Научная статья на тему 'ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ ОМИЛЛАРИНИНГ САМАРАЛИ БАНДЛИККА ТАЪСИРИ'

ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ ОМИЛЛАРИНИНГ САМАРАЛИ БАНДЛИККА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
143
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инновацион иқтисодий ўсиш омиллари / рақамли иқтисодиёт / “Schumpeter effect” / “refugee effect” / ўз­ўзини банд этиш / самарали бандлик. / инновационные факторы экономического роста / цифровая экономика / “Schumpeter effect” / “refugee effect” / самозанятость / эффективная занятость.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Элмонов Бекмурод Эрмат Ўғли

Мақолада инновацион иқтисодий ўсиш омилларининг самарали бандликка таъсири кўп омилли регрессия тенгламаси асосида ўрганилган. Рақамли иқтисодиётда банд аҳолининг иш ҳақи, аҳолининг таълим билан қамраб олинганлик даражаси аҳолининг ўз­ўзини бандлигини таъминлаши, инсон капиталига йўналтирилаётган инвестициялар самарадорлиги кўрсаткичлари таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЛИЯНИЕ ФАКТОРОВ ИННОВАЦИОННОГО ЭКОНОМИЧЕСКОГО РОСТА НА ЭФФЕКТИВНУЮ ЗАНЯТОСТЬ

В статье на основе многофакторного уравнения регрессии изучено влияние факторов иннова­ ционного экономического роста на эффективную занятость. Проанализированы показатели эффек­ тивности инвестиций в человеческий капитал, обеспечения самозанятости населения, уровня зара­ ботной платы занятого населения, образования населения в цифровой экономике.

Текст научной работы на тему «ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ ОМИЛЛАРИНИНГ САМАРАЛИ БАНДЛИККА ТАЪСИРИ»

Элмонов Бекмурод Эрмат угли,

Узбекистон Миллий Университети, "Минтакавий иктисодиёт ва менежмент" кафедраси укитувчиси

ИННОВАЦИОН ИКТИСОДИЙ УСИШ ОМИЛЛАРИНИНГ САМАРАЛИ БАНДЛИККАТАЪСИРИ

УУК: 331.5

ЭЛМОНОВ Б. Э-У. ИННОВАЦИОН ИКТИСОДИЙ УСИШ ОМИЛЛАРИНИНГ САМАРАЛИ БАНДЛИККА ТАЪСИРИ

Мак,олада инновацион иктисодий усиш омилларининг самарали бандликка таъсири куп омилли регрессия тенгламаси асосида урганилган. Рак,амли ик,тисодиётда банд ах,олининг иш х,ак,и, ах,олининг таълим билан камраб олинганлик даражаси ах,олининг уз-узини бандлигини таъминлаши, инсон капиталига йуналтирилаётган инвестициялар самарадорлиги курсаткичлари тах,лил этилган.

Таянч сузлар: инновацион иктисодий усиш омиллари, ракамли иктисодиёт, "Schumpeter effect", "refugee effect", уз-узини банд этиш, самарали бандлик.

ЭЛМОНОВ Б.Э. ВЛИЯНИЕ ФАКТОРОВ ИННОВАЦИОННОГО ЭКОНОМИЧЕСКОГО РОСТА НА ЭФФЕКТИВНУЮ ЗАНЯТОСТЬ

В статье на основе многофакторного уравнения регрессии изучено влияние факторов инновационного экономического роста на эффективную занятость. Проанализированы показатели эффективности инвестиций в человеческий капитал, обеспечения самозанятости населения, уровня заработной платы занятого населения, образования населения в цифровой экономике.

Ключевые слова: инновационные факторы экономического роста, цифровая экономика, "Schumpeter effect", "refugee effect", самозанятость, эффективная занятость.

