Научная статья на тему 'ИЗОБРАЖЕНИЕ ИСТОРИЧЕСКОЙ РЕАЛЬНОСТИ В ПРОЗУ АХМАДА ДОНИША'

ИЗОБРАЖЕНИЕ ИСТОРИЧЕСКОЙ РЕАЛЬНОСТИ В ПРОЗУ АХМАДА ДОНИША Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
32
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ / ПРОЗА / ПОЛИТИЧЕСКИЕ ЗНАНИЯ / ИСЛАМСКИЕ ИСТОЧНИКИ / СТРАНА / ПРЕДСТАВИТЕЛЬ / ХАЛАТНОСТЬ / НЕВЕЖЕСТВО / ПОЛИТИЧЕСКОЕ МИРОВОЗЗРЕНИЕ / ИНТЕРЕСЫ / ВРАЖДЕБНОСТЬ / ПОЛИТИКА СОБСТВЕННОСТИ / МОДЕРНИЗАЦИЯ / СИТУАЦИЯ / СОЦИАЛЬНАЯ / ЦЕНТРАЛЬНАЯ АЗИЯ / ПУТЕШЕСТВИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Олимова Хосият Хакимовна

Политические и социальные ситуации конца Х1Х-го века в Центральной Азии являются отражением интеллектуального пробуждения и этот этап привлекает внимание историков, критиков и путешественников с конца этого столетия. Бухара как центр науки и религии таджиков расширила поле идей просветителей и мыслителей, в то же время периодические издания из разных стран Центральной Азии были подвержены множеству публикаций и исторических памятников. Одна из этих исторических работ - это историческая мемуар Ахмада Дониша, «Краткий очерк истории правления семьи Мангитов». Автор статьи читает, что историческое произведения, которых в персидско-таджикской литературе немного, являются, в первую очередь, отражением положения людей и подробно описывают также различных мест, социального положения, политической ситуации и других важных вопросов общества.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMAGE OF HISTORICAL REALITY IN THE PROSE OF AHMAD DONISH

He political and social situations of the late 19th century in Central Asia are a reflection of intellectual awakening and this stage has attracted the attention of historians, critics and travelers from the end of this century. Bukhara, as the center of science and religion of Tajiks, expanded the field of ideas of educators and thinkers, while periodicals from different countries of Central Asia were exposed to many publications and historical monuments. One of these historical works is the historical mummer of Ahmad Donish, «A brief outline of the history of the rule of the Mangit family.» The author of the article reads that real works, which are few in Persian-Tajik literature, are, first of all, a reflection of the situation of people and describe in detail also various places, social status, political situation and other important issues of society.

Текст научной работы на тему «ИЗОБРАЖЕНИЕ ИСТОРИЧЕСКОЙ РЕАЛЬНОСТИ В ПРОЗУ АХМАДА ДОНИША»

ОТРАЖЕНИЕ ОБРАЗА ИДЕАЛЬНОГО ЧЕЛОВЕКА В ИДЕИ И ТВОРЧЕСКИХ РАБОТАХ ХАЗРАТА СУЛТОНА БОХУ, МИРЗО АБДУЛКОДИРА БЕДИЛА И УЧЁННОГО ИКБОЛА ЛОХУРИ

Статья посвящена отражению истины совершенного человека в мудрых и поэтических идеях Хазрата Султана Боху, Бедила Дехлави и ученого Икбола Лохури. В статье также изложены конкретные точки зрения вышеупомянутых, ученых о способах повышения статуса идеального человека.

Ключевые слова: идеальный человек, безмятежный Султон Боху, Бедил Дехлави, Икбол Лохури, мистика, исповедник, ключевой термин.

REFLECTION OF IMAGE OF PERFECT PERSON IN THE IDEA AND CREATIVE WORKS OF SERENE SULTON BOHU, MIRZO ABDULQODIRI BEDIL AND SCHOLAR IQBOLI LOHURI

The article deals with the reflection ofperfect person's truth in sage and poetic ideas of Serene Sulton Bohu, Bedili Dehlavi and scholar Iqboli Lohuri. Specific points of views of the aforesaid scholars about ways of upgrading the status ofthe perfect person are also described in the article.

