Научная статья на тему 'ВЗГЛЯД НА ПОЛИТИЧЕСКУЮ И НАУЧНУЮ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ АКАДЕМИКА БОБОЧОН ГАФУРОВА'

ВЗГЛЯД НА ПОЛИТИЧЕСКУЮ И НАУЧНУЮ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ АКАДЕМИКА БОБОЧОН ГАФУРОВА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
56
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКИ / ИСТОРИЯ / НАЦИЯ / САМОПОЗНАНИЕ / УЧЁНЫЙ / НАУКА / КНИГА / ИСТОРИК / ЖУРНАЛИСТ / ПОЛИТИКА / ПЕРЕВОД / СНОРОВКА / ПАСПОРТ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ниёзов Дилшод Махмадзарифович

Данная статья посвящена видному государственному деятелю, ученому- историку, академику, Герой Таджикистана, Б.Гафурову и его научному наследию, в частности знаменитому труда автора, “Таджики” и его роли в воспитания нравственных качеств личности молодежи. Также в статье рассматривается вклад Бободжана Гафурова в развитие исторической науки в Таджикистане во второй ХХ века.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ACADEMICIAN BOBOJON GAFUROV S VIEW TO THE POLITICAL AND SCIENTIFIC ACTIVITIES

This article is the discoverer of centure and shiness of centration dovoted to a prominent statesman, historian, academician, Hero of Tajikistan, B. Gafurov and his scientific heritage, in particular the famous work of the author, «Tajiks» and his role in the education of moral qualities of the personality of young people. The article also examines the contribution of Bobojon Gafurov to the development of historical science in Tajikistan in the second half of the twentieth century.

Текст научной работы на тему «ВЗГЛЯД НА ПОЛИТИЧЕСКУЮ И НАУЧНУЮ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ АКАДЕМИКА БОБОЧОН ГАФУРОВА»

Выдающийся таджикский учёный искусствовед Н.Х. Нурджанов посвятил свою монографию: «Театральная и музыкальная жизнь столицы государства Саманидов»этой важной теме, которая охватывает вторую половину XIXu первую половинуХХвв.

В данной статье, анализируется период развития народного искусства таджиков Бухары, с его лучшими исполнителями с точки зрения Н.Х. Нурджанова.

В статье освещается анализ и выводы Н.Х. Нурджанова по отдельным видам искусства танцовщиц, танцоров, певцов-мавригихонов, театра мысли и слова, театра масхарабозов, труппах музыкантов и кукольников, традиционного цирка, инструментальной и обрядовой музыке, артистическим труппам, придворному искусству и пиршествах.

Ключевые слова: Н.Х. Нурджанов, исследователь, таджики, Бухара, этнография, экспедиция, записи, культура, искусство, театр, музыка.

ELUCIDATION OF THE THEATRICAL AND MUSICAL LIFE OF BUKHARA IN THE WORKS OF DOCTOR OF ART STUDIES, PROFESSOR N.KH.NURJANOVA

This article considers the monograph of one of the most prominent scientist, doctor of Art Studies, Professor N.Kh. Nurjanov, who made a huge contribution to the development of the scientific principles of art studies' research in Tajikistan. The article is devoted to the ancient traditions of the performance arts of Tajiks in the capital of the Samanids, Bukhara, after thousands of years.

Prominent Tajik scholar of art studies N.Kh. Nurjanov devoted his monograph to this important topic: 'Theatrical and Musical Life of the Capital of the Samanid State', the ancient Tajik city - Bukhara, which covers the second halfof the 19th and the first halfof the 20th centuries.

This article tells about the period of development of the national artistic life and professional art of the Tajiks of Bukhara, about the best traditions of performance arts and about its influence as an ancient cultural center on other regions.

The article analyzes particular types of the art ofdancers, Mavrigikhon singers, the theater of thought and speech, the theater of maskharabozes (clowns, jesters), groups of musicians and puppeteers, the traditional circus, instrumental and ritual music, artistic groups, court art and feasts.

