Научная статья на тему 'ИНТЕРНЕТДА ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ОБЪЕКТЛАРИНИ ҲУҚУҚИЙ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ ТУШУНЧАСИ ВА ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

ИНТЕРНЕТДА ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ОБЪЕКТЛАРИНИ ҲУҚУҚИЙ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ ТУШУНЧАСИ ВА ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
435
65
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Интернет / интеллектуал мулк / муаллифлик ҳуқуқи / маданий қароқчилик / плагиат / шахсий номулкий ҳуқуқлар / ҳуқуқни ҳимоя қилиш. / Интернет / интеллектуальная собственность / авторское право / культурное пиратство / плагиат / право личной собственности / защита прав.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Эгамова, Д.

Дунёнинг глобаллашуви интернет тармоғининг инсоният ҳаётидаги ўрни ва аҳамиятини янада ошириб юбориш билан бирга, кишиларнинг турмуш тарзи ва тасаввурини кескин ўзгаришига олиб келди. Бу эса ўз навбатида, ижтимоий муносабатлар учун афзалликлар ва қулайликлар билан бирга турли чақириқлар ва хавфларнинг ортишига замин яратди. Айни шундай масалалардан бири сифатида бугунги кунда жаҳон миқиёсида Интернетда интеллектуал мулк объектларини ҳуқуқий муҳофаза қилиш масалалари кун тартибига чиқди. Бугунги кунда кўплаб хорижий мамлакатларда ялпи миллий даромаднинг сезиларли қисмини интеллектуал маҳсулотдан олинадиган фойда ташкил қилгани ҳолда Интернетдаги “маданий қароқчилик”, “плагиат” каби иллатлар натижасида бу даромадга “тажовуз” юзага келмоқда. Қолаверса, интеллектуал мулк объектининг муаллифлари, уларга нисбатан мутлақ ҳуқуқлар эгаларининг ҳуқуқлари, патентланган интеллектуал объектларидан лицензия шартномаси асосида фойдаланувчиларнинг ҳуқуқларининг бузилиш ҳолатлари ҳам Интернет тармоғининг ривожи билан боғлиқдир. Шу сабабли ҳозирда Интернетда интеллектуал мулк объектларини муҳофаза қилиш чораларини кучайтириш, Интернетда мутлақ ҳуқуқларни бузганлик учун фуқаролик-ҳуқуқий жавобгарлик чоралари ишлаб чиқиш, бунда аниқ компенсация чоралари билан бирга, жавобгарлик субъектлари доирасини белгилаш, сайт эгалари ва домен номи соҳибларининг мажбуриятларини назарда тутиш, ахборот воситачиларнинг жавобгарлигини назарда тутиш лозим бўлади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПОНЯТИЕ И ОСОБЕННОСТИ ПРАВОВОЙ ОХРАНЫ ОБЪЕКТОВ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНОЙ СОБСТВЕННОСТИ В СЕТИ ИНТЕРНЕТ

Глобализация мира привела к резкому изменению образа жизни и воображения людей, при этом возросла роль и значение Интернета в жизни человека. Это, в свою очередь, порождало различные вызовы и риски, а также преимущества и удобства для социальных отношений. В качестве одного из таких вопросов сегодня на повестке дня стоит правовая охрана объектов интеллектуальной собственности в сети Интернет. Сегодня во многих зарубежных странах доходы от интеллектуальной продукции составляют значительную часть валового национального дохода, и в результате таких пороков, как «культурное пиратство» и «плагиат» в Интернете, на эти доходы «посягают». Кроме того, к ним относятся также случаи нарушения прав авторов объекта интеллектуальной собственности, прав обладателей исключительных прав в отношении них и прав пользователей запатентованных объектов интеллектуальной собственности на основании лицензионного договора. к развитию сети Интернет. Поэтому сейчас необходимо усилить меры по охране объектов интеллектуальной собственности в сети Интернет, разработать меры гражданско-правовой ответственности за нарушение исключительных прав в сети Интернет, в которых, наряду с конкретными компенсационными мерами, определить объем субъекты ответственности, предусмотреть обязанности владельцев сайтов и владельцев доменных имен, обеспечить ответственность информационных посредников.

Текст научной работы на тему «ИНТЕРНЕТДА ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ОБЪЕКТЛАРИНИ ҲУҚУҚИЙ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ ТУШУНЧАСИ ВА ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ИНТЕРНЕТДА ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ОБЪЕКТЛАРИНИ ХУ^У^ИЙ

МУХОФАЗА КДЛИШ тушунчаси ва узига хос хусусиятлари

Дунёнинг глобаллашуви интернет тармозининг инсоният уаётидаги урни ва ауамиятини янада ошириб юбориш билан бирга, кишиларнинг турмуш тарзи ва тасаввурини кескин узгаришига олиб келди. Бу эса уз навбатида, ижтимоий муносабатлар учун афзалликлар ва цулайликлар билан бирга турли чацирицлар ва хавфларнинг ортишига замин яратди. Айни шундай масалалардан бири сифатида бугунги кунда жауон мициёсида Интернетда интеллектуал мулк объектларини ууцуций мууофаза цилиш масалалари кун тартибига чицди. Бугунги кунда куплаб хорижий мамлакатларда ялпи миллий даромаднинг сезиларли цисмини интеллектуал маусулотдан олинадиган фойда ташкил цилгани уолда Интернетдаги "маданий цароцчилик", "плагиат " каби иллатлар натижасида бу даромадга "тажовуз" юзага келмоцда. Цолаверса, интеллектуал мулк объектининг муаллифлари, уларга нисбатан мутлац ууцуцлар эгаларининг ууцуцлари, патентланган интеллектуал объектларидан лицензия шартномаси асосида фойдаланувчиларнинг ууцуцларининг бузилиш уолатлари уам Интернет тармогининг ривожи билан боглицдир. Шу сабабли уозирда Интернетда интеллектуал мулк объектларини мууофаза цилиш чораларини кучайтириш, Интернетда мутлац ууцуцларни бузганлик учун фуцаролик-ууцуций жавобгарлик чоралари ишлаб чициш, бунда аниц компенсация чоралари билан бирга, жавобгарлик субъектлари доирасини белгилаш, сайт эгалари ва домен номи соуибларининг мажбуриятларини назарда тутиш, ахборот воситачиларнинг жавобгарлигини назарда тутиш лозим булади.

Калит сузлар: Интернет, интеллектуал мулк, муаллифлик ууцуци, маданий цароцчилик, плагиат, шахсий номулкий ууцуцлар, ууцуцни уимоя цилиш.

Д.Эгамова,

Узбекистан Республикаси Адлия вазирлиги Жиззах вилоят бошкдрмаси бош мутахасисси

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ПОНЯТИЕ И ОСОБЕННОСТИ ПРАВОВОЙ ОХРАНЫ ОБЪЕКТОВ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНОЙ СОБСТВЕННОСТИ В СЕТИ ИНТЕРНЕТ

Глобализация мира привела к резкому изменению образа жизни и воображения людей, при этом возросла роль и значение Интернета в жизни человека. Это, в свою очередь, порождало различные вызовы и риски, а также преимущества и удобства для социальных отношений. В качестве одного из таких вопросов сегодня на повестке дня стоит правовая охрана объектов интеллектуальной собственности в сети Интернет. Сегодня во многих зарубежных странах доходы от интеллектуальной продукции составляют значительную часть валового национального дохода, и в результате таких пороков, как «культурное пиратство» и «плагиат» в Интернете, на эти доходы «посягают». Кроме того, к ним относятся также случаи нарушения прав авторов объекта интеллектуальной собственности, прав обладателей исключительных прав в отношении них и прав пользователей запатентованных объектов интеллектуальной собственности на основании лицензионного договора. к развитию сети Интернет. Поэтому сейчас необходимо усилить меры по охране объектов интеллектуальной собственности в сети Интернет, разработать меры гражданско-правовой ответственности за нарушение исключительных прав в сети Интернет, в которых, наряду с конкретными компенсационными мерами, определить объем субъекты ответственности, предусмотреть обязанности владельцев сайтов и владельцев доменных имен, обеспечить ответственность информационных посредников.

