Научная статья на тему 'ИДЕЙНОЕ ВЛИЯНИЯ ДЖАДИДИЗМА В ПРОЦЕССИИ РАЗВИТИИ СОЦИАЛЬНО - КУЛЬТУРНОЙ ЖИЗНИ И ФОРМИРОВАНИЕ НАЦИОНАЛЬНОЙ САМОСОЗНАНИЕ В НЕЗАВИСИМОМ ТАДЖИКИСТАНЕ'

ИДЕЙНОЕ ВЛИЯНИЯ ДЖАДИДИЗМА В ПРОЦЕССИИ РАЗВИТИИ СОЦИАЛЬНО - КУЛЬТУРНОЙ ЖИЗНИ И ФОРМИРОВАНИЕ НАЦИОНАЛЬНОЙ САМОСОЗНАНИЕ В НЕЗАВИСИМОМ ТАДЖИКИСТАНЕ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
48
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЖАДИДИЯ / НЕЗАВИСИМОСТЬ / НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОПОЗНАНИЕ / СОЦИАЛЬНО-ПОЛИТИЧЕСКАЯ ЖИЗНЬ / РЕФОРМА / ПРОФЕССИЯ / ШКОЛА / ПРОСВЕШЕНИЕ / СВОБОДОЛЮБИЕ / ГУМАНИЗМ

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Джураев Комрон

В данной стате автор на основе идейное влияния джадидизма в процессии развитии социально - культурной жизни и формирование национальной самосознание в независимом Таджикистане. Наоборот, с самого начало его единственная цель заключалось в обучении грамотности и приобретении специальности населениям. Потому что джадиди после ознакомления с научно-техническими достижениями развитых стран резюмировали, что их достижения им удавались именно благодаря правильному осуществлению процесса учебы в школах и медрессах. Поэтому, хотя до приобретения независимости большинство востоковедов и исследователей неправильно оценили джадидизма, его рассматривали в рамках советской идеологии как буржуазное, националистическое и реакционное движение. Однако независимость и укрепление национального самопознания разбили эту форму и подготовили благоприятные условия для социологов, литературоведов и исследователей этой исторической эпохи для того, чтобы они оценили объективно исторических событий и представили сущность их воззрений сегодняшним и будущим поколениям. С этой точки зрения, исследования, анализы и сравнение исследовательских работ показывают, что джадидизм является продолжением просветительства, цель джадидов заключается в развитии общества, избавлении народа от суеверия и фанатизма. Поэтому, джадидия имеет просветительское свойство и является пропагандистом передовых идей и формирующим национального самопознания.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IDEOLOGICAL INFLUENCE OF JADIDIZM IN THE PROCESS OF THE DEVELOPMENT OF SOCIAL AND CULTURAL LIFE AND THE FORMATION OF THE NATIONAL IDENTITY IN THE INDEPENDENT TAJIKISTAN

A Study of attitudes about the study of jadidism in contemporary social science suggests that jadidism had the tendency to conservatism on the contrary, From the very beginning its sole purpose was to teach literacy and the obtaining of specialty of population.Вecause jadids after introducing with the scientific and technological achievements of developed countries concluded that their achievement they managed it for thanks to the correct implementation of the learning process in schools and madrasa. Тherefore although before independence the majority of orientalists and researchers misjudged of jadidism, its considered within the framework of Soviet ideology as a bourgeois nationalists and reactionary movement. However the independence and strengthening of national self-awareness broke this from and have prepared favorable conditions for literary scholars and objectively the historical events and presented the essence of their views of today s and future generations. From this point of view ,research analysis and comparison of research works show that jadidism is educational property and was an advocate ideas and shaping national self-awareness.

Текст научной работы на тему «ИДЕЙНОЕ ВЛИЯНИЯ ДЖАДИДИЗМА В ПРОЦЕССИИ РАЗВИТИИ СОЦИАЛЬНО - КУЛЬТУРНОЙ ЖИЗНИ И ФОРМИРОВАНИЕ НАЦИОНАЛЬНОЙ САМОСОЗНАНИЕ В НЕЗАВИСИМОМ ТАДЖИКИСТАНЕ»

ОПИСАНИЕ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ ТАДЖИКСКОГО И ТУРКМЕНСКОГО НАРОДОВ В ПРОЦЕССЕ МЕЖТАДЖИКСКИЕ ПЕРЕГОВОРЫ В АШХАБАДЕ

Отношение Таджикистана и Туркменистана является не только одной из важных проблем двусторонних отношений между двумя странами, но и одним из основных факторов безопасности и стабильности в регионе. Одним из важных отношения между Республика Таджикистан и Туркменистан считается, проведение межтаджикские переговоры в Ашхабаде. Вопрос о проведении предстоящих межтаджикских переговоров в Ашхабаде впервые был поднят еще в июле 1995 года во время пребывания Лидер Нации, Президента Республики Таджикистан Эмомали Рахмонова с рабочим визитом в Туркменистане. В этот день Президента Республики Таджикистан по пути из Тегерана в Душанбе остановился с кратким визитом в туркменской столице. Также, 31 августа 1995 г. в Душанбе состоялись таджикско-туркменские переговоры в рамках двусторонних рабочих консультаций, договоренность о регулярном проведении которых была достигнута во время июльского визита в Ашхабад Президента Таджикистана Эмомали Рахмонова. Туркменскую сторону на переговорах представлял заместитель председателя Кабинета министров, министр иностранных дел Туркменистана Б. О. Шихмурадов. Важное место в переговорах с Президентом Эмомали Рахмоновым заняли вопросы, касающиеся межтаджикского урегулирования и участия в этом процессе Туркменистана. Таджикская сторона подтвердила свои принципиальные намерения провести раунд межтаджикских переговоров в Ашхабаде.

