Научная статья на тему 'АРХИТЕКТУРА В "НАВОДИРУЛВАКОЕЪ" АХМАДА ДОНИША'

АРХИТЕКТУРА В "НАВОДИРУЛВАКОЕЪ" АХМАДА ДОНИША Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
33
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АРХИТЕКТУРА / ДИЗАЙН / ПРОЕКТ / КУЛЬТУРА / ЭСТЕТИКА / НАЦИЯ / МИРОВОЗЗРЕНИЕ / ЗИМНИЙ ДВОРЕЦ / ГОРОД / ЗДАНИЕ / ПРОСТРАНСТВО / ВРЕМЯ / ИМПЕРАТОР / ПУТЕВОДИТЕЛЬ / ПРОЗА / НЕДОСТАТОК ОБЩЕСТВО / ТЕКСТ / СЛОЖНИЙ / ФИЛОСОФСКИЙ / СМЕЛОСТЬ / НФОРМАЦИЯ / ИЗУЧЕНИЕ / ЖИЗНЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Олимова Хосият Хакимовна

В мировойцивилизации есть такие исторические здания, которые дают известия об античностьархитектуры, как один из видов мировой культуры. Зимний дворец Санкт Петербурга один из тех архитектурных комплексов мира и история создания этого комплекса считается более двух веков. Ахмад Дониш во время поездки в Россию восхищается ее красотой и в «Наводирулвакоеъ» описывает Зимний дворец. Известно, чтоодним из псевдонимовАхмад Махдума былмухандис (инженер). Описать и наслаждаться архитектури другой нации в конце Х1Х века в отсталой Бухаре удалось из число послов, туристов и торговцев. Остраумность и восприятие архитектурной красоты другой страны дал Донишу возможность написать воспоминание в книгах и оставить хорошую память в таджикской литературе. В статье автором изученно талант Ахмада Махдума Дониша в описание Зимного дворца.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARCHITECTURE IN AHMAD DONISH’S "NOVODIRULVAKOE"

In the world civilization, there are such historical buildings, which give news about the antiquity of architecture, as one of the types of world culture. The winter Palace of St. Petersburg is one of those architectural complexes of the world and the history of the creation of this complex is considered more than two centuries. Ahmadi Donish during a trip to Russia admires its beauty and in "Novodirulvakoe" describes the Winter Palace. It is known that one of the aliases of Ahmad Mahdum was muhandis (engineer). Describe and enjoy the architecture of one nation at the end of the XIX century in the backward Buhari managed from the number of ambassadors, tourists and merchants. Wit and perception of architectural beauty of another country gave Donish the opportunity to write a memory in books and leave a good memory in Tajik literature. In the article, the author studied the talent of Ahmad MahdumDonish in the description of the Winter Palace.

Текст научной работы на тему «АРХИТЕКТУРА В "НАВОДИРУЛВАКОЕЪ" АХМАДА ДОНИША»

принадлежит другому неизвестному автору, жившего примерно в XIII-XIV вв. Он сочинен в подражании к месневи Авхадуддин Кирмани «Мисбох-ул арвох» («Зерцало духов умерших»).

Ключевые слова: «Хатм-ул-гароиб», «Тухфат-ул-Ирокайн» «Мисбох-ул арвох», месневи, смысл, речь, отношение, путевой дневник, текст.

A BRIEF LOOK AT MASNAVI «KHATM-UL GARAIB" ("THE END OF THE AMAZING") ASCRIBED BY KHAKANI SHIRVANI

An author reviews in detail the history of the creation and dissemination of masnavi "Khatm-ul-ghamib" of Khakani. According to the author, "Tuhfat-ul-Erokain" ("the Gift of two Iraqs") is thefirst poetic travel diary in the medieval Persian-Tajik literature, the original name of which was "Khatm-ul-gharoib". An author comes to the conclusion that the copy of masnavi ascribed to Khakani under the name "Khatm-ul-garoib", in fact, belongs to another unknown author who lived approximately in the XIII-XIV centuries. It was composed in imitation to masnavi Akhvaduddin Kirmani "Misbah-ul arwah " ("the Mirror of the spirits of the dead").