Ключевые слова: Интернет, интеллектуальная собственность, авторское право, культурное пиратство, плагиат, право личной собственности, защита прав.

Интернетда кандай турдаги асарлар мавжудлигини, бу турдаги асарлар кандай ифодаланганлигини ва уларнинг хар бири учун муаллифлик хукукини химоя килиш хусусиятлари мухим ахамиятга эга. Бунда хар бир асарнинг

Д.Эгамова,

Главный специалист Джизакского областного управления Министерства юстиции Республики Узбекистан

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Интернет тармогида жойлаштирилиши, улардан фойдаланиш ва уларни химоя килиш узига хос хусусиятлари билан ажралиб туради. Муаллифлик хукуки объектларининг Интернет тармогида ифодаланиши, уларга нисбатан хукукларни химоя килишга оид масалаларни куриб чиксак:

1) Адабий асарлар. Барча турдаги адабий асарлар хар кандай мамлакатда муаллифлик хукукини химоя килишнинг умумий объекти хисобланади. Асарларнинг бу тоифасига одатда китоблар, рисолалар, маколалар ва бошка ёзма асарлар киради. Амалдаги конунчилик, гарчи у адабий асарларнинг таърифини уз ичига олмаса хам, улар "бадиий, публицистик, илмий, техник ёки бошка турдаги" асарлар булиши мумкинлигини курсатади. Хрзирги кунда интернет тармогида мавжуд булган материалларнинг аксарияти адабий асарлардир. Электрон почта хабарлари, реклама ва маълумотнома адабиётлари, каталоглар, лугатлар, WWW, ФТП ва бошка турли хил сайтларида жойлаштирилган матнлар хам муаллифлик хукуки маъносидаги адабий асарлардир1. Адабий асарларга муаллифлик хукуки билан тенглаштирилган интеллектуал мулк объекти хакида батафсилрок тухталиб утиш максадга мувофикдир2.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Компьютер дастурлари хакида гап кетганда эса айнан шу компьютер дастурлари компютерларни хам, улар орасидаги маълумотлар окимини хам бошкаради, уларни ахборот тармокларига бирлаштиради. Айнан компютер дастурлари Интернетда жойлаштирилган материалларни кидириш ва танишиш имконини беради ва Интернет оркали узатиладиган барча бошка ишларни компютерлар тилидан одамларга тушунарли тилга "таржима килади". Бундан ташкари, уларнинг узлари хам мустакил асарлар, хам композитсион асарларнинг бир кисми сифатида Интернет оркали куп микдорда узатилади. Айнан шу компютер дастурларини глобал микёсда бир зумда таркатиш кулайлиги Интернет дастурлар муаллифлари ва уларнинг хукукий ворислари учун асосий тахдидни ташкил этади.

Америка конуни "компютер дастури" атамасини муайян максадга эришиш учун компютерда тугридан-тугри ёки билвосита фойдаланиш учун баёнотлар ёки курсатмалар туплами деб таърифлайди. Узбекистон конуни батафсилрок таърифни уз ичига олади, унга кура "компьютер дастури" тушунчаси "сузлар,

1 Marrakesh Agreement Establishing the World Trade Organization, Annex 1C, Legal Instruments - Results of the Uruguay Round vol. 31 // 33 I.L.M. 81 - 1994.

2 Copyright Act of 1976, 17 U.S.C. §101(definition of "literary works").

95

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ракамлар, кодлар, диаграммалар, белгилар ёки бошка хар кандай шаклда мос келадиган шаклда ифодаланган курсатмалар туплами" деган маънони англатади. Компьютерда муайян максад ёки натижага эришиш учун уни харакатга келтирадиган оператсион тизим мавжуд булиб, айнан шу ибора муаллифлик хукукини химоя килиш объекти хисобланади. Компьютер дастурининг асосини ташкил этувчи гоялар, хатто унда ифодаланган ва у томонидан тасвирланган, муаллифлик хукуки билан химояланмаган. Уларни химоя килиш интеллектуал мулк хукукининг бошка сохаси - патент хукукининг ваколатидир. Компютер дастурларини патент конуни билан химоя килиш контсептсияси хам тарафдорлар, хам мухолифлар билан тула. Компьютер дастурларини патентлашда бир катор жуда мухим амалий кийинчиликлар юзага келади: 1. Патентлаш жараёни жуда узок, уни бажариш учун 2 йилдан 5 йилгача вакт кетади, дастурий таъминотнинг узи эса кискарок булиши мумкин. Маълумки, компьютер дастурлари жуда тез эскиради. 2. Дастурий таъминот фонди мавжуд эмас ва шунинг учун патент экспертизасини утказиш оркали янги ечимни солиштириш мумкин булган аналоглар, прототипларни аниклаш имконияти мавжуд эмас. 3. Ушбу турдаги объектларга булган хукукларнинг бузилиши холатларини аниклаш жуда кийин булганлиги сабабли, патент хужжатларида кабул килинган объект тавсифини тулик эълон килиш, уринсиз булиши мумкин, Иккинчидан, таклиф этилаётган дастурий махсулотнинг аналоглари ва прототипларини, унинг прототиплардан ва бошка дастурлардан сезиларли фаркларини, янгилик даражасини ва хоказоларни аниклаш каби тезкор "купол" экспертиза утказиш усулларини ишлаб чикиш унчалик кийин эмас, чунки дастурий таъминот уз мохиятига кура компютерда ишлаш учун жуда мос келади, патент хужжати учун ута сигимли булиб чикиши мумкин.

Компьютер дастурларини патент конуни билан химоя килиш тарафдорларининг3 далиллари куйидагиларга тугри келади: 1. Патентлашнинг узок муддатга эга булиши, патентлашнинг узига хос хусусияти эмас. асосий тусик. Биринчидан, факат ихтиролар даражасида яратилган янги, оригинал дастурий махсулотлар патент химоясини олади, деб ишонилади. 2. Аналогларни излаш ва экспертиза утказиш учун патент дастурлари фондининг йуклиги муаммоси компьютер дастурларининг патентга лаёкатлилигини тан олиш истагига жиддий тусик булиши кийин. Зеро, шунга ухшаш муаммолар

3 Азизян В.Г. К вопросу о правовой охране компьютерных программ и баз данных // Вестник Московского университета МВД России. 2014. - №4. - С. 5-10.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

патент тизими мавжуд булган барча даврларда янги химоя объектлари жорий этилганда пайдо булган ва доимо бартараф этилган.

Демак, ЭХМ дастури хам муаллифлик, хам патент хукукларини химоя килиш объекти сифатларига эга булганлиги сабабли, дастурий таъминотни иккала соха нормаларига мувофик химоя килиш мумкин. Химоя объектларига хос хусусиятлардан келиб чикиб, факат битта саноатнинг усулларидан фойдаланган холда компютер дастурларини химоя килишга уринишлар, дастурларни бошка саноатнинг химоя килиш объектларига хос булган бошка хусусиятлар нуктаи назаридан химоясиз колдиради4. Патент мухофазасининг афзалликларини камайтирмаган холда, эътироф этиш керакки, компьютер дастурларини муаллифлик хукуки конуни билан химоя килиш энг содда ва иктисодий сифатида, шубхасиз, катта назарий ва амалий кизикиш уйготади.