ELMONOV B.E. THE IMPACT OF INNOVATIONAL ECONOMIC GROWTH FACTORS ON EFFECTIVE EMPLOYMENT

Inthearticle, the impact of innovative economic growth factors to effective employment has been studied on the basis of the multi-factor regression equation. The indicators of investments effectiveness to human capital, the population self-employment, level of the employed population's wages, the education of the population in the digital economy are analyzed.

Key words: innovative economic growth factors, digital economy,"Schumpeter effect", "refugee effect",self-employment, effective employment.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 4(140)

Кириш. Маълумки, инновацион иктисодиётга утиш шароитида давлат харидлари, инвестиция ва инсон капитали иктисодий усишга таъсир курсатади. Малака, билимларнинг ошиши асо-сида инсон капитали иктисодий ривожланишга натижавий таъсир этади. Инновацион ва техно-логик узгаришлар куйи ва урта малакали кадрлар-нинг ме,нат классификациясига булган талабни оширади. Натижа -таркибий узгариш ва фрикцион ишсизликни ошишига олиб келиши мумкин.

Ишсизликни бартараф этиш учун уз-узини банд этувчиларга имкониятлар кенгайтирилиши, уз урнида, ЯИМнинг микдорий усишига ижобий самара беради. Уз-узини банд килишнинг улуши ортиши тадбиркорлик фаолиятини кенгайтиради. Уз-узини банд килувчи инсонларни тадбиркорлар таркибига киритиш барча тадбиркорлик фаолиятини олиб борувчи тадбиркорларни якка тартиб-даги тадбиркор сифатида карашга олиб келиши мумкин.

Кайси омиллар иктисодий усишга купрок, таъсир этишини ба,олаш учун иктисодий-математик моделни кулланилиши аник натижалар бериши маълум. Бизнинг тадкикотларда хам шундай модель кулланилди.

Мазкур моделни ишлаб чикишда уз-узини банд этган шахсларни асосий узгарувчи этиб белгиланди. Уз-узини банд этганларнинг сонини аниклашда ёш чегараси 16 ёшдан 60 ёшгача ораликдаги мех,натга лаёкатли ёшдагиларни ажра-тиб олинди.

Тадк,ик,от мацсади инновацион иктисодий усиш омилларининг самарали бандликка таъси-рини ба,олаш ва та,лил килиш асосида самарали бандликни таъминлаш буйича илмий таклифларни ишлаб чикишдир.

Тадк,ик,от мавзусининг долзарблиги. 2007-2009 йиллардаги жа,онда содир булган буюк рецессия натижаси тадбиркорлик фао-лиятида ноаникликни келтириб чикарди ва иктисодиётда банд булган а,оли асосий кисми уз иш уринларидан ажралди. Шунга ухшаш жараённи COVID-19 пандемияси ,ам келтириб чикарди. Унинг натижаси иктисодиётга физика конунлари каби, яъни И.Нютоннинг карама-карши кучларига (F=-F) ухшаб таъсир курсатди. Бу жараённи, иктисодий усиш суръатининг пасай-иши, а,олининг куйи ва урта катламларида бир-ламчи даромад манбаларининг йуколиши, турмуш даражасининг пасайишида як,к,ол куриш мумкин.

Узбекистонда 2030 йилгача булган даврда баркарор ривожланиш сох,асидаги миллий максад ва вазифалар белгиланган булиб унинг 8-максади самарали бандликни ошириш ,амда эркаклар ва хотин-кизларни муносиб иш билан таъминлаш асосида баркарор ва умумкамровли иктисодий усишга кумаклашиш ,исобланади. 8.3-вазифа-сида эса, ме,нат бозорида фаол ва суст чора-тадбирларни амалга ошириш, хусусий мулкни му,офаза килиш, кичик ва йирик бизнесни ,амда хусусий тадбиркорликни куллаб-кувватлаш ва тез-кор ривожлантиришдаги тусикларни бартараф этиш орк,али а,олини, айникса, ёшлар, ногирон-ларни муносиб иш билан таъминлаш ва самарали бандликни кенгайтиришга йуналтирилган кулай шарт-шароит яратиш белгиланган1. Бу эса, ушбу мак,ола мавзусининг долзарблигидан дало-лат беради.