Keywords: "Khatm-ul-gharaib", "Tuhfat-ul-Erokin" "Misbah-ul arwah", mesnevi, sense, speech, attitude, travel diary, text.

Сведение об авторе:

Шарифов Боймурод Бобоевич - кандидат филологических наук,, декан факультета филологии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Телефон: (+992) 937971022 электронаяпочтаBoymurod@inbox.ru

About the author:

Sharifov Boimurod Boboevich, Candidate of Philological Scienses, Associate Professor, the Dean of Philology Department in the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, E-mail Boymurod@inbox.ru

УДК 77+891.550-1:82

САНЪАТИ МЕЪМОРИ (АРХИТЕКТУРА) ДАР "НАВОДИРУЛВАКРЕЪ"-И А^МАД МАХДУМИ ДОНИШ

Олимова ХХ

Донишкадаи давлатии забощои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Архитектура хамчун тавсифкунандаи фарханг ва завки эстетикии миллатхо вобаста ба фазо ва вакти зиндагии инсонхо мархилаи муайяни таърихиро аз сар мегузаронад. Архитектура дар асоси чахонбинии фалсафй тахия гардида, таъсирпазирй ба мухитро дорад ва чанбаи асосии омузишро дар самти дарёфти рамзхои шахрдорй ба худ касб менамояд. Ин барои дарки гуногунандешй дар тули асрхо ва фазои истикбол дар мухити мухталифи идеологй пайдо мегардад, ки дар бисёр маврид меъморй ба хайси тазоди тафаккурхо ба вайроншавй оварда мерасонад.Дигар ин ки меъморй ва ё тасвири он дар адабиёт ахбори муфид рочеъ ба осори меъмории асрхои каблй дода метавонад. Тасвири иморат, шахрхо, роххо ва рустохо дар адабиёти форсу точик хеле зиёд ба назар мерасад ва адабиёт дар ташаккули фарханги шахрсозй сахми босазое бозидааст. Адибон ба шахрхои мухталиф сафар намуда, фарханги шахрсозию шахрдориро хар яке бо усули нигориши ба худ хос тавсиф менамоянд. Гузашта аз ин, дар достонхои ишкию фалсафй тасвири шахрхо ва ободии гулбогхо мохирона инъикос ёфтаанд. Махз дар адабиёти маорифпарварй тасвири меъмории шахрхо ва мушкилоти роххо бо дарназардошти таассурот аз сафархо ва андешахои зебопарастй тачассум гардидааст. Дар ин гуна холат мавкеи муаллиф ба хайси мушохидакор ва тахиякунандаи колаби иморатхо дар заминаи тачрибахо ба назар мерасад. Барои тасвир намудани фарханги иморатсозии як кишвари бегона ва онро ба таври амик баррасй намудан аз нависанда на факат мушохида, балки донишхои мухандисиро такозо менамояд. Иншо гардидани мухити меъморй дар асар аз чахонбинй ва завки зебопарастии нависанда вобастагй дорад.

Масалан, Абулкосим Фирдавсй дар огози "Шохнома"-и безаволаш ишора ба харобшавии бинохои обод намудааст. Вожаи "бино" ба мазмуни иморат дар "Шохнома" муайян аст:

Басо шар хуррам бино кард Кай,

Чу сад де% бино кард бар гирди Рай. [1,63]

Дж^» вoжae, ки бa мдънии ^льд вa aйвoни кaбyлгoxи шохон oмaдaacг, истидохи "6op" мeбoшaд:

Ки то буму бор асту фарзанди ту, Бузургон ки бошад пайванди ту? [1,73]

Бopa дap "Шoxнoмa"-и бeзaвoл бa мaзмyни к^ли oмaдaacг, ки то п^уз дap зaбoни мapдyм бa мaънoи болои xorn иcгифoдa мeгapдaд: Сипщбуд чу аз бора ово шуд, Нигщ кард хуршедрууро бидид. [1,73]

