Научная статья на тему 'Девони ашъор ва расоили Имоди Котиб'

Девони ашъор ва расоили Имоди Котиб Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
303
47
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИМОДУДДИНИ ИСФАҳОНӣ СУЛТОН НУРИДДИН / СУЛТОН САЛОҳУДДИН / ЗАНГИЁН / АЮБИЁН / ДЕВОНИ АШЪОР / РАСОИЛ / ИМОМУДДИН ИСФАХОНИ / СУЛТАН НУРИДДИН / СУЛТАН САЛОХУДДИН / ЗАНГИЯН / АЮБИЯН / ДИВАН СТИХОВ / ТРАКТАТЫ / IMOMUDDIN ISFAHONI / SULTAN NURIDDIN / SULTAN SALOHUDDIN / ZANGIYAN / AYUBIYAN / DIVAN(COLLECTION) OF POEMS / TREATISES

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Раджабова Мархабо Тухтасуновна

Статья посвящена исследованию и анализу структуры и содержания дивана стихов и трактатов арабского поэта и писателя XII века Имомуддина Исфахони. В статье отмечается, что Имомуддин Исфахони был автором нескольких диванов стихотворений и трактатов. Выявляется, что диван стихотворений поэта дошел до наших дней не полностью, а сохранилась лишь его часть, а также определяется, что Имомуддин являлся мастером в сочинении касыды. Развивая данную тему, автор статьи формирует вывод о том, что Имомуддин был одним из первых сочинителей четверостиший в арабской литературе, а также составил собственный диван четверостиший, который не сохранился до наших дней. Диван трактатов данного писателя также не дошел до наших дней полностью, несмотря на то, что исторические и литературные источники указывают на существование нескольких томов трактатов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

“DIVAN” (COLLECTION) OF POEMS AND TREATISES OF IMOD KOTIB

The article studies and analyzes the structure and content of “divan” (collection) of poems and treatises of the Arabic poet and writer of the XII th century Imomuddin Isfahoni. The paper notes that the writer was the author of several “divans ” (collection) of poems and treatises who devoted the whole life to compiling his own “divan” (collection) of poems. It aims to highlight that the poet’s “divan” (collection) of poems hasn’t been fully preserved but only partially to the present day and also determines that Imomuddin was the master of qasida. Developing the theme under consideration the author draws a conclusion that Imomuddin is considered one of the first writers of quatrains in Arabic literature whose own “divan”of quatrains wasn’t kept up to now. The “divan”of treatises hasn’t been fully preserved to our days though the historic and literary sources indicate the existence of several volumes of treatises.

Текст научной работы на тему «Девони ашъор ва расоили Имоди Котиб»

УДК 8Т1 М.Т.РAЧAБОВA

ББК 83.3(0)9

ДЕВОНИ AШЪОР BA РAСОИЛИ ИМОДИ КОТИБ

Вожа^ои калиди: Имадудцини Исфщанй, Султан Hypиццин, Султан Сала;уддин, Зангиён, Äюбиëн, ^вони aшъap, paœwi

Мyтaфaккиpи бapчacтaи к^ни цувозцахум, мyappихy ациби зaбapцacт Имодудцини Исфахонй дap кaнapи acapи apзишмaнци aцaбивy тaъpихй цeвaни шeъp ва pаcaил низ аз худ ба ëдгоp гyзоштааcт.Имоди Kaтиб ба хайси мацeхаcаpaи зaбapдacти цавлати Зангиён ва Äюбиëн коpнaмоивy мyзaффapиятхaи кушуни Султон Hypиццин ва Султон Салaхyццинpa бо мaхapaтy хyнapи нaтaкpap цap бeхтapин вачх тapaннyм намуцааст. Дap ин замина y бapчacтaтapин ва цypaхшaнтapин cypyци миллй ва тaфaхyp аз ватанцapиpa capaицaacт. Имаци Kатиб тавассути нигаштани таъpихнaмаи ханацани Зангихаву Äюбиëн ва ка^амонихаи чавицанаи намаянцагани сулалахаи мaзкyp ба онхо yмpи цyбаpa ва човицонй эхда намуцааст. ^асоици цap манакиби Hypиццинy Салахуццин ва пайванцони анха иншакapдaи Имоц намунаи алии aшъаpи мадхия ба шyмap paфтa, дap сабку услуби салису чаззоб ба калам анцахта шуцааст.

