikistan Republic, Khujand). Adress: mcr.13, house 16, fl. 41, E-mail: vohidova2020@mail.ru_Tel: (+992) 927658556

ТАДКЩИ КАЛИМАХРИ ЩТИБОСШУДА АЗ ЗАБОНИ АНГЛИСЙ БА ЗАБОЩОИ ТОЧИКЙ ВА РУСЙ (ДАР МИСОЛИ ВОЖАХОИ СОХДИ ЩТИСОДЙ)

Орифов О. О.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудакй

Забон кисми чудонашавандаи хдёгу фаъолияти инсон буда, ба кору пайкори одамон алокаи зич дорад ва вобасга ба пешрафгу рушди х,ар як сох,а забон низ дар хдракат асг ва рушд мекунад. Мусаллам асг, ки дар раванди рушди сох,ах,ои мухталиф аз х,ама тагйироти чиддй дар кисмати лексикии забон ба вукуъ мепайвандад, баъзе калимах,о маънои лугавии худро гум мекунанд ва аз лексикаи забон ох,исга-ох,исга несг мешаванд ва х,амчунин бо пайдошавии маф^умх,ои нав, калимах,ои нав пайдо мешаванд. Ин омилро мегавон раванди бефосилаи ганй гардидани таркиби лугавии забон унвон кард

^айд намудан чоиз асг, ки кисмаги асосии базаи лугавии забонро калимах,ои икгибосй ташкил менамоянд. Иктибос-ин равандесг, ки алока ва муоширати байни одамони дорои забонх,ои гуногунромуайян менамояд.

Дар мачмуъ, омузиши забонх,о масъалах,ои зиёде ба миён меояд, ки тадкикоти амику дакикро талаб менамоянд.Дар ин росго, зарурати омузиши иктибосшавии калимах,о дар натичаи алокаи фаъоли байни забонх,ои гуногун ва хдмчунин тагйирёбии фонетикй, маъной ва услубии калимах,ои икгибосшуда хднгоми аз як забон ба забони дигар гузаштан ба миён омадаасг.

Иктибосоварй- ин элементи аз як забон ба дигар забони гайр ( калима, хиссса, реша, таркиби навх,й ва f.) гузаранда мебошад, ки дар натичаи робитах,ои забонй, инчунин худи раванди гузаришро дарбар мегиранд.[3, с.69]."

Омузиши терминологияи сох,аи икгисодй бо сабаби он ки бо масъалах,ои тичорию иктисодии миёни кишварх,о алокаи зич дорад, боиси омузиш асг. Дилхох, кишвар чандин таFЙиротx,ои радикалиро дар самти иктисодиёги худ аз сар гузаронидаасг ва он ба забоне, ки хдмаи ин таFЙиротро баён менамояд, албатта бетаъсир намондаасг. Ин таFЙирaгу чах,ишх,ои ичгимой, пешрафти илму техника, пайдоиши фах,мишу маф^умх,ои нав таъсири бузурге ба сох,ах,ои услуб, лексика ва шояд дарачаи грамматикии забонх,ои тадкикотшаванда расонида асг, ки самги иктисодии забонх,о низ дар канор намондаасг.

Иктибосшавии калимах,о ба бойшавии забощои гуногун ба тарзи гунонгун таъсир мерасонад: таъсир ба базаи луFавй дар баъзе забощо калон буда, дар баъзеи дигарашон назарногир асг. Омузиши лексикаи забощои хоричй, махсусан вожах,ои сох,аи икгисодй х,ам дар забони модарй ва х,ам дар забощои дигар таърихи тулонй дорад. Иктибосшавии калимах,о бо проблемами фархднгй ва икгисодй-ичгимоии давлатх,о ва халкцятх,ои гуногун алокаи зич доранд. ТаFЙирaг дар сох,аи икгисодиёг ва муносиботи тичории байналмилалй баъзан вакг ба дасг кашидан аз баъзан вожах,ои миллии худ ва ба чои он исгифода бурдани вожах,о аз забощои хоричй мачбур месозанд. Чунки калимаву вожах,ои мавчуда аллакай маф^умеро дар замони муоссир бояд баён созанд, аз ухдаи ин кор намебароянд, ва ё дар шакли аз х,ама нормах,ои забонй берун карор мегиранд.