Ключые слово:Республика Таджикистан, переговоры, Вена, беженцы, двусторонних отношений, Эмомали Рахмон, Сапармурат Ниязов, Душанбе, Ашхабад, установлении мира.

DESCRIPTION OF THE RELATIONSHIP BETWEEN THE TAJIK AND TURKMEN PEOPLES IN THE PROCESS OF INTER-TAJIK TALKS IN ASHGABAT

The relationship of Tajikistan and Turkmenistan is not only one of the important problems of bilateral relations between the two countries, but also one of the main factors of security and stability in the region. One of the important relations between the Republic of Tajikistan and Turkmenistan is considered to be the inter-Tajik talks in Ashgabat. The question of holding the upcoming inter-Tajik talks in Ashgabat was first raised in July 1995 during the visit of the Leader of the Nation, President of the Republic of Tajikistan Emomali Rakhmonov, on a working visit to Turkmenistan. On this day, the President of the Republic of Tajikistan, on the way from Tehran to Dushanbe, stopped with a short visit to the Turkmen capital. Also, on August 31, 1995, Tajik-Turkmen negotiations took place in Dushanbe within the framework of bilateral working consultations, an agreement on the regular holding of which was reached during the July visit of President of Tajikistan Emomali Rakhmonov to Ashgabat. The Turkmen side at the talks was represented by Deputy Chairman of the Cabinet of Ministers, Minister of Foreign Affairs of Turkmenistan B. O. Shikhmuradov. An important place in the negotiations with President Emomali Rakhmonov was taken up by issues relating to the inter-Tajik settlement and the participation of Turkmenistan in this process. The Tajik side confirmed its principal intentions to hold a round of inter-Tajik talks in Ashgabat.

Key words: Republic of Tajikistan, negotiations, Vienna, refugees, bilateral relations, Emomali Rakhmon, Saparmurat Niyazov, Dushanbe, Ashkhabad, establishing peace.

Сведения об авторе:

Бахтовари Нурали - аспирант кафедры новой и новейшей истории зарубежных стран исторического факультета, Таджикский национальный университет E-mail: bakhtovari nurali@mail ru. Телефон: (+992) 919030919

About the author:

Bakhtovari Nurali - student, department of new and modern history offoreign countries, faculty of history, Tajik National University E-mail: Bakhtovari Nurali@mail ru. Те1: (+992) 919 030919 Postgraduate.

УДК 1+008 (575.3) ТАЪСИРИ ГОЯ^ОИ ЧДДИДИЯ ДАР РАВАНДИ РУШДИ ХДЁТИ ИЧТИМОЙ - ФАР^АНГЙ ВА ТАШАККУЛИ Х,УВИЯТИ МИЛЛЙ ДАР ТОЧИКИСГОНИ СО^ИБИСТЩЛОЛ

Чураев К.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Мустакилияти маънавй аз сатхи маърифатнокй, дарачаи аз худкунии касбият, ташаккул ва тахкими донишхои илмй: сиёсй, хукукй, фархангй ва иктисодии ахолй вобастагии амик дорад ва дар ин замина ба низом дароварда мешавад.Бинобар ин, бе муваффак шудан ба мустакилияти

мaънaвй, яъне бе мaъpифaтнoкшaвии oммa нaмeтaвoн бa пeшpaфти чaмъият, бapoи pym,n,y нумуи coxaxoи дигapи xaëтбaзши он: шёш, ичтимой вa иктжодй шapaфëб гaшт. Aз ин py, мycтaкилияти мaънaвй омили acocии тaшaккyлëбии тaфaккypи шaxc дap pyxияи xyдoгoxй, :m^ox,rn миллй вa нишон дoдaни poxxoи acocии apчгyзopй бa apзишxoи фapxaнгй мeбoшaд. Aз ин мaвкeъ мaopифпapвapoни точик бо бapнoмapeзии xyд пеш aз xaмa нaзди xyд мaкcaд вa вaзифa гyзoштaнд, ки муагакилияти мaънaвии axoлии aмopaти Бyxopopo тaшaккyлy тaxким ëбaд, дap нaкшaxoи тaълимии мaктaбy мaдopиc бapoбapи илмхои динй илмхои дунявй ra^arç дoдa шaвaнд, мapдyм бocaвoд вa xyдoгox гapдaнд.

Aммo aз мyтoлиa вa тaxкики capчaшмaвy мaъxaзxo мaълyм мeгapдaд, ки дap нимaи дуюми acpи XIX aз caбaби дypypcт бa низом нaдapoвapдaни вoxидxoи coxтopии идopaкyнaндaи aмopaт вa вoбacтa бa caтxи мaъpифaтнoкй, тaxaccyc, кобилият бa нaзap нaгиpифтaни чoбaчoкyнии aмaлдopoни дapбop вa aз тapaфи онко pиoя нaгaштaни мeъëpxoи aдoлaти ичтимой зимни xaлли мacъaлa вa бapoвapдaни rçapop, бa тaлaбoт чaвoбгy нaбyдaни paвaнди тaълимy тaдpиc дap мaдpacaxo, монеъ шyдaни pyxoниëн бapoи тaъcиcи мaктaбxoи ycyли шв, caвoднoк вa cox^^có кapдaни axoлй, тaъcиcи pyзнoмaвy мaчaллaxo бо зaбoни точикй вa бо ин вacилa oгox кapдaни мapдyм aз дacгoвapдxoи илмй, фapxaнгй, тexникии кишвapxoи пeшpaфтa вa пoбaнди шyypи тaклидй нио, дoштaни мaфкypaи axoлй вa Faйpa низоми фapxaнгии aмaopaти Бyxopo мycтaкилияти xyдpo aз дacт дoдa, бa як гyшaи тиpaю тop вa oлyдa бо мyнocибaтxoи фeoдaлй py бa py шyдaacт. Бинoбap ин, вaзъи мaвчyдa имкон нaдoд, ки дap aмopaт истиклолияти cиëcй, ичтимой вa иктжодй ycтyвop гapдaд.

