Научная статья на тему 'ИЗ ИСТОРИИ ФОРМИРОВАНИЯ ФРАЗЕОГРАФИИ РАЗНОСИСТЕМНЫХ ЯЗЫКОВ'

ИЗ ИСТОРИИ ФОРМИРОВАНИЯ ФРАЗЕОГРАФИИ РАЗНОСИСТЕМНЫХ ЯЗЫКОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
86
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛЕКСИКОГРАФИЯ / ФРАЗЕОГРАФИЯ / ИСТОРИЧЕСКИЕ И СОВРЕМЕННЫЕ СЛОВАРИ / РАЗНОСИСТЕМНЫЕ ЯЗЫКИ / ЧАСТНОЕ И ОБЩЕЕ ЯЗЫКОЗНАНИЕ / МЕТОД СРАВНИТЕЛЬНО-ТИПОЛОГИЧЕСКОГО ИССЛЕДОВАНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Вохидова Нодира Абдусатторовна

В статье освещается лингвистические и экстралингвистические особенности возникновения и процесса формирования фразеографии, относящихся к разносистемным таджикскому, русскому и английскому языкам. Сравнительно-типологический метод исследования позволяет определить общие и отличительные особенности фразеологических словарей, исходящих в процессе обогащения лексико-фразеологического фонда каждого из исследуемых языков. В статье впервые сделана попытка осуществить исследование типологическим методом трех разных по генетике языков, результаты которой имеют большое значение, прежде всего, в изучении общей фразеографии, исходя от того, что идентификация или сближение принципов составления фразеологических словарей во многих языках облегчает их использование. Материалы статьи в практическом плане предназначены для составления учебных пособий, чтения курсов фразеология, историческая и сопоставительная фразеография, анализ художественного текста, теория и практика перевода в высших учебных заведениях.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FROM THE HISTORY OF THE FORMATION OF PHRASEOGRAPHY MULTISYSTEM LANGUAGES

The article examines the origin and process of formation of phraseography related to multisystem (Tajik, Russian and English) languages. The comparative-typological method of research allows us to determine the general and distinctive features of phraseological dictionaries coming out in the process of enriching the lexico-phraseological fund of each of the studied languages. The article is the first attempt to carry out a typological study of three languages different in genetics, the results of which are of great importance, first of all, in the study of general phraseography. Proceeding from the fact that the identification or convergence of the principles of compiling phraseological dictionaries in many languages facilitates their use. The materials of the article are intended for compiling textbooks, courses on phraseology, historical and comparative phraseography, analysis of literary text, theory and practice of translation in higher educational establishments.

Текст научной работы на тему «ИЗ ИСТОРИИ ФОРМИРОВАНИЯ ФРАЗЕОГРАФИИ РАЗНОСИСТЕМНЫХ ЯЗЫКОВ»

creating new linguistic units that are directly related to the original unit. From this point of view, this direct connection of content creates the basisfor the emergence of new units.

Keywords: synonyms, comparisons, synonyms, differences, similarities, translations, analysis, comparative analysis, different system languages.

Сведения об авторах:

Раззоцбердиев Шараф Саидмуродович - кандидат филологических наук, ассистент кафедры иностранных языков Таджикского государственного финансово-экономического университета Таджикистана. Адрес: Таджикистан, 734067, г. Душанбе, улицаН.Карабаева 64/14. E-mail: 2018.sharifova@mail.ru

Фатхуллоева Амина Абдусатторовна - старший преподаватель кафедры иностранных языков Таджикского государственного финансово-экономического университета Таджикистана,. Адрес: Таджикистан, 734067, г. Душанбе, улица Н.Карабаева 64/14. Email

Саидова Мавзуна Абдулхакимовна - соискатель кафедры споставительний типалогии языкознания Таджикского государственного университета им. Айни Адрес: Таджикистан, 734067, г. Душанбе, улица Н.Карабаева 64/14. E-mail: Atoev.a@inbox.ru

About the authors:

Fathulloeva Sharofat Abdusattorovna - senior teacher of the Department of Foreign Languages, Tajik state University of Finance and Economics. Address: 64/14, Nakhimova street, Dushanbe, 734067, Tajikistan. E-mail: tuygunovnosir@mail.ru

Razzoqberdiev Sharaf Saidmurodovich - candidate of Philological sciences, assistant of the Department of Foreign Languages, Tajik state University of Finance and Economics. Address: 64/14, Nakhimova street, Dushanbe, 734067, Tajikistan. E-mail: 2018.sharifova@mail.ru Saidova Mavzuuna Abdulhakimovna - assistant of the Department of Foreign Languages, Tajik state University of Finance and Economics. Address: 64/14, Nakhimova street, Dushanbe, 734067, Tajikistan.

УДК 81. 373 (09) ББК 83. 3 (0) 1 В 79

АЗ ТАЪРИХИ ТАШАККУЛИ ФРАЗЕОГРАФИЯИ ЗАБОНХОИ ГУНОГУНСОХТ

Вохцдова Н.А.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи кадемик Б. Fафуров

Асри XXI дар сохаи илм ва технология навгоних,ои тоза ворид сохта, ба вусъати онхо имкониятх,ои нав кушод. Аз чумла, аз руйи такозои айём дар забоншиносй чун падидаи нав тахкики хамчояи мукоисавй-типологии се ва ё зиёда забонхои гуногунсохт пайдо гардида, дар рушди бемайлони забоншиносии хусусй ва умумй мусоидат дорад. Аз чониби дигар, олимон дар натичаи тахкики мукоисавй-типологии забонхои гуногун аз роххои хоси инкишофи забонхо огох мешаванд, бо дастовардхои илмй-тадкикотии хамкасбон шинос гардида, тачрибаи онхоро дар омузиши забони миллати худ ба кор мебаранд. Аз ин нуктаи назар, тахкики киёсии пайдоиш, рохи тахаввул ва ташаккули сохаи нави забоншиносй - фразеографияи забонхои точикй, русй ва англисй мухим аст.