Keywords: N.Kh. Nurjanov, researcher, Tajiks, Bukhara, ethnography, expedition, records, culture, art, theater, music.

Сведение об авторе:

Раджабов Тоджиддин Холмуродович - Соискатель Института истории, археологии и этнографии им. Ахмади Дониша Национального академии наук Республики Таджикистана. Телефон: (+992) 930017540, E-mail- tojiddinrajabov11@gmail.com

About the autor:

Rajabov Tojiddin Kholmurodovich - applicant for the Institute of History, Archeology and Ethnography named after V. I. Akhmadi Donish of the National Academy of Sciences of Tajikistan. Phone: (+992) 930017540, E-mail- tojiddinrajabov11@gmail.com

ТДУ 9 (092)

НАЗАРЕ БА ФАЪОЛИЯТИ СИЁСЙ ВА ИЛМИИ АКАДЕМИК БОБОЧ,ОН ГАФУРОВ

Ниёзов Д.М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Олими барчасга, ходими намоёни сиёсй, рузноманигори варзида, аллома Бобочон Гафуров 31-уми декабри соли 1909 дар дехаи Исфисори шахри Хучанд чашм ба олами хасгй кушодаасг.

Кдоамхои нахусгини усгод Бобочон Гафуров ба арсаи таърих ба даврони баъд аз инкилоби Октябр росг меояд. Бобочон Гафуров дар лахзае ба майдони илму сиёсаг кадам гузошг ки халки точик дар бухрон ва фишори сахги сиёсиву фархангй ва икгисодй карор дошга буд. Чй гавре маълум асг, баъд аз галабаи инкилоби Окгябр дар Осиёи Миёна чараёнхои пангуркизму панисломизм пайдо шуданд, ки гаъсири манфии онхо ба халки точик расида буд ва махз бо гаъсири хамин чараёнхо дар гаксимоги соли 1924 манфиагхои халки точик ба инобаг гирифга нашуда, аз руйи кайди академик Рахим Масов дасг ба "габаргаксимкунй" заданд. Фарзандони фарзонаи миллаг ба мукобили чунин

бeaдoлaтиxo opoM нaиcгoдa бapoи х,ифзи милягу вaтaн мyбopизa мeбypдaнд, 6o ин ^aMa нитс^ нaкapдa фaъoлияти ин 4apaënxo дap co^o® cиюм вa бaъд a3 oн низ бa нaзap мepacид.

Фaъoлияти илмиву cиëcии ycгoд Б. Faфypoв a3 шл^ри 30-юм ofo3 гapдидa, мaзкyp шл^ри 19351956 дap вaзифaxoи ботанди х,избию дaвлaтй кopy фaъoлият мeкapдaнд. A3 чумло coлxoи 1944-1946 вaзифaи кагиби дуюм, 1946-1956 кагиби якуми Kyмитaи мapкaзии х,изби кoммyниcгии ЧШС Тoчикистoнpo бо yxaa дoштaнд, ки ин дap зaмoни Шypaвй бaлaндтapин возифш ^избию дaвлaтй Xиcoб мeëфт. Дap бapoбapи чунин вaзифaxoи пypмacъyли cиëcй Б. Faфypoв як ло^зо a3 кopxoи илм TaA^^o™ ^p штуд^ бо oмyзиш во пожу^иши мacъaлax,oи мyбpaми тaъpиxй во фaъoлияти oмyзгopи мaшFyл будонд. Сoлx,oи 1936-1938 Б. Faфypoв дap мокгаби кoммyниcгии зиpoaт(xoлo Дoнишгoxи aгpapии Тoчикистoн) a3 фонни иктиcoди cиëcй во 1939 1940 дap Иногитути довлоти пeдaгoгии

Стaлинoбoд бо нoми Г. Шeвчeнкo ^ra^a Дoнишгoxи довлоти oмyзгopии ^чи^агон бо нoми С. Arätf) a3 фонни тaъpиxи xaлкxoи ИЧШС дapc мeгyфтaнд.

