Научная статья на тему 'ЖАҲОН ИҚТИСОДИЁТИДА ЗИЁРАТ ТУРИЗМИ: ХУСУСИЯТЛАРИ ВА РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНСИЯЛАРИ'

ЖАҲОН ИҚТИСОДИЁТИДА ЗИЁРАТ ТУРИЗМИ: ХУСУСИЯТЛАРИ ВА РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНСИЯЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
611
199
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
туризм / зиёрат туризми / виза режимини соддалаштириш / шаҳар саёҳати / ҳалол туризм / инфратузилма. / туризм / паломнический туризм / упрощение визового режима / городские путешествия / халяльный туризм / инфраструктура.

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Исаджанов Абдували Абдурахимович, Гульмуродов Ильёс Мелибой Ўғли

Мақолада зиёрат туризмнинг жаҳон иқтисодиётида тутган ўрни ҳамда ривожланиш хусусиятлари, шу жумладан, шаҳар саёҳатлари, ҳалол туризм ва бошқа туристик йўналишларнинг ривожланиш тенденциялари ва истиқболлари ёритилган. Хорижий мамлакатлар тажрибасидан келиб чиқан ҳолда Ўзбекистонда зиёрат туризмини ривожлантириш имкониятлари ҳамда истиқболлари тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПАЛОМНИЧЕСКИЙ ТУРИЗМ В МИРОВОЙ ЭКОНОМИКЕ: ОСОБЕННОСТИ И ТЕНДЕНЦИИ РАЗВИТИЯ

В статье рассматриваются роль и особенности развития туризма в мировой экономике, современные тенденции и перспективы развития паломнического туризма, в том числе, городского туризма, халяльного туризма и других туристических направлений. Раскрыты возможности и перспективы развития паломнического туризма в Узбекистане с учетом опыта зарубежных стран.

Текст научной работы на тему «ЖАҲОН ИҚТИСОДИЁТИДА ЗИЁРАТ ТУРИЗМИ: ХУСУСИЯТЛАРИ ВА РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНСИЯЛАРИ»

Исаджанов Абдували Абдурахимович,

Узбекистон халкаро ислом академияси "Ислом иктисодиёти ва молияси, зиёрат туризми" кафедраси доценти, иктисод фанлари номзоди

Гульмуродов Ильёс Мелибой угли,

"Туризм (зиёрат туризми)" магистратура мутахассислиги 2- боскич талабаси

ЖАДОН ИКТИСОДИЁТИДА ЗИЁРАТ ТУРИЗМИ: ХУСУСИЯТЛАРИ ВА РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ

УДК: 339.2.

ИСАДЖАНОВ А.А., ГУЛЬМУРОДОВ И.М. ЖАЦОН ИЦТИСОДИЁТИДА ЗИЁРАТ ТУРИЗМИ: ХУСУСИЯТЛАРИ ВА РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНСИЯЛАРИ

Маколада зиёрат туризмнинг жах,он ик,тисодиётида тутган урни х,амда ривожланиш хусусиятлари, шу жумладан, шах,ар саёх,атлари, х,алол туризм ва бошк,а туристик йуналишларнинг ривожланиш тен-денциялари ва истикболлари ёритилган. Хорижий мамлакатлар тажрибасидан келиб чикан х,олда Узбекистонда зиёрат туризмини ривожлантириш имкониятлари х,амда истикболлари тадк,ик, этилган.

Таянч иборалар: туризм, зиёрат туризми, виза режимини соддалаштириш, шах,ар саёх,ати, х,алол туризм, инфратузилма.

ИСАДЖАНОВ А.А., ГУЛЬМУРОДОВ И.М. ПАЛОМНИЧЕСКИЙ ТУРИЗМ В МИРОВОЙ ЭКОНОМИКЕ: ОСОБЕННОСТИ И ТЕНДЕНЦИИ РАЗВИТИЯ

В статье рассматриваются роль и особенности развития туризма в мировой экономике, современные тенденции и перспективы развития паломнического туризма, в том числе, городского туризма, халяльного туризма и других туристических направлений. Раскрыты возможности и перспективы развития паломнического туризма в Узбекистане с учетом опыта зарубежных стран.

Ключевые понятия: туризм, паломнический туризм, упрощение визового режима, городские путешествия, халяльный туризм, инфраструктура.

ISADJANOV A.A., GULMURODOV I. M. PILGRIMAGE TOURISM IN THE WORLD ECONOMY: FEATURES AND DEVELOPMENT TRENDS

The article considers the role and features of development of tourism in the world economy, trends and prospects development of pilgrimage touris, inqluding visiting tourism, urban travel, halal tourism and other tourism destinations. Opportunities and prospects for the development of pilgrimage tourism in Uzbekistan are revealed, taking into account the experience of foreign countries.

Key words: tourism, pilgrim tourism, visa regime simplification, urban travel, halal tourism, infrastructure.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

Кириш. Бугунги кунда туризм иктисодиётни энг тез ривожланишига хизмат килувчи асо-сий омиллардан булиб, у транспорт, озик-овкат, ме,монхона, савдо-сотик, хунармандчилик, курилиш ва бошка хизмат турларини ривожланишига олиб келади. Бундан ташкари, мамла-кат ташки киёфасини замонавийлаштиришга, ме,монхона ва ресторан индустриясини ривож-лантиришга хамда транспорт-коммуникация тизимлари каби тармоклар уртасидаги алокаларни шакллантиришга хизмат килади.