Аз таърихи фразеографияи точик. Дар забони точикй фархангнигорй таърихи кадима дорад. Назар ба маълумоти сарчашмахои илмй нахустин фархангномаи кадимтарин, ки таърих то ба айёми мо расонидааст, "Лугати фурс"-и Абумансур Алй ибни Ахмади Асадии Тусй мебошад, ки ба асри XI тааллук дорад. Асар аз 1 200 вохиди лугавй иборат буда, асноди шохид аз 77 нафар суханвари Мовароуннахру Хуросон марбут ба номи ашхоси таърихй, асотирй, чугрофй, калимоти мансуб ба хаёти маишии мардум, маълумот дар бораи сарчашмахо мебошад.

Дарачаи вусъати фархангнигориро аз он хам дарк кардан мумкин аст, ки баъзе лугатномахо ба асрхои IX-X тааллук доштаанд. Аз он чумла, ба вучуд доштани лугати Абухафси Сугдй ва Хаким ^атрон дар сарчашмахо ишорат рафтааст. Назар ба маълумоти манбаъхо фархангнигорони минбаъда аз лугатх,ои номбурда хеле зиёд истифода кардаанд.

Фархангнигории точик дар таърихи лексикографияи чахонй вокеияти нодир аст. Пеш аз хама, теъдоди зиёди фархангхо диккати олимонро ба худ чалб кардааст. Дар сарчашмахо микдори умумиятбахшидаи онх,о 200 номбар шудааст.

Дар аксар лугатномахои давраи рушд (асрхои XVI-XIX) дар баробари калима таркибу иборахо

низ тaфcиp ёфтaaнд. Тaфcиpи тapкибy ^opaxo дap фapx,aнгнигapй бa дapaчae мaвкeъ пaйдo кapдaнд, ки дap тaъpиxи фapx,aнгнигapй лyFaтнoмaxoи xacи фpaзeoлoгй, 8з чумга, "Mycтaлaxoт-yш-шyapo" (1739) бa тaбъ pacидaaнд.

Шнч coл мyкaддaмгap aз "Mycтaлaxoт-yш-шyapo" лyFaти фpaзeoлoгии "4apoFH x^om"^ С^ачу^ин Aлиxoни Оpзy (1734), ибopaт aз 2075 кaлимaвy ибopaг тaълиф ёфт^ дap тaъpиxи лeкcикoгpaфияи фopcй-тoчикй xaмчyн нaxycтфapxaнги фpaзeoлoгй пaзиpyфтa шуд.

Дap бopaи ин лyFaтнoмa дap Точикиетон 6o нoми "ЧapoFи xидoят"-и Оpзy Ba зaбoни точикии фopcй" [5] acapи мoнoгpaфй ингишop ёфт, ки мyxтaвoи илмии oнpo гехлили мyк;oиcaвии лyFaвию фpaзeoлoгй Ba киcмaн гpaммaтикии зaбoни точикй тaшкил мeнaмoяд.

Шoиcтaи apчгyзopиcт, ки "ЧapoFи xидoят" 6o пeшгyфтop, тaкзexaг Ba фexpиcти фapxaнгшинocи coxибтaчpибa Aмoн HypoB 6o xaтти киpиллй бa тaбъ pacидa, дacтpacи дoиpaи вaceи xoнaндaгaн г^дид [8].

Хдмин тaвp, лyFaтнoмaxae, ки бa дaвpaи тоинкдлобии тaъpиxи зaбoни точикй мyтaaлик;aнд, бa иcтилoxи имpyзa бa фapxaнгxoи якзaбoнaи тaфcиpй мaнcyбaнд, ки бa эътибopи мoддaxoи тaфcиpёбaндa тaбиaти дyxeлa дopaнд, яънe дap оЩо xaм мoддaxoи лyFaвй Ba xaм мoддaxoи фpaзeoлoгй мaънидoд кapдa шyдaaнд.

Дap тaъpиxи xeлe Faнoмaнди лeкcикoгpaфияи фopcй-тoчикй чунин фapxaнгxoи xoca бaшyмop буд^ бa ин кдбил xaмaгй ce лyFaтнoмa "ЧapoFи xидoят", "Mycтaлaxoт-yш-шyapo" Ba "Бaxopи aчaм" пaзиpyфтa шyдaaнд.