Aз ин мaвкeъ capoмaди paвияи мaopифпapвapй дap Оcиëи Мapкaзй Ax^a^iM Дониш poxxoи иcлoxи мacъaлaxoи бappacишyдapo дap acapxoи apзишмaнди xyд нишон дод^ муктакид буд, ки бapoи pacидaн бa истиклолияти cиëcй вa ичтимой бояд тaxкypcии acocй, мycтaкилияти мaънaвй дap кишвap пoбapчo бoшaд. Ин тaмoюлгиpии aндeшaxoи пeшкaдaмoнaи мaopифпapвappo xaмacpoни y Сaвдo, Шoxин, Хaйpaт, Вoзex, Aчзй, Acиpй вa минбaъд мaopифпapвapoни нacли дуюм Мунзим, Aйнй, М^зо Сиpoч, Хaмдй, Мexpй пaйpaвй кapдa, минбaъд вoбacтa бa тaлaбoти мapxилaи тaъpиxй тaкмил дoдaнд. Яъне, arap aз як тapaф, бapoи пешник,оди aкидaxoи пeшк;aдaмoнa чиxaти pacидaн бa истиклолияти мaънaвй вaзъи фapxaнгии кишвap зaминaгyзopй кapдa бoшaд, nac, aз тapaфи дигap, нaтичaи caфapxoи мaopифпapвapoн бa кишвapxoи xopич вa тaaccypoти бapдoштa гз caфapxo caмти дж^и тaмoюлгиpии aндeшaxoи paвшaнфикpoн мeбoшaд. Мacaлaн, чй тaвpe aз тaълифoти мaopифпapвapoн мaълyм мeгapдaд тaйи caфapxo тaвaччyxи onxopo acocaн, тapзи бyнëди шaxpxo вa фapxaнги шaxpдopй, тaшкили бoFy гyлгaштxo, тaшкили ЧOЙxoи rarapoxarä вa фapoFaтй, тaъcиcи бeмopxoнaxo вa бушо^ои тиббй, вaзъи тaшxиc вa paвндaи дaвoбaxшии бeмopoн, ycyлxoи oбëpикyнии киштзopxo, пapвapиши aнвoъи зиëpaт, бyнëди мaFOзaxo вa pиoя кapдaни фapxaнги xap4ny фypyш, мувофики тaлaбoги зaмoн бa pox мoндaни paвaнди тaълим вa Faйpa, ки п^уз низ дap чoмeaxoи coxибиcтиклoл, aз чyмлa Точикистон aз мacъaлaxoи кaлидй мeбoшaнд чaлб нaмyдa буд. Бa ин xomp, он^о дap aмopaти Бyxopo чунин икд,oмxopo aмaлй кapдaнй шyдa, мyвaффaк шyдaн бa мycтaкилияти мaънaвиpo бa миëн мeгyзopaнд.

Aз ин py, дap кaдaми aввaл бapoи мyшaxxac нишон дoдaни caxми paвшaнфикpoн дap тaшaккyли xyдшинocй вa тaxкими aндeшaи миллии мapдyми точик, тaFЙиp дoдaни вaзъи ичтимоию cиëcии кишвap мебояд бa як кдзияи тaъpиxй тaвaччyx дод, ки мaвчyдияти точик xaмчyн мapдyми бумй вa дopoи фapxaнгy aнъaнoти бocтoнй бapoи пaнтypкиcтoни он aйëм, ки нияти бyнëди дaвлaти ягoнaи «Typ^CTora бyзypг» - po дoштaнд, caдди pox мешуд. Aз ин py, ин тoифa тaxpифи тaъpиx нaмyдa, ибpoз мeнaмyдaнд, ки «Оcиëи Миëнa Тypкиcтoн acт, вaтaни тypкxocт вa xeч xaлкe бо номи точик ин чо табуну нест».[1, c.153] Холо он ки як caйëxи мaчopй, ки бо номи Вoмбepй бa xaйcи зaбoншинoc чиxaти тaшxиc кapдaни нaздикии зaбoни мaчopй бa зaбoни xoнoти Одаи Миëнa дap нимaи дуюми acpи XIX бa Бyxopo caфap кapдaacт, зимни мyaйян кapдaни xaйaти axoлии ин capзaмин дap китоби xeш "Caëxa™ дapвeши дypyFин дap xoro™ Оcиëи Мшт" фикpи бeдaлeли болото paд кapдa, мeнaвиcaд, ки "ин мapдyми бумй дap тaмoми Одаи Миëнa зишдaгй мeкyнaнд, aммo дap xeч чо aдaдaшoн бaпoи Бyxopo нaмepacaд. Ba тaнxo дap xaмин чocт, ки мeтaвoнaнд ниcбaт бa вaтaни acлии xyд, яъне "Хypocoн" бо кaмoли Fypyp идaoи xynpo бap кypcй биншoнaнд. Чунин roxop мeкyнaнд, ки capxaдoти он^о aз як тapaф, бa Хyтaн вa Чин, aз caмти мapFиб бa дapëи Хaзap, aз тapaфи чaнyб бa Хpндycтoн мyттacил acт. Aммo чои тaaccyф acт, ки ин мил^ти тaъpиxaн кaдим вa зиндaгoнии пypифтиxopи coбик дoштa, дap ник.оят тaбoxy фacoд шyдaacт. Бинoбap onxopo мapдyми кaдими Оcиë фapз кунем, якинaн xyвaйдo мeшaвaд, ки ин мapдyм дap acpxoи гyзaштa вaзъияти биcëp Faмнoкepo aз cap гyзapoнидaaнд" [2,c.360]