Туризмнинг глобал ривожланиши дунё мамла-катларини якинлаштириб, уларнинг узаро муноса-батларини фаоллаштиришда энг ишончли ва энг муста,кам тизимдир. Туризм ривожланиши деярли барча со,аларга ижобий таъсир курсатиб, мамла-кат иктисодиётининг динамик тарзда усишига олиб келади. Шунингдек, со,ага киритилаётган сармоя киска фурсатда узини оклаши, туристик компания-лар имкониятлари кенгайиши хамда юкори фойда олиш мумкинлиги со,ага жалб килинаётган инве-стициялар хажмини оширишга хизмат килмокда. Шунинг учун, купгина давлатлар ва тадбиркор-лар туризмни ривожлантиришга катта эътибор бермокдалар.

Туризмнинг анъанавий йуналишлардан бири булган зиёрат туризми хозирда катта ахамият касб этмокда. Айникса, мусулмон халкларнинг тез суръатларда купайиб бориши хамда уларнинг даромадларининг доимий усиб бораёт-ганлиги халол туризмнинг жадал ривожланишига хизмат килмокда. Шунинг учун ушбу саёхат йуналишларини ташкил этишга нафакат мусулмон давлатларида балки дунёнинг туризм ривож-ланган катор давлатларида хам алохида эътибор каратилмокда. Саудия Арабистони, Туркия, Миср, Малайзия каби мусулмон мамлакатларида халол туризмни оммалаштириш учун кенг ислохотлар амалга оширилмокда. Шунингдек, АК.Ш, Германия, Англия, Франция, Испания ва бошка катор давлатларида хам халол туризм стандартларига мос тур-лар жадал ривожланиб бормокда.

Узбекистонда хам зиёрат туризмини ривожлантиришга алохида эътибор каратилиб келинмокда. Жумладан, мамлакатдаги ресторан ва кафеларда халол стандартларни жорий этиш амалиёти бош-ланди. Халкаро аэропортларда ва темир йул стан-цияларида туристлар учун ибодат хоналари ажра-тилди, шунингдек, "Узбекистан хаво йуллари" мил-лий авиакомпаниясида зиёрат туризмини кен-гайтириш борасида Тошкент ва Жидда (Саудия Арабистони) уртасида парвозлар йулга куйилди.

Узбекистан бой маданий ва тарихий мероси билан халол туризмни ривожлантириш ва ислом сайёхлик бозорига кириш учун улкан имконият-ларга эга булиб, у Имом Ал-Бухорий, Бахоуддин Накшбандий ва ислом оламида машхур бошка куплаб уламолар юрти хисобланади. Хозирда мамлакатда кадимий меъморчиликнинг улугвор ёдгорликлари ва кулёзмалар сакланиб келиниши мамлакатнинг сайёхлик имкониятларини ошириб, мусулмон мамлакатларидан куплаб сайёхларни жалб килиш имкониятини беради.

Мавзунинг долзарблиги. Туризм энг тез ривожланаётган тармоклардан бири булиб, XXI асрнинг энг даромадли сохасига айланмокда. Хозир у дунё буйича автомобилсозлик ва неф-тни кайта ишлаш сохасидан кейин учинчи уринни эгаллаб турибди. Туризм транспорт, озик-овкат, мехмонхона, савдо-сотик, хунармандчилик, курилиш ва бошка хизмат турларини хам ривожланишига олиб келади.

Илмий мавзунинг цуйилиши. Туризмининг жа,он иктидодиётида тутган роли; туризм ривож-ланган мамлакатлар; жа,он иктисодиётида зиёрат туризмининг ахамияти; Узбекистонда зиёрат туризмининг ривожланиши ва бошка жихатларни ёри-тиш вазифлари куйилган.

Тад^и^от ма^сади. Мавзунинг максади - жа,он иктисодиётида зиёрат туризмининг ривожланиш хусусиятларини та,лил килиш оркали Узбекистонда зиёрат туризмнинг ривожлантириш имкониятларини урганиш.

Кулланилган услублар. Тизимли тахлил ва комплексли ёндашув.

Адабиётлар та^лили. Маколада жа,он иктисодиётида зиёрат туризмининг ахамияти туFрисидаги хорижий журнал, макола, илмий туплам ва нуфузли ташкилотларнинг йиллик хисоботларидан: Global Muslim Travel Index 2019; Global Economic Impact Of Muslim Tourism And Future Growth Projection: 2017-2020; Haj and Umrah: Developments and Opportunities; World Travel Trends 2018/2019; State of The Global Islamic Economy 2018/2019 Report, Thomson Reuters va Travel & Tourism Economic Impact 2018 Узбекистан1 хамда

1 Travel & Tourism Economic Impact 2019; Global Muslim Travel Index 2019. Master Card & Crescentrating 2019.; Travel & Tourism Economic Impact 2018 Uzbekistan// World Travel & Tourism Council 2018 march; Global Economic Impact Of Muslim Tourism And Future Growth Projection: 2017-2020.; Haj and Umrah: Developments and Opportunities Prepared by Thomson Reuters and DinarStandard JANUARY 2017. 8 p.; State of The Global Islamic Economy 2018/2019 Report, Thomson Reuters.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

мамлакатимиз иктисодчи олимлардан И.С.Тухлиев, F.Х.Kудратов, М.К.Пардаев, Б.Сафаров, Ш.Р.Рузиев,

A.А.Худоёров1 ларнинг илмий маколаларидан фой-даланилган.

