Научная статья на тему 'ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИ ШАРОИТИДА БАРКАМОЛ АВЛОДНИ ТАРБИЯЛАШДА ТАЪЛИМ ВА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ РОЛИ'

ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИ ШАРОИТИДА БАРКАМОЛ АВЛОДНИ ТАРБИЯЛАШДА ТАЪЛИМ ВА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ РОЛИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
34
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Баркамол авлод / миллий тикланиш / байналминалчилик / халқ таълими / олий таълим сиёсий партия. / Harmoniously developed generation / national revival / internationalism / public education / higher education is a political party.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Санжар Субихониддин Ўғли Содиқов

Мақолада баркамол авлодни тарбиялаш жараёнида таълим тизими ва сиёсий партияларнинг аҳамияти хақида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF EDUCATION AND POLITICAL PARTIES IN EDUCATION OF A DEVELOPED GENERATION IN THE CONTEXT OF CIVIL SOCIETY

The article discusses the role of the education system and political parties in the process of educating a harmoniously developed generation.

Текст научной работы на тему «ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИ ШАРОИТИДА БАРКАМОЛ АВЛОДНИ ТАРБИЯЛАШДА ТАЪЛИМ ВА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ РОЛИ»

ФУ^АРОЛИК ЖАМИЯТИ ШАРОИТИДА БАРКАМОЛ АВЛОДНИ ТАРБИЯЛАШДА ТАЪЛИМ ВА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ РОЛИ

Санжар Субихониддин ^ли Содиков

Фаргона политехника институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада баркамол авлодни тарбиялаш жараёнида таълим тизими ва сиёсий партияларнинг ахамияти хакида суз юритилади.

Калит сузлар: Баркамол авлод, миллий тикланиш, байналминалчилик, халк таълими, олий таълим сиёсий партия.

THE ROLE OF EDUCATION AND POLITICAL PARTIES IN EDUCATION OF A DEVELOPED GENERATION IN THE CONTEXT OF CIVIL SOCIETY

Sanjar Subikhoniddin ugli Sodikov

Teacher of Fergana Polytechnic Institute

ABSTRACT

The article discusses the role of the education system and political parties in the process of educating a harmoniously developed generation.

Keywords: Harmoniously developed generation, national revival, internationalism, public education, higher education is a political party.

КИРИШ

Жахон глобаллашув жараёнини бошдан кечираётган хозирги даврда ижтимоий-иктисодий маънавий ва маърифий сохада куплаб ислохотларни амалга ошираётган ва янгиланаётган Узбекистонни барпо этиш хар качонгидан хам мухим вазифага айланди. Бундай мухим вазифани бажариш учун эса маънавий баркамол авлодни тарбиялаш мухим урни тутади. Эндиликда мустакил Узбекистон тараккиётининг хозирги боскичида таълимнинг инсонпарварлик ва тарбиявий воситаларига, баркамол авлод тарбиясига, жахон таълим тизимининг ижобий тажрибалари ва ютукларига алохида диккат-эътибор кучайди. Бу уз навбатида мамлакатимизда маънан етук ёш кадрларни тайёрлаш тизимини тубдан ислох килишга картилган жараён хисобланади. Мустакиллик йилларида таълим тизимини ислох килиш буйича катор ишлар амалга оширилди. Хусусан таълим тугрисида Узбекистон Республикаси конуни кабул килинди ва собик совет давлатидан бизга мерос булган сифат учун эмас сон учун ишлайдиган хамда

миллий манфаатлар тан олинмайдиган таълим тизимидан воз кечилди. Мамлакатимиз узининг етук кадрларни тарбиялаш ишини бошлади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тан олиш жоиз ... шуролар хукумати маориф, фан ва маданиятни ривожлантиришга эътибор бермади, дейишга хеч кандай асос йук. Аммо бу тармоклар улуг давлатчилик сиёсати манфаатларига буйсундирилган холда олиб борилди. Бу сиёсатни "байналминалчилик" ва "шаклан миллий, мазмунан социалистик" деб аталган шовинистик гоялар асосида амалга оширилган. Чунки ташки шакл ва ташвикот таргибот нуктаи назаридан хакикий байналминалчилик туси берилган булсада, амалда бу гоя хар кандай миллийлик ва миллий манфаатни назар-писанд килмас, миллийлик ва миллий манфаат гояси тарафдорларини исканжа остига олар ва катагон килар эди. Бу каби холат Узбекистонга мустабид тузумдан инкироз ёкасига келиб колган таълим тизимининг мерос колишига олиб келди.