Илмий муаммони цуйилиши. Маълумки, иктисодий усиш маълум даврда иктисодиётнинг умумий ишлаб чикариш ,ажмида, ЯИМ ёки ЯММ ,ажмида, унинг микдор ва сифати жи,атидан ошишида кузатилиши тушунилади.

Бандлик даражаси демографик хусусиятла-рини ,исобга олган ,олда ба,оланади. Бундан ташкари бандлик даражаси иктисодий усишга эришишнинг интенсив ва экстенсив усиши асосида эришилганини ,ам улчашда фойдалани-лади. Экстенсив иктисодий усишда а,оли юкори бандлигига эришиш даражаси унинг ме,нат сифа-тидан кура му,имрок ,исобланади. Интенсив иктисодий усишда эса, ме,нат ресурсларининг сифатига, а,олининг таълим билан камраб олин-ганлиги, илмий тадкикот ва тажриба конструктор-лик ишлари (ИТТКИ), информацион технология-лар ва инновациялар куламига кура ба,оланади. Шунинг учун, интенсив иктисодий усишни таъ-минлашда а,олининг таълим билан камраб олин-ганлик даражасини ва ме,нат ресурслари сифа-тини ошириш му,им ,исобланади. Хозирги кунда бу жараён инсон капитали сифатини оширишга трансформацияланган. Унинг синергетик эффекти урта ёшдаги ме,натга лаёкатлиларда урта муд-датда, ундан кичикларда узок муддатда юзага келади.

1 Узбекистон Республикаси Вазирлар Ма,камасининг 2018 йил 20 октябрдаги "2030 йилгача булган даврда баркарор ривожланиш со,асидаги миллий максад ва вазифаларни амалга ошириш чора-тадбирлари туFрисида"ги 841-сон карори. - https://iex.uz/ (^/4013356

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 4(140)

Typ.u UKji/icoflUM Moge^^apga 6aHgnuK gapa-xacu Ba uktucoaum ycum ypTacugaru 6of.uk.uk ypraHu.raH. Kanoc (2005) Ba flonKe (2001) Ka6u.ap Typ.u MyggaT^apga, Typ.u MaM.aKaT.ap 6ytfma UKTicoflUM ycum Ba 6aHg.UK gapaxacu ypTacugaru HaTuxaBuM 6of.uk.uKhu aHuK.a6, uKTucoguM ycum AHru urn ypuH.apuHu apaTumuHu TatKufl^araH1. By y3 HaB6aTuga uKTucoguM ycumra Mex,HaT 6o3opu opKa.u Typ.u^a Tatcup этum MyMKuH.uruHu KypcaTagu. LUMeg (2008)2 Ha3apuacura Kypa AHru urn ypuH.apuHu apaTumga экcтeнcuв Ba uHTeHcuB uKTucoguM ycum Moge..apHuHr ypHu KaTTa. LUyHuHr yqyH Me^HaTra 6y.raH a.nu Ta.a6HuHr omumu HaTu-xacuga uKTucoguM ycum ro3ara Ke.agu, atHu uw.a6 ^Kapuw pecypc.apu x,axMuHu eKu oMu..apgaH ^oMfla.aHum caMapagop.uruHu omupum eKu x,ap uKKucuHuHr KoM6uHa^acu acocuga ro3ara Ke.agu.

