Научная статья на тему 'ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ПРОСТРАНСТВО В ПРОЗЕ АХМАДИ ДОНИША'

ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ПРОСТРАНСТВО В ПРОЗЕ АХМАДИ ДОНИША Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
35
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СИТУАЦИЯ / ЦИВИЛИЗАЦИЯ / ГОРОД / БУХАРА / ПЕРИОД / ПРЕЗИДЕНТСТВО / ДИНАСТИЯ / ВРЕМЯ / ОБЩЕСТВО / ЛИТЕРАТУРОВЕДЫ / НАУКА / ОБРАЗОВАНИЕ / ИНТЕРЕС / ВОСПИТАНИЕ / РЕЛИГИОЗНАЯ СТРУКТУРА / МЕСТО / ПРОИЗВЕДЕНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Олими Хосият Хоким

Интеллектуальная независимость мыслителей конца XIX века дала толчок интеллектуальной революции в контексте понимания событий мирового сообщества и его сравнения с неостанавливаемым эмиром того периода. Современные люди были разделены на два направления - новая администрация и старая, и любые усилия педагогов контролировались эмиром. Дониш жил в темном обществе Бухары и анализировал неблагоприятную экономическую и социальную ситуацию и низкое исламское образование народа Бухары. По словам современников Дониша, «Navodir-ul-waqo'e» - это произведение, в котором видны изменения как по содержанию, так и по стилю. Работа Ахмади Дониша «Наводир-уль-вакое» внесла значительный вклад в становление персидской и таджикской образовательной прозы конца XIX и начала XX веков и в дальнейшем заложила благоприятную основу для развития настоящей прозы. В этой статье автор стремится исследовать пока еще неисследованные аспекты реалистической прозы конца девятнадцатого и начала двадцатого веков. В статье рассматриваются основные феномены развития образовательной мысли, ее влияние на политическую эволюцию и идеи образования в конце XIX и начале XX веков.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ARTISTIC SPACE IN AHMADI DONISH’S PROSE

The intellectual independence of the thinkers of the late nineteenth century gave impetus to the intellectual revolution in the context of understanding the events of the world community and its comparison with the unstoppable emirate of the period. The moderns were divided into two directions - the new administration and the old ones, and any efforts of the educators were controlled by the emir. Donish lived in the dark society of Bukhara and analyzed the unfavorable economic and social situation and the low Islamic education of the people of Bukhara. According to Donish's contemporaries, «Navodir-ul-waqo'e» is a work in which changes can be seen both in content and style. Ahmadi Donish's work «Navodir-ul-vakoe '« made a significant contribution to the formation of Persian and Tajik educational prose of the late XIX and early XX centuries, and further laid a favorable foundation for the development of real prose. In this article, the author seeks to explore the as-yet-unexplored aspects of realist prose of the late nineteenth and early twentieth centuries. The article examines the main phenomena of the development of educational thought, its impact on the political evolution and ideas of education in the late nineteenth and early twentieth centuries.

Текст научной работы на тему «ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ПРОСТРАНСТВО В ПРОЗЕ АХМАДИ ДОНИША»

Сведение об авторе:

Калонова Махина Джумабоевна — кандидат филологических наук, преподаватель кафедры таджикского языка Таджикского государственного медицинского университета имени Абуали ибн Сино: г. Душанбе, р. Исмоили Сомони, пр. Хофиза Шерози. Тел.: (+992) 927283228; E-mail: m.kalonova@mail.ru

About the autor:

Kalonova Makhina Dzhumaboevna - candidate of philological sciences, teacher of the Tajik language department of the Tajik State Medical University named after Abuali ibn Sino: Dushanbe, r. Ismoili Somoni, etc. Hofza Sherozi. Tel.: (+992) 927283228; E-mail: m. kalonova@mail. ru

ФАЗОИ БАДЕЪЙ ДАР НАСРИ А^МАДИ ДОНИШ Олимй Х.Х.

Донишкадаи давлатии забонхри Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Раванди бузурги фархангй дар хавзаи тамаддун ва фарханги Мовароуннахр ва дигар кишвархои мутамаддини Шарк аз лихози хадаф хамоханг буда, ахли зиё ва адибони ин давра тавассути осори худ рахой аз гафлатро такозо менамуданд. Маорифпарварони Бухоро аз зумраи заминагузорони харакати маорифпарварй ва тавсеакунадагони фархднги миллй ба шумор мерафтанд. Онхо зиёиёни тараккихох, ва ислохотпарваре буданд, ки аз мухити сиёсй ва ичтимоии Бухоро норозй буданд ва ислохоти амалй дар чомеа мегарданд.

Маорифпарварон бо андешахои ислохотхохй, тасвири вокеият дар осор ва инъикоси вазъи ичтимой асосгузори адабиёти навин буданд, барои рахой аз хаёти акибмондагй ва гузоштани гом суйи чомеаи мутамаддин ислохоти чадидро дар чомеа хохон мешаванд. Мушкилот ва масоиби ичтимой бо дарки авзои ичтимой ва сиёсй маорифпарварон тасмими тоза ба душ шрифта, аз чониби дигар ба хотири баланд бардоштани маърифати мардум талошхо мекунанд.