Сoлxoи 1930-1940 мочмуи мaк;oлaxoи ycгoд "Моктоби тapбия","Дax шл во зони oзoдшyдa", "Myбopизa бо мyкoбили oдaтx,oи бoй-фeoдaлй ниcбaт бо зaнoн кyввaтнoк кapдa шовод" во дaxxoи дигap дap pyзнoмaвy мaчaлдaxoи дaвp бо 4on pacид, ки acocaн бо мaвзyxoи oмyзиши илми тaъpиxи xan^ точик бокшидо шудо будонд. Max3 6o тaлoшx,oи уагод coли 1937 KM XK (б) Тoчикистoн oид бо кyшoдaшaвии мокгаби дycoлa бapoи тaйëp шмудони мyxappиpoни pyзнoмaxoи нoxиявию мapкaзй rçapop кдбул шмуд. Бo тaшaббyc во poxбapии Б. Faфypoв Унвиpиcтeти довлоти Тoчикистoн ^oî^a Дoнишгoxи миллии Тoчикистoн, 1948), Aкaдeмияи илмxoи ЧШС Тoчикистoн (1951) во Дoнишкaдaи пoлитexникии Тoчикистoн (x^o Дoнишгoxи пoлитexникии Тoчикистoн бо томи М. Оcимй, 1956) бо фо^лият myp^ кapдaнд. 11-уми aпpeли шли 1941 Б. Faфypoв pиcoлaи темзо^и xyдpo дap мовзуи «Тaъpиxи мозхоби иcмoидия a3 ибтидoи acpи XIX to чонги якуми импepиaдиcгй» дифoъ шмудонд. Сoди 1947 китoби «Тaъpиxи мyxтacapи xan^ точик» - и уагод 6o зaбoни точикй, шях^ 1949, 1952, 1955 6o зaбoни pycй a3 4on бapoмaд, ки яте a3 бyзypгтapин дacгoвapдxoи илми вотшй бо xиcoб мepaфт. Олимoни cox^ тaъpиx бо oн бaxoи болонд дoдaнд во ин бoиcи oн гapдид, ки 25-уми фeвpaли coли 1952 Шypoи илмии Институт тaъpиxи AM ИЧШС дap acora ин toa^^o™ apзишмaнд бо Б.Faфypoв дapaчaи oлии идмй-дoктopи илмxoи тaъpиx дoдaнд.[5, c.180-181].

Уcгoд Сaдpиддин Aйнй нaшpи китoби «Тaъpиxи мyxтacapи xan^ точик» - po «бyзypгтapин XOдиcaи фapxaнги точиши» бо к;aлaм дoдaaнд [1, c.8].