Мисол: Консалтинг - маслщат

Фандрайзинг- дарёфти сарчашмах,о

Мониторинг - санчиш

Дар х,ар се мисолх,ои овардашуда маф^уми калимах,ои дар забони точикй мавчудбуда ё умуман мазмуни мувофик ба калимах,ои икгибосшударо надоранд, ва ё аз х,ад умумианд. Ма^з ана хдмин чиз мачбур месозад, ки калимах,о аз дигар забощо хдмчун иктибос ба як забони дигар кабул карда шаванд. Х,амаи ин ба таFЙирёбии таркиби семантикии сохтору фазои вожагии самги икгисодии сох,аи забон оварда мерасонад, ки бешубхд ин калимаву иборах,о бояд, ки бозомузй шаванд.

Тадкикоги амик дар ин самг ба он водор месозад, ки шаклпазирй, чараёнгирй ва кисматх,ои аллакай омухташудаи калимах,ои мазкур як маротибаи мавриди омузиш карор дода шаванд.

Мураттабсозии нахусгин "Фархднги забони русй"[9, с.47], ки тахминан лексикаи кисмати дуюми асри XVIII-ро дар бар мегирифт, барои забоншиносоне, ки воридшавии калимах,оро аз забощои хоричй ба забони русй ва тарзи амалкарди онро меомухтанд, як падидаи зарурие буд.

Рaвaнди иктибocшaвии кaлимaxo, aß чyмлa кaлимaxoи coxaи иктиcoдй, дap зaминaи мyнocибaтxoи бaйнaлмилaлй бa миён oмaдa, aмaлй мешaвaд вa илми зaбoншинocй мaълyм нaмyдaacг, ки дap дaвpaи acpи XX икг,ибocшaвй xaмчyн як вocитaи бoйшaвии тapкиби лyFaвии зaбoнx,o мaxcyб меëбaд.

Мувофики мaълyмaгxo as Википедия, as coли 1803 тo шли 1806 НМ.Янoвcкий дap Aкaдемияи илмхои Рoccия лyFaтеpo тaxти yнвoни «Нoвый cлoвaгoлкoвaтель, pacпoлoженный no aлфaвитy» a8 4on бapoвapд, ки дap oн кaлимaвy ибopaxoи гyнoгyни xopичй чой дoдa шyдa бyдaнд вa мaфxyми бaъзеи онхо бapoи aкcapи мapдyм нoфaxмo 6уд. [14, c.87]. Оxиpxoи acpи XIX вa aввaлxoи acpи XX oлимoни coxaи зaбoншинocии pyc тacнифaги кaлимaxoи иктибocшyдapo a8 руи caмгxo OFOЗ нaмyдaнд.

Вoжaxoи coxaи иктиcoдй aнкapиб дap тaмoми зaбoнxoи руи oлaм вучуд дошт^ тaъpиxи чaнcaдcoлa дopaнд вa дap ин дaвpa чaндин мapaгибa тaFЙиp ëфтaaнд. Бaъзaн кaлимaxo мaфxyмxoи acocии xyдpo aз дacг дод^ бapoи зaбoни дигap бapoи бaëни дигap мaфxyм иcгифoдa мешaвaнд. Дap acpи XXI - acpи теxнoлoгияи инфopмaтcиoнй, ки интиколи мaълyмaг хеч мушкил нест, иктибocшaвии кaлимaxo бa як ходдош мaъмyлй мyбaддaл rarnaaCT.

Acpи XXI бо xapaктеpи мaxcycи xyд, ки дap он мacъaлaи глoбaлизaтcияи иктишди ^axoBH, вa вoбacгa бa ин мaфxyми мaxcycи xyдpo coxиб гapдидaни терминологияи coxaи иктишдй, ки бештap диккaтимyxaккикoнpo чaлб менaмoяд, aз acpxoи пешин фapк мекyнaд.Aйни хол, тaдк;икaтxoи зиёде дap тaмoми caмгxoи coxaи кaлимaшинocй aз болои вoжaxoи carnrn иктиcoдй идoмa дopaнд. Бaëнcoзии poxy ycyлxoи гуногуни кaлимacoзиеpo, ки дap дaвpaxoи нaвтapини иктибocшaвии вoжaxoи carnra иктиcoдй иcгифoдa шyдaaнд, дap кори Оути Теpвaлa вa Кaти Толвшен[10, c. 14] вoxypдaн мумкин acn Хатами тaдкикaги xyд мyaллифoн мyaйян нaмyдaнд, ки cyффикcaтcия(пacвaндй) ин вocитaи фaъoлтapини икг,ибocшaвии кaлимaxo дap carnra иктиcoдй acг: (вayчеpизaция, дoллapизaция).