Дар вокеъ, Зариф Рачабов аз чумлаи нахустин мухаккикони афкори ичтимой ва сиёсии Ахмади Дониш ба шумор меравад ва дар тахлилу баррасии афкори Дониш кабл аз хама вазъи сиёсии замони Ахмади Донишро ба инобат гирифта, ташаккул ёфтани акоиди маорифпарвариро аз замони пурситези охири асри XIX медонад: «Асосхои пайдоиши маорифпарвариро дар Осиёи Миёна пеш аз хама, дар шароити ичтимой - иктисодии аморати Бухоро ва Туркистони нимаи дуюми асри XIX ва ибтидои асри XX, дар шиддат ёфтани норизогии оммахои халк аз тартиботи мавчуда чуст. Хамаи ин ходисот натичаи дар дохили иктисодиёти шахшудамондаи феодалй тавлид ва инкишоф ёфтани муносибатхои капиталиста буд» [1, с.106].

М.Зайниддинов дар маколааш бо номи «Фаъолияти маорифпарварии Шахобиддини Марчонй ва рушди робитахои адабии халкхои точику тотор» харакати маорифпарвариро «дар таърихи афкори ичтимой, сиёсй ва фархангиву илмии халкхои Осиёи Миёна як падидаи тозаи ба бедорй ва худшиносй даъваткунанда» мешуморад. Ба кавли муаллиф онхо маорифпарварон адабиётро хамчун василаи «мубориза барои тачдиди чомеа» истифода намудаанд. Зайниддинов М. байни маорифпарварони Гарбу Шарк тафовут намегузорад ва онхоро «саршори рухи озодандешиву озодихохй, мухаббат ба инсон ва боварй ба имконоти хиради инсонй» мехисобад[2, с.111-112]. Зимнан меорад, ки «Шахрхои таърихии Бухорову Самарканд бо хамин сифаташон дар бедории фикрй ва рушди афкори маорифпарварии толибилмон, мударрисон, адибон ва равшанфикрони тотор низ таъсири босамар расонидаанд»[2, с. 122].

Албатта, маорифпарварони тотор ва дигар минтакахо дар пояи афкори исломй ва тафаккури шаркй «бо истифода аз фарханги пешкадами Гарб кушиши ба сатхи аврупой баровардани фарханги миллиро» [2, с.113].мухим медонистанд. Маорифпарварони тотор А. Курсавй, Ш.Марчонй, О.Барудй, X.Файёзхонов, ^.Носирй, Р. Фатхуддинов, И.Гаспринский ва бародарон Зокир ва Шокир Рамиевхо, ки дар заминаи фарханги исломй ба камол расидаанд, чун пешохангони ин чараён, бо дарки рушди чомеа чихати амалй намудани ин гояи бедорй чахд намудаанд [2, с.112].

Накши дигарро дар тахкими нахзати маорифпарвй интишороти озоди кишвархои пешрафтаи Шарк ташкил менамуд. Сохиб Табаров дар асараш бо номи «Зиндагиномаи Садриддин Айнй ( 18751899)» дар тахкики рузгори Айнй дар солхои 90-ум ва алалхусус бедории фикрии у омилхои зиёдеро пешниход менамояд, ки ин дар комилгардии донишхои замонии мударрисон, мухасиллин, ахли зиё ва дигар кишри ичтимоии Бухоро (ва шояд тамоми МовароуннахрОХ) заминаи олие фарохам меоварад, Аввалан огохй ва воридгардии чаридаи «Тарчумон», ки хангоми дар мадрасаи Олимчон тахсил намуданаш аз чониби «хамсабаку шарикдарси Айнй-Миркодирмахдум» дастрас мекунад [3, с.273]. Ба кавли Сохиб Табаров «Тарчумон» ба номи муштарй Сайидахмади ришкан яке аз хешовандони Миркодирмахдум аз ^рим ба Бухоро меомад ва бори нахуст С.Айнй ба вокеахои чахон ошно мегардад [3, с.274].

Шярифчони Мунгаоим шaxcияти дигapе 6уд, ки as ocopи интишopгapдидaи Рycия Ba xopичи oн oшнo 6уд Ba xy^ y тacxexкyнaндaи кита^ои apaбй дap мaтбaaи туркия 6уд Ba С. Лйнй «Сaидaxмaди pишкaн бapин бyxopиëни пeшк;aдaм Ba бoмaъpифaтpo дap тapFибy тaшфик;и aнвopи мaopиф Ba мaдaният xеле бузург мeшyмopaд» [3, c.277]. Cox^ Taбapoв дap риоогаи фaвк бa фaъoлияти Шapифмaxдyми Мyътacим бaxoи бaлaнд медиxaд Ba тaъкид мекyнaд, ки <<яке aз acocгyзopoни нaшpиëти миллии точикй дap aBBara coлxoи 90-уми acpи XIX Ba интишopy фуруши китoбxoи coxaxoи гуногуни илму фaн, aз 4yrnna китoбxoи нaвчoпкapдaи xеш, чaлб кapдaни paвшaнфикpoнy мaopифпapвapoн Ba дониш^ёни фoзили бyxopoй, бa миcли Сaйидaxмaди pишкaн, xидмaти бocaзoе таму^ ин кopxopo вaзифaи мухим бapoи бедopнaмoии xyдшинocивy xештaншинocии миллaти точик меxиcoбид [3, c.278].