Дap coлxoи 1956-1977 Б. Faфypoв возифои диpeктopи Иниститути шapк;шинocии Aкaдeмияи илмxoи ИЧШС-po 6op ухдо дoштaнд. ^aзoвaт кyнeд, ки здедо оз ду дaxcoлa poxбapи якe оз бyзypгтapин мapкaзи илмии ИЧШС, ки oлимoнy дoнишмaндoни чaxoни дap oн фaъoдият мeкapдaнд, кopи caxл шбуд. Яте a3 py^o^^ мyxимe, ки дap зaмoни poxбapи Инетитут будони Б. Faфypoв бо вукуъ пaйвacг, ин Koнгpeccи XXV бaйнaлxaлкии шapкшинocoн, ки a3 9 to 16 овгуаги coли 1960, дap шaxpи Mocквa 6o иштиpoки rçap^ 2 000 дoнишмaндoн, a3 бeш a3 60 мaмдaкaти чaxoн бapгyзop гapдидa, дap кopи oн 658 мaъpyзaxoи илмиpo шунидо мaвpиди мyxoкимa rçapop дoдaнд. Рoxбapи бeвocитaи Koнгpeccи XXV aкaдeмик Б. Faфypoв будонд. Б. Faфypoв дap Kompec^ XXIV (Mюнxeн, 1957), Koнгpeccи XXVI (^хли, 1964), Koнгpeccи XXIX (Пapиж, 1973), Koнгpeccи XXX (Mexикo 1976) бaйнaлxaлкии шapк;шинocoн oлимoни Шypaвиpo poxбapи шмуд^ дap кoнгpecxo мaъpyзaxo кapдaнд. Инчунин Б. Faфypoв дap aкcapи кoнфpeнcияxoи бaйнaлxaлкии ЮНЕСKО - Koнфpeнcияи бaйнaлxaдкй oид бо тaъpиx, бocгoншинocй во фapxaнги Оcиëи Mиëнa дap зaмoни Kyшoн (Дyшaнбe, 1968), Koнфpeнcияи бaйнaлxaлкй oид бо тaъpиxи пaxншaвии тaфaккypи чомъиятй дap Оcиëи Mapкaзй (Дexли, 1969), Симпoзиyми бaйнaлxaлкй oид бо caнъaти зaмoни тeмypиëн (Сaмapкaнд, 1969), Koнфpeнcияи бaйнaлxaдкй oид бо мyгoбикcoзии тaдкнкoтxoи бocгoншинocй (Koбyл, 1970), Сeминapи бaйнaлxaдкй oид бо тaъpиxи инкишoфи илм дap кишвapxoи Оcиëи Mapкaзй (Иcлoмoбoд, 1967) во Faйpaxo иштиpoк шмуд^ шккши фapoмyшнaшaвaндa гyзoштaacг[3, с.45-52].

Сoлxoи 1963-1965 acapи бушдии «Тaъpиxи xan^ точик» дap ce чилду шнч китoб a3 ^ниби AM ЧШС Тoчикиcгoн дap шaxpи Mocквa бо тобъ pacид, ки Б. Faфypoв дap тоълиф во нaшpи oн бeвocитa иштиpoк дoшт. Оcopи тaълифнaмyдaи Б.Faфypoв дap умум зиëдa a3 400 мaкoлaвy pиcoлa во acapxoи илмиву oммaвй, чун "Тoчикoн"(1972) , "Тaъpиxи мyxтacapи xan^ тoчик"(1947), "Kopи мo xa^ acr, душмон тopyмop xoxaA шуд"(1942), "Инк;илoби Октябp во xapaкaти милии oзoдиxoxй" (1967), "Иcкaндapи Мокдунй во Шapк" (1980) во Faйpaxopo дap 6op мeгиpaд.

Arap Кoнcгитyтcия ин шинocнoмaи Toчикиcтони cox,ибиcгиклoл бoшaд, nac китoби "Toчикoн" ин шинocнoмaи тaъpиxиe мeбoшaд, ки тaъpиxи миллaти caxибтaмaдцyни мopo дap cax^ax^ xyд нигаштд бa нacлxoи имрузаву oяндa вa чaxoниëн нишoн медихдд, ки aчдoдoни мo дap гyзaштa як миллaти coxибтaмaддyнy фapxaнгй, шaxpcoзy шaxpнишин, мyбopизy 4acyp, иxтиpoъкopy гозанда oлимy шoиp бyдaндy xacтaнд вa мopo бa пaйpaви acили orao бyдaн x,идoят мeкyнaд. Китoби "To^^rf' oинaepo мeмoнaд, ки тaъpиxи миллати тaъpиxoфapи точик дap oн иньих^ ëфтaacг. Б. Faфypoв бapoи навиштани шoxacapи "Toчикoн" зиëдa aз от coли умри xyдpo capф кapдa бyдaнд. Aлбaттa тaълифи чунин acapи бузургу тaк;циpcoз кopи caxлy ocoн набудд aз мyappиx мaxopaтy тax,кики мyкaмaлpo тaлaб мeкyнaд, ки чунин caбкy xycycHOT дap cимoи Б. Faфypoв бa нaзap мepacид. Чушнчй, Президенти кишвapaмoн, мyxтapaм Эмoмaлй Рax,мoн кдйд нaмyдaaнд: 'Тчишн вoкeaн шинocнoмaи миллaт acг. Ин шoxacapи бeзaвoл, ки caмapaи мexнaти cиcoлaи oлим acг, aз чумлаи тaдкикoти бунёдй вa фapoгиpaндaи пaxлyxoи Оcиëи Мapкaзй бa шyмop мepaвaд. Ин acap, бapxaк;, кигoби руимизии xap як мapди coxибмaъpифaти точик мeбoшaд вa бapoи xyдoгoxии миллй вa рушди тaфaккypи тaъpиxии мapдyми мo чун бoдy xaвo зapyp аст" [6, c.333].