Мyaллифoни лyFaтxoи coxaи иктиcoдй вoжaxoи шхш иктиcoдиpo гypyxбaндй вa бa чунин зaйл тacнифaг нaмyдaaнд:

• Кaлимaxoе, ки бa coxaи cиëcaти иктишдй дaxл дopaнд (caнкция (нем.));

• Кaлимaxoе, ки бa coxaи молия дaxл дopaнд (кoнвеpтaция (нем));

• Кaлимaxoи бa биpжa дaxл дopaнд (брокер (aнгл));

• Кaлимaxoе, ки бa coxaи тичopaт дaxл дopaнд (коммерция (нем));

• Кaлимaxoе, ки мaфxyми кopxoнapo мефaxмoнaнд (xoлдинг (нем));

• Кaлимaxoе, ки вaзифaxoи дoxили кopxoнaxopo мефaxмoнaнд (ayдитop (пoльcк));

• Кaлимaxoе, ки бa coxaи мapкетинг вa менечмент дaxл дopaнд (брэнд^нгл.)) вa f.

A.r. Дедюxинa [2, c.32] paвaнди иктибocшaвии вoжaxoи зaбoни aнглиcиpo бa зaбoни pyrä xaмчyн як paвaнди мyттacили биcëpзинaгии мушкиле мaънидoд нaмyдaacг, ки шнч зиши acocии вoжaxoи зaбoни am^HOT дap дaвpoни мyocиp фapo мегиpaд: гpaфикй, фонегикй, морфологй, cемaнтикй вa уолубй. У pеклaмapo дap тaдкикaгaш xaмчyн предмети acocии пaжyxиш чой дoдaacг. Вон^н, coxaи pеклaмapo xaмчyн як рохи acocии нaмoиши тaFЙиpaг дap coxaи зaбoн дap дaвpoни муошр xaмчyн фaxмиши aлoкaи фapxaнгию икг,иcoдии миёни кишвapxoи гуногун вa иктибocшaвии кaлимaxopo xaмчyн як пpoблемaи мyбpaми coxaи зaбoншинocй apзëбй кapдaн мумкин acr

Кaтpи Пaлмгpен икг,ибocшaвии кaлимaxoи зaбoни aнглиcиpo бa зaбoни руши мyocиp омует^ дap тaдкикaгaш чoбaчoгyзopии cиcтемaнoки вoжaxoи coxaи икг,иcoдиpo дap cе гурухи темaтикй пешниход мешмояд:

• Вoжaxoи coxaи тичopaт(ваppант (шил.);

• Вoжaxoи coxaи молия (клиринг (жгл.);

• Кaлимa вa вoжaxoи coxaи иктиcoдй(uмnоpm (aнгл.)[6, c. 25-33].

B.Н.Aлиевaaлoкaи cиcгемaнoки вoжaxoи coxaи иктишдй, paвaнди фaъoлгapдии иcгифoдaи кaлимaxoи иктибocшyдapo ому^т^ шнч гурухи темaтикии шйдоиши кaлимaxoи зaбoнxoи дигappo дap зaбoни pycй чудо нaмyдaacг:

• Номи coxтopxoи дaвлaтй вa Faйpидaвлaтие, ки чaмъиягxoи гуногунро бa миён oвapдaaнд: ((кКонсалтинг (aнгл.));

• Номгуи гуногуни бapнoмa вa фaъoлиягxoи иктгишдй: (xapидy фуруши молхо, кироя, миëнapaвии TO4oparä вa f.): ((Ауттрейд (arn^.));

• Номгуи aшxocе, ки фaъoлияти иктиcoдй дopaд ^apa4a, кacб, шaкли фaъoлият вa f.): (Джоббер (amm.));

• Номгуи кoFaзxoи кимaтбaxo: (Евробонд (aнгл.));

• Номгуи тaxaccycxoи шв, ки модели нaви иктиcoдиpo мyaйян менaмoяд: (менечер, пиap менечер) [1, c.56].

