Научная статья на тему 'ИҚТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТУРИЗМНИ ДИВЕРСИФИКАЦИЯ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ'

ИҚТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТУРИЗМНИ ДИВЕРСИФИКАЦИЯ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

96
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Диверсификация / инфратузилма / туризм / саноат / аҳоли / урбанизация / Shopping / агротуризм / Diversification / infrastructure / tourism / industry / population / urbanization / shopping / agritourism

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Муҳаммадисмоил Мухитдинович Маҳмудов

Ушбу мақолада Андижон вилоятида туризмни диверсификация қилиш масалаларига алоҳида эътибор қаратилган. Туризмнинг айнан алоҳида бир турини ривожлантириш қийин бўлган Андижон вилоятида аралаш туристик маршрутларни тузиш, шу орқали минтақага сайѐҳлар қизиқишини оширишга қаратилган чора-тадбирларни ишлаб чиқиш масалаларига тўхталиб ўтилган. Туризмни ривожлантиришга таъсир кўрсатувчи аҳоли, хизмат кўрсатиш, тиббиѐт, инфратузилма, саноат, қишлоқ хўжалиги, тадбиркорлик, ҳунармандчилик каби қатор соҳалардан туризм саноатини ривожлантиришда кенг фойдаланиш ҳусусида фикр-мулоҳазалар билдирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF DIVERSIFICATION OF TOURISM IN ANDIZHAN REGION IN THE CONDITIONS OF MODERNIZATION OF THE ECONOMY

This article pays special attention to the issues of tourism diversification in Andijan region. In Andijan region, where it is difficult to develop a particular type of tourism, the issues of creating mixed tourist routes, thereby developing measures to increase the interest of tourists to the region were discussed. Opinions were expressed on the widespread use of a number of areas affecting the development of tourism, such as population, services, medicine, infrastructure, industry, agriculture, entrepreneurship, crafts, in the development of the tourism industry

Текст научной работы на тему «ИҚТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТУРИЗМНИ ДИВЕРСИФИКАЦИЯ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ»

ЩТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТУРИЗМНИ ДИВЕРСИФИКАЦИЯ КДЛИШ

МАСАЛАЛАРИ

Мухаммадисмоил Мухитдинович Махмудов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Андижон вилоятида туризмни диверсификация килиш масалаларига алохида эътибор каратилган. Туризмнинг айнан алохида бир турини ривожлантириш кийин булган Андижон вилоятида аралаш туристик маршрутларни тузиш, шу оркали минтакага сайёхлар кизикишини оширишга каратилган чора-тадбирларни ишлаб чикиш масалаларига тухталиб утилган. Туризмни ривожлантиришга таъсир курсатувчи ахоли, хизмат курсатиш, тиббиёт, инфратузилма, саноат, кишлок хужалиги, тадбиркорлик, хунармандчилик каби катор сохалардан туризм саноатини ривожлантиришда кенг фойдаланиш хусусида фикр-мулохазалар билдирилган.

Калит сузлар: Диверсификация, инфратузилма, туризм, саноат, ахоли, урбанизация, Shopping, агротуризм.

ISSUES OF DIVERSIFICATION OF TOURISM IN ANDIZHAN REGION IN

THE CONDITIONS OF MODERNIZATION OF THE ECONOMY

Muhammadismoil Muxitdinovich Mahmudov

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

This article pays special attention to the issues of tourism diversification in Andijan region. In Andijan region, where it is difficult to develop a particular type of tourism, the issues of creating mixed tourist routes, thereby developing measures to increase the interest of tourists to the region were discussed. Opinions were expressed on the widespread use of a number of areas affecting the development of tourism, such as population, services, medicine, infrastructure, industry, agriculture, entrepreneurship, crafts, in the development of the tourism industry.

Keywords: Diversification, infrastructure, tourism, industry, population, urbanization, shopping, agritourism.