Keywords: perfect person, Serene Sulton Bohu, Bedili Dehlavi, Iqboli Lohuri, mysticism, confessor, key term.

Сведение об авторах:

Нуров Нурали - доцент кафедры таджикской классической литературы Худжанского государственного педагогического университета именни академик Б Гаффуров; E-mail: nurali74@mail. ru

Одинаев Одинамухаммад Ниёзович - докторант (PhD) кафедры таджикского классического литературы Худжандского государственного университета им. академика Б.Гафурова; Email: oon01021987@gmail.com

About the authors:

Nurov Nurali - docent in the Department of Tajik Classical Literature of the Khujand State University name academic B. Gafurov; E-mail: nurali74@mail. ru

Odinaev Odinamuhammad Niyozovich - doctoral candidate (PhD), Department of Tajik Classical Literature, Khujand State University named after Academician B. Gafurov; E-mail: oon01021987@gmail.com

ТАСВИРИ ВОКЦЕИЯТИ ТАЪРИХЙ ДАР НАСРИ АХМАДИ ДОНИШ

Олимова Х.Х.

Донишкадаи давлатии забощои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Дар осори адабй дар хар замон хаводиси ба вукуъ пайвастаро мутобики чахонбинй ва дониши худ адибон тавсиф намудаанд. Барои омузиши адабиёти бадей донистани замони адиб мухим аст ва дар ин маврид сарчашмахои муътамад, кабл аз хама осори таърихии замони марбут мухимтар аст. Аз суйи дигар худи адибон тавсифкунандаи вокеоти нодири замони худ мебошанд. Дар бисёр маврид хатто мадхияхои шоирон имкони омузиши хаводиси замони муайян гардидаанд. Дар асри Х1Х ва баъдан асархои зиёде, ки баёнгари вазъи чомеа ва мухити адабй хастаанд таълиф гардидаанд, ки аз чумлаи онхо «Мунтахаб-ут-таворих»-и Хочй Хакимхон, «Рисола ё мухтасаре аз таърихи салтанати хонадони мангшия»-и Ахмади Дониш, «Тухфаи шохй»-и Мирзо Абдулазими Сомй, «Таърихи Салимй»-и Мирзо Салимбек, «Таърихи чадидони Тошканд»-и Мухаммад Солеххоча, «Таворихи манзума»-и Имомалии К^ундузй ва «Таърих»-и Садри Зиё, ки аз онхо баъзе хуччату санадхои мухим пайдо кардан мумкин аст.

Боиси тазаккур аст, ки дар «Наводир-ул-вакоеъ» боби муайяне бо унвони «Дар тахкики таърихи олам ва тафтиши худуси кидам» беш аз хама ба масъалаи пайдоиши олам ва одам аз диди фалсафй ва таърихй бахс менамояд. Худи муаллиф дар интихои фасл меорад: «Бидон, ки тавоифи хукаморо дар мабдаи офариниши олам ихтилоф аст. Машхуртар таърихи Хунуд ва Хито ва Фурс аст»[3, с. 109].

Аз он ки Ахмади Дониш бештари ахборро аз сарчашмахои динй мечуст, бинобар ин интихои бунёди дунёро «ба шаш руз» медонад. Ба андешаи Ахмади Дониш бахси салотини олам дар сарчашмахои зиёде ба чашм мерасад ва хар як нафаре мутобики доираи фахмиши худ ин бахсро оростаанд. Ахмади Дониш ин гуна ривоётро дастгирй намекунад ва баръакс онхоро афсонае беш намедонад ва меорад: «...ривоёти номазбут барои исботи сонеи мучассам ва кидами олам вазъ намудаанд ва тавоифтавоиф подшохону одамиёнро пеш аз Одам хикоёт баста овардаанд, ки филвокеъ ифтирои инчунин хикоёт аз адно шахсе, ки андаке фатонат дорад, бисёр осон аст. Ва вукуи он дар хорич, чандоне лузум надорад ва ростию дурустии он зарур на, аз кабили «Хотамнома» ва «Бумуслимнома», ки хар кадом дафтаре бузургу хачиманд. Сухани рост дар онхо агар бошад, як ду сафха беш нест. Ва гаразу гирдоварй аз онхо махзи тазлил ва муголатаи авом аст, ё афсонае барои