Амиpoни Бyxopo конунгузории дaвлaтй нaдoштaнд Ba aз axoлй тaлaб менaмyдaнд, ки мутоби; бa xидoятxoи ^уръони кapим aмaл нaмoянд, дap xoле xyди xyкyмaтдopoн бap xилoфи фapмyдaxoи ин китoб aмaл мекapдaнд. Андoзи нoмaxдyд Ba pишвacитoнии aмлoкдopoни aмиp дap xap як мaкзеи aмopaт axoлиpo фaкиp меcoxтaнд Ba бapoи нaxзaтxoи зидди xyкyмaти aмиp зaминa бa By4}« меoвapдaнд.

Бapoбapи ин, дap мaдpacaxoи Бyxopo Ba Сaмapкaнд н^^мши^^ Ba xaндaca низ тaдpиc мегapдид. Вaгapнa Аллoмa Аxмaди Дoниш бapин нoбиFaxo aз нучум Ba xaндaca oгoxй нaмеëфтaнд Ba то xaдди мyxaндиcй нaмеpaфтaнд. Лз чyмлaи ocopи Аxмaди Дoниш дap oxиpи acpи XIX «Мaнoзиp-yл-кaвoкиб» Ba «Аp-pиcoлa фи aъмoл-yл-кypa» бевocитa бa илми н^^мши^^ бaxшидa шyдaacт. Оид бa фaъoлияти илмии axли Бyxopo Ba ниcбaт бa apзишxoи миллй бепapвo бyдaни oraa Сaдpиддин Лйнй чунин менигopaд: <^ap мaдpacaxoи Бyxopo кдриб 20 китoбxoнa буд^ aß инxo китoбxoнaи ^ор-уш-шифо^ мaxcyc бa китoбxoи тиб пур буд, axли иcтибдoд бa фикри бapxaм дoдaни китoбxoнaxo aфтoдaнд. Бa тaвpи xy^ Ba^xe ёфт^ дap axди aмиp Нacpyллox бa вocитaи paиcи Бyxopo Рaxмoнбepдй Мaxдyм китoбxoнaxopo бapxaм дoдaнд... Бaъди oн ки poxи Бyxopo бapoи aвpyпoиëн кyшoдa шуд, як кдоми китoбxoи нoдиpe, ки дap xoнaxoи yлaмo буд, aз тapaфи пиcapoни иcpoфкop Ba шaxвaтпapacти oнoн бa китoбдycтoни aвpyпoй фypyxтa шуд» [5,c.16].

Мушкилаги acocии дapcxoи мaдpaca oн буд, ки aкcapи мyxaccилин бa xaгиpи мaкoм Ba мapтaбaи xyбpo coxиб шyдaн бeштap бa омузиши фикхи иcлoм мeпapдoxтaнд. Дap мaдpacaxo дyxтapoн тaдpиc нaмeкapдaнд Ba дyxтapoн дap нaзди бoнyвoни бocaвoд тaълим мeгиpифтaнд. Бapoбapи тacappyфи Ошёи Миëнa a8 тapaфи Рycия xaдaфи тaxия нaмyдaни мaктaбxoи нaв тйдо мeшaвaд Ba дap ин cam* тaгopxo бeштap caъй мeнaмyдaнд. Лз руйи aндeшaи мyaллифи Мecилcкий В.И. шли 1881 дap шaxpи Тош^ил, нaxycтин мaктaбxoи типи pycй 6o дacтypи импepaтapи Рycия бapoи пиcapoн Ba coли 1887 бapoи дyxтapoн кyшoдa мeшaвaд [4, c. 338].

Аxмaди Дoниш дap pиcoлaxoи xeш caбaбxoи aкибмoндaгии aмopaти Бyxopopo бa к^гам дoдaacт. Нoмбypдa nac aB caфapxoи xyд бa мулки Pyc™ эxcoc нaмyд, ки oмилxoи acocии aк;ибмoнии Оcиëи Миëнa бeштap бa шaкли идopaкyнии дaвлaт Ba caтxи конунгузорй aлoк;aмaнд мeбoшaд. Нaбyдaни мaтбaa, тeaтp, лaмпaи кepocинй, тaчxизaги гapмкyнaндa, мyaccиcaxoи тиббй, мaктaбxoи чaдид Ba Faйpa aз тaфoвyти бapчacтaи бaйни Бyxopoвy чaxoн шaxoдaт мeдиxaнд. Бa ибopaи дигap aмopaти Бyxopo a8 чoмeaи чaxoнй a;^ мoндa буд Ba ин тaфoвyт Аxмaди Нocиpyддинpo вoдop мeкapд, ки чуну чapoи oн пaжyxиш бинмoяд. Xana дap «Нaвoдиp-yл-вaк;oeъ» мyaллиф aз Fизoи мaънaвй xapф кушод^ чунин xynoca мeнaмoяд, ки «Абyмycлимнoмa» бapин китoбxoи кaмгaъcиp axли Бyxopoи шapифpo бoз xaм кyндзexн мeкyнaнд. Нуфузи a8 меъёр бeштapи шapиaт Ba чонибдории кypкypoнaи aмaлдopoни кaмcaвoд aз иолом бapoи дap ^axny торикй нтж, дoштaни мapдyм мycoидaт мeкapд. Мoнeaи acocиpo дap рушди мaфкypaвии инcoнxo Аxмaдмaxдyми Бyxopй дap тaaccyб Ba роз^ии мycлимин дoниcтaacт.