Ё xyд Н.Хaникoв, ки яке aз шaxcиятxoи мaъpyф вa шинoxтa дap омузиш вa тaxкики пaxлyxoи чyдoгoнaи xaëти мapдyмoни aмopaти Бyxopo мeбoшaд, дap китоби apзишмaнди xyд "Тaвcифи xoнигapии Бyxopo" чиxaти тacдики фикp чунин мaълyмoти мyътaмaд мeдиxaд, ки coкинoни тaxчoии шaxp точикон мeбoшaнд. Кaй бa ин чо oмaдaни он^о мaълyм нест. Aммo мувофики

дaлeлxoe, ки дap acocи тaкя бa китоби Нapшaxй зикpaшoнpo чоиз мебишд вaкги oмaдaни он^о aз Fapб бa ин capзaмин, яъне водии Зapaфшoн як мapзи нообод вa кaмишзop бyдaacт. Точикон, ки мapдyми кopдидa вa дap мexнaт тaчpибaи кoфидoштa бyдaнд, aввaлин мapoтибa бa кopкapд, обод кapдaни aтpoфи coxnn, бyшëди 6ofx,o пapдoxтa, дap муда^ти мaдид ин чoйpo бa як гyлзop мyбaддaл кapдaнд. Бинoбap эшон токмони мукими Бyxopo мeбoшaнд. Лек он мapдyм бо вучуди дap фocилaи ^apKxo зepи фишopy тaъкиби aчнaбиëн мoндaн capзaмини xyдpo тapк нaкapдa, шaxppo xaмчyш як мapкaзи илмй-фapxaнгй вa тaмaддyни Faнии xyA обод нигox дoштaнд.

Aз ин py, нaзap бa дигap шaxpxoи Оcиëи Миëнa дap Бyxopo шyмopaи он^о xeлe зиëд мeбoшaд. ШyFли acocии он^о тичopaт бyдa, aммo зaвки дap чaнгx,o иштиpoк кapдaнpo нaдoштaнд. Aз мapдyмoни дигap бо caбypй, нapмдилй, opoмтaбиaтй вa тaxaммyлпaзиpй фapк мeкapдaнд. Хиcлaти бaди инто^о бoшaд дap дypyF гyфтaн, бa cyxaни xyд вaфoдop нaбyдaн мeдидaнд. Симои зoxиpии зебо, кoмaти бaлaнд дoштa, paнги пycтaшoн caфeд, муй вa чaшмoнaшoн cиëx, aммo дap интиxoби либoc тaвaччyx бa дж^ мycyлмoнoн мeкapдaнд. Дap гyфтop, paфтop, мyшocибaт, xaëти xoнaвoдaгй, кдбул вa иззaти мexмoн нaзap бa узбещо дap бopaи он^о cyxaн гyфтaн зиëдтap acт. [3,c.53-56] Хaмзaмoн дap чои дигap Boмбepй мeнaвиcaд, ^'^opcxo ниcбaт бa тypкxo дap aфзaлияти мaънaвй xeлe боло мeиcтaнд, чунин axвoлpo мо дap Оcиëи Мдат xaм мyшoxидa кapдeм. Бyxopo aз он caбaб мexвapи тaмaддyни ocиëимиëнaгй гaшт, ки дap он чо aз зaмoнxoи ^дим точикон a^ap^ra кулли axoлиpo тaшкил мeдoдaнд вa инкишофи мaдaнияти тoиcлoмиpo дaвoм дод^ гapчaндe aз xoкимият мaxpyм шyдa бoшaнд xaм мaкoми мaъpифaткyшoнии xyApo ниcбaти xyкмpoнoн ичpo мeкapдaнд, дap дapбopи Бyxopo бо вучуди yзбaк бyдaни xoн вaзиpoни aввaл вa aмaлдopoни оли^ком тaнxo точик бyдaнд. Xairo дap xoнигapии yзбaкoни вaxшии Хeвa aмaли мexтap (миpзoи дaвлaтй)-po, яъне вaзифae, ки инкишофи axoлиpo тaлaб мeкapд тaнxo aз фopcxo тaъин мeшyдaнд". [4, c.318-319].Шapкшинocи мaъpyфи pyc A.Сeмëнoв бoшaд мaк;oм вa нуфузи тoчикoнpo миëни дигap мapдyмoни Оcиëи Миëнa чунин мyaйян кapдaacт: "Точикон бocaвoдтapин xaлки Оcиëи Мжш бyдa, чaнгчyй нaмeбoшaнд вa aз aввaл бapoи мaшFyлияти ocoиштa мувофик гaштaaнд. Точикон, ки aз тapaфи yзбaкoн бa итoaт дapoвapдa шyдa бyдaнд тaдpичaн бо мaъpифaтaшoн aз ин вaзъият xaлoc шyдa, xairo тaвoниcтaнд, ки FOлибиятpo бa дacт гиpaнд. Бо зaкoвaт вa a^e, ки бa он^о xoc буд rçap^ xaмaи вaзифaxoи мaк;oмoти бoлoиpo дap дaвлaт бa дacт oвapдaнд. Чунки он^о ниcбaт бa yзбaкxo aз чиxaти тaфaккyp вa инкишоф xeлe боло мeиcтoдaнд". [5,С.49] Бо бaxoи aмaлдopи pyc Скопин B.A. "Точикон aз aвлoдx,oи aз xaмa мaдaниятнoктapини Оcиëи Миëнa мeбoшaнд вa Бyxopo бо шyxpaти xyд чун мapкaзи иcлoм вa тaълимoти Мyxaммaд тaнxo aз он^о capфapoз acx". [6, c.38].