хоб»[З, c.109].

Дониш дар биcёp маврид ба мyocиpoниam аз хаводиш олам хикоят менамояд ва дар мавриди замони кyдaкияm накл оварда, гаькид намудаяет, ки: «Он гох падар, афаллоху анху, маро ба дабиристон фим^^ян^ то хифзи «Курьон»-и карим кунам. Ва он бар мизочи ман caхт ва номулоим омад, чунки лукнат бар забон доштам ва ба душворй caбaкe хифз мекардам ва ба такрори биоёр хавгала надоштам ва мухаббати зиёда бархифз дар табиати худ намеёфтам» [З, c. 115].

Хамзамон, Дониш дар ин чо накл менамояд, ки mc аз он ки падараш ypo ба омузиши забони арабй маштул намуд, бидуни устод ба машки хат шугл варзид ва рузгоарашро ин тарик таьмин менамуд. Аз руйи накли нaвиcaндa ба китобати ошри Абдулкодири Бедил fernrap шугл намуда ва аз он фоидаи зиёде ба дacт меорад. Агар ба ин нуктаи назар мугаваччех шавем, пac дарк кардан мумкин acx, ки Ахмади Дониш ба^у муонозирахои таьрихдонхоро мeпиcaндид ва ошри бенихоят мухими худро бо номи «Ришла ё мyхтacape аз таьрихи caлтaнaти хонадони мангития» иншо менамояд ва дар он тамоми нyкеи ин caлoтинpo баён менамояд. Аллома Ахмади Дониш дар отори вокеияш бо номи «Ришла ё мyхтacape аз тaъpихи галината хонадони мангития» таваччух ба хаёти пур аз тазоди амирони маншти Бухоро нaмyдaacт. С.Табаров дар acapи худ «Се маорифпарвари точик дар бораи амирони мангития» китоби мазкурро дар омузиши рузгори амирони манит адокунандаи «вазифаи маьхазу capчamмaи бузурги гаврих^» меномад[6,З]. Acapи мазкур аз чумлаи capчamмaхoи мухимгарини таьрихй дар нимаи дувуми acpи Х1Х мебошад ва далоили зиёди таьрихиро дар бар гирифта, аз давраи caл:гaнaти Дониёл то ба замони Амир Нафуллохро дар бар мегирад. Дониш дар ин acap вокеоти таьрихиро мyшaххac ва дар заминаи далоили таьрихй иброз нaмyдaacт. Дар acap таьрихи муайяни ба тахт нишacтaн ва ё худ вафоти амирони мангит баён rap^^cx. Мacaлaн, дар мавриди ба тахт нишастани амир Хайдар чунин ишора дорад: «Чулуш y бар тахти подшохй дар явми якшанбе, чахордахуми рачаби caнaи 1215, баьд аз œ coaт аз тулуьи шaмc, ба толеьи биcт дарачаи Чадй иттифок афтод. Миррих дар он шакл ба тарбеьи Зухал афтод ва рочеь буд Зухалу Муштарй дар Acaд, рам дар геюм, ки бурчи Хут буд, вокеь шуда. Ва ин шакл такозо дошт, ки ажар дар айёми y орамида набошад ва мизочи умаро ба мизочи подшох мувофик набошад ва майли cyлгoн ба тоату афьоли хайр бештар бошад»[4, c.30].