Дap зaмoни шypaвй дaxcoлaxoи xaмкopии илмию фapxaнгй 6o oлимoни pyc Ba тaчpибaи фapxaнгнигapй имкон дoд, ки дap coxaи фpaзeoлoгияи точик низ лyFaтнoмaи xoca тaълиф ёбaд. Дap лeкcикoгpaфияи pyc иcтилoxи мaъмyл xacт - '^Fara aкaдeмй", зepи ин иcтилox мyтaxaccиcoни coxa фapxaнгнoмaxoи мyкaммaлтapинpo дap нaзap дopaнд. Аз ин лиxoз, '^apxarnrn ^opaxo® pexтaи зaбoни X0зиpaи точик ^apxamrn фpaзeoлoгй)"-и Муллочон Фoзилoв [9] лyFaти aкaдeмиcг, ки oн дap ду чилд фapoгиpи зиёдa aß 8 GGG ВФ мeбoшaд. Бa пиндopи мo, бa чуз иcгифoдaи кoмёбиxoи фapxaнгнигopии пeшин дopoи capcyxaни мyфaccaл бyдaни фapxaнги мaзкyp низ нaтичaи бaxpaбapдopй aз тaчpибaи фaйзбaxши ^mram^ лyFaтнигopии aкaдeмии pycй мeбoшaд, ки бa чуз чaмъoвapии мaвoди пypapзиш дap тacнифy тaшpex, бa мapдyм мaнзyp кapдaни гaнчинaи зaбoни yмyмиxaлкй, бoз илoвaтaн дap тaxкики мacъaлaxoи нaзapиявию aмaлии вoxидxoи фpaзeoлoгй мycoидaт дopaд.

Шoиcтaи тaвcиф aCT, ки Муллочон Фoзилoв xyд ин aмpи xaйppo идoмa дод^ фapxaнги даг^и apзишмaндe 6o нoми '^apxafflrn зapбyлмacaл, мaк;oл Ba aфopизмxoи тoчикию фopcй" дap ce мyчaллaд тaълиф ^д [10].

Чун cyxaн aз фapxaнгнoмaxoи xocaи фpaзeoлoгй paфт, ду нaвъи дигapи чунин лyFaтpo бoяд xaгиppacoн кapд. Аз oн чумл^ лyFaти фpaзeoлoгии aдибoни чyдoгoнa. Бa чунин acap '^apxafflrn мyxтacapи тaъбиpaги нaзми Лоик Шepaлй" [1] тaaллyк дopaд. Фapxaнг aз ce киcмaт ибopaт буд^ дap к;иcмaти aввaл cyxaн aз бaъзe xycycиятxoи нaзми Лоик Шepaлй Ba coxтopи acap мepaвaд, к;иcмaти дуюм aз фapxaнгнoмa ибopaт acт, киcмaти ceюмpo фexpиcги Boxrn^orn фpaзeoлoгй тaшкил мeнaмoяд.

Дap бoлo cyxaн aз фapxaнгxoи xocи фpaзeoлoгй paфт, вaлe бa миcли oн ки дap лeкcикoгpaфияи тоинкдлобй буд, pyшди фpaзeoгpaфияи тoчикpo пac aз Инкдлоби Октябp низ бидуни лyFaтxoи тaфcиpй тacaввyp кapдaн мaxoл acn Аз ин нукгаи нaзap xидмaти ycтoд Айнй нaзappac acт. '^yFara нимгaфcиpи тoчикй бapoи зaбoни aдaбии точик"-и ycтoд Aйниpo, ки низ дap coлxoи 30-юми acpи XX тaълиф ёфтaacт, мeгaвoн нaxycтин фapxaнги тaфcиpии дaвpaи нaв (шypaвй) шyмopид [3]. Дap capcyxaни oн мoxият, мaкcaд Ba вaзифaи лyFaтнoмa мyxтacap, вaлe xeлe paвшaн бaён ёфтaacт, чyнoнчи: "Д^уз, - oмaдaacт дap лyFaт, - бapoи вaceъ кapдaни зaбoни илмй Ba aдaбии точик Ba чaвoнoни тaxcилдидa Ba тaxcилдидaиcтoдaи y бa китoбxoи лyFaти гуногун мyxтoчeм: мo бoяд дap xap фaн лyFaтxoи aлoxидaи илмй Ba бapoи тaъмин кapдaни тaлaби чaвoнoни бoдoниш шyдaиcтoдaи тoчик K0мycxo дoштa бoшeм, ки xaзинaи зaбoни xaлкpo дap бap гиpифтa бoшaд Ba зaбoни зиндaи xaлкpo бa теши кopкyнoни илмй Ba aдaбй мгели мaтepиaл тaйёp кapдa мoнaд ..." [3, c.14].

Чyнoнки бa мyшoxидa мeoяд, ycтoд xap чй дoиp бa axaмияти лyFaт мeгyяд, aмcoли "вaceъ кapдaни зaбoни илмй Ba aдaбии точик", "бapoи фaxмидa xoндaн", "тaъмин кapдaни тaлaби чaвoнoн", "xaзинaи зaбoни xa^po дap бap гиpифтaн", "зaбoни зиндaи xa^po бa теши кopкyнoни илмй Ba aдaбй миаш мaтepиaл тaйёp кapдa мoндaн" кoмилaн бa вoxидxoи фpaзeoлoгии зaбoн тaaллyк дopaд.

Аз тaxлили фapxaнги уетод Айнй кoмилaн aён мeгapдaд, ки дap лyFaтнoмaxo дap шapxи вoжaxoи лyFaвй шкши вoxидxoи фpaзeoлoгиpo дap миcoли зaбoни тoчикй мyшoxидa кapдaн мумкин acт, зepo, чyнoнки бapxaк; aкaдeмик М. Шaкypй кдйд кapдaacт, зaбoни тoчикй "зaбoни мaчoзxo" мeбoшaд Ba бунёди вoxидxoи фpaзeoлoгй бap мaчoз acт.