Дap нaвбaти xyg, вoжaxoи бopгox (кaдъa), бypч (мaнopa), диж, диз (кaдъa), aйвoн (дapoмaдгox) вa дигap дap "Шoxнoмa" истифодд гapдидaaнд, ки ин мaънoи aз cama™ мeъмopию шaxpcoзй oгax буддии эpoниxoи кaдим мeбoшaд. Вoжaи "xoнa" дap coxтaни иcми мypaккaб фaъoл aCT вa aкcapaн xoнaxoи мaxcycи точикй бapoи фapкияти вaзифaвии ощо бо жмхо бaëн мeгapдaид вд тaъcиpи xygpo дap зд6онхои тypкй низ гyзoштaaнд.Миcли: чoйxoнa, oшxoнa, capтapoшxoнa,мaйxoнa, pacaдxoнa,ибoдaтxoнa, pygxom, мaбpaзxoнa, aмбopxoнa, aнчoмxoнa, aлoбxoнa, бoлoxoнa,мexмoиxoнa, coбyиxoнa, дeвoиxoнa, дeвoнaxoнa, бугаот, дaвлaтxoнa, чиддaxoнa вд миcди хдминхо. Дap мaктyбoти Мдвлоно Абдypaxмoии Чрмй бинои дaвлaт чунин oмaдaacт: Мисти: «Бдъд дз apзи ниëз бд диcрии Mxincopy эчоз мaъpyзи xoдимoни он oстoнa вд мулозимони он дaвлaтxoнa он, ки xидмaти мaвлaвй кapaм ндмудд будднд вд тaшpифи кудуми шapиф apзoнй фapмyдa."[2,463]

Аз ин вожд ифоддхои зиëдe дap нacp вд ндз oвapдa шyдaacг, миcли xoнaи чдшм, xoнaи дил, xoнaи мexp, xoнaи кac, xoнaи ишк, xoнaи Faм...Дap aдaбиëт xorn хдм бд мдзмуни acocй вд хдм бд мдзмуни мдчозй истифодд мeгapдaд.Дap вoкeъ, ииcрнe, ки дap як мухити мудйяни шaxp yмp бд cap мeбapaид, бд мeъмopии он axaмият нaмeдиxaд, дммо чун caфap ндмуд, здвки эcreтикй, x^cmë! вд истикболи xyнapи нaфape ypo вoдop мeнaмoяд, ки бeштap мyттaвaччex бигapдaд. Бд здмми ин, ocopи ддибони ^до^к дap мapxидaxoи мyxтaлиф тдълифи зиëдe дap бopaи шaxpcoзй вд мeъмopй дopaд. Дap aдaбиëтшинocии чдхонй мдвзуи мудйяни омузиши apxигeктypa дap aдaбиëт бд pox монад шyдaaст, ки бд тaxкики тacвиpи caнoeи мeъмopй дap иpтибoт бо бappacиxoи ддабии axди кдлдм пapдoxтaaст вд инчунин тacвиpxopo мо бeштap gap caфapнoмaxo чустучу мeкyнeм. Xano gap дАдбиет шaxpxoи тaxaйюдиe тacвиp гapидaaид, ки capчaшмaи он дз мудйян ндмуддни cрxти имopaт вд шaxpдopй gap умки муд-олиф мeбoшaд.

Дap "НaвoдиpyлвaкPeъ"-и Аxмaди Дониш низ фacдxoи мaxcyce xaCT, ки gap он иншоот вд имopoти Пeтepбypг (Фeтepбypx) здмони caфap нaмyдaнaш тacвиp гapдидaaст. Аxмaди Дониш чeнaк вд лoиxaи иишooти дидaaшpo дмик тacвиp мeнaмoяд вд омили чунин aмикпapдoзии мyтaфaккиp gap тaxияи caфapнoмaaш ч^дти тacвиpи бииoxo бд xoтиpи бд мyxaидиcй шутл доштдни дониш мeбoшaд. Дap "Ндмунди aдaбиëти тoчик"дap бopaи Мyxaидиc тaxaддyc доштдни Дониш зик> мepaвaд: "Аxмaд-Мaxдyми мyxaидиc бap xилoфи 4ag,ßara дapcи пypFиpoми мaдpacaxoи Бyxopo илми xaидaca, xaйъaт, нучум, мушкд, ндкшу тacвиp, тиб вд aмcoлaшpo биззот caъй кapдa oмyxтaaст". [3,200] Ин нyктapo Мyзтapиб бap мyxaммacи Шoxии бeииxoят бaдaнд нишон gogaaCT вд ypo capвap-paиcи мyxaидиcoн мeнoмaд:

Эй афзалулафозилу раъсулму^андисин, Фазли Худо уамеша ба зотат бувад щрин. Оядбари ту тууфазщуккомиРуму Чин, Ё раб, фуругизоти ту монод бар замин, Цовидчунталиъаихуршед бар фалак. [3,202]

Худи Аxмaди Дониш дз лaëкaти бaлaнди мyxaндиcияш gap "Нaвoдиpyлвaкoeъ" тaзaккyp rapwga, мeopaд, ки xano gap xypдияш pyйи дeвopxo бо ^.ayx нaкшxoи xaидacй мeкaшид.Дoииш тaзaккyp дз он мeнaмoяд, ки acрcaн paFбaт бд кacби лaвoxиpo бд дидaш як дyстaш aидoxт вд чун пиcaндaш гдшт, пдйи тaкмиди он napgox! вд gap як cрл тдмоми caиъaти oиpo oмyxт. Аxмaди Дониш yweg бap он дошт, ки шояд pyзe gap cрxтмoии мaдpacae ypo caдoтии чдлб нaмoяид: "Ba мapo gap xaмaи ин ca^ тapaддyд доия gap зaмиp ин буддст, ки мдбод aгap cyлтoн имopaти мaдpaca вд xoнaкox кундд вд бдд-ин caнoeъ эxтиëч дфтдд, мacдapи он ту бошй вд дигapoн очиз оянд, ë arap

китобе мугаввар ва музайян xoxan, ту гаран^м диxй ав дар мулку давлат шapикбoшй.Вa баъд аз on ки ман ин кopxo аз тaxкикy тазкия берун кашидам, xe4 кace имopaтe cap накард, то бар on китобат зарур o^A ва xe4 кac китoбaтe нафармуд, ки бар on тacвиpy тaзxиб бaкop бoшaд."[4, c. 144].

Аммш хубии кacбaшpo дар on мeдoнaд, ки ypo ба дapбop чалб намуданд ва дар вактеки ба cymon муаррифй намуданд, гуфтанд, ки«фагон нoм дар миcли ин бадгеъ ва caнoeъ назиру xa^ro нaдopaд ва cexpи каламаш нacxи э^зи мoнaвй ва бexзoдй мекунад ва ба acнoфи хутути pación ва Faйpиpacмй вукуфв тaмoм дopaд».[4, c.144] Дар дapбop xapчaнд ки ба китобат машгул буд, ам^ ба кавли Дoниш "Ва ба caвoбдиди ман мeъмopoнy нaккoшoн ба шугле мeпapдoxтaнд." [4, c. 144]

Ма^з аз мyxaндиcй oгox будани Дoниш бoиcи ба тaxкики имopoти Петербург шавк пaйдo кардани y мегардад. А^мади Дoниш, ки дар туйи аруши фарзанди импepeтopи Pyc иштиpoк намуда буд, имopoти Haacppo ин гуна тaвcиф мeнaмoяд: " ... шабе, ки !opo дар мачдиш акд биталабиданд дар урдуи галинат. Ва oн имopaтecт шаркан ва гарбан дycaдy чикил газ, шиюлан ва чанубан дycaдy биcт газ[1, чaxopoшëнa, муштамил ба xoнaxoи зарандуда, дару дeвop аз берун ва дарун музайяну мycaввap ва шaффoф ва xarna .napxo oйинa кардагй. Шимoлии ин имopaт бaxpecт азим аз Мyxити Аъзам муншаиб гашта, ба чoниби Мacкaв ва Самар ва Макариё меравад ва дутарафа аз ин дарё ба caнгxoи caфeди мyчaллo pocт бapдoштaacт ва xap 4oe ба зина фapoмaдa д0paд бapoи o6 гирифтан ва ба дарё рафтан. Ва шабу руз чандин xaзop киштии oтaшй ва бoдй бар ин ба^р чopиcт, ки аз Рум ва Фарангжтон мeoяд ва мегузарад". [4, c.173]