"Toчикoн" 6o як мaxopaти бaлaнд нaвиштa шyдaacг вa xycycrara т8хлилй дoштa, acapи илми бунёдй мeбoшaд. Axpop Мyxтopoв дap бopaи caбки нaвишти кигoби "Toчикoн" кайд мeкyнaнд: ««Mya^^ нa тaнxo 6o як мaxopaти фавкутодда мaнзapaи дoмaнaдopи тaъpиxиpo нигoштaacг, инчунин xap як шхдву пaxлyxo, чараён вa чyзъиëгxoи oнpo бopикбинoнa вa 6o як тaфcилoти xaйpaтaнгeз тacвиp мeнaмoяд. Ин аст, ки пеши нaзapи мo нa тaнxo тapxи умумии тaъpиxи чaндинacpa чилвагдр мeшaвaд, бaлки пайкари зиндaи oн 6o тaмoми мypaккaбию мyxoлифaтxoяш apзи вучуд мекунад» [3, c.34]

Китoби "Toчикoн" coли 1972 бopи aввaл дap шaxpи Mocraa 6o зaбoни pycй 6o тeъдoди 1О ООО fíycxa нaшp шудд дap тaъpиxи xanw^ Оcиëи Миёнаву чaxoн як ищиюби фapxaнгиe бa вучуд oвapд, ки дap мyддaти кyтox диккати чaxoниëнpo бa xyд чалб мeнaмoяд. Дap натича шли 1977 aллaкaй 6o тaлaбy xoxиши мapдyми ^^н "Toчикoн" 6a зaбoни чoпoнй тарчума шуд. Сoли 1978 мapзи Оcиëpo убур кардд дap Лax,иcгoн 6o зaбoни пoлякй (5О ООО nycxa), coли 1984 6o зaбoни фopcй вa бaдътap 6o зaбoнxoи мyxтaлиф тарчумаву дacгpacи дycгдopoнaш гapдид. Дap coли 1983 opзye, ки Б. Faфypoв дap дил мeпapвapидaндy бapoи aмaлишaвии oн кушиш мeкapдaнд, бaъди фaвтaшoн чoмaи aмaл пушид, яъне чилди якуми ин шoxacap 6o зaбoни точикй зери т^рири Axpop Myxтopoв нaшp шуд. Чрлди дуюм бoшaд coли 1985 aз нaшp бapoмaд. Teъдoди xoнaндaгoни китoб вa киммати илмии oн тopaфт зиёд мешуд, ки инpo 6a инoбaт гирифтд дap дaвpaи истикдол coлxoи 1998, 2ОО8 вa 2О2О китoбpo бoзнaшp кapдaнд.