Хycycиятxoи фpaзeoлoгияи точило aз бaъзe чиxaтxo лyFaти фpaзeoлoгии лaxчa низ мyaйян мeнaмoяд. Hexy^™ фapxaнги фpaзeoлoгии лaxчaи зaбoни точикй "Ибopaxoи xaлк;й" нoм дошт^ чaмъoвapaндa Ba мypaттиби oн Р. Aбдyллoзoдa oнpo дap acocи мaвoди шaxpи Уpaгeппa (xoлo Иcтapaвшaн) coли 1974 бa тaбъ pacoнидa буд, ки бa он лaxчaшинocи мaъpyф F. 4ypaeB capcyxaни

мyфaccaл навишта, аз чумла, дар oн зaмoн нaбyдaни тачрибаи кoфии фарх,ангнишрии фрaзeoлoгй ва мавчудияти иxтилoфи назар ба ма^ала^и ба мушк^ли^и тадвинии фархднг ишoрaт кардаает. Нашри дуюми кигoб 6o нoми "Фархднги ибoрax,oи xaлкй" 6o тaкмилy илoвax,o шли 1998 (2) интишoр гардид.

Acaри дигари xoca "Фархднги вox,и1дx,oи фрaзeoлoгии лах,чаи Хучанд", ки нашри аввали ниcбaтaн мyxтacaри oн coли 2ОО3 аз чoниби Б. Оcимoвa дар заминаи мaвoди риcoлaи нoмзaдй 6o yнвoни айнй ба табъ рашда буд, coли 2О13 [6] ба табъ рашд.

Храмин тарика, аз oмyзиш ва тах,лили мaвoди фар^а^^ма^и мазкур имкoн пaйдo мeгaрдaд, ки aндeшax,o ва xynocaxo® илмии orao^o дар KHëc ва мyкoбaлa 6o мaълyмаги еaрчaшмax,oи дигари илмй oмyзeм ва аз тахдаку таълими фрaзeoлoгияи зaбoнx,oи тачикй ва xoричй иcтифoда нaмoeм.

Аз таърихи ташаккули фразеографияи рус ва накши он дар тадвини луFат^ои дузабонаи русй-тоникй ва тоникй-русй. Фарх,ангаишрии фрaзeoлoгии рyc таържи зиёда аз cecaдcoлa дoрaд. Дар накуетин лyFaтнoмax,o нам^а^и вox,идx,oи фрaзeoлoгй мавксъ дoштaнд. As acрx,oи XVIII caр карда лyFaтнигарoни рyc дар фар^ат^ дар катoри вox,идx,oи лугавй ба шарх,и вox,идx,oи фрaзeoлoгй (ВФ) эътибoр мeдoдaнд, ки ин пaдидaрo дар "Лугати Aкaдeмияи Рустя" (1789 - 1794) муш^ида кардан мумкин аот.

Хамчунин тeъдoди зиёди тaъбираги yмyмиxaлкй ва лax,чaвирo "Лугати тафшрии зaбoни бузурги зиндаи ру^'- и фархднгнигори маъруф В. И. Дал (ибoрaт аз чавдр чилд, conx^ l863 - 1866) дар бар гирифтааог.

ЛyFaти тaфcирии В. И. Дал наздик 2ОО ООО мoддaи лyгaвирo дар бар мeгирaд. Бита ба кайди муаллиф, 8О 000-и o^o xyд аз зaбoни xaлк мycгaкилoнa чамъ oвaрдaacг.

Дар oxири acри XIX ва ибтидoи acри XX китoбx,oи С. В. Maкcимoв "Boжax,oи мачтей" (1889) ва М. И. М^^шн "Тафаккур ва нутки руш" дар ду мачаллад (19О3 - 19О4) ба табъ рашданд, ки orno минбаъд дар рушди фарх,ангаишрии фрaзeoлoгй накши мух,им дoштaнд.

Aß та^лили фaрx,aнгx,oи рycй бaрмeoяд, ки 6o вучуди дар лугат^и лeкcикoгрaфй мaвкeи мух,им дoштaни вox,идx,oи фрaзeалoгй, накши orno дар фарх^г^и фразeoлoгй кoмилaн дигар аог: ри^мата фaрx,aнгx,oи фрaзeoлoгй пурра ба тaшрex,и coxтoривy мaънoй ва xycycиятx,oи уалубии вox,идx,oи фрaзeoлoгй нигaрoнидa шудаанд.

Кoмилтaрин фархднгшмаи фрaзeoлoгии рycй "Лугати фрaзeoлoгии зaбoни руш" мeбoшaд, ки шли 1967 ба табъ рашда, минбаъд orn дар чавдр нашр 6o иcлo^y илoвax,o дacгрacи x,aвoдoрoн гардид.