КИРИШ

Вилоят шахарлари турли функцияларни бажаради: Андижон-куп тармокди, иктисодий, сиёсий, маданият ва фан маркази; Асака ва Шахрихон-саноат ва миллий хунармандчилик маркази, Кургонтепа, Хужаобод, Охунбобоев, Булокбоши, Куйганёр, Пахтаобод, Пойтуг, Олтинкул, Баликчи, Околтин, Бустон, Мархамат-агросаноат шахар ва шахарчалар туман маъмурий марказлари. Корасув ва Хонобод шахарлари транспорт, савдо, саноат ва туризм марказларидир. Бундай кичик худудда ахоли сонини куп ва зич жойлашуви бошка сохалар каби туристик хизматлар бозорига эхтиёж юкори эканлигини курсатади. Вилоятда истеъмолчи куп булишига карамасдан, туристик хизматлар бозори етарлича шаклланмаган. Туристик махсулот ишлаб чикарувчи корхоналар махаллий туристлар учун кизикарли дастурлар ишлаб чикиш оркали ички туризмни тартибли ривожлантириш ва юкори даромад олишга эришишлари мумкин.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Инсоният тарихида "...табиий ва ижтимоий мухит узгариб, мураккаблашиб ва тигизлашиб бормокда, инсон ана шундай узгаришларга мослашиб бориш (адаптация) кобилиятига эга. Бирок, шунга карамасдан, бу мослашув кечикиши ёки инсон ва, айникса, табиатнинг эволюциофн тарзда ривожланиши жамиятнинг хозирги даврдаги тараккиётига мос, мувофик келмай колиши мумкин" [7; 48-б.]. Вилоятда саноат марказлари ва корхоналарини ортиб бориши, ахоли зичлигининг юкори эканлиги, атроф-мухит, экология ва овкатланиш рационини узгариб бориши тиббиёт сохасига булган эхтиёжни оширмокда.

Тиббиёт туризмини ривожлантиришда давлат-хусусий шерикчилик асосида санаториялар, ихтисослашган диагностика марказлари, стационар даволаниш марказлари ва бошка инфратузилма объектларини барпо килиш туристлар окимини купайтиришга сабаб булади [8; 603-607-б.]. Айни пайтда вилоятда давлат-хусусий шерикчилиги асосида фаолият олиб бораётган муассасалар ортиб бормокда. Бирок улар ахоли сонига нисбатан олинганда етарли эмаслиги аникланди.

Андижон вилояти ахолиси таркибида ёшлар сонининг куп эканлигини хисобга олиб, уларнинг буш вакти хамда кизикишларидан келиб чикиб туризмни диверсификация килишда "Ёшлар туризми" га хам алохида эътибор каратиш лозимлиги урганилди. Ёшлар туризми" бу-... ёшлар ва талабаларнинг

билиб олиш, спорт, кунгил очиш ва рекреацион максадлардаги саёхатлари"дир[11; 65-б.].

Вилоятга ташриф буюрган сайёхларни замонавий фермер хужаликлари ёки кластерларда етиштирилаётган махсулотлар билан таништириш, уларни агросаноат корхоналарига ташрифини таъминлаш оркали "Агротуризм"ни хам ривожлантириш мумкин. Ш.Т. Якубжанова фикрларига кура, тор маънодаги агротуризм

бу - "...кишиларнинг аграр соха объектларига киладиган саёхатлари"дир [12; 15-б.].

Туризмни диверсификация килиш борасида вилоятдаги миллий урф-одатлар, халк хунармандчилиги, ювелир махсулотларни ишлаб чикариш жараёни, енгил саноат ва машинасозлик корхоналари фаолиятлари билан таништириш хам катта самара беради. Натижада "Бизнес туризм", '^орр^", "Малакавий иш туризми" каби туризмни турларига кизиктириш максадга мувофик. Малакавий иш туризми-туризмнинг мазкур турига иш максадлари билан амалга ошириладиган сафарлар киради [9; 9-б.]. Савдо туризми бу -"..факат савдогарчилик масалаларида, мол олиб келиш ва олиб кетиш, айрибошлаш, савдо марказлари очиш, нарх-наво узгаришига, валюталар бахосига, янги бозорларга, харидор талаб моллар савдосига кизикиш" [10; 14-б.].