Хднуз дap замани зинцагиаш Имаци Kатиб дeвaни aшъap ва pаcaили хyдpa тацвин намуцааст, ки ахбapи capчaшмaхaи мyътaбap шахацати вaзeхи ин гуфтахаянц. Нуктаи кабили зикp ан аст, ки даp кaнapи гиpцaвapии caйиpи цаваини aшъap ин цанишманци фаpхeхта цeвaни цубайтихаи хeшpa низ мypaттaб сахтааст. Äфзyн бap ин, намунаи цyбaйтихaяшpa Имаци Kaтиб цap тaзкиpaи "Хapидaт-yл-кacp" низ мaтpaх сахтааст.Имаци Kатибpа мeтaвaн аз нахустин cаpaянцагaнy хамилани дубайтй ба адабиёти аpабй цанист.

Данишманди мaъpyфи apaб Мустафа Садик ap-Pафeй цap китаби "Тaъpихи адабиёти apaб" ба цyнбалaгиpй аз масъалаи мaзкyp чунин aкицapa пeш мeapaц, ки ин дубайтй дap адабиёти apaб кабл аз сацаи ceзцaхyм(хaфтyми хич^й) мавчуц набуц. Дap пaйгиpй аз ин, y чунин изхapи нaзap мeкyнaц: "Дap хакикат хам мо та ин цaвpa таваччуху инаяти шyapаpа нисбати ин навъи шeъp ба мушохица нагиpифтаeм ва танхо цap aхиpхaи кapни мaзкyp ва пас аз он коpбypди он ба чашм мepacaц" (13, 173). Пaжyxишгapи мaзкyp цap бappacии мaвзyи мaвpици нaзap ба зaхиpбинй pох цаца, цeвaни Имац ва cойиpи шyаpaи сацаи цyвaзцах(шаш)-yмpa capфи нaзap кapцaacт ва цaиpaи ташаккули ин навъ шeъppо цap адабиёти apaб ба цapaзaи зиёца аз як acp мавкуф гузоштааст. Äлбaттa, ин хукми Faйpивaкeй ва цyp аз савоб нисбат ба ташаккули ин навъ шeъp цаp адабиёти apaб мeбaшaц. Зepa Имац цap сацаи цувозцахум зинцагиву эчоц кapцa, дeвони цyбaйтихaяшpa цap овони хаёташ худ тацвин сахтааст. Фузун бap ин, дap тaзкиpa намунахои бapчacтaи цубайтихаи шyapои мyacиpaшpa низ 6озгу намуцааст, ки санаци мувассики ташаккули ин навъи шeъpй цаp кapни шашуми хичpй (цувозцахуми мeлaцй) махсуб мeëбад.

Пaжyxиши мapбyт ба кapнхaи XII- XIII анчомдодаи мухаккики мyacиpи apaб Умap Мусо Пошо aнцeшaхaи фавкуззи^и Paфeиpa мaвpици тapциц кapap мeдихaд. Дap он муаллиф бо мисолхои фapaвaн тapвичи цyбaйтиpa цap ин цу acp 6озгу намуца, аз ахамияти он цap ин кapн чунин хyлacaбapapй намуцааст: "Äхамияти ин фан, ки Typyxe аз мapдyм aнpa хуш истикбал мeкapцaнцy дap пaйpaвй аз он Имоци Ko™6 ва аш-Шихоб aш-ШaFypй цeвaн тацвин намуцаанц, даp кушиши тaифae аз шyapо чихати озоц кapцaни шeъpи apaбй аз вазну кофия apзëбй мeгapцaц" (17,574).