Туризмнинг а^амияти. Хозирда туризм энг тез ривожланаётган тармоклардан бири хисобланади. Унинг ривожланиши деярли барча сохаларга ижо-бий таъсир курсатиб, мамлакат иктисодиётининг динамик тарзда усишига олиб келади. Жахон иктисодий фаолиятида туризм сектори юкори даромад манбаи сифатида алохида ахамиятга эга. Туризм мамлакат иктисодий-ижтимоий хаётига ижобий таъсир курсатиб, мамлакатга валюта тушумини оширади, иш уринларини яратади хамда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни раFбатлантиради.

Шу боисдан Узбекистонда хам туризмни ривож-лантириш, унинг иктисодиётдаги урнини оширишга алохида эътибор каратилиб, катор ислохотлар олиб борилмокда. Жумладан, Узбекистан Респу-бликаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сонли Фармони билан тасдикланган "2017-2021 йилларда Узбекистан Республи-касини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Харакатлар стратегиясида" тар-кибий узгартиришларни чукурлаштириш, миллий иктисодиётнинг етакчи тармокларини модернизация ва диверсификатсия килиш хисобига унинг ракобатбардошлигини ошириш максадида туризм индустриясини жадал ривожлантириш, иктисодиётда унинг роли ва улушини ошириш, туристик хизматларни диверсификация килиш ва сифатини яхшилаш, туризм инфратузилмасини кен-гайтириш белгиланди2.

Узбекистон Республикаси Президенти Шав-кат Мирзиёев туризмни изчил ривожлантириш истикболларига баFишланган йиFилишда "Узбекистон хам саёхат, хам зиёрат учун кулай

1 Тих^ I.S., Qudratov G'.H., Pardaev М.К. Turizmni rejalashtirish.T.:—IQTISOD-MOLIYA 2010 у.; Safarov

B. Turistik xizmatlar bozori istiqbolini aniqlashning innovatsion иБиПап. Iqtisodiyot уа ta'lim jurnali. ТоБЬкег^ sh., 2017 у!I. №4. 47-Ье^; Ruziyev Sh.R. O'zbekistonda tarixiy-madaniy turizmni rivojlantirishning tashkiliy-iqtisodiy mexanizmini indikativ boshqarish metodikasi// Iqtisod va moIiya ilmiy-amaliy и jurnal. Т.:2018 у!I. №11 (119). 30^1; Худоёров А.А. Узбекистонда халкаро туризмни ривожлантиришнинг узига хос ташкилий иктисодий жихатлари// Ик,тисод ва молия илмий-амалий журнал. Т.: 2019 йил. №8(128). 9-бет.

2 Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси т^рисида'ги ПФ-4947-сонли Фармони. - г^рБУ/^х. uz/docs/3107036

мамлакат. Чунки она заминимизда бутун дунёга маълум ва машхур булган аждодларимиз мангу куним топган. Улар колдирган бой маънавий-маданий меросга халкаро майдонда к,изик,иш жуда катта", - деб таъкидлаган эди3.

Туризмни ривожлантириш давлат кумитаси томонидан такдим этилган маълумотларга кура, 2019 йилда Узбекистонга 6,75 миллион нафар турист ташриф буюрган. 2018 йилда уларнинг сони 5,35 миллион нафарни ташкил этган, яъни, сайёхлар сони бир йилда 26,2 фоизлик усишни курсатган. 2019 йил охирида туризм хизматла-рининг экспорт хажми 1 миллиард 313 миллион АКШ долларини ташкил этди (2018 йилда 1 миллиард 41 миллион). Умумий турар жойлар сони 1 188 бирликка етди, улардан 833 мехмонхоналар, 214 ёток,хоналар ва 141 бошк,а шунга ухшаш объ-ектлар4.

Туризм ик,тисодиётнинг стратегик тармоFи сифатида мамлакат тараккиётини таъминлашда мухим урин тутади. Шунинг учун, туризмни ривожлантириш учун кулай шароитлар яратишга каратилган халкаро меъёр ва стандартларни жорий килиш, туризм инфратузилмасини ривожлантириш, кулай туризм мухитини яратиш, транспорт логистикасини ривожлантириш, ички ва ташки йуналишларни кенгайтириш, транспорт хизматлари сифатини ошириш, туризм бозорининг турли сегментларига йуналтирилган туризм махсулоти ва хизматларини диверсификация килиш, Узбекистон Республикаси туризм махсулотини халкаро ва ички туризм бозорларида тарFиб килиш, мамлакатнинг саёхат ва дам олиш учун хавфсиз сифатидаги имижини мустахкамлаш хамда туризм тармоFи учун кадрлар тайёрлаш учун 2019 йил 5 январда 2019-2025 йилларда Узбекистон Республикасида туризм сохасини ривожлантириш Концепцияси5, хамда 2019 йил 18 июль куни "Туризм тугрисида'ги конуни6 янги тахрирда кабул килинди.