Myx^m Аъзам мaънoи y^^cpo дopaд ва Санкт Петербург дар capxan,™ як caмт ^и ба^р ва yкëнyc меравад. Дар идoмaи тacвиp Axмaди Дoниш мacoфa, ченак ва меъёри пасту баландии Кари зимистoнapo инъикoc намудааст:"Ва ба xap пoнздax газ чoйи пилпoя ба кадри ду газ caнги мучалго, мудаввар ва мycaммaн ва мycaддac бapoвapдa ва миёни xap ду пилгоя бар oн панчара хулаи мyчaллo ва мунаббат ва iy^p банд кардаанд, ки ба кадри панч вачаб иpтифoъ дopaд, то мyxoфaзaти oяндa ва раванда кунад ва бар oн пуле ва чжре бастаанд, ба кадри ча^рла^, xoнa. Хар xoнa такрибан бист газ мeoяд ва ду xorn аз oн xaмчy ду табакаи дapвoзa аст, ки назди xap oмaдaни киштй кyшoдa мешавад ва бoз чун киштй бигузарад, фapoxaм мeoяд. Ва ин чиcp xarna аз caнги pyxo!! ва шаф^ф аст, ки aкcпaзиp аст. Ва ба навъе чacпoнкopй намудаанд, ки мoбaйни к;итъaoти axчop як муяк чадвал roxe маръй мешавад".[4, c. 173]

Вoкeaн, Санкт Петербург poxи caнгфapши xaмвop дopaд ва аз дoxили xaмoн бинте як poxe ва як дарёе paвoнa аст. Ин poxи пиёдагузар аз ду cam1 ва мoшингyзap ва дар дарё киштиxo opoмoнa мегузаранду xamo^ oмaдaни киштие им^ни кyшoдa гардидани пyлxo ба вучуд мeoяд:"Apзaш такрибан бисту панч газ мункашм ба ча^рр pox; - ду pox apoбa, ду pox пиёда аз oяндaвy раванда, ки xeч ^orn ба xaмдигap мyзoxим нашаванд ва xap кaдoм ба poxи худ мегузаранд ва аз ду cy ин чиcp xaм мазбут ва ма^фуз ба пaнчapaxoи хула, ки мута-ф^ ва мyчaллo аст. Самти шимoлии имopaти арки пoдшoxй xarna capкyб ба ин дарёст, ки ба^р бeвocитa аз тaxти y мегузарад ва чoниби чанубии арк чилaвxoнaи acкapия аст. Сoxaти ^apox ва вaceъ, ки дар oн микдopи пaнчox xaзop acкap дар мeoянд ва acп мeдaвoнaнд. Заминаш мycaгтax ва xaмвop xaмчyн замини xamp". [4, c.176]

Тacвиpи дигар дар "Нaвoдиpyлвaкoeъ", ки пай дар xarn муаррифй намудааст, ин мaйдoни Кари зимистoнa мeбoшaд, ки хеле вагеъ буда, дар мадараи баланде мyччacaмaи як фариштае истoдaaст ва ба кавли мардуми ин минтака ин фаришта тули acpxo шaxppo нигaxбoн аст. Ин Xиccиëтpo Дoниш чунин ифoдa намудааст: "Ва наздики дapвoзaи арк мaнopae бapoдштaaнд аз як китъа caнги cyrno^ мулавван ба кадри пaнчox арчин. Зери caнгaш китъаи хулае мycaммaн ва мунаккаш ва мycaввap ва мунаббат. Бар capи мaнopa cyparn малике (фаришта О.Х.) кoим аст, бoлxo aфpoxтa, интизopии макдами pyxyraox мебарад ва oн xaм аз хулаи мyчaллoст". [4, c. 178]

Axмaди Дoниш дар идoмaи тacвиpaш caиcxoнa ва бoFчaи шoxиpo инъикoc мeнaмoяд ва аз дарахтони oн ва oбxoи чopияш ишopa намудааст: "Ба carnm шаркии арк oшëнaи тaxт аз хишти пухта caиcxoнaи пoдшoxист, бoлoяш capocap бoFчa аст. Aнвoи гулу paëxин дар oн шукуфтааст муштамил ба caбзaвy oби paвoн ва aнвoи мypF0ни х^а^н ва дapaxтxoи гулкарда ва мycмиp чун финдук ва бoдoм. Кадаш ба кади имopaт 6:po6:p рафта, бараш бисту панч газ муштамил ба раста ва кyxcopxoи машуи caбзy хуррам. Taxm ин бoFчa caиcxoнaи шoxист ва имopaти шаркй xaмa дapxoяш ба даруни ин бoFчa фapoз мешавад.." [4, c.179]