Бо таваччух ба цаваини шeъp ва pacaили Имаци Ko™6 aнpa мeтaвaн ба тавpи зайл цастабанцй намуц:

1. "Девони шеър". Бap мабнои aхбapи capчaшмaхои ацабиву тaъpихй Имоц цeвaни шeъpи хyцpa кабл аз соли 1176 даp чaхap чилц тapтиб цоцааст (11,229; 20,1,411; 7,1,803). Салахуццин ас-Сафацй низ цeвaни шeъpи Имаци Ko™6po чaхap чилци калан шyмоpидaacт (14,1,125). Ибни Халликон цap бapобapи таъйици нaзapaти бала илава мecозад, ки у цap касоиц цасти тавоно цошт (4,2,75). Ёкут ал-Хдмавй цeвaни aшъapи Имaцpa цap 2 чилц гуфтааст (19,19,20). Ba!e Такиуддин aл-Мaкpизй цeвaни aшъapи ypa ибоpaт аз хашт чилц цонистааст (11,7,115). Мутаассифона, цeвaни

шеъри шоир аз байн рафта , ë худ дар зери чангу губори таърих пинхон мондаву аз макони вуиуди он маълумоте то ба имруз дастрас нест.

Кобили тазаккур аст, ки иузъе аз девони шеъри Имодро донишманди араб ан-Нозим ар-Pашид гирдовариву тахкик намуда, соли 1983 дар нашрияи Донишгохи Мавсили Ирок интишор сохтааст. Он дар асоси ашъори дар кутуби адабиву таърихй махфузгардидаи Имод тартиб дода шудааст

(19).

2. "Девони дубайтй". Бар мабнои маълумоти маохизи кадим ба Имод девони хурде мутааллик аст, ки хамаи онро дубайтй ташкил намудаву кабл аз соли 1176 тартиб дода шудааст (6,19,20; 3,5,150; 18,7,115; 20,1,311). Ба тасрехи Х^оч,й Халифа низ Имод сохиби "девони хурде, ки кулли онро дубайтй ташкил мекунад", мебошад (20,803). Девони мазкури Имод низ дар шумори осори мафкуди муаллиф карор дорад.

3. "Девони расоил". Девони расоили худро низ Имод то соли 1176 дар се иилд мураттаб сохтааст (14,229;3,5,150). Аммо дар мавриди шумораи девони расоил афкори муаррихон мухталиф аст. Ёкути Хдмавй онро якчанд иилд дониста аст(19,19,20). Такиуддин ал-Макризй дар чахор муиаллад тадвин гардидани девони расоили Имодро таъкид сохтааст (10,115). Хдмзамон муаррихи мавсуф изхор доштааст, ки мукотиботи ал-Козй ал-Фозил (1136-1200) ба Имод дар як иилд мавиуд аст (10,115). Салохуддин ас-Сафадй дар навбати худ роиеъ ба расоили Имод чунин андешаро матрах сохтааст: "Як иузъе аз мукотиботи ал-Козй ал-Фозилро ба Имод дидаам. У дар эиоди расоил ва касоидаш хунари воло зохир кардааст (14,1,82).

Бино бар ахбори мухаккики муосири араб Фуод Саййид дар китобхонаи "Нури Усмония"-и Истамбул нусхаи хаттии таснифи яке аз нависандагон мавиуд мебошад, ки дар худуди соли 1201 навишта шудааст. Дар кафои варакаи аввал тазаккур ëфтааст, ки он тарассулоти мансуб ба Имоди Котиб мебошад. Бар ин навиштахо варакаи сафед илхок карда шудааст. Дар он кайд гардидааст, ки нусхаи мазкур ба карни шашуми хиирй, яъне дувоздахуми мелодй мутааллик мебошад. Он аз 99 вараки хаимаш миëна иборат буда, бо хатти нафис нигошта шудааст (18,1,475).

Дар таквияти нигоштахои Фуод Саййид пажухдшгари Димишкй Умар Мусо Пошо изхор доштааст, ки Имод девони расоили хешро, ки аз номи мулуки Аюбй иншо карда буд, дар маимуаи махсусе тахти унвони 'Тасоил байн ал-мулук ал-Аюбийин" гирдоварй намудааст. Нусхаи хаттии он дар китобхонаи Нури Усмония ва нусхаи мусаввараи он дар Донишкадаи дасхатхои Донишгохи арабй тахти раками Адаб 419 махфуз мебошад (17,682).