Kanoc (2005)3 Typ.u MaM.aKaT.apga uKTucoguM ycum Ba 6aH,.uK gapaxacu ypTacugaru 6of.uk.ukhu ypraHraH Ba 6aH,.uK э.acтuк.u-ruHu 6ax,o.araH, Ma3Kyp MaM.aKaT.apgaru 6aH,-.uk x,o.aTu 6yMu4a nporHo3 um.a6 mKKaH. ByHgaH TamKapu, XepMaH Э. (2011)4, 2000-2010 Mu..apga EBpona Mttu^oku (EM) MaM.aKaT.apuga 6aH,.uK-HuHr uKTucoguM ycum Ba gapoMagra Tatcup gapa-xacuHu aHuK.araH. yHra Kypa EMga 6aHg.uKHuHr uKTucoguM ycumra 3.acTuK.uru nacT 6y.caga, Typ.u MaM.aKaT.apga 6y KypcaTKm 6up-6upugaH $apK Ku.agu.

ym6y Ke.Tupu.raH TagKuKoT.ap HaTuxacuHu Y36eKucToH mapouTuga Ky..am Ba uKTucoguM ycumra TatcupuHu 6ax,o.am Myx,uM Ba go.3ap6 u.mum ax,aMu^T Kac6 этa,цu.

TaflK,MK,OT MeTOflo^orMflCM.TaflKuKoTAa uHgyK-ljua, flegyKuufl, MuKgopuM Ba cu^aTufi Tax.u., TaKKoc.aMa Ba cTaTucTuK Tax,.u. Ka6u MeTog.ap-gaH ^oMga.aHu.raH.

1 Pham Hong Manh, Nguyen Van Ngoc. Relationship between Economic Growth and Employment in Vietnam. PhamHongManh, NguyenVanNgoc&HaThiThieu Dao | 40 - 50, on 22 February 2018.

2 Schmid, G. (2008), Full Employment in Europe: Managing Labour Market Transitions and Risks, MA: Edward Elgar.

3 Kapsos, S. (2005), "The Employment Intensity of Growth: Trends and Macroeconomic Determinants", Labor Markets in Asia: Issues and Perspectives, 143-201, retrieved from http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/@ed_emp/@ emp_elm/documents/publication/wcms_143163.pdf on Sep. 15, 2013.

4 Herman, E. (2011), "The Impact of Economic Growth Process on Employment in European Union Countries", Romanian Economic Journal, 14(42): 47-67.

Та^лил ва натижалар. Маълумки, тараккий этган мамлакатларда ялпи ички мах,сулотнинг 50 фоизидан ор^и "билимлар иктисодиёти" х,исобидан, яъни инновациялар ва юкори мала-кали кадрлар томонидан яратилмокда. Иктисодий усишни таъминловчи анъанавий иктисодий усиш омиллардан инновацион иктисодий усиш омилларига трансформацияси юзага келмокда. Иктисодий усишнинг70 фоизи анъанавий иктисодий усиш х,иссасига туFри келса, колган 30 фоизи инновацион иктисодий усиш омил-лари эвазига юзага келмокда5. Келгусида бу х,исоб тескариси булиши кутилмокда (1-расм).

Ракамли иктисодиёт ривожланаётган мам-лакатларнинг жадал иктисодий усишини таъ-минлайди, шунингдек, мех,нат ва капитал унум-дорлигини оширади ва жах,он бозорига кириб боришини осонлаштиради. Янги пайдо булаётган бозорларда ракамли иктисодиёт йилига 15-25 фоизга усиши кузатилмокда (WEF 2015)6. Ракамли иктисодиётда банд ах,олининг иш х,аки уртача иш закидан юкори булиб, ривожланаётган мамлакатларда ракамли start-up лойих,алари янги ва ноёб мах,аллий бозорларни юзага келтиради; самара-сиз, коррупцион бозор ва мех,нат муассасала-рини тартибга солишда ракамли платформани шакллантиради (Lehdonvirta 2016)7.

Ракамли иктисодиёт модели иктисодий усиш драйвери ва мех,нат фаолияти ва бизнесга чукур таъсир килувчи куч х,исобланади. Ривожланаётган мамлакатларда мех,нат ресурсларининг деярли 1 фоизи, Европа, Шимолий Америка, Австралия, Канада, Жанубий Корея, Янги Зеландия, Сингапур, Исроил каби мамлакатларда 4 фоиз атро-фида, дунё буйича 2,5 фоиз ишчи кучи ракамли секторда (ИТ/ИКТ)банддир (OECD 2014, World Bank 2016)8.