Аxмaди Дoниш xaнгaми тacвиpи aвзoи cиëcй, ичтгимой, фapxaнгии чoмeaи Бyxopo пеш aз xaмa oин, aнъaнa Ba чaxoнбинии oммy xocpo бa нaзap гиpифтaacт. Дap «Нaвoдиp-yл^коек» Дoниш 6o як чacopaт чaxoнбинии пacти дapбopиëн, axли дин, мyдappиcoн, xypoфaг Ba вaзъи зиндaгии мoддию мaънaвии мapдyмpo тacвиp мeнaмoяд. Инъикocи киpдopy paфтopи xaмвaмoнoн дap aндeшaxoи мyтaфaккиpoни aдaбиëти клaccик дap шaкли нopизoй Ba тaъкидй ифoдa ëфтaacт. Рочеъ бa aндeшaxoи Сaъдии Шepoзй, Мyxaммaд Faззoлй мyaллиф aндeшapoнй жмуд^ як rny^arn мyaйян дap зери тaъcиpи aфкopи Faззoлй мoндaни xyдpo тacвиp жмуд^ бap зидди aк;oиди ожа чунин мeнигapaд: <<... Ba иллaти он, ки мaн бap зoxиpи xoлxo фиpeфтa нaшyдaм Ba нaзap дap acл Ba aвoк;иби умур дoштaм oн ad, ки дap шли cиюм кaмy беш бa caъйи яке a8 yмapo бa китoбaти <<Кимиёи caoдaт»-и Имoм Faззoлй мycтaид гaштaм Ba oн дap ycyra дин ad Ba мyoмaлaги ^KflBR Ba дap oн бaъзe тaxкикaгpo рочеъ бa «Эxë-yл-yлyм» дошт^ ки xarn aз мycaннaфaги он имом ad. Бa мyтoлaaи он низ фоиз шyдaм, та acapи дину диёшт дap xaгиpaм нишacт Ba бaд aз он xaмaи мyoмaлaги мapдyмpo aз умури динй Ba дyнявй aFлaги он дap бacиpaтaм мaкшyф мешуд Ba xeч коре дилxyш шмешудам... Ba чун xan;po мeдидaм, ки бa як poxи тaклидии мyтaopиф мepaфтaнд, мaн xarn чopa нaдoштaм, (ки) мyxoлaфaт кушм Ba мeгyфтaм: <<Шаяд дap oxиpтapи ин pox мacлaки тачаге бoшaд». To дap caнaи

m^oxyM as yMp шoxpoxи муст^им дидaм, Ba дap oн чaмъe мepaфтaнд Ba poxнaмoe дomтaнд... Бе FOилaи тaдaббyp Ba тaфaккyp бa эшйн xaмpoxй гyзидaм» [6, c.102].

Аз ин Mara бapмeoяд, ки Дoниш як мyддaт пaйpaвй aB aндeшaxoи Faззoлй нaмyдaacт ë xyд дap aнчoми чapaëни oшнoй 6o шoxкopиxoи тaъpиxи aдaбиëги фopcй мyaллиф бaъзaн 6o aндeшapoнии дигapoн чун Faззoлй, Лбyлмaъoнй Ba чaндин бyзypгoни пешин бapxypд Ba мycoидaт нaмyдaни xy^po ифшo нaмyдaacт. Бa xycyc бapoи тaъкиди фикp дap биcëp мaвpид aв Лбyлмaъoнй иcтифoдa мeкyнaд. Латан тacвиpи Bo^era-i™ xoлaти xaмзaмoнoн бeштap дap aдaбиëти клaccик дap acapxoи тaъpиxй, тaxлилй Ba ëддoштй дидa мeшaвaд. Ч^и бaxc нecт, ки aкидaxoи Аxмaди Дoниш бa aъëнy aшpoф oн тapaф иcтaд, xa^no бaъзaн бa иштиpoкчиëни мaxoфилy мyбoxиcaxoи opocтaи xyди мyaллиф пиcaнд нaмeaфтид. Дoниш aв ин pyxaфтoдa тамешуд. Бе диpaнг 6o paкибoни FOявиaaш бa xapб мeпapдoxт, бaxcy мyxoкимapoниxoяш 6o дaлeл бyдaнд.

Фapзaн, 6ax№ мaчлиcy мaxoфил aв чoниби Аxмaди Дoниш «Дap xикoяти фapoмyшxoнa Ba бaëни кypби coar» чунин oмaдaacт: «Лз итгифoк;oти xacaнa шaбe тapxи мaчлиce aфтoдa 6уд, 6o чaмъe aв aъëнзoдaи шaxp Ba нaтичaи aшpoфи aкoбиp, ки xaMa дap шeвaи зapoфaт вaxиди axa буданд Ba дap тaвpи зyкoт фapиди acp, acбoби aйш мyxaйë Ba aAaBorn ишpaт мyxaннo aкдoxи pox гapдoн буд... Дap фacлy 6oби мaчлиc гoxe cyxaн aв бeзaбтии зaмoнa мepaфт Ba дyшвopии кacби o6y дoнa Ba гoxe aз xapии yMapo Ba динфypyшии ynaMo. Лaxтe MyxoBapa aв a4o^orn oлaм мeкapдaнд Ba бaëни иxтиpooтy OTTOorn бaни Одaм» [6, c.116].