Туризмининг жак,он ицтидодиётида тут-ган роли. Бугунги кунда дунё микёсида туризм иктисодиётнинг мухим таркибий кисми булиб, дунё

3 http://uza.uz/oz/politics/turizmni-yanada-rivozЫantirish-masaIaIari-mu-okama-iIindi-03-10-2017

4 https://uzbektourism.uz/ru/newnews/view?id=964

5 Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 5 январдаги "Узбекистон Республикасида туризмни жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар туFрисида"ги ПФ-5611-сонли Фармони. - https://lex.uz/ (^/4143188

6 Узбекистон Республикасининг 2019 йил 18 июлдаги "Туризм т^рисида'ги УРК-549-сон Конуни. - https:// www.Iex.uz/docs/4428097

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

мамлакатлари ижтимоий иктисодий фаровонли-гини оширишга муносиб хисса кушиб келмокда. Бутунжа,он туристик ташкилотининг маълумот-ларига кура, дунё буйича 2018 йилда туризмнинг жа,он ЯИМдаги улуши 8,8 триллион АКШ долла-рига, яъни, ЯЖМнинг 10,4 %ига, шунингдек, умумий экспортнинг 1,5 триллион АКШ доллари, яъни, 6.5 %ига (бу умумий хизматлар экспортининг 27,2%и демакдир) ва 319 миллион иш урни (хар 10 тадан

1 киши туризм сохасида ишлайди) га тенг булди.

Туризм нафакат иктисодий ривожланиш хамда ялпи ички махсулот хажмининг ортиши, балки ахоли бандлигини таъминлаш, турмуш даражаси ва сифатини ошириш, юрт фаровон-лиги ва тараккиёти юксалишига хам катта таъсир курсатади. Мутахассисларнинг хисоб-китобларига кура, хар 30 нафар сайёх мамлакат туризми сохасида битта, унга турдош тизимларда эса иккита янги иш урнини яратишга туртки беради1. Сунгги беш йил ичида барча глобал иш уринларининг 5 тадан биттаси айнан туризм сохасида яратилган. Мутахассисларнинг фикрига кура, кейинги 10 йил ичида дунё буйича туризм сохасида 100 миллион кушимча иш жойлари яратилиши кутилмокда. Бу кейинги ун йилликда хар туртта янги иш жойи-дан биттаси туризм сектори томонидан яратили-шини англатади. Туризм сохасидаги ишлар айникса аёллар, ёшлар ва бошка жамиятнинг чекланган катламлари бандлигини оширишга хизмат килади. Туризм иктисодиёти учун жуда мухим булган мам-лакатларда иш уринларини яратишда асосий манба сифатида каралмокда. Грецияда яратилган барча янги иш уринларининг 71%и, Португалияда 60% ва БААда 47%и мана шу сектор хиссасига туFри келмокда.

2018 йилда халк,аро туристлар сони 1,4 милли-ардга тенг булди ва бу курсаткич 2027 йилга келиб

2 миллиард кишидан ортик булиши кутилмокда2. Хозирда туризм 2018 йилда 3,9% усиш билан дунё мик,ёсида энг тез ривожланаётган иккинчи сектор (ишлаб чикариш саноати 4,0% усган) хисобланади. Ундан кейинги уринларда соFликни саклаш (+ 3.1%), ахборот технологиялари (+ 1.7%) ва моли-явий хизматлар (+ 1.7%) секторлари урин эгаллади. 2018 йилда уртача глобал иктисодий усиш 3,2%

1 Global Economic Impact Of Muslim Tourism And Future Growth Projection: 2017-2020. http://www.webintravel. com/wp-content/uploads/2016/12/Salam-Standard-Global-Economic-Impact-of-Muslim-Tourism-2015.pdf

2 Travel & Tourism Economic Impact 2018 Uzbekistan//

World Travel & Tourism Council 2018 march.

булган булса, бу курсаткич туризм сохасида ундан юкрри усишни кайд этди3.

Туризм ривожланган мамлакатлар. АКШ ва

Хитой дунёнинг энг катта туризм иктисодиётига эга булган мамлакатлар булиб, бу дунё буйича туризм ялпи ички махсулотининг 35,2% ни таш-кил этади, ундан кейинги уринларни Япония, Германия ва Буюк Британия эгаллайди. Туризм сектори буйича ялпи ички махсулотнинг усиш суръати 2018 йилда энг юкори булган 20 мамлакатга Тур-кия (+ 15,0%), Филиппин (+ 8,9%), Гонконг (+ 7,5%), Хитой (+ 7,3%), Хиндистон (+6,7%) Таиланд (+ 6,0%), Россия (+ 4,2%) ва Франция (+ 4,1%) киради. Мутахассисларнинг фикрига кура, кейинги ун йилликда ушбу сохада кучли усиш давом этиб, Хитой дунёнинг энг катта туризм иктисодиёти буйича АК,Шни ортда колдиради. Шунингдек, Хиндистоннинг ЯИМ да туризм секторининг улуши кейинги ун йилликда икки баравар купайиб, 2018 йилда туризм секто-рида ялпи ички махсулотнинг усиш суръати буйича эгаллаган саккизинчи поFонасидан 2029 йилга Кадар учинчи уринга кутарилиши кутилмокда.