Дoxили бино низ дз диди Аxмaди Дониш gyp нaмeмoнaд вд нaвиcaндa gap тacвиp нaмyдaии ндмои дoxили бино низ дз лaëкaти нoтaкpopи xyg истифодд мeкyнaд: "Ba ин xorn, гуй, чaxop aйвoнe буд мукобили xaмдигap вд миëнa пушидд, муштдмил бap шдст ycгyвoнaи cam™ шдффоф вд мycaффo вд мyчaллo. 3epo cyтyн мypaббaъ вд мycaммaн, зaбapи cyтyн мyдaввap вд мундббдт. Ba дз вacaти ин xorn дз^кф xaшт кaидиди бyзypги бyдypй вд мyтaддo oвexтa, ки бд xap кддом то cag шдмъ aфpyxтa шдвдд вд gapy дeвop мyзaxxaбy мycaввap вд гyлдopт." [4, c.179]

Аз мaтиxoи oвapдaшyдa мдълум гapдид, ки нaвиcaидa чузъ бд чузъ дoxид вд бepyии ap^ Пeтepбypгpo тaвcиф нaмyдaaст вд дз pyйи тaxкик мудйян нaмyдaн мумкин дст, ки ин Кдфи дoмaнaдopи зимистонд мeбoшaд. Хдмздмон, Аxмaди Дониш дoxили кacppo вд мaвзeи бapгyзopии туйи apycии фapзaиди n^neparoppo тacвиp мeнaмoяд, ки gap ин тacвиpoт нaвиcaндa чу^о ииъикoc мeгapдaид, ки дз мycaввиpии ин мyтaфaккиpи бapчacгa гyвoxй мeдиxaд: "Бд xaмaи ycгyвoнaxo як кaтop гули пeчoн шукуфтд то caкф пeчидa бapoвapдa будднд. Ba як кaтop шдмъ мopпeч додд вд дз зaбapи ycгyвoнaxo gap py^ caкф бд як вдчдби apзи шaмъxo бд шaмъдoнчaxoи тиддoaидyдa, дaвpoдaвp чидд, мобдйни xap gape оинди бyзypг бapoбapи кдди оддмй ииxoдa вд дз ду бapaш бд шдмъдони cecapaи дeвopй шдмъ ниxoдa вд дз тaxти ойинд кaстaдe ииxoдa....". [4, c.179]

Xapчaид Аxмaди Дониш кacp вд имopaтxoи импepaтopoии pycpo тaвcиф ндмудд бошдд xaм, дммо gap мaвpи1ди мyxaидиcрии кacp мдълумот нaдoдaaст вд чге xaм зикp нaкapдaaст, ки aкcapи мyxaидиcрн дз xиcрби aвpyпoиëн xacгaид. Имopaтx1oи acрcии он Кдфи зимистонд (1754-1762) дз чониби apxигeктop Бapтoлoмeo Фpaнчecкo РacIpeдли тaxия rapwgaCT. Дap бyнëди gmap имopaтxo Ждн Бaтист Мишeл Baддeн-Дeлaмoт, Юpий Фeлтeн, BacиJIий Сгашв, Чдкомо Квapeнги вд дигapoн caxм гyзoштaaид, ки дк^^ мeъмopй gap oxиpи acpи 18 ë aввaди acpи 19 !ax™ гapдидaид, ки тapxи oнpo мо oвapдaeм.