М.Ю.Семинa вa Н.A.Тpoфимoвa мaтнxoи дорои темaтикaи иктгишдиро тaдкикaг бурд^ ду шaкли вoжaxoи беэквивaлентpo пешниход мешмоянд, ки дap мaтнxoи xиcoбoти молиявй бо зaбoни aнглиcй вoмеxypaнд:

• Вoжaxoе, ки дap coxaи иктиcoдиëтиФедеpaтcияи Рoccиябa чои фaxмишxoи мyвaкaтaн дacгнopac

истифода мешаванд: (сиМо&ап- институт ё бонки молиявие, ки бо пасандозхои дигарон кор мекунанд);

• Вожахое, ки дар сохаи иктисодиёти Федератсияи Россия холатхои нав пайдо гардидаро баён менамоянд (сахмияхое, ки ба компанияхои хусусй тааллук доранд).

Барои дуруст ва дар сатху макони зарурии аз чихати илмй дуруст баён намудани вожахои иктибосшудаи беэквиваленти сохаи ичтисодй аз забони англисй ва дигар забонхои хоричй пеш аз хама дарки маънии асосии он зарур аст, ки инро бояд тарчумонхои касбй дар сатхи лозимй маънидод намоянд [8, с.57].

Б.Н.Рахимбердиев дар тадкикоти худ «Эволюция семантики экономической терминологии русского языка в XX веке» мубрамияти истифодаи фархангхои (лугагхои) сатхи заруриро барои тахлили тагйирогхои лексикию семантикии вожахои сохаи иктисодии забони русй дар асоси калимахои иктибосшуда дар асри XX асоснок кардааст. Ин мухаккик методикаи худкори муайянсозии синонимхои диахрониро аз тарчумаи паралелии матнхои забони хоричй коркард карда, лугати диахронии калимахои сохаи иктисодиро тахия намудааст [7, с.13].

Н.А. Назаренко низ, кори тадкикотии худро ба омузиши вожахои сохаи иктисодии забони муосири рус бахшида аст. У истифодаи вожахои сохаи иктисодиро дар самтхои маркетинг, биржаи молй ва фаъолияти иктисодии байналмилалй мавриди тадкикот карор додааст. ""Пайдоиши терминосфера" ва "Иктисоди бозаргонй" дар асоси терминосфераи забони англисй ва аксар вакт дар асоси пайгирию хамгирии калимахои англисии бисёртаркиба, азхудкунии фонди калимахои байналмилалй ва хамчунин тавассути иктибосшавии калимахо аз забонхои хоричй ба амал меояд"[11, с. 197-198]. Хамин тарик, муаллиф ба хулосае омадааст, ки роххои асосии пайдоиши вожахои иктисоди бозаргонй дар забони русй ин синтаксикй (пайдоиши иборахо ва иктибосшавии моделхо); лексикй (иктибосшавии вожахо аз забони англисй)ва семантикй мебошад.

Н.О.Труфанова дар тадкикоти худ диккати асосиро ба самти номхо ва номгузорихо равона намудааст. Яъне, ба акидаи у вохидхои забоние, ки ба номи шахсиятхо вобаста аст, чанбае мебошад, ки аксаран аз хисоби онхо гурухи вожахои сохаи иктисодй иктибос шуда, лексикаи забонхои гуногунро пурра менамояд. Бояд кайд кард, ки самти тадкикнамудаи ин муаллиф дар хакикат манбаи калонтарини калимахои иктибосшудаи вожахои сохаи иктисодй дар забонхои русй ва точикй мебошад[11, с. 68].

Н.А. Фазилова се сабаби фаъолгардии босуръати ин ё он вохидхои забониро дар системаи забонии забони кабулкунанда нишон додааст:

• омилхои экстралингвистие, ки дар натичаи онхо калимахо навпайдо ва ё иктибосшуда босуръат дар воситахои ахбори омма ба гардиш ворид мешаванд;

• амикию дастрасии вожахое, ки ин ё он маъноро дуруст ва дастрас маънидод менамоянд;

• артикулятсия, зуд кабул гардидан ва ворид шудан ба парадигмаи грамматикии забон[12, с 54].