Туризм ЯИМ га кушаётган хиссаси буйича дунёнинг энг тез ривожланаётган давлатлари орасида ривожланаётган давлатлар устунлик килади. Бу секторнинг яна бир узига хос жихати шундаки, даромадларни бутун дунё буйлаб кайта таксимлаш имкониятини беради. Шу жумладан, 2018 йилда туризмнинг ЯИМ даги улушининг усиши буйича Эфиопия (+ 48,6%), Эквадор (+ 21,6%), Сент-Китс ва Невис (+ 16,8%), Миср (+ 16.5%) ва Туркия (+ 15.0%) дунёда етакчилик килишади (1-расм).

Бу мамлакатларда туристлар окимининг кен-гайиши хамда туризм секторидан олинадиган даромадларнинг тез суръатлар билан усиб бори-шига асосий сабаб хукумат томонидан туризмни куллаб-кувватлаш максадида кабул килинаётган карорлари хамда куйидаги омиллар ижобий таъсир утказмокда:

- визаларни расмийлаш жараёнларини сод-далаштириш (масалан, Эфиопия, Узбекистан);

- валютанинг кадрсизланиши (Туркия, Миср);

- яхшиланган алока ва инфратузилма (Эфиопия, Эквадор, Руанда, Узбекистан, Макао, Шри-Ланка, Уганда, Грузия, Камбоджа, Филиппин);

- - хавфсизликнинг кайта тикланиши (Миср, Туркия, Тунис);

- - табиий офатлар хавфидан кутулиш (Сент-Китс ва Невис, Сан-Томе, Сент-Винсент ва Гренадин, Гвинея);

3 Travel & Tourism Economic Impact 2019. P.1.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

1-расм. Туризм даромади буйича энг тез усаётган 20 та мамлакат, 2017-2018 йй., фоизда1

- - Typu3M TaKnu^uHu y3rapTupuw Ba puBox-naHTMpuw (MaKao Ba 6.).

Xa^OH M^TucogueTuga 3uepaT TypM3MMHMHr a^aMMATM. Typu3MHUHr xyga Kyn Typnapu Ba maK-nnapu MaBxyg 6y.ni/i6, 3uepaT Typu3Mu энr K,aguMru x,aMga aHtaHaBuM TypucT/K MyHanuwnapgaH 6upu x,i/ico6naHagu. 2018 Mum gaBOMiga gyHe MiKecuga MycynMOH caMex,nap cohu 140 MinnuoHra, ynap-HiHr xapaxamapu 177 Munnuapg gonn. (2023 Munga 274 Munnuapg gonnap 6ynumu KyTumMoKga)ra TeHr 6yngu2. CaMex^apgaH 3Hr Kyn $oMga onaguraH MaM-naKaTnap ^kuh LUapK MMHTaKacura Tyfpu Kenagu (2-pacM). New Recearch Centre MatnyMoTnapura Kypa, 2060 Munra Kenu6 3 Munnuapg uhcoh y3uHu MycynMoH ge6 x,uco6naM 6omnaMgu Ba 6y ep kgu-garu x,ap yngaH 6up KumuHu TawKum этagu. Global Economic Impact Of Muslim Tourism And Future Growth Projection: 2017-2020 («MycynMoH TypuB-MuHuHr rno6an uKTucoguM Tatcupu Ba yHUHr Ken-rycu ycumuHMHr ucTM^onnapu: 2017-2020 MM.») ge6

1 MaH6a: Travel & Tourism Economic Impact 2019. P.6.

2 Master Card & Crescentrating. Global Muslim Travel

Index 2019

номланган тадк,ик,от натижаларига кура, мусулмон туризмининг глобал иктисодий даражаси 32 фоиз-дан 70 фоизгача усади.

Зиёрат туризми сох,асида энг катта улуш Осиё мамлакатларига тегишли. 2020 йилда уларнинг жами харажатлари $29,6 миллиардни ташкил этади. Бунда энг фаол сайёх,лар Индонезия, Хитой ва Малайзия саёх,лари саналади. Уларнинг харажатлари мусулмон мамлакатлари орасида туризм сох,асидаги харажатларнинг умумий х,ажмининг 17 фоизни ташкил этади.