Ушбу маколада худудий тахлил методи оркали туризм турларини диверсификация килиш ва хизмат курсатиш сохаларини туризмда фойдаланиш буйича тахлиллар олиб борилган. Шунингдек географик таккослаш усули оркали вилоят туманларининг бир биридан фаркли жихатлари урганилган. Шу билан биргаликда тадкикотда экспедиция, эксперт, киёсий ва статистик тахлил, типологик усуллардан хам кенг фойдаланилган.

НАТИЖАЛАР

Андижон вилояти ахолиси асосан табиий усиш хисобига купайиб 2018 йилга нисбатан 60,7 минг кишига ёки 102 фоизга усган. Миграция сальдоси манфий -2174 кишини ташкил этади. Халкаро туризмга таъсир килувчи омиллардан бири сифатида худуднинг санитария-эпидемиологик осойишталиги ахоли соглигининг холатидир. Вафот этганлар таркибида юкумли касалликлар билан хасталанганлар 2019 йилда 1,5 фоизни ташкил килган. Бу республика курсаткичи билан бир хил булиб, энг кам кузатиладиган холат хисобланади. Вилоятнинг кулай географик урни, тиббиётни ривожланганлик даражаси

тиббий туризмни ривожлантириш имкониятларини беради. Туризмнинг бу тури айнан Андижон шахрига тугри келади. Вилоят марказига кушни вилоятлар хамда ^иргизистон Республикасининг Ош ва Жалолобод вилоятларидан даволанувчи ва дам олувчиларни жалб этиш мумкин.

"Нозотуризм" ёки "медикотуризм", рекреация туризмидан фаркли равишда, шахсга икки функционал туристик вазифаларни, яъни одамнинг соглигини саклаш ва мухофаза килиш хамда уларни реабилитация килиш ёки бузилган саломатликларини кайта тиклашга йуналтирилган бошкарув, менежмент ва маркетингдир.

Табиий усиш курсаткичлари ахоли таркибида ёшларнинг улуши юкорилигидан далолат беради [5] (1-расмга каранг). Бу эса вилоятда ёшлар туризми ёки актив туризм турларини ривожлантириш купрок самара беришини билдиради. Вилоят ёшлари бокс, кикбоксинг, муайтай, огир атлетика каби якка кураш спорти турларида "Чемпионлар фабрикаси" хисобланади. Жамоавий спорт турларидан улок-купкари, футболга ахолининг кизикиши юкори. Шу боис вилоятда жисмоний тарбия ва спортни ролини хисобга олиб спорт туризмини хам ривожлантириш мумкин. Спорт туризми- спортчи ёки унга ишкибозлик килувчиларни мусобакаларни кузатиш ва томоша килиш максадидаги саёхатидир. Ахолининг миллий таркибида киргиз, тожик, рус, татар, козок, корейс, арман, озарбайжон каби миллат вакилларининг борлиги, уларнинг урф-одат ва кадриятлари, этнографияси туризмдаги диверсификацияни хам таъминлайди.

1-pacM. Андижон вилояти ахолисининг умумий усиши (минг киши)

Андижон вилояти мехнат ресурсларига бойлиги, ижтимоий-иктисодий инфратузилма объектлари хамда саноат ва кишлок хужалиги сохалари ривожланган минтака сифатида мамлакатимиз тараккиётида алохида урин тутади. Вилоят туризмини ривожланиши курилиш, транспорт, савдо, маданият, худуднинг урбанизация даражаси, ахоли фаровонлиги билан чамбарчас боглик. Шунингдек, саноатнинг автомобилсозлик, озик-овкат, кийим-кечак, тукимачилик каби тармоклари хам туризмга уз таъсирини курсатади.

Вилоят иктисодиётида кишлок хужалиги, автомобилсозлик, енгил саноат ва фармацевтика сохалари етакчилик килади. Худуд иктисодий самарадорлигининг ошишида туризм ва бошка тармокларнинг узаро алокадорлиги мухим ахамият касб этади.