2) Расмлар ва бошка харакатсиз тасвирлар. Адабий асарлардан кейин компютер экранидаги фотосуратлар ва бошка харакатсиз тасвирлар (хариталар, диаграммалар, диаграммалар ва бошкалар) Интернет оркали узатиладиган асарлар орасида купрок. Шу билан бирга, ушбу тасвирлар компютер экранида шахс томонидан компютердан фойдаланишни осонлаштириш учун мулжалланган махсус дастурлар (операцион тизимлар) ва Интернет хизматлари (Интернетда "харакатланиш" учун мулжалланган иловалар - браузерлар ва бошка иловалар) оркали яратилиши мумкин. дастурлари) ёки Интернетга жойлаштирилиши ва фойдаланувчиларнинг компютерларидан мустакил булиши. Биринчи холда, экрандаги тасвир компютер дастурининг бир кисми, унинг интерфейси ва бутун дастур билан бирга химояланган, иккинчи холда, тасвир ракамли фотосурат булиб, оддий фотосурат сифатида химояланган ( АКЩнинг 1976 йилдаги "Муаллифлик хукуки конуни 17 АКШ §102(а)(2));

3) Мусикий асарлар ва фонограммалар. Мусикали асарлар сузли ва матнсиз анъанавий тарзда муаллифлик хукуки билан химояланган. "Фанограмма" тушунчасини "мусикий асар" тушунчасидан фарклаш керак. Иккинчиси хам ижодий мехнат натижасидир, лекин биринчисини амалга оширишнинг моддий куринишидаги махкамлашнинг иккинчи даражали натижасидир. Мусикий асарга булган хукуклар унинг муаллифига, ижрога -ижрочига, фонограмма - уни ишлаб чикарувчига тегишлидир. Узбекистон конунчилиги фонограмма ишлаб чикарувчиларнинг манфаатларини уларнинг фонограммаларини ноконуний такрорлашдан химоя килиш тугрисидаги

4 Гельб А.Б. Программного обеспечения. Уникальный объект интеллектуального творчества // Современное состояние проблемы защиты программного обеспечения. - Таллинн, 2009. - Б. 31.

97

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

конвенция коидаларига мувофик, фонограмма "товушларни факат овозли ёзиш" деб тушунилади5. БИМТ манфаатларини химоя килиш тугрисидаги конвенция 1972, - Арт. 1(а), фонограмма деганда "мувофик ташувчига (магнит лента ёки магнит диск, граммофон пластина, компакт диск ва бошкалар) киритилган овоз ёзуви ёки овозлардан ташкари хар кандай товушлар киритилган ёзув куринишида ёзилган аудиовизуал асар " деб таърифлайди.

Демак, фонограмма нафакат мусикий, балки бошка огзаки, драматик, мусикий-драматик, хореографик асарларнинг, шунингдек деярли барча ёзиб олинадиган товушларнинг овозли ёзуви булиши мумкин. Интернетда тобора купрок мусика ва саундтреклар пайдо булмокда. Мусикий асарларнинг жонли транслятсияси хамон алохида холатлар билан чегараланган булса-да, бу асарларнинг МИДИ ва МП3 каби ракамли форматларда ёзилган фонограммалар куринишида интернет оркали таркатилиши аллакачон оддий ходисадир. Фонограммаларни Интернет оркали таркатишнинг оммавийлиги уларнинг анъанавий нусхаларида - овоз ёзиш воситаларида (пластинкалар, кассеталар, компакт дисклар ва бошкалар) таркатишнинг бундай шаклига эхтиёж йуклиги билан изохланади, бу жараённи сезиларли даражада мураккаблаштиради6.

4)Аудиовизуал асарлар. Кинонинг пайдо булиши билан муаллифлик хукуки кинофилмларни уз ичига олди, технология ривожланиши билан уларга бошка аудиовизуал асарлар кушилди. «Аудиовизуал асар» деганда, одатда, бир-бирига богланган, товушли ёки товушсиз тасвирлар туркумидан ташкил топган, факат маълум техник воситалар ёрдамида курсатишга мулжалланган асар тушунилади. Ушбу туркумдаги ишларга мисол сифатида конунда "фильмлар, телефилмлар, видеофилмлар, филмлар, диафилмлар ва бошкалар, улар фантастика, аниматсия (мултфильм), бадиий булмаган ёки бошка булиши мумкин" деб кайд этилган. "Муаллифлик хукуки ва турдош хукуклар тугрисида" ги конун Америка конунида айтилишича, аудиовизуал асарлар уз табиатига кура, проектор ... ёки электрон жихозлар каби машиналар ёки курилмалар оркали курсатиш учун мулжалланган булиши керак, ... филмлар ёки фильмлар каби моддий объектларнинг табиатидан катъи назар, кассеталар, улар мужассамланган" . Аудиовизуал асарлар, айникса, ракамли ёки бошка электрон шаклда ёзилган асарлар Интернет тармогига тобора кириб бормокда. Уларнинг видеоконференциялар, реклама роликлари, видеоклиплар ва

5 Алисова Е.В. Актуальные проблемы защиты авторского права в сети Internet // Современные научные исследования и инновации. 2016. №7. С. 12 - 6.

6 Савина, В. С. Актуальные тенденции развития авторского права в цифровую эпоху / В. С. Савина // Авторское право и смежные права. - 2017. - № 11. - С. 56-66

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

мултфилмлар каби турлари аллакачон Интернетда жуда куп микдорда топилган. Шубхасиз, алока каналларининг утказиш кобилияти ошгани сайин, Интернетда тобора купрок аудиовизуал асарлар ва узокрок муддатлар пайдо булади.

5) Хосилавий асарлар. Юкоридаги барча тоифалардаги асарларнинг ижодий мослашуви натижаси булган асарлар асл асарлар муаллифларининг хукукларига зарар этказмаган холда, улар яратилган асарлар билан тенг равишда хосила асарлар сифатида муаллифлик хукуки билан химояланган. Конунчиликда бундай лотин асарлар эслатиб утилган: адабий асарларнинг сахна куринишлари ва "сахна намойиши учун мос фолклор мосламалари". Конунчилик бундай асарлар каторидан "бошка аудиовизуал асарларни узбек ёки бошка тилларда купайтириш, дубляж килиш, субтитрлаш йули билан олинган аудиовизуал асарлар"ни аник чикариб ташлайди. Америка конунида куйидаги сахна асарлар, яъни "бир ёки бир нечта олдиндан мавжуд асарлар асосида яратилган асарлар" санаб утилган: "таржима, мусикий аранжировка, сахна мослашуви, адабий мослашув, филм версияси, овоз ёзиш, купайтириш, хулоса, кискартирилган версия, ёки хар кандай - асарни кайта ишлаш, узгартириш ёки мослаштириш мумкин булган бошка шакл. Албатта, Интернетда куплаб таржималар, расмларнинг репродукциялари, компьютер дастурларининг янги версиялари ва бошка асарлар мавжуд7. Аммо Интернетда жойлаштирилган куплаб асарлар адабий ва бадиий асарлардир, чунки асл асарларни у ерда жойлаштириш мумкин эмас.