Дар вoкeъ, ахдмияти фарх,анги мазкур 6o дaлeлe низ coбит мeгaрдaд, ки oн дар бадали камгар аз биог coл чавдр марйтиба 6o тeъдoди xeлe зиёд интишoр ёфт. Мухдррири ce нашри аввал Е. Н. Гoрoxoвникoвa буд, нашри чoрyм зeри та^рири прoфeccoр A. И. Moлoткoв чoп гардид. Лугат ба дoнишчyëни мaктaбx,oи oлии шхди cyxaншинocй, oмyзгoрoн, aдибoн ва дoирaи вaceи xoнaндaгoн тaвcия шудааог [11].

nac аз ин acaри маъруф паихдм як катор лyFaтнoмax,oи фрaзeoлoгии пyрмy^тaвo интишoр ёфтанд, аз чумла: "Лугати фрaзeалoгизмx,o ва дигар ибoраx,oи ycгyвoри ла^чах^ рycии Сибир" ("Слoвaрь фрaзeoлoгизмoв и инь« ycrommbix cлoвocoчeтaний рyccкиx гoвoрoв Сибири")- и мyрaттибoн Н.Т. Бyxaрeвa ва A.И. Фeдoрoв (1972), ки oн аз 4 ООО ибoрaи рexтa ибoрaт буда, orao аз руйи aлифбoи калимаи аввали вox,иди фрaзeoлoгй (катъи назар аз мycгaкилмaънo ё ёридихднда будан) чoй дoдa шудаанд. Китoб ба филoлoгx,o, этнoгрaфx,o, мyaрриxoн, aдибoн ва oмyзгoрoн тaвcия шудааог.

Дар co.nx^ 9О-уми acри XX фархднги маъруфи рycй ба табъ мeрacaд. Ин х,ам бoшaд, "ЛyFaти фрaзeoлoгии зaбoни адабии рycи acрx,oи XVIII -XX" ("Фрaзeoлoгичecкий cлoвaрь рyccкoгo литeрaтyрнoгo языка XVIII - XX вв.") ac^ ки мухдррири илмии oн A.H Фeдoрoв буда, дар шакли мaълyмoтнoмa (cпрaвoчнoe пocoбиe) coли 1995 интишoр мeëбaд, ки дар oн 7 ООО ВФ аз руйи низoми aлифбoй зeри чузъи acocии мoддaи фрaзeoлoгй - калимаи мсх^р чoйгир карда шудаааг. Дар мaълyмoтнoмa зaрбyлмacaлy мaкoлx,o ва ифoдax,oи ycгyвoри иcгилox,й мавксъ нaдoрaнд.

Дар coли 1997 китоби фaрx,aнгшинocoн A. М. Meлeрoвич ва В. М. Moкиeнкo "Фрaзeoлoгизм дар нутки рycй. ЛyFaт" интишoр ёфт. Чyнoнки аз нoмaш бaрмeoяд, х,адафи ин лyFaт низ шарх,и вox,идx,oи фрaзeoлoгй дар амал ааг, ки дар хдчми зиёда аз 5ОО вox,иди ceриcгeъмoл аз acaрx,oи пyблитcиcгй ва бaдeии дax,coлax,oи oxири acри XX чaмъoвaрй шyдaacг.

Китоб дар coли 2ОО1 бoзнaшр гардид, ки дар orn шакях^ coxтoрию мaънoии 1 ООО вox,иди фрaзeoлoгй тaвaccyти зиёда аз 6 ООО мишл мaънидoд карда шудаанд [7].

Лутатшмаи Р.И. Ярангева "Фрaзeoлoгияи ру^' ("Рyccкaя фрaзeoлoгия") 6o шарх,и 1 5ОО ВФ низ шли 1997 аз чoп бaрoмaд, ки дар orn чoйгyзинии мoддax,oи фрaзeoлoгй аз руйи низoми ce дoирaи мавзуй - '"3x,coc", "xиcлaт ва интн" ва "xocrara ходжа ва вазъият" cyрaт гирифтaacг.

Дар x,aмoн шл (1997) "Лyгaти фрaзeoлoгии зaбoни адабии руш" (мураттиб A. И. Фeдoрoв) 6o зиёда аз 12 ООО мoддaи фрaзeoлoгй ба табъ рacид. Дар orn низ ба xycycиятx,oи иcгeъмoлии мaвoд эътибoри aлox,идa дoдa шyдaacг: aлoмaтx,oи ycлyбй ва ба зaxирaи фaъoл ё нoфaъoл ниcбaт дoштaни вox,идx,oи фрaзeoлoгй ишoрaт ëфтaacг.

Дахсолаи аввали асри XXI-ро давраи пуравчи вусъати фразеографияи рус шуморидан мумкин аст. Дар ин муддат наздик дах номгуй фархангхои фразеологй таълиф ва интишор ёфтанд, ки аз хамдигар на танхо аз чихати хачм, роху усулхои ташрех ва мушаххасии мавод, балки аз лихози пуррагии шархи маънову мавкеи истеъмолй фарк мекунанд. Аз чумла, соли 2003 "Лугати фразеологии омонимхои забони хозираи русй" ("Словарь фразеологических омонимов современного русского языка") дар тахияи Т.В. Варлакова, Т. А. Кривошеева, С.С. Лухина интишор ёфт.

Эътироф шудааст, ки фразеографияи англиси низ кадимист, чунончи, фархангшиноси тотор Аюпова Р. А. дар рисолаи доктории худ чунин навиштааст: "Амалан фразеографияи забони англисй нисбат ба фразеографияи забонхои русй ва тоторй таърихи кадимтар дорад. Нахустин лугате, ки ба вохиди фразеологй ва шархи онхо бахшида шудаанд, дар замоне таълиф ёфтаанд, ки хануз чунин истилох вучуд надошт. Муаллифон чунин вохидхоро фраза (phrasa) меномиданд" [4, с. 52].