Чунин тacвиpxo aß ин дaлoлaт мeкyнaд, ки мaxфилxoe, ки Лxмaдмaxдyм ш^гат мeвapзид, aкcapaн пypoбy paнг Ba гyнoгyнмaвзyъ бyдaнд. Дap ин гута мaxфилxo amxoc a8 тaбaк;axoи гушгуни ЧOмea гиpд мeoмaдaнд Ba xaмзaмoн дap мacoили гyнoгyн xapф мeзaдaнд. Хaмчyнин 6axc дap ин гута мaxoфил гyнoгyнмaвзyъ Ba aкcapaн дopoи иxтилoф бyдa,

Бoбxoи чyдoгoнaи «Нaвoдиp-yл-Barçoe^-po мeтaвoн чун caфapнoмaxoи xy^ Дoниm Ba ë amxocи aлoxидa нoмид. Бoбxoи «Дap xикoяти Абyлк;ocимбй Ba caфapи Pycra», «Дap caфopaти Абдyлк;oдиpбй Ba aчoиби ^шни Pycra», «Дap xикoяти гиpдoби Иcкaндap Ba Faнoи мapди aчaмй» Ba <<3,ap xикoяти XOчй Ba мaнoфeи caфap Ba xиcлaти зaнoн» caфapнoмaи xy^ мyaллиф Ba ë xaмcyxбaтoнampo 6o тaфcил oвapдaacт, ки мeтaвoни ин 6o6xopo 6o бaxmи жaнpи фaлcaфaи мaчмyaи ocopи вoк;eии Аx,мaди Дэниш дoниcт. Бoбxoи «Дap xикoяти Абyлк;ocимбй Ba caфapи Рycия» Ba «flap caфopaти Абдyлк;oдиpбй Ba aчoиби ^шни Рycия» татоичи caфapxoи Лxмaди Дoнишpo инъикoc мeнaмoяд, ки aндemaxoи мaopифпapвapии мyтaфaккиp мaxз дap xaмин acap и^ишет xyдpo ëфтaaнд. Дap фacли «^ap xикoяти Абyлк;ocимбй Ba caфapи Рycия» мyтaфaккиp бapoи ифoдaи вoк;eият Ba мaк;caди caфap иmopa мeнaмoяд: «Нaвбaтe, ки 6a мacxyби Сaйид Лбдyлфaттoxтypa Ba paфoк;aти Абyлк;ocимбй 6a caфopaти Pyc иттифoки вypyд aфтoд, pacM aCT, ки дap oн 4o элчиëнpo бapoи изxopи 4oxy дacтгoxи дaвлaти xem 6a мaчoлиcy мaxoфили бyзypг Ba тaмomoxoнaxoю имopoти oлия Ba xaвoинy дaфoин мeгapдoнaнд Ba бaд-oн тaфoxypy мyбoxoт мекутанд» [6, c.165].

Сaфapи Лxмaди Дoниш 6a Рycия дap тaфaккyp Ba зexни y бeтaъcиp нaмoндaacт Ba бapxypди ду чaxoнбинй Ba тaxк;ик;и тaxкypcии obxo дap мaфкypaи нaвиcaндa инк;илoби мaънaвиpo эчoд мeнaмoяд. Аx,мaди Дoниm мaфтyнy дилбoxтaи зeбoй Ba xymнyдии зoxиpии ^мъ^ти Рycия, лaтoфaтy нaзoкaти зaнoни ин киmвap гapдидa, нoмaк;бyлии бaвмy тapaб Ba мaчлиcy мaъpaкaxoи oBxopo миcoл oвapдa 6a xyлocae мeoяд, ки ин xaмa 6a зиндaгии вoк;eии зaxмaткamoн xe4 иpтибoтe нaдopaд. Дap «Хи^яти Абдyлк;oдиpбeк бй Ba caфapи Рycия» Ba «Хи^яти Абдyлк;oдиpбeк Ba бaëни a^o^orn бaвм Ba ^шни Рycия» нaвиcaндa aв дидaни «... мaxpyëни caдaфтинaтy capвк;aдoни oфтoбтaлъaт» бecaтp дap xaйpaт мeaфтaд Ba 6o мyбoлиFa чунин тacвиp мeкyнaд: «Бaд-oн зебу зишт чун бapxeзaнд, a^n aз кoxи димoF 6a пapвoз oяд Ba чун бишитанд, чoн дap xyчpaи дил xoмym гapдaд» [6, c. 168]. Myxmrc 6a чamм шм^ган нaви чaмъияти Рycия 6a тaзoдe дap тaxaйюли Аxмaди Дoниm зaминa гyзomтa, a8 xyд мeпypcaд: «Ин чй ^ociy ку^ст?» [6, c. 166].