Мутафаккир дар acorn гардиши caйёpaхo ва аз нуктаи назари нучумшинош омилхои ба тахт нишастан ва окибати галината амиронро тавзех медихад. Дар ибрози хaвoдиcи таьрихй бешак Дониш гардиши гайграхоро мухим дoниcтa, такондихандаи бахти амирон медонад ва шакл гирифтани вокеахои тaъpихиpo аз тартиби вукуьи caйёpaхo мeхиcoбaд. Омадани амир Нафуллоро ба тахт чунин ба хонанда муаррифй менамояд: «Ва билчумла, чулуш амир Hacpyллoх ба тахти Бухоро рузи паншанбе, caлхи рамазон caнaи 1242 вукуь ёфг. Бо толеьи Aca^ хашт дарачаи Шaмc, Камар ва Миррих дар ошир ва Зухал дар ёздахум, Зухра дар Хут бо куввати Уторид ва Зухал дар рами Муштарй дар чахорум» [4, c. ЗЗ].

Ахмади Дониш чун муаррих дар «Ржала ё мyхтacape аз таьрихи галината хонадони мангития» аз нигохи танкидй ба амирон бахогузорй намуда, тарзи андешаронии y аз cаиpи таьрихнигорони он замон фарк мекунад. Ин acap ба бобхо чудо нашуда бошад хам, Ахмади Дониш вокеахоро мутобики мархилахои таьрихй чудо нaмyдaacт, ки ингуна аст: мукаддима, харчанд ки ишора на гардипааст, кдомхои минбаьда унвонхои зерин доранд: «Харобии назми аморат дар замони амир Дониёл ва тарзи галошни амир Шохмурод», «Баьзе аз вокоеьи замони caлгaнaти амир Хайдар», «Марги амир Хайдар ва замони ^лгана™ амир Хycaйн ва амир Умар», «Замони caлгaнaти амир Hacpyллoх ва тарзи мамлакатдории y», «Баьзе вакоеьи замони галошни амир Музаффар, тарзи маьишат ва мамлакатдории y», «Haзми аморат ва баьзе аз вакоеьи замони caлгaнaт амир Абдулахад».

Дар навиштахояш иcбoт rapnaaci', ки амирони Бухоро дар гадаи XIX кудрати идора кардани оммаи вагеи мардумонро надоштаанд ва аз истохот низ вокиф набудаанд. Ба мардум мегуфтанд, ки гибки нишондоди Курьон зиндагй кунанд, аммо худ хар лахза дар мукобили нишондодхои ин китоби мазкур амал менамудаанд. Ч^омеаи Бухорои шариф пacмoндaтapин буд ва Ахмади Дониш хамчун маорифпарвар ягона рохи таьмин намудани рушду гараккиро дар ин давлат дар capкyб намудани низоме мебинад, ки барои таьмини фахши амирон бунёд гapдидaacт. Салимов H. чунин гироиш ба вокеияти таьрихиро тазакур дoдaacт: «Haзapи таьрихй ба вокеият ва падид омадани баьзе нишонахои таьрихияти тафаккури бадей бо вycъaти чашмандози маорифпарварон баробар cypaт гиpифтaacт. Хамаи ин ба андешахои маорифпарварон тезутундие мебахшид, ки аклхоро бедор намуда, эхcаcи миллии гафлатзадагонро ба чунбиш меовард» [З, c. 18].

^Иизоми cиёcии марбут ба аморати Бухоро низоми cиёcй набуд, чунки фарк дар миёни неку бад гузошта намешуд ва хар он чи ки амалан татбик мегардид, дар аcocи манфиатчуй буд. Магалан, амлокдорон хатто духтарони ноболжи худро ба амири аблахи мангитй тухфа менамуданд ва пac аз мухлати кучаке амир он бонуро ба зepдacтoни худ медод ва тавшя мекард, ки ypo дар никохи хеш оварад.