Олими забардасти араб Салохуддин ал-Муниид дар маимуаи "Pасоил ва нусус" рисолаи дар мадхи Димишк сароидаи Имодро бо пешгуфтори худ матрах сохтааст. Мухаккики мавсуф сабаби таълифи рисоларо чунин баëн доштааст: "Нуриддин пас аз мутаххид сохтани Сурия ва инкирози давлати Фотимиëн ба дасти Асадуддин ва Салохуддин -Димишкро пойтахти кишвар интихоб кард. Чун y вафот ëфт, Салохуддин хукумати давлати Нурия ва баъдан Хдлабро ба даст гирифт ва ба Кохира баргашт. Пас y мдани Мисру Шом карор гирифт. Дар ин замина мдани мулуку куттоб ва уламои ин ду минтака навъе аз ракобат зухур кард. Уламои Димишк иониби худ ташвик мекарданду олимони Кохира суи худ. Дар ин замина расоили сершуморе руи кор омаданд. Вакте Салохуддин ба Димишк маротибаи дигар ворид шуд, ба Имоди Исфахонй супориш дод, ки рисолае дар васфи он сароида, фазоилу махосинашро баршуморад ва ба Кохира тафзил нихад. Пас аз шунидани рисола Салохуддин дигар ба Кохира барнагашт"(14,65). Абушома дар "ар-Pавзатайн" аз ин рисола ëдрас гардидаву намунаашро матрах сохтааст (3, 215). Намунаи рисолаи мазкурро Шихобуддин Фазлуллох ал-Умарй низ дар "Масолик-ал-абсор фй мамолик-ал-амсор" ба кайд овардааст (16, 256-259).

Андешахои дар боло зикршудаи Салохуддин ал-Муниид дар нигоштахои мусаннифи "ал-Адаб фи аср-ал-Аюбй" низ мисдоки худро пайдо намудаву чунин ташрех гардидааст: "Дар ин ахд ташаккули шеър дар мавзуи мадхи мудун ва хииои иониби мухолиф ривоии тамом пайдо намуд. Дар байни удабо ба монанди накоизи мдани Ч,ариру Фараздак дар мавзуи мазкур мунозироту мубохисот сурат мегирифт. Хдр кадоме талош меварзид, ки кишвару шахри худро ситоиш намояду алорагми он шахри ракибонро мавриди мазаммат карор дихад. Хдмин гуна ракобат дар ин давра мдани шуарои Миср ва Шом равшан буруз карда буд. Намояндаи бариастаи ин тарикат ал-Козй ал-Фозил мебошад, ки дар васфи Миср кушиш намудааст. Намунаи бариастаи чунин навъи расоили уро Абушома дар "ар-Pавзатайн" матрах сохтааст. Дар навбати худ Имоди Исфахонй ба у посух додаву тавассути назму наср васфи фазоили Шом намудааст" (9,192).

Бо таваииух, ба девонхои ашъор ва расоили Имодуддини Котиби Исфахонй метавон ба бардоште расид, ки ин мутафаккири забардаст, донишманди фархехта умри бобаракати хешро

1DS

дар саъйю талош, тахсилу чиход ва таснифи осор ба сар бурда, дар ин замина таснифоти арзишманде ба мерос гузоштааст. Новобаста аз он ки девонхои ашъор ва расоили Имоди Котиб то ба ин рузгор махфуз намондааст, аз руи ашъори дар сарчашмахои ахди бостон сабт гардида метавон ба он бахои сазовор гузошт. Ин алломаи камназир тавассути истеъдоди камназираш пешоруи фархангу тамаддуни арабиву исломй соди;онаву самимона хидмати шоистаеро анчом додааст.

Имоди Котиб во;еан хам аз зумраи саромадону мутафаккирони бариастаи садаи XII мебошад, ки тавассути осори адабиву таърихии хеш таъсири мондагоре бар адабиёт ва таърихнигории исломй, ба вижа дар Эрону Шом гузоштааст.

ПАЙНАВИШТ:

1. Бартольд, В.В.Сочинения:в 9 т.(1т.-Туркестан в эпоху монгольского нашествия) /В.В.Бартольд.-М.: Восточная литература,1963. - 763 с.

2. Крымский, А.Е. "История Персии, её литературы и дервишской теософии". Труды по востоковедению издаваемые Лазаревским институтом восточных языков, выпуск XVI.Том III/А.Е. Крымский.- Москва, 1914 - 1917. - 468 с.