Хакикатан хам, асарларнинг аксарияти узларининг табиати ва ифода шаклини хисобга олган холда Интернетда тугридан-тугри жойлаштирилмайди, чунки Интернет факат битта фиксация шаклини тан олади - ракамли шаклини. Бу суз огзаки, драматик, хореографик асарлар, пантомим, тасвирий санъат асарлари (расмлар, чизмалар, гравюралар, хайкаллар ва х к.), архитектура, илмий асарлар (иллюстрациялар, хариталар, режалар, эскизлар ва х. к.) ва амалий санъат асарлари билан боглик. Адабий (компьютер дастурлари, шу жумладан), мусика, аудиовизуал ва фотографик асарлар, аллакачон ракамли шаклда ёки осонлик билан бириктирилган, факат техник воситалар билан таржима килинган, интернетда жойлаштирилган. Анъанавий икки ёки уч улчамли шаклларда мустахкамланган бир хил ишлар Интернет фойдаланувчилари учун факат фотосуратлар, кино ёки видео тортишиш ёки сканерлаш натижасида олинган тасвирлар оркали такдим этилади. Ушбу

7 Дадян П.Г. Музыкальное произведение как самостоятельный объект авторского права: теоретико-правовое исследованиедис. ... канд. юрид. наук. - М.: 2015. - С. 9.

99

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

тасвирлар лотин махсулотидир. Бундан ташкари, олинган фотосуратлар, кино ёки видео материаллар ракамли шаклда урнатилмаган булса, ушбу материалларни ракамли шаклга утказиш натижалари хам узига хослик мезонига мос келиши шарти билан лотин махсулоти булиши мумкин. Бошка асарларни ракамли шаклга утказиш натижасида олинган лотин асарларининг узига хослиги, масалан, тасвирни ижодий кайта ишлаш, асл нусхадаги нуксонларни тузатиш ёки эски фотосуратлар ва филмларни тиклашда юзага келадиган рангни узгартириш (ранг бериш).

6) тупламлар ва бошка асарлар. Юкоридаги барча тоифадаги, шу жумладан лотин асарларининг асарлари тупламлари, узига хослик мезонига мос келиши шарти билан, "шундай килиб, бундай тупламларнинг бир кисмини ташкил этувчи асарларнинг хар бирининг муаллифларининг хукукларига зарар етказмасдан" муаллифлик хукуки билан химоя килинади.

Конунчилик ушбу тоифадаги асарларга асарлар тупламлари, фолклор, энсиклопедия ва антология тупламлари, оддий маълумотлар тупламлари ва бошка асарлар киради. Америка конунчилиги коллекцияни "компиляция" деб атайди, унинг остида "олдиндан мавжуд булган материаллар ёки маълумотларнинг тупланиши ва комбинацияси билан хосил килинган иш" деган маънони англатади ва "коллектив иш" атамасини уз ичига олади. Иккинчиси "даврий нашр, антология ёки энсиклопедия каби бир асар сифатида тушунилади, унда алохида ва мустакил асарларни ташкил этувчи муайян микдордаги депозитлар бир бутунга бирлаштирилган". Муаллифлик хукуки конунларининг таклиф килинган коидаларидан куриниб турибдики, тупламлар муаллифлик хукуки билан химояланган, улар уз ичига олган материаллар уни химоя килиш объектидир. Бундай материаллар, курикланадиган ишлар билан бир каторда, сакланмаган нарсалар, шу жумладан оддий маълумотлар хам булиши мумкин. Юкорида айтиб утилганидек, номлар ва манзиллар, захира буюмлар ракамлари, валюта курслари ва кимматли когозлар котировкалари каби оддий маълумотлар хакикатдир ва улар муаллифлик хукуки билан химояланмайди. Бу куннинг илмий, тарихий, биографик ва янгиликлар хакидаги барча фактларга тааллуклидир. Сакланмаган объектлар сингари, улар жамоат мулкига тегишли булиб, хар ким томонидан эркин ишлатилиши мумкин. Бирок, жамоат мулкига тегишли объектлар тупламлари муаллифлик хукуки билан химояланган булиши мумкин. Интернетда бундай тупламлар купинча маълумотлар базалари хисобланади. Ушбу асарлар электрон шаклда

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

мустахкамланган ахборотни сакдаш, узатиш ва кидириш жараёнларини сезиларли даражада соддалаштиради.

Маъдумотдар базаси (компиляция) остида конунчилик "ишлар, маълумотлар ёки хар кандай бошка мустакил ахборот мажмуи узбошимчалик шаклида тушунади, шу жумладан-електрон, танлаш ва унинг компилятсия ижодий мехнат натижасидир компонентларини жойлаштириш, ва унинг таркибий кисмлари алохида-алохида мавжуд ва махсус кидирув тизими оркали топиш мумкин электрон воситалар (компьютер) ёки бошка воситалар асосида". Ушбу таърифга асосланиб, конун маълумотлар базаларига, электрон курилмалардан ташкари, механик курилмалар ёрдамида бошкариладиган ва кидириладиган тизимларни хам назарда тутади. Маълумотлар базаси - бу маълумотларни топиш ва компьютер ёрдамида кайта ишланиши мумкин, шундай килиб, тизимли маълумотлар тупламини (масалан, маколалар, хисоб-китоблар) такдим этиш ва ташкил объектив шаклидир. Шундай килиб, муаллифлик хукукига кура, маълумотлар базаси факат электрон маълумотлар базаси хисобланади. Америка конунчилигида маълумотлар базаси таърифи мавжуд эмас, лекин, албатта, юкорида келтирилган таърифдан куриниб турганидек, "материаллар ёки маълумотлар" нинг анъанавий ва электрон тупламларини "компиляция" атамасига киритади. Албатта, сакланмаган асарлардан ёки оддий маълумотлардан ташкил топган маълумотлар базаларини муаллифлик-хукукий мухофаза килиш хажми курикланадиган материаллардан ташкил топган маълумотлар базаларига такдим этиладиган химоя хажмидан кам. Давлат мулкига конуний равишда киритилган элементлардан ташкил топган маълумотлар базалари учун муаллифлик хукуки факат бундай маълумотлар базаларини ташкил этувчи материалларни танлаш, мувофиклаштириш ва компилятсия килиш билан химояланган. Бирок, муаллифлик хукуки ушбу материаллардан эркин фойдаланишга тускинлик килмайди.

Бундан ташкари, купгина маълумотлар базалари муаллифлик хукукини узларининг хулосаларини талаб килиши мумкин булган катта саъй-харакатлар ва инвеститсияларга карамасдан, узига хослик мезонига мос келмайди. Бундай маълумотлар базаларининг мисоли телефон маълумотномалари булиб, алфавит принципи асл нусхадан узокдир. Шу билан бирга, замонавий интеллектуал мулк хукукида суи генерисни муаллифлик хукуки билан химояланмаган маълумотлар базаларига химоя килиш тенденцияси кучаймокда. Шундай килиб, 1996 йилда эвропа Иттифоки директивани кабул килди, унга кура маълумотлар