Таъкидлаш лозимки, ишсизлик даражасини пасайтиришда тадбиркорлик фаолияти алох,ида ах,амиятга эга. Жамиятда ишсизлик даражаси канчалик ошиб бориш х,олатлари кузатилса,

5 Садыков А.М. Новая стратегия развития Узбекистана. - Ташкент, «Узбекистан», 2019, 536 с.

6 RUMANA BUKHT & RICHARD HEEKS. Defining, Conceptualizing and Measuring the Digital Economy. 2017. Paper No. 68. https://diodeweb.files.wordpress. com/2017/08/diwkppr68-diode.pdf

7 Rumana Bukht & Richard Heeks. Defining, Conceptualising and Measuring the Digital Economy. 2017. Paper No. 68.

8 Mark Graham. Digital labour and development: impacts of global digital labour platforms and the gig economy on worker livelihoods. 2017, Vol. 23(2) 135-162.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 4(140)

1-расм. Иктисодий усишга таъсир этувчи омиллар1.

] Рацамлп ик;тнсоднет

] Халцаро интеграция

1-жадвал. Асосий узгарувчилар мо^ияти

Шартли белги Узгарувчилар Мох,ияти

Y Иктисодий усиш ЯИМ х,ажмининг усиш сурьати

I Инвестициялар Асосий капиталга сарфланган харажатлар

HC Инсон капитали Таьлимга ажратилган харажатлар

DE Ракамли иктисодиёт «Интернет» тармоFидан тушган тушум улушининг ошиши

Xn Халкаро интеграция Ташки савдо айланмаси

EI/5 Тадбиркорлик индикатори Якка тартибдаги тадбиркорлар ва уз-узини банд этганлар сони

UPL Ишсизлик 16-60 ёш оралиFидаги ишсизлар сони

ишсизликнинг камайтириш талаби х,ам ошиб боради. Бу жараёнда бандликни оширишнинг мух,им йуналишларидан бири уз-узини банд этишдир. Уз-узини банд этувчиларининг ошиши эса ишсизликни пасайтиришга олиб келади. Бу "Schumpeter effect'^ (Шумпетер самараси) дейи-лади2. Ишсизлик ошган вак,тда ишсизликни пасайтиришга булган х,аракат натижасида кишиларнинг уз-узини банд этишга булган раfбати, мойиллиги ошиб боришига эса "refugee effect'^ (к,очк,инлар таъсири) деб бах,олаш мумкин.

Мамлакатнинг солик-бюджет тизими уз навба-тида уз-узини банд этувчиларга х,ам тадбиркор-лик фаолиятини амалга оширувчиларга х,ам таъсир курсатади. Бундан ташк,ари, ах,олининг таълим билан камраб олинганлик даражаси ах,олининг уз-узини бандлигини таъминлашига, тадбир-корлик кобилиятларини шакллантиришига ва

1 Садыков А.М. Новая стратегия развития Узбекистана. - Ташкент, «Узбекистан», 2019, 536 с.

2 Farrokh Emami-Langroodi. Schumpeter's Theory of Economic Development: A Study of the Creative Destruction and Entrepreneurship Effects on the Economic Growth. 2017.

иктисодий усишга интенсив таъсир курсатади. Маълумотлилик даражаси юкори булган тад-биркорнинг фирма фаолиятини ривожланти-риш потенциали юкори булади. Юкори малакали тадбиркор бозор х,олатини тах,лилини атрофлича бах,олай олади ва бозор талабини, конънюктура узгаришларини тахминлай олади.

Тадкикот давомида куп омилли регрессия тен-гламасидан фойдаланилди. 1-жадвалда тах,лил жараёнидаги таъсир этувчи омиллар таркиби берилган.

Аввал иккита гипотезада илгари сурилган омиллар уртасидаги бо^ик,ликни тах,лил этамиз.