3. Абушома, Шахобуддин Абдуррахмон ал-Ма;дисй ад-Димиш;й. Китоб-ур -равзатайн фи ахбори ад-давлатайн ан-Нурияти ва ас-Салохияти: адад-ул-мучалладот 5/Шахобуддин Абдуррахмон ал-Мавдисй ад-Димиш;й Абушома. - Байрут: Дор-л—кутуб ал-илмияти, 1987. -384 с. - 1 м.

4. Ибни Халликон, Абулаббос Шамсуддин Ахмад ибн Мухаммад. Вафаёт-ул-аъён фи абнои-з-замон: адад ул-мучалладот 8/ Абулаббос Шамсуддин Ахмад ибн Мухаммад ибн Халликон . -Байрут:Дор Содир, 439 с. - 5 м.

5. Заглул Салом, Мухаммад. Ал-адаб фи аср-ул-Аюбийа.-Искандария, 1990. - 595 с.

6. Имодуддин, ал-Исфах,онй ал-Котиб. Харидат ул-каср ва чаридат ул-аср. Бидояту ;исми шуарои-ш-Шом. Шуароу Димаш; ва-ш-шуаро-ул-умаро мин бани Аюб./Имодуддин ал-Исфахонй ал-Котиб.-Димишк;: Ал-Матбаъат ал-Х,ошимийя, 1968. - 335 с.

7. Имодуддин, ал-Исфах,онй ал-Котиб. Харидат ул-каср ва чаридат ул-аср. ^исму шуарои-ш-Шоми/Имодуддин ал-Исфах,онй ал-Котиб.-Димишк,: Ал-Матбаъат ал-Х,ошимийя, 1955.- 712 с.- 1 ч.; 1959. - 719 с. - 2 ч.; 1964. - 427 с. - 3 ч.

8. Имодуддин, ал-Исфахонй ал-Котиб.Девон ал-Имод ал-Исфахонй. - Багдод,1983.-511 с.

9. Имодуддин, ал-Исфахонй ал-Котиб.Расойил ал-Имод ва ал-Козй ал-Фозил би мадхи Димиш;. -Бейрут, бидуни соли нашр.-87 с.

10. Ма;ризй, Ахмад ибн Алй. Ал-Му;аффаъ-ал кабир: адад-ал-ачзо:8. Тахк;ик; Мухаммад ал-Йаълавй/ Ахмад ибн Алй ал-Ма;ризй.-Тунис: Дор ал-Магриб ал-исломй, 1991.-576 с.-6.ч.

11.Ма;ризй, Ахмад ибн Алй.Ал- мавоъиз ва-л-эътибор фй зикр ал-хитот ва-л-осор. Бейрут: Дор ал-кутуб ал-илмийя 1418.- 345с.

12.Нуаймй, Абдул;одир ибни Мухаммад ад-Димиш;й.Ад-дорис фй таърих ал-мадорис: 2 ч. Бейрут: Дор ал-кутуб ал-илмийя, 1990.- 503 с.-1ч.

13.Рофей, Мустафо Соди;. Таърих адаб ал-араб: 3 ч. Бейрут: Дор ал-кутуб ал-илмийя, 2000.- 344 с.- 3 ч.

14.Ас-Сафадй, Салохуддин Халил ибн Айбак ибн Абдуллох. Ал-Вофй би-л-вафайот: адад ал-ачзоъ 29/Салохуддин Халил ибн Айбак ибн Абдуллох, ас-Сафадй. - Байрут: Дор-ул-эхё- ва ат-турос- ал-арабй, 2000. - 284 с. - 1 ч.

15.Субкй, Точуддин Абй Наср Абдулваххоб ибн Алй ибн Абдулкофй. Таба;от аш-шофеъият ал-кубро: адад ал-ачзоъ 6/ Точуддин Абй Наср Абдулваххоб ибн Алй ибн Абдулкофй ас-Субкй.-Байрут: Дор ал-кутуб ал-илмийя, 1964. - 560 с. - 6 ч

16.Умарй, Шихобуддин Ахмад ибни Яхё ибни Фазлуллох. Масолик-ал-абсор фй мамолик-ал-амсор. Абу Даби, 2002. -535 с.-12 ч.

17.Умар Мусо Пошо. Ал адабу фи билоди ал-Шоми усури Зангйин ва-л- Айиубин ва-л- мамолик/ П.М. Умар.- Димиш;, 1963.- 864 с

18. Фуод Саййид.Фахорис-ал-махтутоти-ал-мусавварах: 4 ч.- 1954-1964,550 с. - 2ч.