М.Г. Луннова вожахои таърихии сохаи иктисодиро дар забони русй муайян намуда, мачмуи

онхоро бо фоизи калимахои аз забонхои гуногун иктибосшуда тахлил намудааст[4, с. 56-58]. Мувофики омори овардаи у кисмати асосии вожахои сохаи иктисодиро дар забони русй калимахои сирф русй ташкилдода(70,9%), калимаву вожахои лотинй (34,6%), вожахои иктибосшуда аз дигар забонхо (6%)бокимондаро дарбар мегиранд. Хамчунин вай муайян намудааст, ки дар забони русй вожахои сохаи иктисодии иктибосшуда аз хама зиёд ба исм, дар чои дуюм сифат, дар чои сеюм ба феъл ва баъдан ба дигар хиссахои нутк дахл доранд. Шумораи умумии калимахои забони англисии дар рекламахо истифодашуда миёни хамаи калимахои иктибосшуда 4% ташкил медихад [25, с.42].

Мухаккик ва забоншинос Каштанова Е.А. иктибосшавии фаъоли калимахои забони ангисиро ба забони немисй як холати нофорами забонй номидааст. У масъалаи мушкилоти дар натичаи ин раванд пешомадаро омухта баромада, чунин тарзи иктибосшавии калимахои сохаи иктисодиро резиши нофорами вожахои забони англисй ба забони олмонй номида, чунин танкид намудааст:

• Мушкилихои мутобикшавии грамматикии англо-американизмхо;

• Истифодаи калимахое, ки баъзе овозашон дар забони немисй вучуд надорад;

• Мушкилихои имлой;

• Мушкилот дар фахмиши матнхои рекламавие, ки калимахои англисй истифода мешаванд;

Дар асри XXI, ки вожаву калимахои сохаи иктисодй бо таври бечуну чаро аз як забон ба забон дигар, махсусан аз забони англисй ба дигар забонхо иктибос мешаванд, самти асосии пешрафти фарханги иктисодии мардум, назарияхои иктисодй ва дар мачмуъсистемаи лексикии забонхоро муайян месозад. Пешрафт ва хамкорихои бемайлони иктисодии миёни кишвархо имруз боиси пайдоиши вожахову калимахои нави сохаи иктисодй дар бисёр забонхо гардида, аз як забон ба забони дигар нисбати калимахои дигар сохахо зудтар иктибос мешаванд. Аслан вожахову калимахои сохаи иктисодй дар аксари забонхои руи олам-ин вожаву калимахои иктибосшуда мебошанд, чунки пешрафти босуръати сохаи иктисодиёт дар арсаи байналмилалй ба лексикаи забонхои гуногун ва махсусан ба вожахои сохаи иктисодй бетаъсир намемонад. Бо пайдоиши фахмишхои нави соха

вожахои нав низ пайдо мегарданд. Дар раванди икттибосшавй ва азхудкунии вожахои нав, вожахои икттибосшуда дар натичаи мувофикгардонй ба коидахои граматикию фонетикии пешрафти забонхои гуногун баъзан вакт ба тагйирёбии таркибй ру ба ру мешаванд. Бо мурури замон, баъзе вожахои иктибосшуда хамчун вохиди лексикии худи забон кабул гардида, баъзеи дигарашон хамчун вожахои иктибосшуда бокй мемонанд.

АДАБИЁТ

1. Алиева В.Н. Заимствованные экономические термины в лексической системе современного русского языка // Ученые записки Таврического национального университета им. В. И. Вернадского. Серия «Филология. Социальные коммуникации».Том 23 (62). - № 3. - 2010. - С.191 - 195.

2. Дедюхина А.Г. Англоязычные заимствования в российской рекламе: / А.Г. Дедюхина автореф. дис. ... канд. фи-лол. наук. - Краснодар, 2011. - 21 с.

3. Лингвистический энциклопедический словарь // Гл. редактор В.Н.Ярцева - М.: Сов.энциклопедия, 1990. - 682 с.

4. Луннова М.Г. Экономическая лексика с точки зрения происхождения. // Известия Пензенского государственного педагогического университета им.В.Г.Белинского. - Выпуск N° 8. - 2007. - С. 56-58.

5. Назаренко Н.А. Структурно-семантические и функциональные характеристики экономической терминологии (в рамках сегмента терминосферы рыночная экономика): дис. ... канд. филол наук.

6. Палмгрен К. Заимствования в русском языке и в особенности английские заимствования в экономической лексике современного русского языка.