Baa|)M аз xaкщaт дvp вa бeмaнтики нaвиcaндaгoни oнвaктapo Axмaди Дoниш пaйpaвoни Иблиc нoмидaacт, чунки aз тapмкм кaлoми мaвзyн вa мaнcyp вacфи бapдypyra aHMpy нaздикoнaш aз mmonaxoM итми aдaб necx вa бyдa xaм нaмeтaвoнaд. As чумии нуктаи нaзapм caйëxoнм pyc poчeъ бa Оcмëм Ммëнa дap oxмpм acpи Х1Х тaxтмтxoм мaвкeъпaзмpмм Рycмям пoдшoxмpo дap ин мишн^ дap бap мeгмpaд. Мaълyм aCT, дap oxиpи acpм Х1Х Рycмя мaвкeм ca^no вa дмптoмaгмяpo дap ин минтaкa бapкapop нaмyдa, paвoбмги caвдoгapoнм pyc вa caфapм точи^сни бyxopoй xere зид мeгapдaд. Бapoбapм ин мycтaшpикин вa caйëxoнм pyc мyшoxмдa вa тaxкщoти змëдepo дap мpгибoт бa тaъpмx, фapxaиг вa чyFpoфмям Оиёи Ммëнa мнгмшop мeнaмyдaнд.

Дoнмш мaнIмкy мнкмшoфм вoкeaxoм тaъpмxй, caбaбy rarn1^ onpo дapëфтaн мexocт. Дap чapaгнм тaxaввyлy тaнaззyл дмдaнм вoкeaxo , чycтyчyи peшaxoм тaъpмxмм onxo вa к^шиши aз xaммн pox пaдмд oвapдaнм мoxмяти бoгмнмм py^o^o мopo бa xyrocae oвapд, ки oxиpи acp Х1Х вa мбтмдoм Hap™ ХХ нepyмaнд гapдмдaнм acocм тaъpмxмм aфкopм чaмьмятй, тaxтмтм бaмyддao вa тaнкмди шaдмди вoкeмяти ичтимсй вa тaшaккyлм тaъpмxмяти тaфaккypм бaдeй бaйни xaм poбмгaм кaвй дсштн xaмaи ин бapoм диди peaJтмcтй pox мeкyшoд [5, c. 19].

Дap «риштн ё мyxтacape aз тaъpиxи caтoгмнм xoнaвoдaм мaшмгмя»-м Axмaдмaxдyмм Дoниш na фaкaт вaзъм тaъpмxй вa xaвoдмcм бa вукуъ пaйвacтa ,nap aтpoфм aммpoнм мэнит мнъмкoc гapдидaaнд, бштки дap мaвpмдм xмcтaти aмиpoн вa шути onxo низ cyxan мepaвaд. Maxcycan, ce aммpe, ки дap дapбopм onxo фaъoлмят нaмyдa буд, яънe aммp Hacpyтлox, aмиp Мyзaффap вэ aммp Aбдyлaxaд öemrap эз диди Дoнмш тaxтмтм xynpo ëфтaaнд.Axмaди Дoнмш тэъквд бap on мeнaмoяд, ки aммpoн arap iyrnxe мeнaмyдaнд, бэ capм yлaмoм дин мeпapтoфтaнд вэ дap бopaм aмиp Hacpyтлox мeнaвмcaд: «Ba xyди aмиp низ дap зoxмp тaчoвyз paвo нaмeдoнмcт га бэ yлaмo pyкyъ мeфapмyд вэ гvнoxи xyд бap гapдaнм yтaмo тaxммл мeкap,д» [4 ,19].