2019 йил Андижон вилоятининг ялпи худудий махсулоти хажми 32897,2 млрд. сумни ташкил килган. 2018 йилга нисбатан бу курсаткич 6,5 фоизга усган. Вилоятда 611 та лойиха амалга оширилиши хисобига 16 минг 897 та янги иш уринлари яратилди. Бугунги кунда вилоятда 27 мингдан ортик кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари фаолият олиб бормокда[4].

Ялпи худудий махсулот тармоклари таркибида кишлок, урмон ва баликчилик хужалигининг улуши 45,1 фоизни, саноат ва курилиш тармоги 28,1 фоизни ташкил этган. Куйидаги чизмада куриниб турганидек, ЯХМ таркибида хизматлар сохасининг ялпи кушилган киймати 26,8 фоизни ташкил килиб, 2018 йилга нисбатан бу курсаткич 0,4 фоизга усган.

■ савдо, яшаш ва овкатланиш буйича хизматлар

■ ташиш ва саклаш, ахборот ва алока

■ хизмат курсатувчи бошка тармоклар

2-pacM. Хизматлар сохасининг ялпи кушилган киймати таркиби (жамига нисбатан фоизда)

Хизматлар таркибида савдо, яшаш ва овкатланиш хизматлари 6,1 фоизни, ташиш, саклаш, ахборот ва алока хизматлари 5,2 фоизни, хизмат курсатувчи бошка тармоклар эса 15,5 фоизни эгаллайди. Иктисодиётнинг мухим тармокларидан бири булган хизматлар сохасининг туризмдаги ахамияти хам жуда мухим саналади. Вилоят ахолисининг тадбиркорлиги, кадимдан савдо

йули ёкасида жойлашганлиги савдогарлик маданиятини шакллантирган. Ушбу сохаларни ривожлантириш оркали туризмга бевосита хизмат курсатиш сохаларда ахоли бандлигини таъминлашга эришиш мумкин.

Вилоятда савдо сохасида фаолият олиб борувчи корхона ва ташкилотлар сони жамига нисбатан 41 фоизни, яшаш ва овкатланишда эса 8,2 фоизни ташкил этади. Андижон вилоятида транспорт турлари ичида автомобиль йуллари турининг зичлиги юкори хисобланади. 2016 йилда вилоятда жами 649,8 млн. йуловчи ташилган[13]. 2019 йилда эса бу курсаткич 729,5 млн. кишини ташкил килиб, 2016 йилга нисбатан 112,2 фоизга усган. Йуловчи ташишда транспорт турлари ичида автомобиль транспорти, худудлар кесимида эса Андижон шахри етакчилик килади. Хонобод шахридан бошланувчи "Узбекистон туризм магистрали" буйлаб йулбуйи инфратузилма объектлари ва туристик хизматлар курсатувчи мажмуаларни йулга куйилиши минтака иктисодиётида транспорт тизимининг ахамиятини янада оширади.

Вилоятда ишлаб чикариш тармоклари асосан кайта ишлаш саноатига ихтисослашган. Уларнинг жами саноат махсулотлари таркибидаги улуши 97,7 фоизни ташкил килади. Хрзирги кунда вилоятда 312 та кушма корхоналар фаолият юритмокда. Бу корхоналар томонидан 2019 йилда 27,4 миллион АКШ доллари микдоридаги махсулотлар экспорт килинди. Вилоятдаги йирик саноат корхонаси сифатида Асака шахридаги GM Uzbekistan автомобил заводи хисобланади. Корхона 2018 йилда 178 234 дона, 2019 йилда эса 212 001 дона 7 та турдаги автомобилларни ишлаб чикарган. Мазкур корхонада хам хавфсизлик чораларини курган холда, шарт-шароитларни хисобга олиб туристик маршрутлар уюштириш имкониятлари мавжуд. Вилоятдаги саноат марказлари сифатида Асака тумани (62,9 фоиз), Андижон (15,0 фоиз) ва Хонобод (3,6 фоиз) шахарлари, Андижон (2,6 фоиз) хамда Шахрихон (2,3 фоиз) туманлари етакчилик килади.