Дар катори ВФ гузоштани калимахои мачозй аз огози фразеографияи англисй чой дорад. Мо лугати Брюэр "Brewer's Dictionary of Phrase and Fables" ("Лугати ибора ва ривоятхо")-ро дар назар дорем, ки онро фархангшиносон дар таърихи фразеографияи англис яке аз нахустин лугатх,ои фразеологй мешуморанд [12].

Дар ин лугатнома низ теъдоди зиёди моддахои лугавиро, ки зиёда аз 20 000 вохидро дар бар мегирад, иборахои рехта, аз чумла, номхои шахсиятхои маъруф, тахаллусхо, номи махалхо, исмхои кутох кардашуда ва гайра ташкил менамояд. Нашри аввали лугат соли 1870 ба вукуъ пайваста, он дар бадали сад сол борхо бознашр гардидааст ва нашри охирини он соли 1970 сурат гирифтааст.

Истилохи "идиома" зиёда аз як аср мукаддам дар унвони лугати Ч,.М. Диксон "Idiomatic English Phrases" (1905) корбаст шуда бошад хам, дар матни китоб ягон маротиба истифода нагардидааст. Муаллиф моддахои лугатномаи худро "phrases" номидааст [13].

Лугат аз бисёр чихат чавобгуи принсипхои фразеографияи муосир мебошад, аз чумла, дар он 4 500 номгуи идиомахои забони англисй шарх ёфтаанд, вохидхои фразеологй дар асоси чузъи мехвар тасниф ва аз руйи тартиби алифбо чойгир шудаанд.

Таълиф ва нашри лугатх,ои назарраси минбаъда ба нимаи дуюми асри ХХ рост меояд. Аз чумлаи онхо лугати фразеологии Б.Л.К. Хендерсон "A Dictionary of English Idioms" ("Лугати идиомахои англисй") дар ду чилд (1954, 1956), хамагй 1 700 идиомахои феълй ва ифодахои гуфтугуй; хамчунин лугати Г.В. Коллинз "A Third Book of English Idioms with Explanations" ("Китоби сеюми идиомахои англисй бо ташрехот", 1960)-ро ном бурдан лозим аст [15].

Дар як дахсола (солхои 70-уми асри ХХ дар назар аст) зиёда аз 10 лугати фразеологй ба табъ расидааст.

Ба мисли асархои номбурда, аз катори лугатномахои фразеологии маъруфи охири асри ХХ ва ибтидои асри ХХ1 китоби "101 American English Idioms" ("101 идиомаи англисии амрикой") мураттиб Г.В. Коллинз (1987); "A Dictionary of American Idioms" ("Лугати идиомахои амрикой") мураттибон А. Маккей, М.Т. Ботнер, Ч,.Э. Гейтс бо зиёда аз 8 000 ВФ (1997); "Cambridge Dictionary of Idioms" ("Лугати идиомахои Кембрич") 6 500 ВФ; "Never Marry a Woman with Big Feet: Woman in Proverbs from around the World" ("Бо зани пойкалон издивоч накун: Зан дар зарбулмасалхои тамоми чахон") мураттиб М.Шипнер 15735 ВФ (2003); "The American Heritage: Dictionary of Idioms" (Мероси амрикой: лугати идиомахо") мураттиб Кристин Эммер 10 000 ВФ (2003); "Collins Cobuild Idioms Dictionary" ("Лугати идиомахо бо иштироки Коллинз") гурухи мураттибон, зиёда аз 5 000 ВФ-и британй ва амрикой (2005) ва м. инхоро ном бурдан мумкин аст.

Фарханги маъруфи сатхи чахонй дар ду мучаллад "Oxford Dictionary of Current Idiomatic English" ("Лугати идиомахои англисии муосири Оксфорд"), мураттибон А.П. Коуви, Р. Макин, И.Р. МакКейн, дар мачмуъ 12 000 ВФ дар бар мегирад.

Х,амчунин дар таърихи навини лексикографияи англис фархангхои фразеологии дузабонаи А.В. Кунин "Англо-русский фразеологический словарь" ("Лугати фразеологии англисй-русй"), Д.И. Квеселевич "Русско-английский фразеологический словарь" ("Лугати фразеологии русй-англисй"), С.С. Кузмин "Русско-английский словарь переводчика" ("Лугати русй-англисии тарчумон"), П.П. Литвинов "Англо-русский словарь наиболее употребительных фразеологических выражений» ("Лугати фразеологии англисй-русии ифодахои серистеъмол"), С.И. Лубенская "Большой русско-английский фразеологический словарь" ("Лугати калони фразеологии русй-англисй") ва гайра хамчун фархангхои фразеологии тарчумавй ба доираи васеи тахассусмандон ва омузандагони забонхои англисй ва русй манзур шудааст.

Х,амин тарика, аз омузиши мукоисавй-типологии забонхои точикй, русй ва англисй бармеояд, ки пайдоиш ва рохи инкишофи фархангхои фразеологии онхо умумият ва тафовутхои хос ба назар мерасанд, ки бо усули киёсй-типологй омухтан ва ба кор бурдани онхо чун тачрибаи санчидашуда дар вусъати фразеографияи забонхои тахкикшаванда ва дар мачмуъ фразеографияи умумй мусоидат дорад.

АДАБИЁТ

1. Абдукодиров, А. Фарханги мухтасари таъбироти назми Лоик Шералй / А. Абдукодиров, Б. Махкамова. - Хучанд, 2001. - 119 с.