Дoниш нэ xaмчyн мyфaccиp, бэлки чун му^эккик га мунэккид дap бaxpм мyIaлoгммм улуми мкгй эз xyд мшopaм шмнoxтaн мeкyнaд га xoнaндapo вoдop мecoзaд, ки дap бapoбapм ^na^xo бэ шинoxти xyд пapдoзaд. «Haвoдмp-yл-вaкoeъ» нoмaм дэъвэт эст, дaъвaтe, ки мбopaт эз ^prç гyзoшгaнм бэду нeк бoшaд, нaбyдa, on дaъвaтecт, бэ xa^a^ono^ oяндaгoн бaxpм бэ эмэл пapдoxтaн, дифсъ эз xeш вaчoйм чу^нни дигapoн дapëфтaнм xyд мeбoшaд. Axмaди Дoнмш acслaти зoгмм мaxлyкoтм Хyдopo мyнкмp нсст. У мнcснpo aмoнaтдopи xaкмкaт мeдoнaд. Хэдэф эз pиcoлaти мaънaвмм AXмaди Дoнмш вoкpъбмнoнa ИЛЕИК^ тму^ни мyнocмбaтxoм мyтaкoбмлaм Шapкy fHP6 мaxcyб мeшaвaд. 4apo yтaмoм fhp6 дap зaмoнм Эxë (Boзpoждeнмe) бэ тaxкмкм улумй тэбий пapдoxтaнд га caбaбгopм кaшфмëгxoм бyзypг гaштaнд? 3epo fhp6 эз xaкмкaти мcтoм бэ вacмтaм oлммoнм aвpyпoй бaxpaбapдopй мeкapд, дap xoлe ки Шapк эз acслaтм мcтoм га тaмaддyнм xeш дvp мepaфт. Fapö бэ пeшpaфти утуми дакик pox кушсд, эммс Шapк; öemjap пepoмyнм улуми нaзapй pмcслaxo эчoд мeнaмyд. AмMктapaш, rnc эз дaвpaм Эxë fhp6 нaзapияи Шapкpo дap мaвpмди coxaxoм мyxтaлмфм утум aмaлaн тэдбикк иэмуд. Ин acx, ки Дсниш пempaфти fhp6po дap poxaндoзй шудэни шapмaтм истсм бэ cмфaти кснущси мapбyти давлaтдopй мaxcyб мeдoиaд. Хрл сн ки бузу^ни мaшpмкзaмми эз м^гият вэ xaвoдиcм мvxмIм xeш тopaфт ^pap мepaфтaид. Axмaдм Дсниш xaмчyи шaxcмяти дoимшмaид пeш эз xaмa эз чсниби xaмacpoнм xyд 6o aндeшaxoи irea ксбили кэбул гapдмдaacт. Bare xaнyз дap xaмoи дaвpa 6hp зидди тacнмфм «Haвoдиp-yт-raкoeъ» capy caдoxoe бaлaид шуд. Aфзaл Мaxдyмм Пиpмacтй, якe эз шoгмpдoнм Дсниш вэ шoмpм xaмми acp бapoмaд мeкyнaд, ки Шoxми, Мyзтapмб вэ Тэмкин 6hp зидди мvxoлмфaти Aфзaл Max^^ бapoмaдa, paфтopм ин шoгмpдм нoшyкppo мaxкyм мeиaмoяид. С.Aйнй бopм aввaл дap мaвpмди Axмaди Дсниш дap acapм тaъpмxй 6O тми «Тaъpиxи aммpoнм мaнfмтмям Бyxopo» мaъLTvмoт дсда, зммиaи змкp мeиaмoяд, ки Дсниш aБЗOъм дapбopмëиpo дap acapaш «Haвoдиp-yл-вaкoeъ» тaxтмт иaмyдaacт[2, c.74].

Дap мдoмaм фaъoLTмяти вoкpънмгopмм Axмaдм Дсниш мс^сн, aидeшaxoм xaмзaмoиoнм ypo низ мaвpиди мvxoкммa кapop дсд. Дap oxиpи acpм Х1Х шoмpoиe, ммaтм Шoxин, Сэвдс, Kop®i РaxмaгyLTлoм Boзex, Xanpa! aфкopм мaopмpмфпapвapoиa иaвмmтaaид.