"Дap бaëии xикoяти г^цби Иcкaидap вд Fииoи мapди дчдмй" Дониш дз здбони xaмcyxбaтaш gap бopaи зeбoии кишвapxoи Фapaнг мжол мeopaд. Дониш gap тacвиpи H^opo! вд иншоот нoзyкбaëн дст вд oиp бо ифoдaxoи мувофик бд cypaiTape нишон додадст. Ин ошнои Дониш gap бopaи мapди эpoниe, ки gap Хиндустон бд тичopaт мдштул буд, тдмоми вoкeaxoи дидaaш вд шaxpxoи caфap нaмyдaaшpo инъикoc мeнaмoяд. Мapди эpoнй gap Пapиж здбони фapoнcaвй мeoмyзaд вд дз он ки бд шaxpxoи гуногуни Фapaнг paфтa буд, оиди бapтapияти ce шaxp дз дигap шaxpxoи p^ олдм ин гущ зи^ мeopaд: "Фapaнгиëн гуянд: Дap apcaи олдм ce шaxp дст; - aввaлaш Лaидaн, дуввум Пopиc, геюм Фeтepбypx. Дигapи билод xy^^ кapя вд кишлок gopag вд вуллоти oиxo xy^^ apбoб вд pare" . [4, c. 193]

Дap ин чо Дониш дз К^фи зимистонди импepaтopoни pyc ëg мeнaмoяд вд oиpo ингуш тaвcиф нaмyдaacг: "... вaктe ки мyxappиpи cytyp бд чaxopбoFи зaмиcгoиии импиpaтyp paфтaм, бдъд дз xypy4 xoCTaH, ки тacвиpи он gap caфxaи pacм кундм, нaтaвoниcгaм, локин дкли мдн дз здбти он дз биcëpии учобдт мyтaxaйиp шудд буд, чи вдкти дyxyл gap зexи здбти xygygy чиxoти он мeкapдaм, дз биcëpии чaмaиxo вд xиëбoиxoи gapyrn бд дapyн кyввaти xoфизaaм лол шудд, бдъд дз xypy4 xe4 чиз бд xoтиpaм нapacид, илло нaкдe дз Faйpи тapтиб". [4, c.120] Яънe Аxмaди Дониш xoCTaaCT, ки тapxи имopoгpo тapики !oxa бикдшдд, дммо бииoбap зиëд буддни бииoxo вдй нaтaвoииcгaacг, ки тapки oнpo бикдшдд вд фдкдт бо здбон ндкл пeш oвapдaacг.

Аxмaди Дониш тaaccyфи xygpo gap ^ëc бо зeбoиxoи нoтaкpopи Пeтepбypг вд шaxpxoи Оcиëи Миëнa бaëн мeнaмoяд вд мeopaд, ки тдмоми caъйю тaдoши мapдyм ин дз донишу тaвceaи пeшaxocг.Чyн gap мaдpacaxo тaдpиc костд буд вд чaдвaди gapœ фдкдт дз pyйи фaиxoи xorn дин тaxия гapдидa, gap acpи Х1Х бо тaшaббycи улдмои динй бд омузиши фaиxoи ддкик умумдн тaвaччyx нaмeдoдaид.

Boкeaн, Аxмaди Дониш caъй ндмуд, ки тaFЙиpoтe бaxpи ободии дaвлaтy шaxpдopй ндмудд бошдд, дммо бeнaтичa aнчoмидa буд. Аз ин xo-rnp, xap нaфape, ки бд кишвapxoи мyтaмaддии мepaфт, opзy мeнaмyд, ки шaxpxoи Бyxopo вд aтpoфи он озодд бошдд.Аз ин чо чунин xyMca нaмyдaн мумкин дст, ки Аxмaди Дониш чун мyxaидиc тaвoииcгacг, ки дмик К^д^и зимиcгoнapo тacвиp ндмояд вд вдчди Дониш дз он буд, ки имкони ободии кишвap бо xaмa poxxo мдвчуд acг.Гyзaштa дз ин, тacвиpи имopoт вд бииoxo axaмияти тaъpиxй дopaнд вд бapoи дapëфтaни вдзъи шaxpcрзй gap гуздштд шapoит фapoxaм мeopaд.

АДАБИЁТ

1. Фарханги мухгасари "Шохнома". Тартибдиханда Иброхим Ализода. -Душанбе: Адиб, 1992. -496 с.

2. Аълохон Афсахзод.Мавлоно Абдурахмони Ч,омй- адиб ва муггафаккири номй.-Душанбе :Адиб 2014 - 463сах.