Гипотеза 1 (H 1) Рак,амли иктисодиёт, инвестиция ва инсон капитали, экспорт иктисодий усишга ижобий таьсир курсатади.

Гипотеза 2 (H 2) Тадбиркорлик иктисодий усишга ижобий таъсир курсатади.

Натижада бу икки гипотеза тах,лил натижа-ларини киёсий тах,лил этиш имконияти пайдо булади.

Ушбу F=f(DE, I, HC, Exp) чизик,ли функция хосса-лари урганилаётган жараённи тулик, узида намоён

ИК.ТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 4(140)

2-жадвал. 2010-2020 йилларда ЯИМ х,ажми, асосий капиталга узлаштирилган инвестициялар микдори ва таълимга ажратилган харажатлар, интернет харажатлари, экспортнинг усиш

суръати, % да1

Йил ЯИМ (Y) Асосий капиталга узлаштирилган инвестиция (K) Таълимга харажатлар (HC) Q & 1 Ï S S ^ =1 Ш О > нрн ^ ГО ^ « _ | > т Экспорт (Exp) ln(Y) ln(K) ln(HC) ln(DE) ln(Exp)

2010 107,3 104,2 107,4 163,6 110,6 4,676 4,646 4,677 5,097 4,706

2011 107,8 102,6 100,3 133,3 115,3 4,680 4,631 4,608 4,893 4,748

2012 107,4 110,6 102,1 119,4 90,5 4,677 4,706 4,626 4,782 4,505

2013 107,6 111,3 100,0 125,6 105,3 4,678 4,712 4,605 4,833 4,657

2014 107,2 109,8 99,7 129,6 94,6 4,675 4,699 4,602 4,864 4,550

2015 107,4 109,4 98,5 112,9 92,3 4,677 4,695 4,590 4,727 4,525

2016 106,1 104,1 100,9 107,6 96,7 4,664 4,645 4,614 4,678 4,572

2017 104,5 119,4 95,9 125,9 103,8 4,649 4,782 4,563 4,835 4,642

2018 105,4 129,9 79,9 107,0 111,4 4,658 4,867 4,381 4,673 4,713

2019 105,8 138,1 109,7 113,5 124,8 4,662 4,928 4,698 4,732 4,827

2020 101,6 91,8 102,5 94,2 86,6 4,621 4,520 4,630 4,545 4,461

этмаганлиги учун функция натурал логарифмга утказиб олинди.

Ln(y)it=bo+b1ln(DE)it+b2ln(I)it+b3ln(HC)it+ (1) +b4ln(Exp)it+eit

Ln(y)it-натижавий омилнинг моментли натурал логарифмик киймати;

ln(DE), ln(I), ln(HC), ln(Exp) - таъсир этувчи омилларнинг моментли натурал логарифмик кийматлари;

b0,..., Ьп-ботликлик курсаткичлари; it-моментли каторлар.

Бу ерда (у)ЯИМнинг усиш суръати натижа-вий омил х,исобланади. Таъсир этувчи омиллар ракамли иктисодиёт (DE), инвестиция (I), инсон капитали (HC), Экспорт (Ехр)лари олинди.

(H1) гипотезага асосан ракамли иктисодиёт, инвестиция, инсон капитали ва экспортнинг усиш суръати иктисодий усишга ижобий самара беради. (H2) гипотезага асосан уз-узини банд этиш ва тад-биркорлик фаолиятининг усиш суръати иктисодий усишга ижобий таъсир курсатади.

2-жадвал (H 1) гипотезанинг натижаларини курсатади. 2010-2020 йилларда Узбекистан иктисодий усишига ракамли иктисодиёт, инвестициялар, инсон капитали ва экспортнинг

1 https://stat.uz/uz/rasmiy-statistika/national-accounts-2

усиш суръати иктисодий усишга тутри таъсир курсатган. Таъсир этувчи омиллардан экспорт х,ажмининг усиш суръатининг ЯИМ усиш суръ-атига ботликлиги колган омилларга нисбатан юкори(р=0.668).