Иктисодий фаолият турлари ичида пахтани кайта ишлаш, тикувчилик, тукимачилик махсулотлари ва кийимлар ишлаб чикариш каби тармоклар хам яхши ривожланган. Утган йилда бу сохада 4635,5 млрд. сумлик махсулот яратилган. Андижон, Олтинкул, Хужаобод, Кургонтепа хамда Жалакудук туманлари тикувчилик ва тукимачилик саноати буйича республикада ривожланган минтакалар хисобланади. Юкорида санаб утилган туманларда рекреация ва маданий туризм турлари билан биргаликда ишчанлик туризмини хам ривожлантириш мумкин.

Малакавий иш туризми тадбиркорлик, тижорат, кушма корхоналар вакилларининг уз касбий фаолияти доирасида иш юзасидан вилоятга ташрифи, шартномалар тузиши, малака ошириши, асбоб-ускуналар ва замонавий технологияларни савдоси, уларни созлаш, таъмирлаш максадидаги сафарлари касбий фаолият туризми хисобланади.

Демак, иктисодиётни модернизациялаш шароитида хорижлик хамкорлар билан хусусий тадбиркорларнинг иктисодий муносабатлари амалга ошириладиган сафарларни хам туризм деб аташ мумкин. 2018 йил давомида вилоятда хунармандлар сони 882 тани ташкил этган булса, утган йилда 2194 нафар хунармандлар руйхатдан утган. Вилоятда хунармандчиликка кумаклашиш марказлари ташкил килинган булиб, уларда 3725 та янги иш уринлари яратилган[6]. Андижон шахри, Андижон, Шахрихон, Олтинкул туманларида Хунармандчиликка кумаклашиш марказлари, "Уста-шогирд" мак-таблари, уй музей-устахоналари ташкил килинди [1]. Мусика асбоблари ясаш, пичокчилик, сандикчилик, миллий кугирчоклар, миллий либослар тайёрлаш, ёгоч уймакорлиги ва кулолчилик махсулотлари ясовчи катор хунармандлар туризм сохасида фаолият олиб бориш учун реестрга олинган. Шу боис, вилоятда миллий хунармандчиликни ривожлантириш, уларни туризм сохасига жалб килиш максадида 16,6 млрд. сумлик имтиёзли кредитлар ажратилди.

Вилоятда хорижий инвестиция ва кредитларнинг узлаштирилиши буйича саноат 68,1 фоизни, кишлок, урмон ва балик хужалиги эса 12,8 фоизни ташкил килади. 2019-2022 йилларда Хонобод, Корасув, Жалакудук, Андижон ва Олтинкул кичик саноат зоналарида умумий киймати 14,7 трлн. сум булган ва 1,1 млрд. АКШ доллари микдорида хорижий инвестициялар ва кредитларни жалб килган холда 553 та лойихалар амалга оширилмокда[3]. Шунингдек, "Андижон-фарм" эркин иктисодий зонаси каби йирик лойихаларни бажарилиши вилоятда бизнес туризмини ривожлантириш учун хам етарли шарт шароитларни яратади [2].

Андижон вилояти миришкорлари ер ва сув ресурсларидан окилона фойдаланиш ва кишлок хужалигини диверсификация килиш буйича куп йиллик тажрибаларга эга. Вилоят кишлок хужалигида дончилик, сут ва гушт чорвачилиги, картошка ва сабзавотчилик, мева ва узумчилик сохалари алохида урин эгаллайди. 2019 йилда ишлаб чикарилган махсулотлар умумий хажми 24 439,4 млрд. сумни ёки 2018 йилнинг шу даврига нисбатан 103,4 фоизни, шу жумладан, дехкончилик ва чорвачилик 23 784,5 млрд. сумни (103,6 фоиз), ур-

mohhhhhk xy^anuKnapuga 409,6 Mnpg. cyMHu (101,4 $oro), SanuKHunuK xy^anuKnapuga 112,4 Mnpg. cyMHu (122,3 TamKHn KHnagu[4],

Kyfiugaru HH3MagaH (3-pacMra KapaHr) KypuHuS TypuSguKu, AcaKa, fflaxpuxoH, ^anaKygyK TyMaHnapu 2 Mnpg. cyMgaH opTHK KHmnoK xy^anuru MaxcynoTnapuHH eTKa3uS SepraH. BunotfrnuHr 6 Ta TyMaHu yrraH fiun MoSafiHuga 1,5 Mnpg. cyMgaH opTHK xa^Mgaru Maxcynoraap urnnaö Hu^apraH.