7. Рахимбердиев Б.Н. Эволюция семантики экономической терминологии русского языка в XX веке. - М.: Мос. гос. лингв. ун-т, 2003. - 188 с.

8. Семина М.Ю., Трофимова Н.А. Способы перевода безэквивалентной лексики с английского языка на русский в текстах экономической тематики // Вестник Московского государственного гуманитарного университета им.М.А.Шолохова. Филологические науки. - №4. - 2013. - С.67 - 71.

9. Сухомлинов М. И. История Российской академии, вып. 5. СПб., 1880; вып. 7. СПб., 1885. - С.432.

10. Тервала О., Толванен К. Заимствованные слова в русском языке в лексике по экономике. - Ювя-скюль: Ун-т г. Ювяскюля, 2006. - 76 с.

11. Труфанова Н.О. Проблема номинации лиц в финансово-экономической терминологии: на материале русского и английского языков: дис. . канд. филол. наук. - Москва, 2006. - 213 с.

12. Фазылова Н.А. Функциональные особенности новой экономической терминологии в публицистическом тексте: на материале печатных СМИ 20022007 годов: дис. . канд. филол. наук. - Казань, 2008. - 221 с.

13. Федорова И.Р. Лексемы со значением негативно оцениваемой возможности в языке современных газет // Семантические единицы русского языка в диахронии и синхронии.- Калининград: Кали-нингр.гос.ун-т, 2000. - С. 160 - 174.

14. Яновский _Н.М. Новый словотолкователь: (дата обращения:23.07.2014).

ИЗУЧЕНИЕ ЦИТИРОВАННЫХ СЛОВ С АНГЛИЙСКОГО НА ТАДЖИКСКИЙ И РУССКИЙ (ПРИМЕР ЭКОНОМИЧЕСКИХ СЛОВ)

В статье подвергается исследованию заимствованная лексика сферы экономики в таджикском, русском и английском языках, которые появились в XXI веке. Основной целью исследования является изучение и определение менее изученной части экономических терминов напримере таджикского, русского и английского языков. В связи с расширением экономических и торговых отношений между разными странами в процессе глобализации вопросизучения экономической терминологии является одной из актуальной проблемой. Из-за серьезных изменений в мировой экономике много экономических терминов заимствовалис с одного языка в других языков.

Ключевые слова: Заимствование, связь или примирение языков, принимающий язык, система экономических терминологий.

RESEARCH OF BORROWED WORDS FROM ENGLISH TO TAJIK AND RUSSIAN LANGUAGES (ON THE EXAMPLE OF ECONOMIC TERMINOLOGY)

The vocabulary on the economic sphere in the Tajik, Russian and English languages which borrowed in the XXI century is researched in this article. The main purpose of this research is to study and define the less studied part of economic terms in Tajik, Russian and English languages. In relation with the expansion of economic and trade cooperation between different countries in the process of globalization, the study issue of economic terminology is one of the urgent problems. Due to major changes in the global economy, many economic terms have been borrowed from one language to other languages.

Keywords: Borrowing, connection or reconciliation of languages, language accepting borrowed terms, system of economic terminology, Linguist.

Сведения об авторе:

Орифов Орзу Обидхуджаевич - старший преподаватель кафедры Методики преподавания иностранных языков, Кулябского государственного университета именни

А. Рудаки, Адрес: 735360, г. Куляб, улица С. Сафарова, 16, тел: (+992) 987218589, E-mail: orifov. 02orzu@mail.ru About the author:

Orifov Orzu Obidkhudzhaevich - Senior lecturer of the Department of Methods of teaching foreign languages, Kulob State University named after A. Rudaki, Address: 73 53 60, Kulyab, S. Safarov street, 16, phone: 987218589, E-mail: orifov.02orzu@mail.ru

ТДУ 809.155.0+51

НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ ОМУЗИШИ ВОХИД^ОИ ФРАЗЕОЛОГИИ СОМАТИКЙ (ДАР МИСОЛИ ЗАБОН^ОИ ТОЧДКЙ ВА ЧИНЙ)

Мусаллам аст, ки яке аз кабатдои хоссаи низоми грамматикии дар як забонро водиддои фразеологй ташкил медиданд. "Фразеологизмдо яке аз воситадои равшану возед ва бо тобишдои махсус ифода кардани фикр буда, конунмандидои ташаккул ва ифодаи маънои ондо хусусияти махсусан, мудимми дар як забонро ташкил медидад." [1, с.4]