Kop®i РaxмaтyLTлoxи Boзex бemтap бэ чoйxoм тaъpиxй вэ сбсд тaвaччyx иaмyдaacт. Maнoтикe, ки иaвмcaндa caфap иaмyдaacт, эз дмдгoxи ичтимсй, apxмгeктypaм шaxp вэ poxcсзй вэ иклим тaвcмф гapдидacт. иШopaxoм иaвмcaидa тaвcмфкyиaидaм xaкмкaти зэмсн га мэксн мeбoшaд. Дap вэкти тaxлмт вэ бappacмм мaвзyм мaзкyp дapк иaмyдaи мумкин эст, ки нaвиcaндa бэ xoиaидaм xyд бэ cyxбaт мeдapoяд вэ oммтxoм caфap иaмyдaиaшpo нишсн мeдиxaд. Boкeaн, нэ^и «Сaвoиex-yт-мacслмк^> xeлe сддй вэ paвoн эст. Шэкли бэёни сн axбopй будэ, иaвмcaидa эз xap гут cyxaнпapдoзиxo дacт кэшидн, вэ^ссъ вэ мyшoxмдaмxoм xempo бэ pмшгaм тacвиp кaшмдaacт. Boзex, ки эз дунёи тэнгу тopм Бyxopo бэ шaxpxoи мyтaмaддии caфap иaмyдa буд, бeшгap бэ пeшpaвмxo, oбoдкopй вэ мacъaлaм caиoaтy poxxoм фappox тэБэккуф иaмyдaacт.

Aз чмxaти дap 6hp гмpмфтaнм aфкopм пeшкaдaмм ичтимсй вэ cиëcй ^<Haвoдиp-yл-вaкoeъ», «Бaдoeъ-yc-caиoeъ», «Сaвoиex-yл-мacсLTмк^> нсм acapxoи мaиcypм Axмaдм Дсниш, Шaмcyддмнм Шoxин вэ ^opй Рaxмaтyтлoxи Boзex дap тaъpмxм aдaбмëги мс иaзмp нaдopaнд. Ин acapxo, ки бэ тapики иacpм мacиyъ вэ мvтaкaтлмф нaвишгa шyдaaид, нэ тaнxo эз чиxaти мэвзуъ, мэзмун, бэлки эз

чихати шакл хам чолиби таваччух буда барои омухтану муайян кардани хусусиятхои насри адабию бадеии асри XIX ахамияти калон доранд. [1, с.19].

Шамсуддин Шохин дар «Бадоеъ-ус-саноеъ» аз таъбиру иборахои халкй, махсусан аз калимоту таъбироте, ки махсуси лахчаи мардуми Бухорост, хеле бамавкеъ истифода бурдааст, ки ин бадеияти каломи уро ба дарачаи зиёде афзудааст.Шохин дар ин рисола иллату нукронхои аморатро нихоят нозуксанчона ва бо нафрату газаби пуршур нишон додааст. Шоир ба матонати сухан ва имони кавй исбот намудааст, ки ин нуксу иллатхо илочдазир нест. Ва аз ин чо худи хонанда хулоса мегирад, ки тартиботу сохти давлатдории чамъияти он замонро аз байн бардоштан лозим аст. Ин хамон хулосаест, ки Дониш дар «Рисолаи таърихй» пас аз тахлили таърихию ичтимоии аморат далерона ва ошкоро гуфта буд [7, с.387].

Хамин тарик асархои вокей, ки шумораашон дар адабиёти форсй-точикй кам нестанд, пеш аз хам, баёнгари ахволи мардум мебошанд. Аксари онхо барои хонандаи имруз метавонанд хамчун воситаи киёси ичтимой ва иктисодй ва пайдо намудани як фазои муайяни хаёти ичтимоии асрхои каблй бо назардошти проблемахои мухимтарини аквоми Шарк хидмат расонад. Дар ин гуна асархо, тасвири мавзехои гуногун, ахволи табакоти ичтимой, вазъи сиёсй ва дигар масъалахои умдатарини чомеъа муфассал ифода ёфтааст.