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

базасини хукукий химоя килиш зарур булиб, унинг таркибий кисмларини олиш, текшириш ёки такдим этишга жиддий инвеститсиялар киритилди. Директив Европа Иттифокига аъзо ун беш давлатнинг миллий конунчилигига татбик этилиши ва 1999 йил охирига келиб Белгия, Дания, Германия, Испания, Австрия ва Финляндия томонидан амалга оширилиши керак эди8. Шу каби конун лойихаси А^Ш Конгрессида куриб чикилмокда. Таклиф этилган конун, мухим пул ёки бошка ресурсларни инвеститсиялаш йули билан бошка шахс томонидан тузилган, тартибга солинган ва куллаб-кувватланган "ахборот йигилиши" нинг тулик ёки катта (микдорий ёки сифат жихатидан) кисмини купайтириш ва тижорий фойдаланишни такиклайди, шунинг учун бу бошка шахснинг мавжуд ёки потентсиал савдо бозорига зарар этказади. Тавсия этилган химоя муддати - 15 йил. Тупламларни тузувчилар хокимларини химоя килишнинг назарда тутилган усуллари зарарни коплаш ва такикни уз ичига олади. Касддан бузилишлар учун жиноий санкциялар белгиланади. Европа Иттифоки мамлакатлари, узига хослиги мезонларини жавоб бермайди маълумотлар базалари тугрисидаги конун сунгги тахририда куйидаги, суи генерис конун кенг таркалган эди, лекин бу конун мазмуни нима, конун курсатилган эмас. ^онуннинг ушбу коидасини аниклаган норматив-хукукий хужжат бугунги кунда кабул килинмаган.

Тузилган асарларга веб-сайтлар ва мултимедиа асарлари хам киради. Ушбу турдаги асарларнинг иккаласи хам "тармоклар тармоги"да кенг таркалган ва веб-сайтлар, умуман, факат Интернетга хос булган ходисадир ва унинг ресурсларининг аксарияти улар учун. Жисмоний ва хукукий табиатига кура, веб-сайтлар маълумотлар базаларига якин. Веб-сайтга жойлаштирилган матнлар одатда бир хил ёки бошка сайтга жойлаштирилган бошка ахборот ресурсларига хаволалар мавжуд. Шундай килиб, веб-сайтлар тизимлаштирилган маълумотларга кириш механизмлари булиб, оригинал булиб, маълумотлар базаси сифатида муаллифлик хукуки билан химояланган. Мултимедиа асарлари - бу асарларнинг икки ёки ундан ортик тоифаларини бир шаклда бирлаштириш натижасидир9.

Бугунги кунда мавжуд булган барча комбинацияларнинг энг кулай шакли, албатта, ракамли. Агар муаллифлик хукуки буйича мултимедия асарларининг хавфсизлиги иккиланмасдан булса, уларнинг химояси хажмини аниклаш жуда

8 Andrew R. Basile, Jr. Recent Developments: Intellectual Property Law and the Internet // 584 PLI/Pat 293. - P. 325.

9 Илларионов, В.С. Авторские права на музыкальные произведения, распространенные в сети Интернет: автореф. дисс. к.ю.н.: 12.00.03. - Москва, 2013. С. 32 - 63.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

мураккаб. Муаммо мултимедиа асарлари замонавий ахборот технологиялари туфайли юзага келган муаллифлик хукукини мухофаза килишнинг турли объектларини якинлаштириш жараёнининг самарасидир. Анъанага кура, муаллифлик хукуки химояланган объектларнинг бир нечта гурухларини ажратиб туради, уларнинг хар бири бир нечта асарлардан иборат булиб, бир гурухга бошка гурухга берилган нарсалардан фаркли равишда химоя килиш мумкин. Ва бундай булиниш, албатта, химояланган асарларнинг барча тоифалари уртасидаги барча хусусиятлар ва сифат фаркларини хисобга олиш имконини берди. Бирок, ракамли технологияларнинг пайдо булиши муаллифлик хукукининг хар кандай объектларини ракамли шаклга айлантириш ва уларни битта иш доирасида бирлаштиришга имкон берди. Масалан, адабиёт ва санъат тарихи буйича аудио ва видео - эскорт билан интерактив укув дастури нима? Компютер дастури? Адабиёт иши? Аудиовизуал иш? Афсуски, замонавий муаллифлик хукуки бу саволларга аник жавоб бермайди.

Интернетда муаллифлик хукуки предмети сифатида жойлаштирилган асарларнинг хусусиятлари уларни аниклашнинг узига хос шакли билан боглик. Ушбу асарларни тузишнинг ракамли шакли уларнинг ноёб, илгари тасаввурга эга булмаган жисмоний фазилатларига имкон беради ва уларни хукукий химоя килишда мухим муаммоларга олиб келади. Куйида интернетда жойлаштирилган асарларга буйсунадиган техник омиллар ва бу омиллар сабаб булган хукукий муаммолар мавжуд. 1) ижро этиш вактида сифатни йукотиш йук. Аналог нусха кучириш воситаларидан (фотокопилер, видео ва аудиомагнитофонлар, факсимил аппаратлар ва хк.) фойдаланган холда тайёрланган асарлардан фаркли уларок, ракамли нусхалар хеч кандай сифат йукотмасдан идеал нусхалардир. Биринчи ракамли нусха бир хил аслидан олинган минг нусхадан бутунлай фарк килмайди. Х,ар бир нусха мукаммал булгани учун, гаровгирлар хохлаганча куп нусхалар килишига тускинлик киладиган сифатли чекловлар йук ва бу нусхаларни олувчилар асл нусхадан кам булмаган нусхасини олиш учун конуний манбага мурожаат килишлари шарт эмас. 2) купайтириш ва таркатиш харажатларининг ахамиятсизлиги. Китоблар, журналлар, мусика кассеталари ёки CД-лар, видеокассеталар ёки дастурий таъминотнинг одатий нусхаларини таркатиш амалиётидан фаркли уларок, интернетда чоп этилган асарнинг нусхалари жуда кам, чунки бу нусхани бир хил Интернет оркали якуний истеъмолчига этказиб бериш билан боглик харажатлар. Интернетда сайтни куллаб-кувватлаш киймати ундан олинган маълумотларнинг хажмига (замонавий телекоммуникатсия бозорининг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хакикатларига) боглик эмаслигини хисобга олсак, муаллифлик хукукининг бузилиши гаровгирлар учун сезиларли харажатлар билан бирга келмайди. 3) аноним тарзда харакат килиш кобилияти. Бугунги кунда мавжуд булган технологиялардан фойдаланган холда, гаровгирлар интернетда аноним тарзда харакат килишлари мумкин, бу эса уз фаолиятининг изларини колдирмайди. Анонимлик - Интернетнинг хавф-хатарларидан бири, чунки хеч булмаганда назарий жихатдан хукукбузарлар жазосиз колишларига имкон беради, шу билан бирга, хукукшуносликнинг умумий тамойилини инкор этади, унга кура, зарар курган шахслар уни коплашлари керак10. Натижада, улар жавоб беришга мажбур булгандан кура жазосиз коладиган вазиятда купрок тартибсизликларни таъминлаш мумкин.

Бирок, аноним фаолият муаллифлик хукукининг узига хос муаммоси эмас, Интернетда содир этилган барча жиноятлар ва хукукбузарликларга тааллуклидир. Шундай килиб, факат муаллифлик хукуки эгаларини химоя киладиган чора-тадбирларни ишлаб чикиш урнига, махфийликка олиб келадиган зарар муаммосига мурожаат килиш максадга мувофикдир. Бундан ташкари, айникса, бу харакатлар табиатда тижорий булса, аноним харакатлар сохалари ва хажмини табиий равишда чеклаш мавжуд11. Муайян боскичда фаолият, хеч булмаганда, билвосита далилларни ("хакикий" ва "виртуал" дунёда) тарк этиш учун этарли даражада мухим булиши мумкин, бу эса хукукбузарни аниклашга имкон беради 12 . Укимаган фойдаланувчилар муаммоси "хакикий" ва "виртуал" бушликлар билан боглик, аммо Интернет бундай фойдаланувчиларга муаллифлик хукуки билан химояланган асарларни осонгина таркатиш имконини беради. Купгина холларда, бундай таркатиш, масалан, муаллифлик хукуки билан химояланган ва фойдаланувчи томонидан муаллифлик хукуки эгасидан, учинчи шахсларга конуний равишда олинган асарларни жунатишда, хатто тасодифан зарар этказиши мумкин. Шундай килиб, биз муаллифлик хукуки эгаларининг жиддий йукотилишига олиб келиши мумкин булган бир катор нисбатан кичик коидабузарликларни олишимиз мумкин.