Хaмзaмoн дap paдифи мyxaккикoни xopичй дap чaвoб бa нaзapxoxии пaнтypкиcтoн Сaдpиддиш Aйнй xaмчyн му^^кики acил вa дoнишмaнди зaкитaбъ, яке aз фaъoлoни чунбиши чaдидия дap acocи capчaшмaxoвy мaъxaзx,oи мyътaмaд миллaти ^nn^an минтaк;a, coxибтaмaддyн бyдaни тoчикoнpo coбит нaмyдa, кoмëбиxoи илмиву фapxaнгиaшoнpo aз xaмлaxoи шaдиди дyшмaнoни миллaт пуштибонй нaмyдa, coли 1926 pиcoлaи «Нaмyнaи aдaбиëти точик^о тaълиф кapд вa бо ин acapи бaлaндпoяи xyд як чузъи тaмaддyни opиëй бyдaни тoчикoнpo coбит жмуд^ мapдyми точик вa фapxaнги бocтoниaшpo чoнниcopoнa дифоъ кapд. Бa вижв, дap capcyxaни шoxacapи мaзкyp шyчoaтмaндoнa вa бо дaлeл acocнoк мешмояд, ки «Aз бозе, ки вaкoиъpo тaъpиx ^ад мeкyнaд, то п^уз дap диëpи Мoвapoyннaxpy Тypкиcтoн чунон ки як ^вми мyaззaм бa номи точик ë ки тозик иcтик;oмaт дopaд, xaмчyнoн зaбoнy aдaбиëти эшон xaм pивoч ëфтa oмaдaacт».[7, c.7]

Бо тaъкиди дoнишмaнди точик A.Мaxмaдaминoв: «Бyзypгтapин дacтoвapди «Нaмyнaи aдaбиëти точик>>, ин acт, ки Сaдpиддин Aйнй бо дaлeлxoи paднoпaзиpи aдaбивy фapxaнгй пиндошт^ои бепояи пaнтypкиcтoнy xaмпeшaгoни oнoнpo фош кapд, яке aз кyxaнтapин мapдyми Ocnën Миëнa бyдaни тoчикoнpo кoмилaн coбит rapA^, c.8].

„Hnrap xидмaти apзишмaнд вa мoндaгopи Сaдpиддин Aйнй xaмчyн як нaмoяндaи coxибcaликaи нacли дуюми мaopифпapвapй ин aлopaFми a^Aaxon бепоя вa бeдaлeли нoдидaгиpoни apзишxoи илмиву фapxaнгии миллaти точик нaвиштaни мaкoлaи «Мaънии кaлимaи точик>> мeбoшaд. Дap мaкoлaи мaзкyp зимни омузиши мaъxaзx,o вa capчaшмaxoи мyътaмaд, aз чyмлa лyFaтнoмaxo бapoмaд вa чои кopфapмyдaшyдaи мaфxyмpo шapxy тaвзex мeдиxaд. Бa вижa, шapxи дap «FиëcyллyFOт»-и Мyxaммaд Fиëcиддини Мycтaфooбoдй вa «Бypxoни котеъ>>-и Мyxaммaдxycaйн Бypxoн ибни Хaлaфи Тaбpeзй oмaдaи кaлимaи «точик^о бa мaънoи «aвлoди apaб, ки дap Aчaм бyзypг шyдa бoшaд вa aкcapи он^о caвдoгap бoшaнд, лш,озо aз «точик>> roxo caвдoгap мypoд acт», инчунин тaвзexи дap «Koмyc-yл-aъмoл>-и Шaмcиддини Сомй дapчëфтapo дoиp бa он, ки точик дap acл номи як к;aвмecт aз гypкx,o, дap зaмoни xoзиpa ин ном бa як тoифaи axoлии эpoниacли Ocnën Миëнa, ки бо зaбoни фopcй гaп мeзaнaнд, дoдa шyдaacт paд кapдa, добот мeнaмoяд, ки шaкли acocm кaлимa «точик>> бyдa, мyFyлxo вa гypкxoи ^nn^ ин кaлимapo гyфтa нaтaвoниcтa, бa тaбдил кapдaни xapфи «ч>> бо «з>> «тозик>> гyфтaнд. [9, c.414-439]

Xaмзaмoн дap мaк;oлaи мaзкyp ycтoд Añm бapoи тacдики фикp aз нутки Силин, ки дap шaби ^були иштиpoккyнaндaгoни дaxpyзaи caнъaти точик дap Кpeмд ll мoxи aпpeли шли 1941 иpoa кapдaacт, иктибoc oвapдa, зикp мeнaмoяд, ки ««anK^m «точих»^, ки мaнcyб бa «точ>> acr, бa ин xanrç.бa cифaти як нoми ифтиxopй дoдaaнд».

Ё xy. тибки тacнифoти ycтoд Ca.npMnn^ Aйнй "...кaдимaи "точй" бa xap чизe, ки бa точ мaнcyб Ba бa вaй дaxлдop бoшaд, pocт мeoяд Ba xap кaдoми oн гyнa чизxopo мeфaxмoнaд (мacaлaн мapвopиди точй, ёкути точй, лaъли точй). Äммo вaк;тe xocтaнд, ки ин кaлимa "точ'-po бa як xanrçm фopcизaбoни бaдaндмaдaният иcми xoc кyнaнд, дap oxиpaш "к"-и иcмиpo xaмpox кapдa "точик" гyфтaнд" [10, c.60].