19Дамавй, Шихобуддин Абй Абдуллох Ё;ут. Муъчам ал-удабо ав иршод ал-ариб фи маърифат ал-адиб: адад ул-ачзоъ 20/ Шихобуддин Абй Абдуллох Ё;ут ал Хдмавй.- Байрут:Дор ал-Фикр лит-тибоъа ва-н-нашр ва-т-тавзиъ, 1980. - 620 с. - 20 ч.

20Дочи, Халифа. Кашф уз-зунун ан асоми ал-кутуб ва-л-фунун: 6 чилдДочи Халифа. - Байрут: Дор ул-фикр, 1986.-822 с.-^.2.

REFERENCES:

1. Bartold, V.V. Writings:V.1. -Turkestan in the era of Mongol invasion / V.V .Bartold.- Moscow: Vostochnaya literatura, 1963.-763 p.

2. Krimskiy, A.E. The History of Persia, its' literature and dervishes theosophy. Proceedings published by Lazarev Institute of Oriental Languages,, Issue XVI. Vol. III / AE. Krymskiy.- Moscow, 1914 -1917. - 468 p.

3. Abushoma, Shabuddin Abdurrahman al-Maqdisi al-Dimashki.: The Book of two Gardens for the History of the two Dynasties, in 5 v. / Shihabuddin Abdurrahman al-Maqdisi al-Dimashqi Abu Shoma. - Beirut: Dor-al kutub al-ilmiya, 1987. - 384 p. - 1 v.

4. Ibn Khallikon, Abulabbos Shamsuddin Ahmad ibn Muhammad. "Deaths of Eminent Men and History of the Sons of the Epoch ": in 8 v./ Abulabbos Shamsuddin Ahmad ibn Muhammad Ibn Khallikon. - Beirut: Do Sodir, 1978. - 439 p. - 5 v.

5. Zaglul, Salam. Al-Adab fi l-'asr al-Aubiya.Iskandariya? 1990.-595p.

6. Emad al-Din al-Isfahani al-Kotib. The Gem of a courtyard and suit of contemporaries. The beginning of the part of Syrian poets. Damascus poets and poets Emirs of Ayubi dynasty / Emad al-Din al-Isfahani al-Kotib. - Damascus: Al-Matbaat al-Hoshimiyya, 1968 - 335 p.

7. Emad al-Din al-Isfahani al-Kotib. The Gem of a courtyard and suit of contemporaries. The part of Syrian poets: 3 v. / Emad al-Din al-Isfahani al-Kotib. - Damascus: Al-Matbaat al-Hoshimiyya, 1955 -712 p. - 1 v.; 1959. - 719 p. - 2v.; 1964. - 427 p. - 3 v.

8. Emad al-Din al-Isfahani al-Kotib. Divan (Devan al-Emad al- Isfahani).- Baghdad,1983.-511p.

9. Emad al-Din al-Isfahani al-Kotib. Rasoil al-Emad va-l-Qozi al-Fazil bi madhi Damashg. Beirut, wisout 87p.

10.Maqrizi, Ahmad ibn 'Ali .Al Muqaffa (biographies of princes and prominent personality of his time)

11.Maqrizi, Ahmad ibn 'Ali .Al Mawaiz wa al-'i'tibar bi dhikr al-khitat wa al-'athar (about the planning of Cairo and its monuments)

12.Nuaimi, Abdulkadir Muhammad ibn al-Dimashki. The Study of the History of the Madrasas(Ad-Doris fi ta'rikh al-madoris): 2 v. / Abdulkadir Muhammad ibn al-Dimashki an-Nuaimi. - Beirut: Dor al-kutub al-ilmiyya, 1990. - 456 p. - 2 v.

13.Rafi% Mustafa Sadiq. Tarikh Adab al-Arab: in 3 v. Beirut: Dor al-kutub al-ilmiyya, 2000.-344 p.- 3 v. 14.Safadi, Salohuddin Khalil ibn Aibak ibn Abdullah. Details of demise: 29 v. / Salohuddin Khalil ibn

Abdullah ibn Aibak Al-Safadi Beirut: al-Dor Ihyo at-Turos al-arabi, 2000. -284 p. - 1 v.