Нэми пyppaи acap «Точи^н. Taъpиxи кадимгарин, кддим, acpxoи миëнa вa дaвpaи нав» будд aз ду чилд, шaш фacл, биcтy як 6o6 вa шacгy нух, зepбoб ибopaт будд тaъpиxии xan^H тoчикpo aз зaмoнxoи кадимтарин тo coли 1917 дap бap мeгиpaд. "Toчикoн" китобе мeбoшaд, ки дap бopaи гузаштаи кддими мapдyми фopcy-тoчик, яъне аз зaмoни пaйдoиши opиëиxo мaълyмoт медихдд. Инчунин ддр бopaи aчцoдoни бapyмaндaмoн cyFдиxo, бoxтapиxo, xopaзмиxo, фapFOнaгиxo, caxonxo, ма^аге^, cyлoлaxoи X,axoмaнишихo, Aшкoниëнy ^гандан, Toxиpиëнy Сaффopиëн, Сoмoниëнy Fypиëн вд дигдр гyзaштaгoнaмoн мaълyмoти нoдиp дoдaacг.

Таърики башар ^ox дог, ки дар тули зиёда аз ду хaзop coл ба capи xaro^ тoчик чи мycибaтy бaдбaxтихoи гyшнoшyнид oмaдaдcг. Бopи ндкуст дар "T^raorf' мaвзyъхoи бaхcтaлaбe чун cкифхo, ca^Hxo, мacaгeтхo, кyшoниëн, xиëниëн, кидopиëн тахлили амик карда шудаву xyлocaи дурусти илмй бapoвapдa шудааст. Дар таълифи "Toчикoн" Б. Faфypoв наздик ба 2ООО аниктараш 19О4 тaxк;ик;oги мyaллифoни гyнoгyни дoxиливy xopичиpo иcгифoдa бурдаанд, ки аз oн 367 тоаш ба калами oлимoни xopичй ва 85 тоаш capчaшмaxoи нoдиpи таържй ба мoнaнди acapxoи Хepoдoт, Квинт Куртсий, Табарй, Гардезй, Берунй, Вocифй ва Faйpa мeбoшaнд, ки orno бoэътимoдтapин мaнбaъxoи oмyзиши таържи xanw® Шарк, мaxcycaн тoчикoн ба x^o6 мераванд. Хак ба чoниби шoиpи бузурги Пoкиcтoн Файз Axмaди Файз аст, ки баъд аз як шли вaфoти Б. Faфypoв xaнгoми зиёрати мaзopи ycгoд гуфтааст: "Ин фарзанди бузурги тoчик дар дал фдрзднди бузурги Шарк дст"[2, c.4-22].

Дар Паёми 26 декабри шли 2О19 ба Maчлиcи Олии Чyмxypии Toчикиcгoн Acocгyзopи cyлxy вaxдaти миллй - Пeшвoи миллат мyxтapaм Эмoмaли Рaxмoн ба гузаштаи пypифтиxopи миллaтaмoн ва китoби точишн тaвaччyx намуда чунин нyктapo ибpoз дoштaнд «Таърики пypифтиxopи xarn^

точик мактаби бузурги худшиносист ва мо вазифадорем, ки ба он арч гузорем, сахифахои дурахшони кахрамониву диловарии гузашттагони худро омузем ва онро хамчун асоси гояи ватандустиву садокат ба Ватан ташвик намоем». Дар идома Хукумати кишварро вазифадор гардониданд, ки бо максади омузиши амики таърихи пурифтихори халки точик шохасари академик Бобочон Еафуров, китоби "Точикон" аз хисоби Фонди захиравии Презденти Чумхурии Точикистон бо теъдоди 1,6 млн нусха чоп карда, то чашни 30 солагии Истиклоли давлатй ба хар як оилаи кишвар дастрас намоянд [2, с.7; 4, с.28].