^umnoK xy^anuru MaxcynoTnapuHu eramrapumHuHr xygygufi xycycutfraapuHu ypraHum Bunotfrga "aгpотуpизм"нн KeHr puBo^naHTupumra xaM y3uHuHr u^oSufi TatcupuHu Kypcaragu.

XoHo6og m.

fflaxpnxoH ^a^aKygyK

naxTaoSog

KypFomena

MapxaMaT

Bannen

AHgn^OH m.

y^yrHop

1023,2

Xy^aoSog 287,8 By^o^Somn

BycToH

1478,6

8 №6ocKaH

ÄHgn^oH

Q^TOHKY^

3-pacM. ^Hm^üK, ypMüH Ba öa.niK xy^a^uru Ma^cy^OT^apu (xH3Ma^ap)HHHr ^a^MH

(M^pa. cyM, 2019 h.)

Buno^THuHr TeKucnuK Ba nyn MuHTa^anapu SynraH Banu^nu, YnyFHop, BycToH Ba fflaxpuxoH TyMaHnapu nonro экннпapн eramrapumra uxracocnamraH. y3yMHunuK coxacuga AcaKa, MapxaMaT, ^anasygyK, Xy^aoSog Ba Byno^Somu KaSu agup MuHTa^anapu eTaKnunuK Kunagu. BorgopnunuK pafioHnapura afinaHTupunraH AcaKa, ^ana^ygyK, fflaxpuxoH, naxTaoSog Ba Xy^aoSog TyMaHnapuga uccu^xoHanap, цнтpyc MeBanap eramrapum, öhfok, runoc Sornapu, nopBanunuK Ba nappaHganunuK ^epManapu, arpocaHoaT Ma^MyanapuHu Tammn KunuHumu pecnySnuKa Syfiuna KumnoK xy^anuru xoguMnapu ynyH Maxcyc Typnap TamKun этнm MyMKuH. ^opagape xaB3acuga ^ofinamraH XoHoSog maxpu, KypFoHTena Ba ^anaKygyK TyMaHnapu KaguMgaH monununuKKa uxracocnamraH SynuS, ynapgaH arpoTypu3MHu puBo^naffrapumga caMapanu ^ofiganaHum MyMKuH. y^yFHop Ba Banu^nu TyMaHnapuga 3aMoHaBufi TanaSnapra ^aBoS SepyBnu

баликчилик хужаликларининг ташкил этилганлиги туризм сохасини ривожлантиришда алохида ахамиятга эга.

МУХ,ОКАМА

Андижон вилоятининг табиий, ижтимоий-иктисодий омилларидан комплекс фойдаланиш оркали вилоят туристик салохиятини диверсификация килиш, аралаш сайёхлик маршрутларини ишлаб чикиш худуднинг узига хослигини белгилаб беради. Хизмат курсатиш сохалари билан туризмнинг алокадорлиги жуда суст даражадалиги, вилоят иктисодиётида сайёхлик сохасининг улуши сезилмаслиги, узаро алокадорликни кучайтириш зарур эканлигини курсатади.

Махаллий хокимият хамда ижро органлари томонидан худудлардаги туристик жойлар ва объектлар салохиятини очиб бериш, улардан самарали фойдаланишни йулга куйиш максадида фермерлар, тадбиркорлар, хизмат курсатиш сохалари вакиллари учун махсус инфо-турлар ташкил килиниши лозим. Шу оркали махаллий ахолини туризм сохасида оилавий бизнесни очишга ургатиш мумкин. Туманларда мехмон уйларини ташкил килишга хамда кишлок жойларда мехмонларга сайёхлик хизматларини курсатувчи тадбиркорлик субъектларини купайтиришга эришилади.