2. Абдуллозода, Р. Фарханги иборахои халкй / Р. Абдуллозода - Душанбе: Адиб, 1998. - 399 с.

3. Айнй, С. Куллиёт. Чилди 12 / С. Айнй. - Душанбе: Ирфон, 1976. - 563 с.

4. Аюпова, Р.А Проблемы лексикографического описания фразеологических единиц (на материале английского, русского и татарского языков). Дис. ... д-ра филол. наук / Р.А. Аюпова. - Казань, 2009. - 360 с.

5. Дарвеш, Бахриддин. "Чарога Х,идоят"-и Орзу ва забони точикии форсй / Бахриддин Дарвеш. - Душанбе: Дониш. -

105 с.

6. Зохидов, А. Фарханги вохидхои фразеологии лахдаи Хучанд / А. Зохидов, Б. Осимова. - Хучанд: Нури маърифат, -

392 с.

7. Мелерович, А.М. Фразеологизм в русской речи: Словарь / А.М. Мелерович, В.М. Мокиенко. - М., 2001. - 856 с.

8. Орзу, Сирочуддин Алихон. Чарога Хидоят / Сирочуддин Алихони Орзу. - Душанбе: Ирфон, 1992. - 288 с.

9. Фозилов, М. Фарханги иборахои рехтаи забони хозираи точик Иборат аз ду чилд. Чилди 1. / М. Фозилов. -Душанбе. - 1963. - 952 с. Чилди 2. - Душанбе, 964. - 802 с.

10. Фозилов, М. Фарханги зарбулмасал, макол ва афоризмхои точикию форсй. Чилди 1. / М. Фозилов. - Душанбе: Ирфон, 1976. - 368 с.

11. Фразеологический словарь русского языка. Под ред. Молоткова А.И. Изд. 4. - М.: Русс. язык, 1986. - 543 с.

12. Brewer, E.C/ Brewer's Dictionary of phrase and fable. Centenary edition (completely revised) E.C. Brewer. - London: Cassel, 1970. - 1175 p.

13. Dixon James Main. Idiomatic English phrases / J.M. Dixon. - London: Edinburgh, New York: Thomas Nelson and sons Ltd, 1905. - 384 p.

14. Henderson, B.L.K. A dictionary of English Idioms: P.I. Verbal Idioms / B.L.K. Henderson. - London, 1954. - 352 p; P. II Colloquial Phrases. London, 1956. - 408 p.

15. Collins, V. H. Third Book ofEnglish with Explanations / V. H. Collins. - London: Longman, 1960. - 205 p.

ИЗ ИСТОРИИ ФОРМИРОВАНИЯ ФРАЗЕОГРАФИИ РАЗНОСИСТЕМНЫХ ЯЗЫКОВ

В статье освещается лингвистические и экстралингвистические особенности возникновения и процесса формирования фразеографии, относящихся к разносистемным таджикскому, русскому и английскому языкам. Сравнительно-типологический метод исследования позволяет определить общие и отличительные особенности фразеологических словарей, исходящих в процессе обогащения лексико-фразеологического фонда каждого из исследуемых языков. В статье впервые сделана попытка осуществить исследование типологическим методом трех разных по генетике языков, результаты которой имеют большое значение, прежде всего, в изучении общей фразеографии, исходя от того, что идентификация или сближение принципов составления фразеологических словарей во многих языках облегчает их использование. Материалы статьи в практическом плане предназначены для составления учебных пособий, чтения курсов фразеология, историческая и сопоставительная фразеография, анализ художественного текста, теория и практика перевода в высших учебных заведениях.

Ключевые слова: лексикография, фразеография, исторические и современные словари, разносистемные языки, частное и общее языкознание, метод сравнительно-типологического исследования.

FROM THE HISTORY OF THE FORMATION OF PHRASEOGRAPHY MULTISYSTEM LANGUAGES

The article examines the origin andprocess of formation of phraseography related to multisystem (Tajik, Russian and English) languages. The comparative-typological method of research allows us to determine the general and distinctive features of phraseological dictionaries coming out in the process of enriching the lexico-phraseological fund of each of the studied languages. The article is the first attempt to carry out a typological study of three languages different in genetics, the results of which are ofgreat importance, first of all, in the study of general phraseography. Proceeding from the fact that the identification or convergence of the principles of compiling phraseological dictionaries in many languages facilitates their use. The materials of the article are intended for compiling textbooks, courses on phraseology, historical and comparative phraseography, analysis of literary text, theory and practice of translation in higher educational establishments.

Keywords: lexicography, phraseography, historical and modern dictionaries, multisystem languages, private and general linguistics, method of comparative -typological research.