10 Оконечникова Л.В., Арди Р. Исследование особенностей анонимности и самораскрытия в Интернет-общении (на примере индонезийской и русской культур) // Известия Уральского государственного университета: Серия 1: Проблемы образования, науки и культуры. 2011. Т. 95. - № 4. - С. 203-214.

11 Boscer. Facebook's Randy Zuckerberg: Anonymity Online «Has to go away». Цит. по: Shmitz Sandra. Facebookfs Real Name Policy. Byu-Byu, Max Mustermann? // JIPITEC 3. 4 (2013). P. 203.

12 Михайлов C.B. Анонимность в Интернете // "Журнал Суда по интеллектуальным правам", № 17, сентябрь 2017 г., с. 26-32

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Интернетда жойлаштирилган асарларни химоя килиш билан боглик ишларнинг холатига сезиларли таъсир курсатадиган техник ва хукукий жихатлар билан бир каторда, фойдаланувчиларнинг умуман интеллектуал мулкка булган муносабати ва хусусан, муаллифлик хукуки билан боглик айрим асосий муаммолар хам тухталиб утилиши керак13. Интернет жамиятининг муайян ижтимоий ва маданий жихатлари ва фойдаланувчиларнинг Интернетда жойлаштирилган асарлардан фойдаланиш учун пул тулаш истагига таъсири, яъни муаллифлик хукукини химоя килиш объектларидан унинг меъёрларига мувофик фойдаланиш истаги мавжуд. Фойдаланувчиларнинг муаллифлик хукукига булган муносабати "интеллектуал мулк узини химоя килмаслиги керак" деган тезисдан фарк килади, "муаллифлик хукуки яхши химоя килиниши керак". Юкорида келтирилган фикрларнинг бешта асосий сегментини ажратиш мумкин:

1) ахборот бепул булиши керак. Ушбу тезиснинг тарафдорлари хар кандай интеллектуал мулк бутун жамиятга тегишли булиши керак ва унинг барча аъзолари томонидан фойдаланилиши мумкинлигига ишонишади. Ва бу гоянинг доимий тарафдорларини топиш осон булмаса-да, Интернетда топадиган хар бир нарсани бепул ишлатиш мумкин деб хисоблайдиганларни топиш жуда осон;

2)"Алока хукуки". Ушбу гояни куллаб-кувватлайдиганлар, уларнинг манбасини курсатишда асарларни эркин ишлатиш мумкинлигига ишонишади. Шунга карамай, эхтимол, бу гоянинг мутлако тарафдорларини топиш осон эмас, лекин хатто вакти - вакти билан унга мурожаат килмаган муаллифлар орасида хам одамларни топиш кийинрок. Бу хакоратли, лекин мажбурий мос ёзувлар талаб эмас, балки барча мамлакатлар конун мавжуд ва тез-тез эмас, балки барча тоифадаги нисбатан юзага келиши мумкин. Интернет фойдаланувчилари орасида мавжуд булган булса-да, алокаларни рагбатлантиришга мойил;

3) асарни чеклаган даражада жорий этиш. Ушбу гоянинг тарафдорлари14 интеллектуал мулк объектларини яратувчилар уз асарларини химоя киладиган муайян хукукларга эга булиши керак, деб хисоблашади, аммо улар бундай хукукларнинг мутлак хусусиятини инкор этадилар. Асарлардан чекланган фойдаланиш гояси тарафдорлари ижодкорларнинг хукукларини химоя килиш ва уларнинг турмуш тарзи ёки бизнес эхтиёжлари билан белгиланадиган муаллифлик хукукининг бузилишига йул куймаслик кераклиги уртасидаги

13 Shmitz Sandra. Facebook's Real Name Policy. Byu-Byu, Max Mustermann? // JIPITEC 3. 4 (2013). P. 199.

14 Lance Rose. Emperor's Clothes Still Fit Just Fine // Wired. - Feb. 1995. - P. 103, 104; Philip E. Ross. Cops Versus Robbers in Cyberspace // Forbes. - Sept. 9, 1996. - P. 134, 137.

105

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

MyBo3aHarau Tonumra xapaKar Kunumagu15. EyHgan HyKTau Ha3ap, KynnunuK wpHcgHKTcnanapHHHr 3aMOHaBHH Myannu^nuK xyKyKuHuHr познцнaсннн aKC эттнpagн, 6y epga Myannu^nuK xyKyKu эгaпapннннг MaH^aaraapuHu umoHnnu xumoa Kunurn 6unaH 6up Karopga Myan^H mapouraapga acapnapgaH эркнн ^onganaHumra pyxcaT 6epunagu16;

4) HOMynKHH xyKyKnap. Myannu^HHHr HOMynKHH xyKyKgapu ocruga, ogarga, "acapra y3 Myannu^nuK TaH Tana6 Ba xap KaHgan 6y3yKguK, 6y3unum eKH 6y urn eKH Myannu^HuHr mapa^uHu eKu o6pycura 3apap эткaзнпнmн MyMKuH 6ynraH urn xap KaHgan 6omKa Ta«oBy3ga 6omKa yзгapтнpнm Kapmu", yHuHr xyKyKuHu TymyHum. YMyMaH onraHga, MynKun xyKyKnap Myannu^HuHr acapnapu yHuHr gaBOMu экaнпнгн xaKugaru foahuot nango Synumu, myHuHr ynyH Myannu^ Myannu^Hu y3 acapnapu opKanu KaHgan Ha3opaT Kunum xyKyKura эгa. Myannu^nuK xyKyKu Ba xap KaHgan пoтeнцнaп ^onganaHyBnu (my ^yMnagaH ^ccuoHapunnap Ba nu^H3uaraap) MyHoca6araapuga HOMynKun xyKyKnap goKTpuHacu ycTyBop Ba 6y goKTpuHa Kynna6 ropucgu^uflnapga aMan Kunagu;

5) Myarnu^napHuHr acocun xyKyKnapu. Ym6y foahu Ky^na6-KyBBaraanguraHnap, Myannu^ y3 acapugaH ^onganaHumHu Ha3opaT Kunum ynyH MyxuM Kynra эгa Synumu KepaK, ge6 xuco6namagu. Ynap Myannu^ra y3 acapnapugaH ^onganaHumHuHr 6apna xonaraapuHu Ha3opaT Kunum xyKyKuHu 6epu6, xarro MynKun xyKyKnapgaH xaM KynpoK 6ynap эgн 17 . Myannu^nuK xyKyKuHu Myxo$a3a Kunum coxacugaru gaBnar cuecaraHu maKmaHTupum HyKTau Ha3apugaH, 3aMoHaBun Myannu^nuK xyKyKu MKopuga aHTu6 yranraH HyKTau Ha3apnapra puoa KunraH ogaMnapHuHr xarrn-xapaKaraapura KaHgan Tatcup Kunumu MyMKuHnuruHu ynna6 Kypum MaKcagra MyBo^uK 6ynagu. fflyHu TatKugnam KepaKKu, "ax6opoT эpкнн 6ynumu KepaK" geraH ^uKpHu Ky^^a6-KyBBaraanguraHnap Myannu^nuK xyKyKuHuHr KpuganapuHu 6y3um ynyH caH^uanapHuHr 3ypaBoHnurura KapaMacgaH Ba эpкнн ^onganaHum Tapa^gopnapura Tatcup Kypcarum ynyH Myannu^nuK xyKyKu HopManapuHu MycTaxKaMnam ynyH этapпн gapa^aga ocohhuk 6unaH 6y3unraH 6ynumu MyMKuH. ax6opoT ^yga MaHTuKuH 6ynMaHgu18.