Жах,он бозорида зиёрат туризмининг 80 фоизи 19 та мамлакатга ту€ри келади. Бу факат мусулмон минтакаларинигина эмас, балки катор туризм ривожланган мамлакатларни камраб олади. 2019 йилда зиёрат туризми туфайли ушбу мамлакат-ларнинг ЯИМ даги туризмнинг улуши 148 миллиард долларни, бу сох,адаги ах,олининг бандлиги эса 4,7 миллион кишини ташкил этди. Прогноз-ларга кура, 2020 йилда мазкур курсаткич 183 мил-лиардгача усади ва 5,6 миллион киши х,алол туризм саноатига жалб этилади. Шунингдек, АКШда зиёрат туризми сох,асида 300 минг киши банд булиб,

ИК.ТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

2-расм. 2018 йилда саё^атларидан энг куп даромад олган 5 мамлакат, миллиард доллар1.

ушбу соханинг жами даромади 43 миллиард АКШ долларини ташкил этади2.

Саёхатчиларнинг сони юкори даражада усиб бораётган булсада, лекин аёл саёхатчиларнинг уртача улуши ошмаган, саёхатчилар анча ёш булиб, 75% ни 25 ёшдан 44 ёшгача булганлар ташкил этади. Уларнинг аксариятини олий маълумотга эга булганлар ташкил этади3.

Халол тушунчаси анъанавий маълум бир эътикодга асосланган эхтиёжларни, масалан, халол к,оидаларга мувофик, овк,ат тайёрлаш, Рама-зон ойида овк,атланиш вак,тини мослаштириш, кунгилочар дастурларни таклиф к,илиш тушуни-лади4.

Саудия Арабистони ёк1илFи к,азилма бойликлари буйича дунёдаги энг йирик экспортчи хисобланиб, мамлакат катта инфратузилмага, ташриф буюрув-чилар учун зарур булган барча кулайликларга хамда замонавий технологияларга эга. Мамлакат хаж ва умра зиёратчиларига 2030 йилнинг Висион дастурини амалга ошириш ва юкори даражадаги хизматларни курсатиш учун барча замонавий тех-нологияларни кулламокда5.

1 MaH6a: State of The Global Islamic Economy 2018/2019 Report, Thomson Reuters

2 Global Economic Impact Of Muslim Tourism And Future Growth Projection: 2017-2020. http://www.webintravel. com/wp-content/uploads/2016/12/Salam-Standard-Global-Economic-Impact-of-Muslim-Tourism-2015.pdf

3 Global Muslim Travel Index 2018. Mastercard-Crescentrating 2018.

4 World Travel Trends 2018/2019, P.4.

5 Haj and Umrah: Developments and Opportunities

Prepared by Thomson Reuters and DinarStandard

Зиёрат учун кулай шароитларга эга булган тури-стик манзиллар буйича хар йили Mastercard & Crescentrating "Global Muslim Travel Index (GMTI)" буйича хисоботлар эълон килиб боради. 2019 йилги натижаларга кура туккизинчи марта Малайзия туристлар учун энг яхши туристик йуналиш деб топилди. Индонезия сунги йилларда бу индекс буйича курсаткичларини яхшилаб Малайзияга тен-глашди. Кейинги уринларни Туркия, Саудия Арабистони, БАА ги эгаллади6.

Узбекистонда зиёрат туризмининг ривожла-ниши. Узбекистонда миллий иктисодиётни диверсификация килиш, худудларни жадал ривожлан-тириш, мамлакатнинг инвеститсиявий жозиба-дорлигини оширишни таъминловчи стратегик тармоклардан бири булган туризмни ривожлан-тириш буйича комплекс чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Шунингдек, 2019-2025 йилларда Узбекистан Республикасида туризм сохасини ривожлантириш Концепциясида куйидаги вази-фаларни амалга ошириш кузда тутилган. Жумладан:

• туризм фаолияти сохасидаги норматив-хукукий базани такомиллаштириш, туризмни ривожлантириш учун кулай шароитлар яратишга каратилган халкаро меъёр ва стандартларни жорий килиш;

• туризм инфратузилмасини ривожлантириш хамда макбул ва кулай туризм мухитини яратиш;

JANUARY 2017. 8 p.

6 2019 by Islamic Tourism Centre, Malaysia// http://www. sesric.org/imgs/news/2228_MR_DAUD.pdf

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

• транспорт логистикасини ривожлантириш, ички ва ташки йуналишларни кенгайтириш, транспорт хизматлари сифатини ошириш;

• туризм бозорининг турли сегментларига йуналтирилган туризм махсулоти ва хизматларини диверсификация килиш;

• республика ичида туризм хизматларига булган эхтиёжни кондиришга йуналтирилган туризм фаолияти субъектларининг фаоллигини раFбатлантиришни таъминловчи ички туризмни ривожлантириш;

• Узбекистан Республикаси туризм махсулотини халкаро ва ички туризм бозорларида тарFиб килиш, мамлакатнинг саёхат ва дам олиш учун хавфсиз сифатидаги имиджини мустахкамлаш;

• туризм тармоFи учун кадрлар тайёрлаш, кайта тайёрлаш ва малакасини ошириш тизимини такомиллаштириш1.