Бap зaмми мaк;oлaи фaвкyззикp дap дигap нигoштaxoи xyд Añm бa ин мacъaдa p^am aндoxтa, дap pyзнoмaи «Oвoзи точик>> 6o шми «Бa мyнocибaти эълoни Hy^yp^irc мyxтopи Тoчикиcтoн» (pyзнoмaи «Oвoзи точик>> 1915, 15 мapт) мeнигopaд: «Mo aз тaъpиxи кддим чaшм тaнxo axвoли бaъд aз иcлoмиятpo дap нaзap opeм, мeбинeм, ки 6a xap кopи мaдaнй гаштому pox6ap точи^н бyдaнд. Чyнoнчи: дap axди Сoмoниён aдaбиёт вa caнoeъ чй rça.apxo пeш paфтa вa pox6apora ин rapxo точи^н бyдaнд. Он имopaтxoи бyзypг, кyшкxoи фaлaкнaмo, aйвoнxoи кaйвoнбyлён вa 6ofxoh чaннaтнишoн, ки дap axди Сoмoниён дap Бyxopo бинo ёфтa буд, мyaccиcи xaмaи mnxo точи^н бyдaнд. Тaъcиpи ин мaдaният буд, ки чaxoнгиpи бyзypг Тeмypи кypaгoн 6o вучуди ин, ки ^кин тypк буд, «Тузуки тeмypй»>-po 6o точикй швишт. Сapoи xyдpo aз yлaмo вa yдaбoи точик зиннaт дoд, ^i^ax^ xaмaи имopaтxoи xyдpo 6a точикй caбт кyнoнд. Aбдyллoxoни Шaйбoнй, ки яте aз aвлoди yзбeкoн буд, шeъpxoи точикй нaвишт вa xaмчyнин Aбдyллoxoни yзбeк вa ax^m дapбopи y чй rça.ap, ки 6^oxom xaйpия coxтa бoшaнд, xaмaи кaтибaxoяшpo фopcй кapдaнд».

Бo нaзapдoшти тaъкидxoи бoлoй Сaдpиддин Aйнй дap нaвиштaxoи xyд aввaдaн миддaти ^.n^a вa coxибтaмaддyн бyдaни тoчикoнpo бapoи щели имpyзи точик вa чaxoниён иcбoт нaмyд. Сaxми oKxopo дap низoми фapxaнгoфapй, бунёд вa pyшди шaxpдopй, тaxaввyли шeъpy cyxaн, тaнзими низoми идopaи coxтopxoи гyнoгyни дaвлaтй вa Faйpa нишoн дoд. Сoниян, дap ин paдиф такт вa мaк;oми зaбoни тoчикиpo xaмчyн зaбoни ш^ину гyвopo вa pacмии дaвлaтдopй мyaccиp Xиcoбидa, 6o ин вacидa зaбoнpo oмиди acocии мaвчyдияти мидлaт шyмopидa, бapoи эxтиpoм дoштaни oн xaмчyн pyкни acocии фapxaнг 6a н^уз^н тaъкид мeнaмoяд, ки «Вoй 6ap xoли oн кace, ки 6a дунё зиндa aCTy зaбoн нaдopaд»>.[11, c.197]

Инчунин Сaдpиддин Aйнй зaбoнpo шинocнoмaи мидлaт шyмopидa, пoкизa хифз кapдaни oнpo вaзифaи aввaдиндapaчaи xap як шaxpвaнди кишвap мeдoнaд. Мухим мeшyмopaд, ки 6apom 6a^oH милит вa мycтaaxкaмгapдии зaбoни дaвлaтй чиxaти тapбияи нacли чaвoн китoбxo бoяд 6o зaбoни мидлй-точикй нaвиштa шaвaнд вa мидлaти coxибзaбoн pyзнoмaи xynpo дoштa бoшaд. Дap ин мaвpид низ 6a н^уз^н нигapиcтa мeнигopaд: «Xap к;aвмe, ки pyзнoмa нaдopaд, гуё ки зaбoн нaдopaд»>.

Xaмин тaвp, дap oн coлxo, ки aйёми тaкcимoти мидлй-худудй буд, 6a миён гyзoштaни чунин мacъaдaxoи pyзмappa, вoкeaн, xyд як к;axpaмoнии фидoкopoнaи Ca^mn.^ Aйнй вa дигap xaмшapикoнaшpo ифoдa мeнaмoяд. 3epo 6o вучуди тyxмaтxo, шикaнчaxo вa кио. 6a чoн ycтoд Сaдpиддин Aйнй вa xaммacлaкoнaш aз мacъaдaxoи мapбyт 6a миллит, xyдoгoxии мидлй, шинoxти милит, xимoяи apзишxoи идмиву фapxaнгии oн вa ичpo кapдaни pиcoлaти тaъpиxии фapзaндй дap нaзди Вaтaн дacт нaкaшидaнд вa нoвoбacтa aз вaзниниxoи 6a душ бopшyдa ycтyвopoнa дap Xимoяи мaнфaтиxoи тoчикoн пoфишopй нaмyдaнд.

Дap coлxoи минбaъдa низ фaъoлияти нaмoяндaгoни чунбиши чaдидия Сaдpиддин Añm, Xaмдй, Мунзим, Mиpзo Сиpoчи Xa^mw вa дигapoн фapoгиpи мaвзyъxoи миллй-тaъpиxй бyдa, acapxom иншoн aмyдaaшoн тaмoюли вaxдaтoфapинй дoштaнд. Тaxияи acapxo om. 6a зиндaгивy фaъoлияти фapзaнди дoнишмaнди точик Aбyaдй Ибни Синo, кaxpaмoни xanrçm точик Тeмypмaдик, My^a^aK, Лбумушим вaтaндycт бyдaни тoчикoнpo 6a чaxoниён мyappифй нaмyдaaнд. Сoли 1949 6o ибтикop вa чycтyчyxoи пaйвacтaи уагод CAprnAn^ Aйнй opoмгoxи capдaфтapи a.a6mërTC клaccики точик - A6ya6.yrao Py.a^ .ap .exam na^pynm Пaнчaкeнт бoзёфт мeгapдaд, ки ин aмaд низ .ap paвaнди xyдшинocии мидлии щели имpyзaи точик, Faнй нaмyдaни xompam тaъpиxии xap як шaxpвaнди кишвap шкши нaзappac дopaнд. nac as чyмxypии мyxтop вa мycтaкид экгон гapдидaни Тoчикиcтoн opзyю oмoли ycro. Äйнй вa xaмacpoнaш .ap чoдaи бocaвoд гapдидaни xanrçm точик чoмaи aмaд пушид.