15. Subki, Tojuddin Abi Nasr Abdulvahhab ibn Ali ibn Abdulkofi. Biography of Shafi'i scholars: 6 v. / Tojuddin Abi Nasr Abdulvahhab ibn Ali ibn Abdulkofi ibn al-Subki. - Beirut: Dor Ihyo al-kutub al-Arabiya, 1964. - 560 p. - 6 v.

16.Umari ,Shihab al-Din Ahmad ibn Yahya Fadl Allah. Paths of Discernm ent in the Realms of the Great Cities(Masalik al-Absarй Mamalik al-Amsar).-Abu dabi, 2002.- 535p.-12 v.

17.Umar Musa Pasha. Umar Musa Pasha. 864-1963 Al adab fi bilodi al-Shami usuri Zangiyun val Mamluki, Damaskas, 1963- 864 p.

18.Fouad, Saeed. Illustrated the manuscripts catalog: in 4 v/S.Fouad.- Beirut ,1954-1964,550 p. - 2v.

19.Hamavi, Shihabuddin Abi Abdullah Yakut. The glossary of writers: 20 v. / Shihabuddin Abi Abdullah Yakut al-Hamawi. - Beirut: Dor al-Fikr, 1980 - 620 p. - 19 v.

20.Haji Khalifa. Kashf az Zunun an-asami al kutub va-l-funun: in 6 volumes/ Haji Khalifa. -Beirut:Dor ul-fikr, 1419/1999.-V. 1.

Диван стихов и трактаты Имода Котиба

Ключевые слова: Имомуддин Исфахони, Султан Нуриддин, Султан Салохуддин, Зангиян, Аюбиян, диван стихов, трактаты

Статья посвящена исследованию и анализу структуры и содержания дивана стихов и трактатов арабского поэта и писателя XII века Имомуддина Исфахони. В статье отмечается, что Имомуддин Исфахони был автором нескольких диванов стихотворений и трактатов. Выявляется, что диван стихотворений поэта дошел до наших дней не полностью, а сохранилась лишь его часть, а также определяется, что Имомуддин являлся мастером в сочинении касыды. Развивая

данную тему, автор статьи формирует вывод о том, что Имомуддин был одним из первых сочинителей четверостиший в арабской литературе, а также составил собственный диван четверостиший, который не сохранился до наших дней. Диван трактатов данного писателя также не дошел до наших дней полностью, несмотря на то, что исторические и литературные источники указывают на существование нескольких томов трактатов.

"Divan" (collection) of poems and treatises of Imod Kotib

Keywords: Imomuddin Isfahoni, Sultan Nuriddin, Sultan Salohuddin, Zangiyan, Ayubiyan, divan(collection) of poems, treatises

The article studies and analyzes the structure and content of "divan" (collection) of poems and treatises of the Arabic poet and writer of the Xll-th century Imomuddin Isfahoni. The paper notes that the writer was the author of several "divans" (collection) of poems and treatises who devoted the whole life to compiling his own "divan" (collection) of poems. It aims to highlight that the poet's "divan" (collection) of poems hasn't been fully preserved but only partially to the present day and also determines that Imomuddin was the master of qasida. Developing the theme under consideration the author draws a conclusion that Imomuddin is considered one of the first writers of quatrains in Arabic literature whose own "divan"of quatrains wasn't kept up to now. The "divan"of treatises hasn't been fully preserved to our days though the historic and literary sources indicate the existence of several volumes of treatises.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Рацабова Мар^або Тухтасуновна, номзади илщои филологй, докторанти кафедраи филологияи араби Донишгохи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Г.Рафуров (Цумхурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), E-mail: rajabova.marhabo@mail.ru

Сведения об авторе:

Раджабова Мархабо Тухтасуновна, кандидат филологических наук, докторант кафедры арабской филологии Худжандского государственного университета имени академика Б.Г.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд),E-mail: rajabova.marhabo @mail.ru

Information about the author:

Rajabova Marhabo Tukhtasunovna, Candidate of Philological Sciences а Doctoral student in the Depаrtment of Arabic Philology of Khujand State University named after academician B.G.Gafurov(Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail:rajabova.marhabo@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.