Бугунги кунда кадимий обидалар, мукаддас зиёратгохлар, тарихий ва маданий ёдгорликлар билан бир каторда, бетакрор маданияти ва анъ-аналари, хушманзара табиати хамда файзли гушалари билан сайёхларни узига жалб этаётган Узбекистан туризм индустрияси хамда инфратузил-маси янада ривожланмокда. Буни Жахон Саёхат ва Туризм Кенгаши (WТТC) томонидан туризм саноа-тининг иктисодий натижалари буйича утказилган тадкикотларда Узбекистон туризм сохаси жадал тараккий топаётган беш давлатнинг бири сифа-тида кайд этилгани мисолида яккол куриш мумкин.

2025 йилгача булган даврда Узбекистон Респу-бликасида туризм сохасини ривожлантиришнинг максадли курсаткичларига кура, Узбекистонга таш-риф буюрадиган хорижий сайёхларнинг сонини 2025 йилда 9 089,3 минг кишига етказиш (2019 йилда 6 750 минг кишини ташкил этган), туристик хизматлар экспортинининг хажмини 2019 йилги 1 313 миллион АКШ доллардан 2025 йилда 2 232,8 миллион АКШ долларига етказиш кузда тутилган2.

Узбекистонда ислом маданиятига тегишли меъ-морий ёдгорликлар нихоятда куп. Бу эса доимо мусулмон давлатлардаги сайёхларнинг кизикишига сабаб булиб келади. Узбекистоннинг жахондаги зиёрат туризми марказларидан бири сифатида эътироф этилиши ортидан мамлакатда сайёхлик

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1 Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 5 январдаги "Узбекистон Республикасида туризмни жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар туFрисида"ги ПФ-5611-сонли Фармони. - https://lex.uz/ сюсб/4143188

2 Tourism in Uzbekistan-2018.

инфратузилмасини ривожлантириш ва туристлар окимини сезиларли даражада купайтириш мумкин.

Олинган натижалар. Юкоридагилардан келиб чиккан холда куйидаги хулосаларни келтириш мумкин.

Биринчидан, Узбекистон учун хам жадал ривож-ланиб бораётган туризм сохасига алохида эъти-бор каратиш кенг имкониятларини яратади. Кей-инги ун йилликда хар туртта янги иш жойидан биттаси туризм сектори томонидан яратилишини инобатга олсак, туризм Узбекистонда кушимча иш уринларини яратиб ишсизлик даражасини пасайти-ришга ката хисса кушиши мумкин. Бу уз навбатида ахолининг юкори даромад манбаихамдир. Айникса киска муддатли саёхатлар, шахар туризми, гастро-номик туризм ва зиёрат туризмини ривожлантириш узбек туризмининг асоси дейишимиз мумкин.

Иккинчидан, жахон туризми учун Узбекистон географик жихатдан анча кулай жойлашган. Буюк ипак йули чоррахаси хисобланган Марказий Осиё бугунги кунда туризм ривожланган Европа, Якин Шарк ва Жанубий-Шаркий Осиё минтакларининг марказидир. Бу омил туристлар учун киска муддатли транзит саёхатларини амалга ошириш имко-ниятини беради. Миллий авиакомпаниямиз пар-кидан фойдаланиш самарадорлигини ошириш, шунингдек, мунтазам ва чартер рейсларининг гео-графиясини янада кенгайтириш учун хорижий ави-акомпанияларни жалб килиш керак. Шу жумла-дан, Узбекистон халкаро коридорларини Европа, Жанубий-Шаркий Осиё мамлакатлари хамда Якин Шарк билан хам боFлаш оркали туристларнинг кенг окимини жалб килиш мумкин.

Учинчидан, Узбекистон тарихий маданий оби-даларга бой булган мамлакат хисобланади. 7200 дан ортик маданий ёдгорликлардан 200 га якини ЮНЕСКО руйхатига киритилган. Бу узбек туриз-мига узгача жозибадорлик беради. Маданий мерос объектлари, музейлар, театрлар, санъат галере-ялари фаолияти самарадорлигини сайёхларни ахборот-маълумот билан таъминлашнинг сама-рали тизимини яратиш, аклли туризм технологи-яларини жорий этиш, турникет тизими ва видео-кузатув тизимини урнатиш оркали ошириш лозим. Албатта тарихий шахар билан бир каторда замо-навий шахарларнинг бунёд этилиши туристларнинг камровини кенгайтиради.

Туртинчидан, Узбекистон ислом оламида уз тарихи билан юкори мавкега эга. Мусулмон сайёхларнинг Имом Бухорий, ат-Термизий, Моту-рудий зиёратгохларига ташриф буюриш учун иста-клари юкори. Шунингдек, мусулмон туристик

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

6o3opii MurnflaH Mumra KeHraMu6, Tana6 xaM opTii6 6opMoKga. MycynMoH MaMnaKaTnapui TypucrnapuiHU xan6 Kii-fliiw Ba xanon Typii3MHM puBoxnaHTupum opKa^i KaTTa TypucruK okumhui Mynra KyMum MyM-KiH. LLyHiHr y^yH 3iepaT Typui3MU UH^pacrpyKTypa-ciHi maKnnaHTupum, 3uepaTroxnap xaKiga Matny-MOT^ap 6a3aciHU maKnnaHTupum xaMga 3uepa™u-nap y^yH KynaM mapouT-napHii apaTiim ^o3iM.