Xaмин тaвp, 6a aндeшaи Ибни Myкaффeъ-якe a8 пeшвoёни чapaёни шуубия мapoмy мacлaки нaмoяндaгoни чунбиши чaдидия oн тaмoюлигиpиpo дoшт, ки xap кac вучуди xy.po фидoи идму a.a6 нaмoяд, .ap ивaз coxm6m тoчe мeгapдaд, ки .ap 6apo6apm xap coxибмaкoми дунёй бeниёз шyдa, .ap мукрбиди xap фaк;py фишopи мoддй чун кyx ycтyвop мeмoнaд вa 6a axa.e a8 тaнгдacтй шикoят нaмeкyнaд, зepo умуми мacoибy paнчxoи мoддиpo .ap кибoли лaззaтxoи идм 6a xeч чиз нaмeшyмapaд.

Нихоят, масъалахои асосие, ки баробари таъсиси мактаби усули савтия ва ворид кардани ислохот дар низоми таълиму тарбия чадидон ба онхо муваффак шуданд ва имруз мухимияти худро гум накардааст ин чалби духтарон ба мактаб, маърифтнокшавй, касбу хунаромузй, тарбияи кадрхои миллй дар кишвархои хорич, аз чумла Россия, Туркия ва Аврупо, рушди сохибкорй, тичорат ва низоми бонкй, танзими расму оинхо, хусусан кам кардани харочот дар гузаронидани чашну маросимхо ва гайра мебошанд. Аз ин ру, махз ин пахлугирии гояхои чадидия дар раванди рушди хаёти ичтимой фархангй ва сиёсии Точикистони сохибистиклол заминаи мусоид фарохам овард.

Зеро ворид кардани ислохот дар низоми таълиму тадрис имкон дод, ки барномахои таълимй тибки талаботи замон тахия карда шуда, фанхои омухташаванда ба стандарти байналмилалй чавобгу бошанд. Дар доираи накшаву барномахои таълимии амалкунанда ва вобаста ба хусусиятгирии синну соли талабагон китобхои дарсй, дастуру тавсияхои методй тахия ва нашр карда шаванд. Кадрхои тарбияшаванда бошанд дониши хубй тахассусй гирифта, мутобик ба тахассус ба кор таъмин карда шаванд. Чунки тачриба нишон дода буд, ки дар мадрасахо, дар муддати 10-15 сол толибилм ба омухтани илмхои динй вакт сарф карда, баъди фориг аз он танхо кобилияти кур-курона кироат карданро пайдо мекарду ба мазмун, шарху тавзехи матни хонда ва мафхумхои калидии он сарфахм намерафт.

Хулоса тахкики андешахо оид ба омузиш ва шинохти чадидия дар илми чомеашиносии муосир нишон дод, ки чадидия тамоюли кухнапарастй надошт. Балки аз давраи огози фаъолият хадафи ягонаашон босавод, сохибкасб кардани ахолй буд. Чунки онхо баъди шиносой аз пешрафтхои илмиву техникии кишвархои рушдкарда ба хулоса омада буданд, ки ин дастовардхо ба онхо махз аз дуруст ба рох мондани раванди таълим дар мактабу мадорис муяссар гаштааст. Бинобарин, харчанд то даврони истикдолият бештари шаркшиносону мухаккикон ба чадидия бахои гайривокей дода, онро дар доираи талаботи идеологияи шуравй хамчун чунбиши буржуазй, миллигарой, иртичой муаррифй кардаанд, аммо сохибистиклолй ва тахкими хуввияти миллй ин колабро шикаста, ба чомеашиносону адабиётшиносон ва мухаккикони ин мархилаи таърихй шароити созгор мухайё кард, ки ба вокеоти таърихй бахои вокей дода, чавхари андешахояшонро ба насли имрузу оянда дар доираи аслият пешниход намоянд.

Таъсири гояхои чадидия дар раванди рушди хаёти ичтимой-фархангй ва ташаккули хувияти миллй,дар точикистони сохибистикдол

АДАБИЁТ

1. Армениус Вомберй. А.В. Сайёхати дарвеши дуругин дар Осиёи Миёна. Монография / А.В.Вомбери. -Теурон: 1986. -529 с.

2. Ханыков Н. Х.Н.Описание Бухарского ханства.Учебника /Ханыков Н. -Москва:СПб, 1843.- 279 с.

3. А.Вамбери.ОчеркиСредней Азии.-учебник/ А.Вамбери.М.Мамонтов, 1868.-361c.

4. А.Семёнов. Средняя Азия. -монография /А.Семёнов.М.,1989.72с

5. В.И.Скопин. Средняя Азия и Индия.Учебник- В.И.Скопин./М.,1904. - С.38.

6. С.Айнй.Намунаи адабиёти точик./С.Айнй.Китоби илмй Душанбе:Адиб 2010.448с

7. МахмадаминовА.Адабиётшиносй ва худогохии миллй./Махмадам инов.А монография .Душанбе, Сино,1998. 211с

8. УбайдуллоевН.Андар шинохти точикон.Китоби сеюм.Душанбе, матбааи ДДОТ ба номи Садриддин Айнй. -/Убайдуллоев Н.С. 142с

9. АйнйС.Куллиёт.Ч,.9.Душанбе,Ирфон1969.-/АйнйСДушанбе,Ирфон-1969 -415с.