ХУЛОСА

Юкорида санаб утилган омиллар оркали вилоят туристик салохиятини диферсификация килишда куйидагиларни хисобга олиш мумкин.

- вилоят хокимлиги билан хамкорликда мева-сабзавот махсулотларини етиштирувчи фермерлар, агросаноат мажмуалари хамда кластерлар томонидан туристик дастурлар ишлаб чикиш агротуризм йуналишларини ривожлантиради.

^иргизистон Республикасининг Жалолобод ва Уш вилоятлари билан кадимий кариндош-уругчилик муносабатларини хисобга олиб, икки давлат уртасида кизикарли "Олтин халка" сайёхлик маршрутларини ишлаб чикиш катта самара беради.

- сунгги йилларда Тошкент шахрига ^озогистон Республикасидан даволаниш максадларида келувчилар сони йилдан-йилга ортиб бормокда. Фаргона водийсида ягона булган Андижон Давлат Тиббиёт институти республикамиздаги салохиятли ва ихтисослашган тиббиёт муассасаларидан бири хисобланади. Чегара, божхона ва виза тизимидаги енгилликлар эвазига

Андижон вилоятида тиббиёт туризмини ривожлантириш учун етарли имкониятлар мавжуд.

REFERENCES

1. Rajabov Furkat Turakulovich, Sattarov Abdisamat Umirkulovich (2020) FARMS OF UZBEKISTAN: DEVELOPMENT, SPECIALIZATION, GEOGRAPHY. Journal of Critical Reviews, 7 (6), 11891196. doi:10.31838/jcr.07.06.214

2. Sherzod Ibroim O'Gli Ibroimov, & Saida Zunnunovna Mirzarahimova (2021). GEOGRAFIK NOMLARNING YOZILISHI VA TRANSKRIPSIYASI. Academic research in educational sciences, 2 (1), 789-798. doi: 10.24411/2181-1385-202100100

3. Akbar Orolovich Shernaev (2021). GEOGRAFIYA DARSLARIDA "GEOGRAFIK SAYOHAT USULI" DAN FOYDALANGAN HOLDA DARSLARNI TASHKIL ETISH. Academic research in educational sciences, 2 (1), 370-376. doi: 10.24411/2181-1385-2021-00047

4. Oybek Uralovich Abdimurotov (2020). TABIIY GEOGRAFIYA DARSLARINI MUSTAQIL O'RGANISHDA INTERFAOL METODLARDAN FOYDALANISHNING IMKONIYATLARI. Academic research in educational sciences, (3), 1306-1312.

5. Ражабов, Ф. Т., & Абдимуротов, О. У. (2020). ТАБИИЙ ГЕОГРАФИЯ КУРСЛАРИДА АМАЛИЙ МАШЕУЛОТЛАРНИ ТАШКИЛ ^ИЛИШДА ЯНГИ ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ КУЛЛАШ УСЛУБИЁТИ. Academic research in educational sciences, (4), 663-671.

6. Шерзод Иброим Угли Иброимов, & Гулчехра Курдашевна Юсупова (2021). БОШЛАНЕИЧ СИНФЛАРДА У^УВ ЖАРАЁНИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ (ТАБИАТШУНОСЛИК ФАНИ МИСОЛИДА). Academic research in educational sciences, 2 (Special Issue 1), 370-378.

7. Шомуродова Шахноза Гайратовна (2018). Природные озера в горах Тянь-Шань, входящие в зону отдыха Чимган-Чарвак. Европейский научный обзор, (9-10-1), 99-101.

8. Jurayeva, L. V., & Yeshinbetova, G. A. (2020). NOZOOGEOGRAFIK VAZIYATNI YAXSHILASHNING IJTIMOIY-IQTISODIY VA EKOLOGIK MUAMMOLARNI O'RGANISH PRINSIPLARI. Academic research in educational sciences, (4), 630-638.