Дap нaтичaи мymoxидaкopиxo Ba чустучуйи caxex 6a cyoли xeш пocyx ëфтa, мaxфилxoи nypo6y paнги киmpи oлимapтaбaи pycpo инчунин rnapx мeдиxaд: «Бaзъи ин мaxфил бapoи oн acт, ки чун дap oн вилoят caтpy x^o6 нест, мapдoнy зaнoни aкoбиp Ba дyшизaгoн Ba чaвoнoни aъoзим 6a xaмдигap вoлoвy дилдoдa maвaнд Ba мaъmyк 6a xoнa бypдaн, бинoбap мoнeи тaoззyp дopaд, чунки дap rnaprnra эmoн мapд зиëдa aз як зaн 6a никox нaтaвoнaд oвapд Ba зaн тo maвxap нaмиpaд, maвxapи дигap нaтaвoнaд кapд» [6, c. 170]. My^a^^ вaзъияти xy^po дap мaxфил ингyнa тacвиp мeнaмoяд: «Сapoceмa 6a a^6 мeнигapиcтeм, ичoлaт-yл-Ba^ (xaмoн Ba^D 6a тapcy лapз пoe пemтap мeбypдeм Ba 6a paнги бyзинaгoн тaмaллyк;e ме^дем Ba 6a дaxoнy зaбoн 6a aнгymт иmopa мeдoдeм ки «зш бeзaбoнoнeм Ba aз caxpo pacидa гoвoн Ba 6a pycyмy уолуби maxpи myмo нoдoнoн, мaъзypaмoн дopeд!» Лз ин тaмxиди yзpи мo мepaмидaнд Ba 6a pиmи мo мexaндидaнд. To oн ки му^чими мo дappacидy дacти мo биг^ифт Ba aз oн xaйpoнию capгapдoнй биpaxoнид Ba 6a caдpи мaчлиc бypдy 6a бoлoи кacтaлe чaнд 6a ниmacтaн иmopa кapд. Xoмyш ниmacтeм Ba a8 зapбaти мушти пешу пушт биpacтeм» [6, c.167].

Аxмaди Дониш бa тacвиpи мaxoфили aшpoфoни Рycия мeпapдoзaд Ba тaвcиф a8 он чй дидaacт мeнaмoяд. Яъне xaдaф aз мaxфилopoии чaмъияти oлимapтaбaи Рycия ишквapзй Ba бoдaпapacтй мeбoшaд, ки оки^т бa зино Ba xaporn мeaнчoмaд. Лз ин xornp, Дониш фapчoми бeaдaбй Ba бaдaxлoкии aшpoфзoдaгaни pycpo дap кocтaгии axrao^ ожр дидaacx Аxмaди Дониш чун caфиpи Бyxopo бо шapикии Лбдулкодирбеки Дoдxox дap бaзми apycии дyxтapи шox Алeкcaндpи II дaъвaт шу^ бо мaшвapaти тapчимoн Козимбек мaдxияe бa ин мyнocибaт нaвиштaacт. Pyc™ чун OFOЗи oлaми нaвинe дap умки тaфaккypи Аxмaди Дониш мучиби пaйдoиши aндeшaxoи мaopифпapвapии вaй гашт Ba бapoи нaвиcaндa xaмa урфу oдaти либocпyшй, capфи Fизo, caйpy гaшт, мулокот... aчиб мeнaмyдaнд, Bane y мaфтyни зебоии зoxиpии тaмaддyни Fapб нaгaштa, дap «:Нaвoдиp-yл-вaкoeъ» rneopaA: «... чун нaвapи мaн бeштap бa ибpaт буд, xyзнy яъ^ ки дap aкoбиpy acoFиpи он ддар мyлoxизa нaмyдaм, тaaбy мaшaккaти иcлoмиëн xaмa ночиз мeнaмyд» [6, c. 187]. Лз нигaxи Дониш xaмaи ин xyшxoлиxo мacнyй буда, чуз никоб чизе нест. Аxмaди Дониш пeшpaфти cиëcй, иктиcoдию фapxaнгии мулки Рycияpo мyappифй таму^ онро бa мyxити aмopaти Бyxopo K^ëc мeкyнaд Ba Faмy aндyxи чaмъиятpo дap paшкy xacyдй Ba бaxшиши aкoбиpy acoFиpи Рycия мeбинaд: «Лз кaмoли тaaccyбy тaкaллyф доим бa xaмa paнг Ba зебу зишт paнги зaнy мapди эшон зapдy кaбyд метофт, чунки биcëp Farn мexypaнд, aв xoлaтy Faйpaти xaмдигap, (Ba) xaмчyнин дap бaзмxoнaxo мудом дap paфтopy кирдор Ba гуфтори xaмдигap нозир бyдaнд Ba дap caдaди ;aAxy aйби xaмдигap. Ba ин нoxyшй бa xaмa caF^y кaбиp Ba фaкиpy aмиpи эшон омм буд» [253, c. 191]. Дониш xaнгaми caфapxoи Рycия бо тaмaддyнy чaxoнбинии дигape бapxypд мешмуд Ba дap нaтичaи тaдкикy пaжyxиш бa xyлocae меояд, ки «мyтлaкo бaни oдaмй дap дyнë ocy^arn Ba poxaт нaдopaд» [6, c.191].