10. Р.Масов. И.Каландаров. Н.Каримов. Хакикати таърих. Ирфон/.1990 174С/Р.Масов. И.Каландаров. Н.Каримов.Ирфон/.1990-174с.

11. Айнй С.Намунаи адабиёти точик. Айнй С./Душанбе Адиб, 2010- 448с

ИДЕЙНОЕ ВЛИЯНИЯ ДЖАДИДИЗМА В ПРОЦЕССИИ РАЗВИТИИ СОЦИАЛЬНО - КУЛЬТУРНОЙ ЖИЗНИ И ФОРМИРОВАНИЕ НАЦИОНАЛЬНОЙ САМОСОЗНАНИЕ В НЕЗАВИСИМОМ ТАДЖИКИСТАНЕ

В данной стате автор на основе идейное влияния джадидизма в процессии развитии социально -культурной жизни и формирование национальной самосознание в независимом Таджикистане. Наоборот, с самого начало его единственная цель заключалось в обучении грамотности и приобретении специальности населениям. Потому что джадиди после ознакомления с научно-техническими достижениями развитых стран резюмировали, что их достижения им удавались именно благодаря правильному осуществлению процесса учебы в школах и медрессах. Поэтому, хотя до приобретения независимости большинство востоковедов и исследователей неправильно оценили джадидизма, его рассматривали в рамках советской идеологии как буржуазное, националистическое и реакционное движение. Однако независимость и укрепление национального самопознания разбили эту форму и подготовили благоприятные условия для социологов, литературоведов и исследователей этой исторической эпохи для того, чтобы они оценили объективно исторических событий и представили

сущность их воззрений сегодняшним и будущим поколениям. С этой точки зрения, исследования, анализы и сравнение исследовательских работ показывают, что джадидизм является продолжением просветительства, цель джадидов заключается в развитии общества, избавлении народа от суеверия и фанатизма. Поэтому, джадидия имеет просветительское свойство и является пропагандистом передовых идей и формирующим национального самопознания.

Ключевые слова: джадидия, независимость, национальное самопознание, социально-политическая жизнь, реформа, профессия, школа, просвешение, свободолюбие, гуманизм.

IDEOLOGICAL INFLUENCE OF JADIDIZM IN THE PROCESS OF THE DEVELOPMENT OF SOCIAL AND CULTURAL LIFE AND THE FORMATION OF THE NATIONAL IDENTITY IN THE INDEPENDENT TAJIKISTAN

A Study of attitudes about the study of jadidism in contemporary social science suggests that jadidism had the tendency to conservatism on the contrary, From the very beginning its sole purpose was to teach literacy and the obtaining of specialty of population.Вecause jadids after introducing with the scientific and technological achievements of developed countries concluded that their achievement they managed it for thanks to the correct implementation of the learning process in schools and madrasa.

Iherefore although before independence the majority of orientalists and researchers misjudged of jadidism, its considered within the framework ofSoviet ideology as a bourgeois nationalists and reactionary movement.

However the independence and strengthening of national self-awareness broke thisfrom and have prepared favorable conditions for literary scholars and objectively the historical events and presented the essence of their views of today s andfuture generations.

From this point of view research analysis and comparison of research works show that jadidism is educational property and was an advocate ideas and shaping national self-awareness.

Kewordjadidism, independence, national, self awareness the socio political, life reforfm, profession, school education, freedom humanism.

Сведения об авторе:

Джураев Комрон- соискателю кафедры философии Таджикского государственного педагогического университет им. С.Айни, соискатель кафедры филасофии. Тел.: (+992) 985.741289 E-mail: коmron90@mail.ru Адрес: Республика Таджикистан, г.Душанбе , ул.С.Майяковски, 69. /1

About the author:

Juraev Komron - doktoranti PhD kafedrai falsafa pedagogical University hamed after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 985741289E-mail:komron90@mail.ru 16, street S.mai, Duchanbe city, Republic of Tajikistan,

АФГАНИСТАН ВО ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКЕ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

Мирзоев С. Т.

Института изучения проблем стран Азии и Европы

Республика Узбекистан, в географическом отношении, единственная страна в регионе, которая граничит со всеми государствами Центральной Азии, то есть замыкает на себе важнейшие узлы для планирования возможной региональной интеграции. В условиях актуализации поиска новых стратегий развития страны, Узбекистан демонстрировал готовность к изменению действующей модели системы внешней политики. В связи с этим Узбекистан принял в феврале 2017 г. новую Стратегию развития страны на 2017-2021 гг., которая ориентирует внешнеполитическую деятельность республики на создание вокруг страны пояса безопасности, стабильности и добрососедства. Она определяет будущие цели и задачи внешней политики страны, по достижению, которых Узбекистан займет приемлемое своим национальным интересам место на региональной и международной арене.

Следует отметить, что сегодня наблюдается реальный прорыв во внешней политике Республики Узбекистан по снижению уровня противоречий между странами региона и страны вне региона. Ряд инициатив с узбекской стороны, являются наглядным свидетельством заметной активизации внешней политики Узбекистана в афганском направлении, который конкретными действиями подтверждает свою приверженность исходящих из основных принципов, закрепленных во внешнеполитической стратегии страны. Поэтому в ней Афганистан занимает особое место.

Фундаментальной основой в данном контексте является Послание Президента Республики Узбекистан Шавката Мирзиёева, где он подчеркнул, что «.. .Узбекистан будет оказывать всестороннее содействие в урегулировании афганской проблемы. Для нас главным остается конечный результат -начало мирных переговоров и достижение национального примирения». [13] Проводимая Узбекистаном открытая, конструктивная, взаимовыгодная внешняя политика с Афганистаном, имеет важное значение

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.