Ин икдоми начибонаи Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат мухтарам Эмомали Рахмон боиси хурсандии хурду бузурги кишвар гардида, хирадмандиву илмдустии азалии Пешвои моро бори дигар исбот кард. Ёдовар мешавам, ки дар сиёсати пешгирифтаи сарвари давлатамон маориф дар мадди аввал карор дошта, Пешвои сохибхиради мо барои пешрафти маориф ва маънавиёти халкамон тамоми чорахои зарури ва судмандро андешида истодаанд. Барои ру овардани чавонон ба китобу китобхонй, омузиши забонхои хоричиву технологияи муосир дар кишварамон тамоми шароитхои зарурй аз тарафи Хукумати кишвар фарохам оварда шудааст хамзамон барои шавкманд гардонидани дустдорони илму китоб аз тарафи Президента мамлакат чорахои хавасмандгардони ба тарики озмунхои "Фуруги субхи доной", "Илм фуруги маърифат" ва гайрахо рохандозй шудааст. Мо чавонон бо чунин Пешвои окилу хирадмандамон мефахрему меболем.

Хулоса, аллома Бобочон Еафуров барои халку ватани худ хизматхои нотакрор намуда, бо шохасари худ "Точикон" дар таърихнависии точикон ва халкхои Шарк як тахаввулоти инкилобй ба вучуд оварда, ба мактабе асос гузоштаанд, ки тамоми муаррихони минбаъда пайрави мактаби таърихшиносии устод мебошанд. Бобочон Еафуров гузаштаи таърихии моро зинда карда, ба имрузиён мерос гузоштанду барои сохтани ояндаи миллат ба мо рох кушода бо осори гаронбахои худ имруз ояндаи миллатамонро рохнамои мекунанд.

АДАБИЁТ

1. Еафуров Б. Точикон. Таърихи ккадимтарин, кадим, асрхои миёна ва давраи нав. / БЕафуров -Душанбе: Нашриёти муосир, 2020.-945 с.

2. Еаффуров У. Бобочон Еафуров фарзанди фарзонаи миллат.-Еафуров: Матбааи нохияи Хучанд, 1998.-56с.

3. Мухторов А. Академик Бобочон Еафуров. / Мухторов -Душанбе: Ирфон, 1998.-184с.

4. Паёми Президенти Чумхурии Точикистон дар бораи самтхои асосии сиёсати дохилй ва хоричии чумхурй.- Душанбе, 2019.-47с.

5. Пирумшо Х. Бобочон Еафуров. / ХПирумшо -Душанбе: Матбааи ДДОТ ба номи С.Айнй. 2018.-251с

6. Рахмон Э. Чехрохои мондагор.-Душанбе: ЭР- граф, 2016.-364с.

ВЗГЛЯД НА ПОЛИТИЧЕСКУЮ И НАУЧНУЮ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ АКАДЕМИКА БОБОЧОН ГАФУРОВА

Данная статья посвящена видному государственному деятелю, ученому- историку, академику, Герой Таджикистана, Б.Гафурову и его научному наследию, в частности знаменитому труда автора, "Таджики" и его роли в воспитания нравственных качеств личности молодежи. Также в статье рассматривается вклад Бободжана Гафурова в развитие исторической науки в Таджикистане во второй ХХ века.

Ключевые слова: Таджики, история, нация, самопознание, учёный, наука, книга, историк, журналист, политика, перевод, сноровка, паспорт,

ACADEMICIAN BOBOJON GAFUROV S VIEW TO THE POLITICAL AND SCIENTIFIC ACTIVITIES

This article is the discoverer of centure and shiness of centration dovoted to a prominent statesman, historian, academician, Hero of Tajikistan, B. Gafurov and his scientific heritage, in particular the famous work of the author, «Tajiks» and his role in the education ofmoral qualities of the personality of young people. The article also examines the contribution of Bobojon Gafurov to the development of historical science in Tajikistan in the second halfof the twentieth century.

Keywords: Tajiks, history, nation, self-awareness, scientists, science, a book, historian, journalist, politics, translation, craft, passport.

Свидения об авторе:

Ниёзов Дилшод Махмадзарифович - студент второго курса факультета истории Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни Тел: (+992) 985610941

About the author:

Niyzov Dilshod Mahmadzarifovich - second year student of the faculty of the History, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni: Phone: (+992) 985610941:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.