Анъанавий иктисодий усиш омиллар эвазига иктисодий усиш таъминланиш жараёни амал килинаётганлиги натижасида иктисодий усишга инновацион иктисодий усиш омилларининг таъ-сири сезиларли эмас (р нолга якинлашиб бор-ган). Келгусида мамлакатда белгиланган страте-гик максадлар ва дастурларнинг амалга ошири-лиши натижасида уларнинг ботликлик даражаси ошиб боради (3-жадвал).

Республикамизда инсон капиталини ривож-лантиришга давлат томонидан доимий эътибор каратиб келинмокда. Биргина 2020 йилда давлат бюджети харажатлари таркибида ижтимоий харажатлар 50,4 фоизини ташкил этган булиб, унда таълимга йуналтирилган харажатлар жами бюджет харажатларининг 22,9 фоизини ташкил этмокда.

4-жадвал маълумотларига кура уз-узини банд этиш ва тадбиркорлик фаолияти 2010-2020 йилларда иктисодий усишга таъсир курсатган. Шун-дай булсада, (H2) гипотезани (H1) гипотезага таккослаганда иктисодий усишга тадбиркорлик-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 4(140)

4-жадвал. 2010-2020 йилларда ЯИМ усиш суръатига тадбиркорлик фаолияти

ва ишсизликнингтаъсири

3-жадвал. Инновацион иктисодий усишга таъсир этувчи омиллар уртасидаги бомиклик

натижалари

Predictor Coefficient Estimate Standard Error t-statistic p-value

Constant во 3.702 12.278 0.302 0.767

I P1 0.298 0.147 2.03 0.058

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

HC P2 0.577 0.1 5.76 0.001

DE P3 0.083 0.06 1.378 0.186

Exp P4 0.067 0.153 0.436 0.668

Йил ЯИМ усиш суръати ЯИМ таркибида тадбиркорлик улушининг усиш суръати Ишсизлик даражасининг ошиши

2010 107,3 104,2 107,4

2011 107,8 102,6 100,3

2012 107,4 110,6 102,1

2013 107,6 111,3 100,0

2014 107,2 109,8 99,7

2015 107,4 109,4 98,5

2016 106,1 104,1 100,9

2017 104,5 119,4 95,9

2018 105,4 129,9 79,9

2019 105,8 138,1 109,7

2020 101,6 91,8 102,5

нинг х,иссаси экспортнинг х,иссасига караганда ботлик,лик даражаси кичик (p EI/d< pExp) (5-жадвал).

Малака, билимларнинг ошиши асосида инсон капитали иктисодий ривожланишга натижавий таъсир этади. Ишсизликни бартараф этиш учун уз-узини банд этувчиларга имкониятлар кен-гайтирилиши ижобий самара беради. Уз-узини банд килишнинг улуши ортиши тадбиркорлик фаолиятини кенгайтиради. Ах,олининг таълим билан камраб олинганлик даражаси ах,олининг уз-узини бандлигини таъминлашига, тадбиркорлик кобилиятларини шакллантиришига ва иктисодий усишга интенсив таъсир курсатади. Маълумотлилик даражаси юкори булган тад-биркорнинг фирма фаолиятини ривожлантириш потенциали юкори булади.

Хулоса ва таклифлар. Урганилган даврда иктисодий усишга экспорт х,ажмининг усиш суръати юк,ори таъсир курсатган. Келгуси даврда иктисодий усишга инновацион омилларнинг таъсири ошиб боради, яъни иктисодий усишга ноиктисодий омилларнинг таъсири кенгаяди. Бунда инсон капитали сифатининг ошиши сама-рали бандликнинг ошишига олиб келади. Нати-

жада мамлакатда самарали бандликни оши-риш х,амда эркаклар ва хотин-кизларни муно-сиб иш билан таъминлаш асосида баркарор ва умумкамровли иктисодий усиш юзага келади. Кобилият муносиб мех,нат томон кучади. Замо-навий мех,нат бозорида урта ва юкори малакага эга кадрларга талаб ошиб боради.