15 Jessica Litman. The Exclusive Right to Read // 13 Cardozo Arts & Ent. LJ. 29. - 1994. - P. 50-51.

16 Фатова Д.Ф. Проблемы распространения объектов интеллектуальной собственности в сети Интернет на безвозмездной основе. Текст: непосредственный // Молодой ученый. 2016. - № 20 (124). - С. 566-569. URL: https://moluch.ru/archive/124/34293/ (дата обращения: 12.09.2022).

17 Lance Rose. Emperor's Clothes Still Fit Just Fine // Wired. - Feb. 1995. - P. 104.

18 Kathy Rebello. Making Money on the Net // Bus. Week. - Sept. 27, 1996. - P. 104.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Интернет маданияти кучли интеллектуал мулк хукукларининг мухолифлари сафини оширганлигини хисобга олиб, муаллифларнинг хукукларини кучайтиришга каратилган янги муаллифлик хукуки тугрисидаги конун хужжатлари керакли натижаларга эриша олмайди19. Тарихий жихатдан Интернетнинг асосий таргиботчилари олимлар ва технологлар булиб, уларнинг аксарияти "ахборот эркин булиши керак" деган гояни куллаб-кувватлайди (ёки "богланиш хукуки" тарафдорлари)20. Вакт утиши билан, Интернетнинг янги неофит тулкинлари бу маданиятни суюлтиришди ва янги келганлар интеллектуал мулкка нисбатан бошкача муносабат билдиришди.

Мисол учун, уттиздан ортик булмаган кишиларни олайлик. Деярли бутун хаёти давомида бу одамлар уз уйларида жуда куп нарсаларга эга булишди -муаллифлик хукукининг бузилиши учун фойдаланишлари мумкин булган куплаб куролларга: аудио ва видеоёзувчилари (ва нисбатан арзон, тоза кассеталар), юкори сифатли ва арзон нусха кучириш машиналари, факс машиналари, ва эхтимол, энг кучли нусха кучириш воситаси шахсий компютер (арзон каттик ва мослашувчан дисклар билан)21. Натижада, уттиз ёшга тулган кишиларнинг авлоди интеллектуал мулкни осонгина ва арзон нархларда оммавийлаштириш имкониятига эга. Талабаларга келсак, уларнинг купчилиги (ёки хатто бирор нарса) компютер учун дастурий таъминотдан сотиб олган, факат танишлар ёки ётокхонадаги кушнидан керакли дастурларни "карз бериш" урнига? Ва уларнинг канчаси севимли кушикларнинг тупламлари эди? Улардан канчаси узларининг касетларда мусикани кимнингдир плиталари билан кайта ёздилар? Бундай одамларни узларининг харакатлари мавжуд тизим томонидан такикланганлигига ишонч хосил киладиган механизмлар мавжудми ёки йукми? Дастлабки Интернет фойдаланувчилари уттиз ёшга тулмаганлар билан бирлашдилар ва биргаликда кизикарли Интернет психологиясини яратдилар22. Интернет жамияти, катта нихилизмга эга булган хар бир нарса, масалан, почта руйхатига электрон почта хабарларини юбориш эканлигини исботлашга уринишдир 23 . Бундан ташкари, муаллифлик хукукининг куплаб эгалари кимматли интеллектуал мулкка эга булишлари учун, фойдаланувчилар хамма жойда факат бепул материалларни кутиш одатига эга. Бундай холатларда фойдаланувчилар интеллектуал мулк учун пул тулашга шошилмаяптилар,

19 Steve G. CTeÜHÖepr. Seek and Ye Shall Find (Maybe) // Wired. - May 1996. - P. 84.

20 Jessica Litman. The Exclusive Right to Read // 13 Cardozo Arts & Ent. LJ. 29. - 1994. - P. 46.

21 Steve G. Seek and Ye Shall Find (Maybe) // Wired. - May 1996. - P. 108.

22 Mitch Betts. Online Pay Per View // ComputerWorld. - June 5, 1995. - P. 58.

23 Constance Sommer. Film Rights Falling Through the Net // San Jose Mercury News. - Dec. 10, 1996. - P. 10.

107

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

чунки улар бир жойда бепул алтернатив булиши кераклигини билишади. Руйхатга олиш формасини тулдириш каби кичик расмиятчиликларни амалга ошириш зарурати куплаб фойдаланувчиларни куркитади. Бепул фойдаланиш одати муаллифлик хукуки эгаларининг фойдаланувчилардан хак олиш уринишларини тобора мураккаблаштиради.

Интернетда хукукий таълим гояси жуда реал куринади-да, муаллифлик хукуки мавжуд коидаларга мувофик фойдаланиш учун Интернет узи узгартириш учун уринишлар мухим саъй-харакатларни талаб килади. Бундан ташкари, "кичик бузилишлар" га карши кураш тизимини яратишга каратилган хар кандай уринишлар махкум этилади, чунки улар жамоат харажатлари ва ижтимоий манфаатлар нисбати жихатидан самарали эмас. Иктисодий омиллар ёрдамида комплексда муаллифлик хукукининг усулларини куллаш анча самаралидир, яъни радио ва телевидениеда мавжуд булган узаро боглик; субсидия моделларини интернетда амалга ошириш, бу эрда дастур аудиториясидан тулов олинмайди, лекин муаллифлик хукуки билан химояланган материаллардан фойдаланиш учун эфир ташкилотлари томонидан ажратмалар рекламачилардан олинган маблаглардан амалга оширилади.

Сунгги ун йилликда Интернет хакикатан хам келажакнинг "ахборот супер-линияси" нинг прототипи ва асоси булди. Бугунги кунда тасаввурни хайратга солувчи суръатларда ривожланиб бораётган ушбу "тармок тармоги" таълим ва тадкикот доираларида алока воситаларидан кескин ракобат майдонига айланди. Интернет глобал микёсда турли ахборотларни таркатишнинг асосий воситаси булди. Ушбу маълумот Интернет оркали, асосан, хар кандай Расмийликни ва нашр этиш фактидан катъи назар, мамлакат конунчилигида белгиланган химоя мезонларига мос келиши шарти билан, Берн Иттифоки мамлакатларининг хар кандай мамлакатидан муаллифлик хукуки билан мухофаза килиниши лозим булган асарлар куринишида такдим этилади. Бирок, муаллифлик хукуки эгалари ахборот технологияларининг мавжудлиги сабабли сезиларли хавфларга дуч келиши мумкин. Интернетнинг трансчегаравий табиати ва унда жойлаштирилган асарларни кайд этишнинг ракамли шакли муаллифлар ва уларнинг хукукий ворислари томонидан уз хукукларини амалга оширишни анча мураккаблаштиради24.