BemiH^iflaH, x,o3upru BaKTga xanon MaxcynoTnap Ba xi3MaTnap 6o3opi (xanon caHoaTi) xagan cypt-aTnap 6inaH puiBoxnaHMoKga, yHiHr xyfpo^utf MaM-goHi KeHraMMoKga. fleMorpa^uiK Ba3iaTra Kypa, aKUH yH Mum urni/fla gyHe MycynMoH axonuci Te3 cyptaT-nap 6unaH Kynaafliu. By xanon caHoaTHiHr ucnoMutf Moniia, Typi3M, cofnuKHi caKnam, Moga Ba KocMe-TiKa Ka6u coxanapiHi aHaga KeHraMTupaflu.

y36eKucToHHiHr XaxoH caBgo TamKiimoTura Kipum xapaeHiHu ^ao-nnamTupum MaKcaguga

xanon caHoaT MaxcynoTnapu Ba xu3MaTnapuHi, my xyMnagaH, MapKa3iM Ocue, Akuh LUapK Ba 6omKa MiHTaKanap 6o3opnapura экcпopт Kinumra anoxuga 3tTi6op KapaTim no3iM. ByHiHr y^yH xanon MaxcynoTnapiHiHr MinnuM cepTu^iKaTnam Ti3u-muhu puiBoxnaHTupum, xanon craHgapTnapui 6yMurna xanKapo cepTu^uKaTnamTipum tu3umuhu ypraHim, HopMaTUB-xyKyKiM 6a3aHi apaTim Ba umna6 miKim, TamKinuM Ba mk,™coaum ^opa-Ta^uipnapHUi aManra omupum no3iM. LLyHiHrgeK, xanon Typi3M coxacuga Y36eKucToHHUHr ynKaH canoxuaTi xanKapo xaMo-aT^unuKHi KU3UKTupaeTraHUHi, 6y opKanu fopTii-Mi3ra TypucTnap okumuhu aHaga omupum umko-HiaTnapu MaBxyflnuruHu iHo6aTra onraH xonga, Ma3Kyp coxagaru KoHyHmimuiK 6a3acuHi apaTimra xaMga 3apypuM uH^paTy3unMaHi 6apno BTiumra aHaga KynpoK 3tTii6op KapaTim no3iM.

0ofifla.naHM.nraH aAa6ueT.nap pyMxaTM:

1. Y36eKicToH Pecny6niKacu npe3iAeHTUHUHr 2017 Muin 7 ^eBpanflaru "Y36eKMcroH Pecny-6nuKacuHi aHaga puBoxnaHTipum 6yMuma XapaKaTnap cTpaTeruacu TyFpucufla"ru nO-4947-coHnu OapMoHi. - https://lex.uz/docs/3107036

2. Y36eKicToH Pecny6niKacu npe3UfleHTUHUHr 2019 Mun 5 aHBapgaru "Y36eKicToH Pecny-6nuKacufla Typu3MHi xagan puBoxnaHTipumra oug KymiM^a 4opa-Tafl6upnap TyFpucufla"ru nO-5611-coHnu OapMoHi. - https://lex.uz/docs/4143188

3. Py3ieB L.P. Y36eKucToHfla TapixuM-MaflaHiM Typu3MHi puBoxnaHTupumHiHr TamKinuM-uKTucofluM MexaHU3MUHi iHflUKaTUB 6omKapum MeTofliKacu// «Mktucoa Ba Moniia» unMiM-aManuM xypHan. T.:2018 Murn. №11(119). 30-6eT.

4. Ca^apoB B. TypucTiK xi3MaTnap 6o3opu ucTiK6onuHu aHUK^amHiHr uннoвaцuoн ycyn-napu// «MKTucoflueT Ba TatniM» xypHanu. TomKeHT m., 2017 Mun. №47-6eT.

5. TyxnueB M.C., KyflpaToB F.X., napgaeB M.K. Typi3MHU pexanamTipum.T.:—MKTMCOfl-MO^Mfl 2010 M.

6. XygoepoB A.A. Y36eKucToHga xanKapo Typi3MHU puBoxnaHTupumHiHr y3ira xoc TamKinuM UKTucogiM xuxaTnapu// MKTicog Ba Monua unMiM-aManuM xypHan. T.: 2019 Min. №8(128). 9-6eT.

7. Global Muslim Travel Index 20Master Card & Crescentrating 20

8. Global Economic Impact Of Muslim Tourism And Future Growth Projection: 2017-2020.

9. Haj and Umrah: Developments and Opportunities Prepared by Thomson Reuters and Dinar Standard JANUARY 208 p.

10. Travel & Tourism Economic Impact 2019.

11. Travel & Tourism Economic Impact 2018 Uzbekistan//World Travel & Tourism Council 2018 march.

12. Tourism in Uzbekistan-2018.

13. State of The Global Islamic Economy 2018/2019 Report, Thomson Reuters

14. World Travel Trends 2018/2019.

15. www.world-tourism.org

16. https://uzbektourism.uz

17. http://lex.uz

18. http://uza.uz

MKTMC0A BA MOflMfl / ЭКОНОМMКА M OMHAHCbl 2020, 2(134)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.