9. Джумабаева, С. К. (2020). ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ УКИТИШ МЕТОДИКАСИ ФАНИНИ УКИТИШДА НОАНЪАНАВИЙ МЕТОДЛАРНИНГ УРНИ ВА АДАМИЯТИ. Academic research in educational sciences, (4), 663-671.

10. Фуркат Ражабов, Лобар Джураева, & Асрор Махмадалиев (2020). УЗБЕКИСТОН ФЕРМЕР ХУЖАЛИКЛАРИ: РИВОЖЛАНИШИ, ИХТИСОСЛАШУВИ, ГЕОГРАФИЯСИ. Academic research in educational sciences, (3), 674-686.

11. Shernaev, A. O. (2020). GEOGRAFIYA DARSLARINI O'QITISHDA ATLAS VA XARITALAR BILAN ISHLASH TEXNOLOGIYALARI. Academic research in educational sciences, (4), 657-662.

12. Oybek Uralovich Abdimurotov (2021). "YEVROSIYO MATERIGF'NI O'QITISHDA "KEYS STADI" METODIDAN FOYDALANISH USULLARI. Academic research in educational sciences, 2 (1), 377-382. doi: 10.24411/2181-13852021-00048

13. Lobar Vohidovna Djurayeva, & Muhammadbek Norbek Ogli Berdiqulov (2021). UMUMIY O'RTA TA'LIM MAKTABLARIDA GEOGRAFIYA FANINI O'QITISHNI YANADA RIVOJLANTRISH. Academic research in educational sciences, 2 (1), 128-132. doi: 10.24411/2181-1385-2021-00017

14. Sharipov Shavkat Mukhamajanovich, Shomurodova Shahnoza Gayratovna, Gudalov Mirkomil Ravshanovich (2020) THE USE OF THE MOUNTAIN KARS IN THE TOURISM SPHERE IN CORT AND RECREATION ZONE OF CHIMGAN-CHARVAK. Journal of Critical Reviews, 7 (3), 475-481. doi:10.31838/jcr.07.03.87

15. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 17 ноябрдаги "Хунармандчиликни янада ривожлантириш ва хунармандларни хар томонлама куллаб-кувватлаш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПФ-5242-сон Фармонига 3-илова.

16. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 14 январ 480-сонли "Андижон-фарм" эркин иктисодий зонасини ташкил этиш тугрисида"ги Фармони.

17. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2019 йил 24 июл 622-сонли "2019-2022 йилларда Андижон вилоятининг саноат салохиятини ривожлантириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги Карори.

18. Андижон вилоятининг статистик ахборотномаси. 2019 йил январ-декабр.-Андижон.2020. 11 б.

19. Андижон вилояти статистика бош бошкармаси маълумотлари. 01.01.2020 йил холатига кура.

20. Андижон вилояти "Хунарманд" уюшмаси бошкармаси маълумотлари (2019 йил).

21. Комилова Н., Солиев А. Тиббиёт географияси. -Тошкент: Истиклол, 2005.127 б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

22. Махмудов М.М. Андижон вилояти рекреация имкониятлари ва унинг худудий жихатлари / География ва глобаллизация: назария ва амалиёт Халкаро илмий-амалий конференция материаллари.-Андижон, 2018.-Б. 603-607.

23. Тухлиев И.С., Норкулова Д.З. ва бошкалар. Туризм: назария ва амалиёт.Укув-услубий кулланма. -Самарканд. 2018.- 92 б.

24. Хайитбоев Р., Амриддинова Р. Туризмнинг махсус турлари.Услубий кулланма. -Самарканд, 2008. -44 б.

25. Эштаев А.А., Ахмедов И.А., Алиева М.Т. Туризмни режалаштириш. Укув кулланма.-Т.2007.-168 б.

26. Якубжанова Ш.Т. Агротуризмнинг табиий географик жихатлари (Узбекистон мисолида). География фанлари буй. фал. док. (PhD) илмий дараж. олиш учун тайёр. дисс.-Т.: 2018. -120 б.

27. http://www.andstat.uz/uploads/docs/xizmatlar.pdf

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.