Шунга карамай, биз интеллектуал мулк объектлари, шу жумладан, уларни Интернет оркали таркатиш учун яратилаётган кучли далилларга эгамиз.

24 Галахова А. Е. Способы защиты и охраны объектов авторского права, размещенных в инфосфере сети Интернет // Юридический мир. 2013. № 10. - С. 32-34.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Дархакикат, юкорида айтиб утилган муаммолар мавжудлигига карамасдан, интеллектуал мулк объектларининг катта, деярли куп сонли кисми интернетда пайдо булиб, таркатилмокда.

ХУЛОСА

Шундай килиб, муаллифлик хукуки билан химояланган асарлар учун ахборот технологиялари булган тахдидлар уларни янада яратиш ва таркатишга ёрдам бермаслигига ишонганларнинг даъволарига карамай, хакикий асослар йук. Шу билан бирга, Интернет маданиятининг техник эволютсиянинг умумий окибатлари билан бирлашиши муаллифлик хукукига нисбатан ижтимоий муносабатни узгартиради деб тахмин килиш мумкин. Биз муаллифлик хукукини химоя килиш зарурлигини тушуниш учун кичик, аммо куплаб конунбузарликларга багрикенглик билан бирлаштирадиган маданиятга айландик. Бошкача айтганда, биз бошкаларнинг интеллектуал мулк хукукларини хурмат килмокчимиз, бирок айни пайтда одатий хаётимизни узгартиришни хохламаймиз, гарчи у жуда кичик, деярли кундалик, аммо ноконуний хатти-харакатлар билан боглик булса-да. Ижтимоий ва маданий омиллар, факат муаллифлик хукуки усуллари (ва хатто ундан хам ёмони -санктсияларни кучайтиришга уринишлар) томонидан исталган таъсирсиз бундай муносабатни узгартиришга уринишлар.

Муаллифлик хукуки тугрисидаги миллий конунларга ва ушбу сохадаги халкаро шартномаларга мувофик, муаллифлар (мулкий хукуклар ва уларнинг хукукий ворислари учун) адабиёт, фан ва санъат асарларини яратиш ва улардан фойдаланиш билан боглик мулкий ва номулкий хукуклар берилади. Муаллифга ёки муаллифлик хукукининг бошка эгасига мулкий хукуклар асарни хар кандай тарзда иктисодий эксплуатация килиш хукукига эга. Ушбу хукукнинг эксклюзивлиги, конун хужжатларида назарда тутилган холлар бундан мустасно, асарга муаллифлик хукукига эга булган шахснинг рухсатисиз хеч бир шахс уни бирон-бир тарзда ишлата олмайди.

REFERENCES

1. Marrakesh Agreement Establishing the World Trade Organization, Annex 1C, Legal Instruments - Results of the Uruguay Round vol. 31 // 33 I.L.M. 81 - 1994.

2. Азизян В.Г. К вопросу о правовой охране компьютерных программ и баз данных // Вестник Московского университета МВД России. 2014. - №4. - С. 5-

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

3. Гельб А.Б. Программного обеспечения. Уникальный объект интеллектуального творчества // Современное состояние проблемы защиты программного обеспечения. - Таллинн, 2009. - Б. 31.

4. Имомов, Н. (2018). ЗАДАЧИ ГРАЖДАНСКОГО КОДЕКСА: ПРАВОВОЕ ОПРЕДЕЛЕНИЕ ИЛИ ПРАВОВОЕ УПОРЯДОЧЕНИЕ СОЦИАЛЬНЫХ ОТНОШЕНИЙ. Review of law sciences, (1), 43-49.

5. Дадян П.Г. Музыкальное произведение как самостоятельный объект авторского права: теоретико-правовое исследованиедис. ... канд. юрид. наук. -М.: 2015. - С. 9.

6. Andrew R. Basile, Jr. Recent Developments: Intellectual Property Law and the Internet // 584 PLI/Pat 293. - P. 325.

7. Илларионов, В.С. Авторские права на музыкальные произведения, распространенные в сети Интернет: автореф. дисс. к.ю.н.: 12.00.03. - Москва, 2013. С. 32 - 63.

8. Imomov, N. F. (2018). The tasks of the Civil code: regulation of social relations or determination of rights. Review of law sciences, 2(1), 9.

9. Boscer. Facebook's Randy Zuckerberg: Anonymity Online «Has to go away». Цит. по: Shmitz Sandra. Facebook's Real Name Policy. Byu-Byu, Max Mustermann? // JIPITEC 3. 4 (2013). P. 203.

10. Михайлов C.B. Анонимность в Интернете // "Журнал Суда по интеллектуальным правам", № 17, сентябрь 2017 г., с. 26-32

11. Имомов, Н. (2020). ЭСТОППЕЛЬ И ЕГО ВЫРАЖЕНИЕ В ГРАЖДАНСКОМ ПРАВЕ. Review of law sciences, 2(Спецвыпуск), 43-48.

12. Lance Rose. Emperor's Clothes Still Fit Just Fine // Wired. - Feb. 1995. - P. 103, 104; Philip E. Ross. Cops Versus Robbers in Cyberspace // Forbes. - Sept. 9, 1996. - P. 134, 137.

13. O'G'Li, A. A. M. (2022). KORPORATSIYA USTAV KAPITALI FUNKSIYALARI VA UNGA OID MILLIY QONUNCHILIK NORMALARINI TAKOMILLASHTIRISH MASALALARI. Academic research in educational sciences, 3(8), 109-113.

14. Lance Rose. Emperor's Clothes Still Fit Just Fine // Wired. - Feb. 1995. - P. 104.

15. Ibrohimov, A. A. O., Koryogdiyev, B. U. O., & Tojiboyev, S. Z. (2022). KORPORATIV NIQOBLARNI OLIB TASHLASH KONSEPSIYASI VA UNI O'ZBEKISTON KORPORATIV HUQUQIDA TAKOMILLASHTIRISH

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

MASALALARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 1068-1082.

16. Kathy Rebello. Making Money on the Net // Bus. Week. - Sept. 27, 1996. - P. 104.

17. Steve G. Стейнберг. Seek and Ye Shall Find (Maybe) // Wired. - May 1996. -P. 84.

18. Tojiboyev, S. Z. (2022, August). THE PROSPECT OF TOBACCO CONTROL REGIME IN UZBEKISTAN IN LIGHT OF POTENTIAL DISPUTE UNDER THE UK-UZBEKISTAN BIT. In INTERNATIONAL CONFERENCES (Vol. 1, No. 7, pp. 46-51).

19. Топилдиев, Б. Р. (2017). Основные условия договора доверительного управления имуществом. Юрист, (9), 15-19.

20. Topildiyev, B. R. (2022). MOL-MULKNI ISHONCHLI BOSHQARISH TUSHUNCHASI VA UNING SHAKLLANISHI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(4), 998-1008.

21. Jessica Litman. The Exclusive Right to Read // 13 Cardozo Arts & Ent. LJ. 29. -1994. - P. 46.

22. Steve G. Seek and Ye Shall Find (Maybe) // Wired. - May 1996. - P. 108.

23. Mitch Betts. Online Pay Per View // ComputerWorld. - June 5, 1995. - P. 58.

24. Constance Sommer. Film Rights Falling Through the Net // San Jose Mercury News. - Dec. 10, 1996. - P. 10.

25. Галахова А. Е. Способы защиты и охраны объектов авторского права, размещенных в инфосфере сети Интернет // Юридический мир. 2013. № 10. - С.

32-34.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.