Myтaфaккиp дap киcмaти «Дap x^ornrc гирдоби Иcкaндap Ba Faнoи мapди aчaмй» бо шaxoдaти мapди эроние мapкaвxoи фapxaнгй Ba шaxpxoи бузурги дугёро чунин шapx мeдиxaд: «Фapaнгиëн гуянд: Дap apcaи oлaм ce шaxp ad: aввaлaш Лaндaн, ^Byrn Пopиc, ceюм Фeтepбypx. Дигар билод xyкми кapия Ba кишлок дopaд Ba вyлaги orao xyкми apбoб Ba paиc» [6, c. 193]. Лз ин мaълyм мeгapдaд, ки Дониш оид бa кишвapxoи пeшpaфтaи Авpyпo мaълyмaги зиëдe дoштaacт. Номи мaмoлики Шapк миcли Туркиетон, Хиндустон, Эрон, Аpaбиcтoн дap биcëp мaвpид aв чониби мyтaфaккиp oвapдa туда, Лмрико дap шaкли Лмрико Ba Янги Дyнë ифoдa ëфтaacг. Дониш фaзoи бaдeиpo вoбacгa бa чaxoнбинии вaceи cиëcй Ba иттилоаги Faнй инъикoc мeнaмoяд. Mycoфиpaти Рycия Ba тacвиpи мyxити он дap як^нл xикoяти «Нaвoдиp-yл-вaкoeъ» бapoи мaъpифaт нaмyдaни ин кишвap бa xaмзaмoнoни нaвиcaндa кyмaк мeнaмoяд. Дap тacвиp мyaллиф кушиш нaмyдaacг, ки тaмoми чyзъиëти xypдтapини мyxити бeгoнapo нишон диxaд. Агap зoxиpaн тacвиp шмудани мaxoфил Ba бaвми apycии дyxтapи пoдшoxи Рycия бapoи ошно шмудани xaмзaмoнoн бa оину aнъaнaxoи мapдyми Faйpимycaлмoн, бaxycyc чaмъияти олии pyc бoшaд, пac пeшpaфти икгиcoдй Ba cyкyти мaънaвии мyxити онро бapчacтa нишон мeдиxaд. Myaллиф фaвoи бaдeиpo дap бoбxoи aлoxидa дap тaфaккyp Ba тaкoмyли мyшoxидaxoи xyд чолиб Ba вoкeй бa кaлaм медш^. Macaлaн, «Дap xикoяти xoчй Ba мaнoфeи caфap Ba xиcлaти зaнoн» тacвиpи фaвoи бaдeй лaxзaxoи гуногунро дap бap мeгиpaд. Дониш дap xикoяти мaвкyp caфapи <о,очии yзбaкpo» инъикoc нaмyдa, бapoбapи он чaxoнбинии тaнги ypo ифoдa мeнaмoяд. Сaфapи мycoфиp aв бoзгaшти xa4 OFOЗ мeëбaд, ки идoмaи он дap Хивдуогон, Пишoвap, Кобул, Mиcp, б^бо^ои ^aвoкиcгoн, Toшкaндy Бyxopo cypaт мeпaзиpaд. Дониш кушиш нaмyдaacт, ки фaзoи мaъaвии ин кишвapxopo тacвиp тамояд. Нaвиcaндa лaxзa бa лaxзa aв як мyxит бa мyxити дигар гyзaштa, acнoд рочеъ бa тaнaззyли ин кишвapxo oвapдa, дap ин Xикoят нaйpaнги фapaнгй, чaxoлaти arnopara Бyxopo, фacoдии зaнoни Mиcp, xapoбии мaънaвии бодиянишинони кaзoк Ba aмcoли инxo бо дaлeлy бypxoни кагеъ coбит гapдидaacг. <^ap xикoяти гирдоби Иcкaндap Ba Faнoи мapди a4arnrö> capгyзaшти мapди эрониеро xaмcyxбaтaш rnc aв бoзгaшт aз xa4 тaвaccyти Хивдустон нaкл мeнaмoяд Ba rneopaA, ки «Mapo capгyзaштecг дapoз, Ba Bo;eaeCT бac чонгудоз, ки шояд кacepo тoкaти шyнидaн нaбoшaд ë бaъд aв истимоъ бoвap нaдopaд». Mapди эронй aз он xикoят мeнaмoяд, ки «Maн дap бaдви xoл aв Xypocoн бapoи TO4opaf Ba тaxcили мол Ba тaлaммyзи зaбoни фapaнг Ba нeмиca бa Пopиc paфтaм Ba дap он чо як-ду coл икoмaт вapзидa, бaъд aз фиpoF aз тaкoпyи pacra Ba бозор coaтe бa дaбиpиcтoн paфтa бa иcгилoxи зaбoни фapaнг Ba тapики caвдo Ba мyoмaлoт вyкyфи куллй xocил кapдaм, чи тичopaт дap Фapaнгиcгoн мyxoлaтaт бa он кaвм бе зaбoндoнй мучиби зиëнy зapap Ba oфaт ad» [6, c.147].