Водиддои фразеологй дар адабиёти бадей, забони гуфторй, хусусан дар забони мардум ба таври фаровон мавриди истифода карор доранд. Чй хеле ки мудаккикон зикр менамоянд, фразеология яке аз кисмдои лексикографй ба шумор рафта, нисбат ба дигар содадои забоншиносй чавонтар мебошад. Олимон фразеологияро категорияи таърихй меноманд ва манбаи асосии он забони халкро мешуморанд. ^адамдои аввалин дар тадкику омузиши масъаладои гуногуни фразеология дар забоншиносии точик ба солдои 40-ум - 50-уми асри гузашта рост меояд. Аммо ондо махсус ба масъалаи фразеология бахшида нашуда, балки зимни омузиши чанбадои гуногуни грамматика ё забону услуби адибони чудогона оид ба иборадои рехта низ кайддои алодида кардаанд.

Солдои 60-70-уми асри гузашта солдои дастоварддои бедтарин дар илми фразеологияи точик ба шумор мераванд. Олимони машдури точик дар содаи фразеология бахусус М. Фозилов ва X. Мачидов доир ба фразеология, асардои алодида навишта, макоми онро дар забон бо фикрдои ачибу назаррас баён доштаанд"[2, с.3]. Солдои охир асару маколадои зиёде рочеъ ба масъаладои чудогонаи фразеология навишта шуда, инчунин рисоладои номзадй ва докторй таълиф ёфтаанд. Дар монографияи ба тозагй ба нашр расида профессор X. Мачидов назариядои имрузаи фразеологии забони точикй мавриди тадлили амик карор гирифта, вазъи тадкики имрузаи он муайян карда шудааст. Ба акидаи у, «водиддои фразеологй яке аз унсурдои мудими забон ба дисоб мераванд. Водиддои фразеологй ё иборадои рехта дамчун масоледи тайёри дар солдо рехтаву устуворшудаи забон ба маьнодои пешакй маълум истифода бурда мешаванд» [7, с.96].

Дар забони чинй . тадкикотдои аввалин доир ба водиддои фразеологй дар Чин аз солдои 1915 дануз дар лугати забони чинии "Тсиюан" (Si^ciyuan) ба мушодида мерасад, вале тадкику омузиши илми чанбадои забоншиносии он аз солдои 1950 огоз гардидааст. Дуруст аст, ки донистан ва истифодаи бамаврид ва бамавкеи водиддои фразеологй дар кишвари Чин мафдуми шахси бомаърифат ба дисоб меравад.

В.И. Горелов рочеъ ба водиддои фразеологии забони чинй чунин назар дорад: "Дар забоншиносии муосири чинй истилоди S^inshuyü (кисмати забоншиносй, ки системаи фразеологии забонро меомузад ) истифода бурда мешавад. Маънои тадтуллафзии калимаи S^inshuyü ин "ибораи тайёр" мебошад, ки дар иборадои устувор, дар умум, водиддои фразеологй истифода бурда мешавад.

Забоншиноси чинй (Ма Гуо Фан) оид ба фразеологияи чинй садми махсуси худро

гузоштааст. ^ШЛ(Ма Гуо Фан) дар осори хеш ^^Щ^(Очеркдо оид ба фразеология) водиддои фразеологиро чунин тасниф мекунад:

1. сhëngyй (чэнюй - ибора (иборадои тайёр)),

2. ipf^suyü (зарбулмасал),

5. i^^guanyongyü (иборадои маъмул),

6. i^jingyü (макол),

7. g^gyan (панд, сухандои дикматнок)[ 18].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

^Ддченюй - иборадое мебошанд, ки дар байни иборадои рехтаи забони чинй хеле маъмул ва серистеъмол ба дисоб мераванд.

Хусусияти фарккунандаи иборадои забони чинй аз иборадои дигар забондо ин бо чор иероглиф ифода ёфтани ондо мебошад. Дар лугати ФШ^^^^А(«Лугати бузурги ченюй») такрибан 18.000 ибора оварда шудааст (зиёда аз 3.000 ибораи он серистеъмол мебошад).

Абдурахимова Ш.

Донишкадаи давлатии забонцои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.