Юк,оридаги инновацион ик,тисодий усиш омил-ларининг ЯИМ усиш суръатига таъсири нати-жасига кура мех,нат ресурслари бандлиги ва баркарор инклюзив иктисодий усишни таъмин-лашда куйидагиларни амалга ошириш лозим:

1. Хизмат курсатиш ва фан сиFимкорлиги юкори булган сох,алардаги бандлик турла-рида мех,нат унумдорлигини оширишни янада кенгайтириш. Мех,нат унумдорлиги инклюзив ва баркарор ривожланишга ижобий таъсир курсатади.

2. Ижтимоий х,имоясиз иш билан бандлик ва хавфли мех,натда бандлик салмоFини камайти-ришда 4-саноат эволюцияси ютукларидан фойда-ланиш. Инклюзив ривожланишга камбатал ишчи-ларнинг салмоFи тескари таъсир курсатди. Сама-расиз иш билан бандларни самарали иш билан

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 4(140)

5-жадвал. ЯИМнинг усиши тадбиркорлик фаолияти ва ишсизлик даражасига бо^ик,лиги буйича

регрессия тенгламаси натижалари

Predictor Coefficient Estimate Standard Error t-statistic p-value

Constant во 6.73 4.45 1.51 0.15

ЯИМ таркибида тадбиркорлик улушининг усиш суръати^/d) Р1 0.1 0 -0.8 0.43

Ишсизлик даражасининг ошиши (UPL) Р2 0.9 0.05 17.08 0.1

бандликка утказишни талаб этади. КамбаFал ишчилар мех,нат унумдорлиги эвазига шакллан-ган даромадларидан сезиларли даражада фойда олишлари зарур.

3. Эмиграция муносабатларидаги юзага келаётган номутаносибликларни тартиблашнинг х,ук,ук,ий воситаларини такомиллаштириш. Сама-рали бандликни миграция окими юкори булганда прогноз килиш кийин х,исобланади. Шунинг учун,

бир неча сценарияларда, жумладан, соф миграци-янинг нолга тенг булиши ёки хорижий пул тушум-лари окимининг доимий булганда прогноз ишлаб чикиш макбул саналади.

4. Баркарор ривожланишнинг экологик ком-понентига эътибор каратиш ва юкори ах,оли бандликка эга булган анъанавий кишлок хужалигини субсидиялаш ва молия бозори активларини жалб этиш асосида кайта саноатлаштириш лозим.

OoMfla.naHM.nraH aga6MeT pyM^aTM:

1. Y36eKUCTOH Pecny6.MKacM Ba3Mp.ap Max,KaMacuHuiHr 2018 Mum 20 oKTfl6pAam "2030 ium-ra^a 6ynraH gaBpga 6apKapop puBoxnaHum cox,acugaru mumum MaKcag Ba Ba3u$a.napHM aMa.ra owupuw 4opa-Tafl6up.apu TyFpucuAa"m 841-coh Kapopu. - https://lex.uz/docs/4013356

2. CagbiKoB A.M. HoBaa crpaTerufl pa3BUTUfl y36eKucraHa. - TamKeHT, «y36eKucraH», 2019, 536 c.

3. To.aMeToBa 3.A. Mex,HaT uKTucogueTu Ba coцмo.пorмflcм. -T.: "OaH Ba TexHo.orua", 2017 i., 400 6.

4. RumanaBukht& Richard Heeks. Defining, Conceptualising and Measuring the Digital Economy. 2017. Paper No. 68.

5. Mark Graham. Digital labour and development: impacts of global digital labour platforms and the gig economy on worker livelihoods. 2017, Vol. 23(2) 135-162.

6. Farrokh Emami-Langroodi. Schumpeter's Theory of Economic Development: A Study of the Creative Destruction and Entrepreneurship Effects on the Economic Growth. 2017.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 4(140)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.