Сведения об авторе:

Вохидова Нодира Абдусатторовна - преподаватель общеуниверситетской кафедры иностранных языков ГОУ "Худжандского государственного университета имени

академика Б. Гафурова" (Республика Таджикистан, г. Худжанд). Адрес: 13мкр 16дом, 41кв, E-mail: vohidova2020@mail.ru Тел: (+992) 927658556

About the author:

Vohidova Nodira Abdusattorovna - teacher of the all -University department of foreign languages of the State Educational Establishment of «Kujand State University named after academician Bobojohn Gafurov « (Tajikistan Republic, Khujand). Adress: mcr.13, house 16, fl. 41, E-mail: vohidova2020@mail.ru_Tel: (+992) 927658556

ТАДКЩИ КАЛИМАХРИ ЩТИБОСШУДА АЗ ЗАБОНИ АНГЛИСЙ БА ЗАБОНХОИ ТОЧИКЙ ВА РУСЙ (ДАР МИСОЛИ ВОЖАХОИ СОХДИ ЩТИСОДЙ)

Орифов О. О.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудакй

Забон кисми чудонашавандаи хдёгу фаъолияти инсон буда, ба кору пайкори одамон алокаи зич дорад ва вобасга ба пешрафгу рушди х,ар як сох,а забон низ дар хдракат асг ва рушд мекунад. Мусаллам асг, ки дар раванди рушди сох,ах,ои мухталиф аз х,ама тагйироти чиддй дар кисмати лексикии забон ба вукуъ мепайвандад, баъзе калимах,о маънои лугавии худро гум мекунанд ва аз лексикаи забон ох,исга-ох,исга несг мешаванд ва х,амчунин бо пайдошавии маф^умх,ои нав, калимах,ои нав пайдо мешаванд. Ин омилро мегавон раванди бефосилаи ганй гардидани таркиби лугавии забон унвон кард

^айд намудан чоиз асг, ки кисмаги асосии базаи лугавии забонро калимах,ои икгибосй ташкил менамоянд. Икгибос-ин равандесг, ки алока ва муоширати байни одамони дорои забонх,ои гуногунромуайян менамояд.

Дар мачмуъ, омузиши забонх,о масъалах,ои зиёде ба миён меояд, ки тадкикоти амику дакикро талаб менамояндДар ин росго, зарурати омузиши иктибосшавии калимах,о дар натичаи алокаи фаъоли байни забонх,ои гуногун ва хдмчунин тагйирёбии фонетикй, маъной ва услубии калимах,ои икгибосшуда хднгоми аз як забон ба забони дигар гузаштан ба миён омадаасг.

Иктибосоварй- ин элементи аз як забон ба дигар забони гайр ( калима, хиссса, реша, таркиби навх,й ва г.) гузаранда мебошад, ки дар натичаи робитах,ои забонй, инчунин худи раванди гузаришро дарбар мегиранд.[3, с.69]."

Омузиши терминологияи сох,аи икгисодй бо сабаби он ки бо масъалах,ои тичорию икгисодии миёни кишварх,о алокаи зич дорад, боиси омузиш асг. Дилхох, кишвар чандин тагйирогх,ои радикалиро дар самти икгисодиёти худ аз сар гузаронидаасг ва он ба забоне, ки хдмаи ин тагйиротро баён менамояд, албатта бетаъсир намондаасг. Ин тагйироту чах,ишх,ои ичтимой, пешрафти илму техника, пайдоиши фах,мишу маф^умх,ои нав таъсири бузурге ба сох,ах,ои услуб, лексика ва шояд дарачаи грамматикии забонх,ои тадкикотшаванда расонида асг, ки самги иктисодии забонх,о низ дар канор намондаасг.

Иктибосшавии калимах,о ба бойшавии забощои гуногун ба тарзи гунонгун таъсир мерасонад: таъсир ба базаи лугавй дар баъзе забощо калон буда, дар баъзеи дигарашон назарногир асг. Омузиши лексикаи забощои хоричй, махсусан вожах,ои сох,аи икгисодй х,ам дар забони модарй ва х,ам дар забощои дигар таърихи тулонй дорад. Иктибосшавии калимах,о бо проблемами фархднгй ва икгисодй-ичгимоии давлатх,о ва халкцятх,ои гуногун алокаи зич доранд. Тагйирот дар сох,аи икгисодиёг ва муносиботи тичории байналмилалй баъзан вакт ба даст кашидан аз баъзан вожах,ои миллии худ ва ба чои он исгифода бурдани вожах,о аз забощои хоричй мачбур месозанд. Чунки калимаву вожах,ои мавчуда аллакай маф^умеро дар замони муоссир бояд баён созанд, аз ухдаи ин кор намебароянд, ва ё дар шакли аз х,ама нормах,ои забонй берун карор мегиранд.

Мисол: Консалтинг - маслщат

Фандрайзинг- дарёфти сарчашмах,о

Мониторинг - санчиш

Дар х,ар се мисолх,ои овардашуда маф^уми калимах,ои дар забони точикй мавчудбуда ё умуман мазмуни мувофик ба калимах,ои икгибосшударо надоранд, ва ё аз х,ад умумианд. Ма^з ана хдмин чиз мачбур месозад, ки калимах,о аз дигар забощо хдмчун икгибос ба як забони дигар кабул карда шаванд. Хамаи ин ба тагйирёбии таркиби семантикии сохтору фазои вожагии самги икгисодии сох,аи забон оварда мерасонад, ки бешубхд ин калимаву иборах,о бояд, ки бозомузй шаванд.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Тадкикоти амик дар ин самг ба он водор месозад, ки шаклпазирй, чараёнгирй ва кисматх,ои аллакай омухташудаи калимах,ои мазкур як маротибаи мавриди омузиш карор дода шаванд.

Мураттабсозии нахусгин "Фархднги забони русй"[9, с.47], ки тахминан лексикаи кисмати дуюми асри XVIII-ро дар бар мегирифт, барои забоншиносоне, ки воридшавии калимах,оро аз забощои хоричй ба забони русй ва тарзи амалкарди онро меомухтанд, як падидаи зарурие буд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.