Xaмин тapик, aдaбиëти точик xaзинaи бeбaxoи мaъpифaти инcoниcг, ки дap oфapиниши rnat™ Ba тacвиpxo xaмгo нaдopaд Ba мapxилaи aдaбиëти нимaи дyвyми acpи XIX axaмияти бaлaнди эстетикй дoштa, acapxoи мyxтaшaми aдaбй, pиcoлaxoи тaъpиxй, caфapнoмaxo Ba тaвкиpaxoи дорои rnaMyrnom кофй мaxcyли ин мapxилa acr Maълyм гapдид, ки нacpи бaдeии мaopифпapвapии ин дaвpa дорои aфкopи oзoдиxoxии миллй, caтxи чaxoнбинии нaви ичгимой, истиклолияти фикрии paвшaнфикpoн, поэтики чaдид, тacвиpи вoкeияти зиндaгй, тaнocyби тaxaйюл Ba вoкeият, ëддoшт, rnyorn^arn xaмвaмoнoн, бapoбapи aнъaнa дорои нaвoвapй мeбoшaд.

АДАБИЁТ

1. Рачабов З.Ш. Маорифпарвар Ахмади Дониш. /З.Ш.Рачабов -Душанбе, Ирфон, 1964. -308 с.

2. Зайниддинов М. Фаъолияти маорифпарварии Шахобиддини Марчонй ва рушди робитахои адабии хплкхои точику тотор. // Садои Шарк, N°5, с.2016

3. Табаров С. Зиндагиномаи Садриддин Айнй (1875-1899).- Душанбе, 2008, 480 с.

4. Месилский В.И. Туркестанский край. Россия полное географическое описание. Том XIX. /В.И.Месилский -СПб: изд. А.Ф.Леврина,1913. -859 с.

5. Айнй С. Таърихи амирони мангитияи Бухоро. /С. Айнй //Куллиёт. Ч,илди 10. -Душанбе: Ирфон, 1966. -344 с.

6. Дониш, Ахмад. Наводир-ул-вакоеъ. Китоби 2. /Ахмади Дониш - Душанбе: Дониш, 1988. -344 с.

ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ПРОСТРАНСТВО В ПРОЗЕ АХМАДИ ДОНИША

Интеллектуальная независимость мыслителей конца XIX века дала толчок интеллектуальной революции в контексте понимания событий мирового сообщества и его сравнения с неостанавливаемым эмиром того периода. Современные люди были разделены на два направления -новая администрация и старая, и любые усилия педагогов контролировались эмиром.

Дониш жил в темном обществе Бухары и анализировал неблагоприятную экономическую и социальную ситуацию и низкое исламское образование народа Бухары. По словам современников Дониша, «Navodir-ul-waqo'e» - это произведение, в котором видны изменения как по содержанию, так и по стилю.

Работа Ахмади Дониша «Наводир-уль-вакое» внесла значительный вклад в становление персидской и таджикской образовательной прозы конца XIX и начала XX веков и в дальнейшем заложила благоприятную основу для развития настоящей прозы. В этой статье автор стремится исследовать пока еще неисследованные аспекты реалистической прозы конца девятнадцатого и начала двадцатого веков.

В статье рассматриваются основные феномены развития образовательной мысли, ее влияние на политическую эволюцию и идеи образования в конце XIX и начале XX веков.

Ключевые слова: ситуация, цивилизация, город, Бухара, период, президентство, династия, время, общество, литературоведы, наука, образование, интерес, образование, воспитание, религиозная структура, место, произведения.

THE ARTISTIC SPACE IN AHMADI DONISH'S PROSE

The intellectual independence of the thinkers of the late nineteenth century gave impetus to the intellectual revolution in the context of understanding the events of the world community and its comparison with the unstoppable emirate of the period. The moderns were divided into two directions - the new administration and the old ones, and any efforts of the educators were controlled by the emir.

Donish lived in the dark society of Bukhara and analyzed the unfavorable economic and social situation and the low Islamic education of the people of Bukhara. According to Donish's contemporaries, «Navodir-ul-waqo'e» is a work in which changes can be seen both in content and style.

Ahmadi Donish's work «Navodir-ul-vakoe '« made a significant contribution to the formation of Persian and Tajik educational prose of the late XIX and early XX centuries, and further laid a favorable foundation for the development of real prose. In this article, the author seeks to explore the as-yet-unexplored aspects ofrealist prose of the late nineteenth and early twentieth centuries.

The article examines the main phenomena of the development of educational thought, its impact on the political evolution and ideas of education in the late nineteenth and early twentieth centuries.

Keywords: situation, civilization, city, Bukhara, period, presidency, dynasty, time, society, literary critics, science, education, interest, formation, education, religious structure, place, works.

Сведения об авторе:

Олими Хосият Хоким - Таджикский государственный институт языков имени Сотима Улугзода, кандидат филологических наук, доцент кафедры теории и истории литературы. Адрес: 734019, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева 17/6, тел: (+992) 917160791; E-mail:: hosiyat.olimova@mail.ru

About the author:

Olimi Khosiayt Hakim - Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulugzod, Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Theory and History of Literature. Address: 734019, Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. Mukhammadieva 17/6, tel: (+992) 917160791; E-mail:: hosiyat.olimova@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.