АДАБИЁТ

1. Алимардонов А. Дурдонахои наср, чилди 2.-Душанбе: Ирфон,1988.

2. Айнй С. Таърихи амирони манитияи Бухоро. /С. Айнй //Куллиёт. Чилди 10. -Душанбе: Ирфон, 1966. -344 сах.

3. Дониш, Ахмад. Наводир-ул-вакоеъ. Китоби 1. /Ахмади Дониш -Душанбе: Дониш, 1988. -288 с.

4. Дониш, Ахмадмахдум Рисола ё мухтасаре аз таърихи салтанати хонадони машития. /Ахмадмахдуми Дониш -Душанбе: Сарват, 1992. -98 сах.

5. Салимов Н. Маърифати бадеии таърих. /Н.Салимов - Хучанд: Нашриёти давлатии ба номи Рахим Чалил. 1997. -174 сах

6. Табаров С. Се маорифпарвари точик дар бораи амирони манит. /С.Табаров - Душанбе: Эчод, 2006. -206 с.

7. Ходизода Р. Адабиёги точик дар нимаи дувуми асри Х1Х. /РХодизода - Душанбе: Дониш, 1968

ИЗОБРАЖЕНИЕ ИСТОРИЧЕСКОЙ РЕАЛЬНОСТИ В ПРОЗУ АХМАДА ДОНИША

Политические и социальные ситуации конца Х1Х-го века в Центральной Азии являются отражением интеллектуального пробуждения и этот этап привлекает внимание историков, критиков и путешественников с конца этого столетия. Бухара как центр науки и религии таджиков расширила поле идей просветителей и мыслителей, в то же время периодические издания из разных стран Центральной Азии были подвержены множеству публикаций и исторических памятников. Одна из этих исторических работ - это историческая мемуар Ахмада Дониша «Краткий очерк истории правления семьи Мангитов». Автор статьи читает, что историческое произведения, которых в персидско-таджикской литературе немного, являются, в первую очередь, отражением положения людей и подробно описывают также различных мест, социального положения, политической ситуации и других важных вопросов общества.

Ключевые слова: история, проза, политические знания, исламские источники, страна, представитель, халатность, невежество, политическое мировоззрение, интересы, враждебность, политика собственности, модернизация, ситуация, социальная, Центральная Азия, путешествия.

IMAGE OF HISTORICAL REALITY IN THE PROSE OF AHMAD DONISH

He political and social situations of the late 19th century in Central Asia are a reflection of intellectual awakening and this stage has attracted the attention of historians, critics and travelers from the end of this century. Bukhara, as the center of science and religion of Tajiks, expanded the field of ideas of educators and thinkers, while periodicals from different countries of Central Asia were exposed to many publications and historical monuments. One of these historical works is the historical mummer ofAhmad Donish, «A brief outline of the history of the rule of the Mangitfamily.» The author of the article reads that real works, which arefew in Persian-Tajik literature, are, first of all, a reflection of the situation ofpeople and describe in detail also various places, social status, political situation and other important issues of society.

Keywords: history, prose, political knowledge, Islamic sources, country, representative, negligence, ignorance, political worldview, interests, hostility, policy of ownership, modernization, situation, social, Central Asia, travel.

Сведения об авторе

Олимова Хосият Хакимовна - 1971 г.р., к.ф.н., доцент Таджикского государственного

института языков имени Сотима Улугзода. Адрес: 734019, г. Душанбе ул.

Мухаммадиева, 17/6, тел: [992 37] 917160791, элпочта: hosiyat.olimova@mail.ru

About the autor:

Olimova Khosiyat Hakimovna - born in 1971, PhD., associate professor, doctoral student of the

Tajik State Institute of Languages named after Sotima Ulugzod Address: 734019, Dushanbe, ul.

Muhammadiyeva 17/6, тел: (+992 37) 917160791, E - mail: hosiyat.olimova@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.