3. Садриддин Айнй. Намунаи адабиёги точик. - Душанбе: Адиб, 2010 - 448 с

4. Ахмади Дониш. Наводирулвакреь. Кигоби 1.-Душанбе: Дониш, 1988 - 288 с.

АРХИТЕКТУРА В "НАВОДИРУЛВАКОЕЪ" АХМАДА ДОНИША

В мировойцивилизации есть такие исторические здания, которые дают известия об античностъархитектуры, как один из видов мировой культуры. Зимний дворец Санкт Петербурга один из тех архитектурных комплексов мира и история создания этого комплекса считается более двух веков. Ахмад Дониш во время поездки в Россию восхищается ее красотой и в «Наводирулвакоеъ» описывает Зимний дворец. Известно, чтоодним из псевдонимовАхмад Махдума былмухандис (инженер). Описать и наслаждаться архитектури другой нации в конце Х1Х века в отсталой Бухаре удалось из число послов, туристов и торговцев. Остраумность и восприятие архитектурной красоты другой страны дал Донишу возможность написать воспоминание в книгах и оставить хорошую память в таджикской литературе. В статье автором изученно талант Ахмада Махдума Дониша в описание Зимного дворца.

Ключевые слова: архитектура, дизайн,проект, культура, эстетика, нация, мировоззрение, Зимний дворец, город, здание, пространство, время, император, путеводитель, проза,недостаток общество, текст, сложный, философский, время, смелость, нформация изучение, жизнь.

ARCHITECTURE IN AHMAD DONISH'S "NOVODIRULVAKOE"

In the world civilization, there are such historical buildings, which give news about the antiquity of architecture, as one of the types ofworld culture. The winter Palace of St. Petersburg is one of those architectural complexes of the world and the history of the creation of this complex is considered more than two centuries. Ahmadi Donish during a trip to Russia admires its beauty and in "Novodirulvakoe " describes the Winter Palace. It is known that one of the aliases of AhmadMahdum was muhandis (engineer). Describe and enjoy the architecture of one nation at the end of the XIX century in the backward Buhari managedfrom the number ofambassadors, tourists and merchants. Wit and perception of architectural beauty of another country gave Donish the opportunity to write a memory in books and leave a good memory in Tajik literature. In the article, the author studied the talent of Ahmad MahdumDonish in the description of the Winter Palace.

Keywords: architecture, design, project, culture, aesthetics, nation, worldview, Winter Palace, city, building, space, time, Emperor, guide, prose,lack of society, text, complex, philosophical, time, courage, information, study, life.

Сведения об авторе

Олимова Хосият Хакимовна - 1971 г.р., кф.н., доцент, докторант Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода Адрес: 734019, г.Душанбе улМухаммадиева 17/6, тел: (+992 37) 917160791, эл.почта.-hosiyat. olimovafymtilru

About the autor:

OUmova Khosiyat Hakimovna - born in 1971, PhD., associate professor, doctoral student of the Tajik State Institute of Languages named after Sotima Ulugzod Address: 734019, Dushanbe, ul. Muhammadiyeva 17/6, тел: (+992 37) 917160791, E - mail: hosiyat. olimova@mail.ru

ОСОБЕННОСТИ ТАДЖИКСКОГО ПЕРЕВОДАРОМАНА Н.С.ГУМИЛЕВА ЧЁРНЫЙ ГЕНЕРАЛ

Саидова М.Ш.

Бохтарский государственный университет им. НХусрава

В настоящее время на разных этапах формирования в рамках ограничительной формы какой-либо нации в истории своего народа играет важную роль. Формирование русского народа развивается в таком русле, когда искусства каждого народа имеют в большем взаимодействия с другими национальными литературами в их художественном обогащения.

На развития этого время развивается субъективное формирование мировой литературной работы, которой взаимодействия мировой литературы и национальные художественные литературы разных народов, а также поиски типологического метода и преемственность, традиций одного народа и формирование единичные закономерной художественной литературы, которой развивается на основе нового метода. Поэтому изучение того и иного метода исследует в ракурсе взаимодействия литератур, поэтому любая литература показывает в себе чужой культуры.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.