Шу сабабдан мустакилликнинг дастлабки йилларида узимизга хос ва мос таълим тизимимизни шакллантириш энг мухим вазифалардан бири булди. Мамлакатмизда "Таълим тугрисида"ги конун, "Кадрлар тайёрлаш миллий дастури" каби таълимга оид конун хужжатлари кабул килинди. Ушбу конун хужжатлари мамлакатимизда собик иттифокдан колган таълим тизимини ислох этишга асос булди[1]. Давлатимиз буюк келажакни барпо этиш максадида сиёсийлашган таълим тизимини бекор килиб, дунёнинг таълим сохаси ривожланган давлатлари тажрибаси урганилди хамда таълим тизимимизга жорий этила бошланди. Хусусан бир катор укув юртларининг макоми, дастурлари ва таълим услублари бутунлай узгартирилди. Энг замонавий, шу пайтгача булмаган энг зарур ихтисосликлар буйича алохида университет ва институтлар, жумладан, Мудофаа вазирлиги кошида Хдрбий академия, Ички ишлар вазирлиги кошида Ички ишлар академияси, Банк-молия академияси, Жахон иктисодиёти ва дипломатия университети, Тошкент авиация институти, Навоий тогкончилик институти каби унлаб янги укув муассасалари ташкил этилди. Уз вактида бажарилган бу хайрли ишлар мамлакатимизда хеч кимдан кам булмаган баркамол авлодни тарбиялаш ва жахоннинг ривожланган давлатлари каторига кириб бориши учун йул очди. Бу борада мамлакатимизда сиёсий партиялар хам бир катор ишларни амалга оширишда ташаббускор булдилар. Бугунги кунга келиб ёшларнинг маънавий баркамол авлод сифатида тарбиялаш давлат сиёсати даражасига кутарилган булиб, бу масалага "Узбекистон Республикасида ёшларга оид давлат сиёсатининг асослари тугрисида"ги конунида ёшларни, ёш оилаларни ижтимоий мухофаза килиш, ёшларнинг жамоат уюшмалари, ташкилотларини куллаб-кувватлаш, ташаббускорлигини руёбга чикаришга ёрдам курсатишга

алохида эътибор каратилган. Бунда айникса ёшларнинг узини узи бошкариш шаклларини ривожлантириш масаласи мухим урин тутади.

МУХ,ОКАМА

Узбекистон "Миллий тикланиш" демократик партиясининг дастурида хам ёшларнинг ижтимоий сохадаги сиёсатига алохида урин берилади. ... Партия

ёшларга оид сиёсатига жиддий муносабатда булар экан, ёшлар узининг ижтимоий хукуклари ва ижодий имкониятларини амалга оширишида ижтимоий адолат принципларига огишмай амал килишига умид килади. Ёшларни хар томонлама камол топтириш, барча тоифадаги ёшларнинг таълим олиш, мехнат килиш, маданият, спорт билан шугулланиш, уларга тиббий хизмат курсатилиши ва ижтимоий куллаб-кувватланиши имкониятларини кенгайтириш борасидаги саъй-харакатларни куллаб-кувватлайди[2]. Юкорида курсатилган омилларга назар ташлар эканмиз яъни ёшларни хар томонлама камол топтириш, барча тоифадаги ёшларнинг таълим олиш, мехнат килиш, маданият, спорт билан шугулланиш жараёнларига имкон яратиш миллий узликни англаш ва маънавий баркамол авлодни шакллантиришнинг хусусиятлари эканлига амин буламиз.

НАТИЖА

Жахон тажрибаси ва тарихдан маълумки качон ва кайси давлатда жамият хаётининг устивор йуналишлари хисобга олинса, уша жойда тараккиёт юз берган. Буюк бобомиз Амир Темур фаолиятида хам иктисодиёт, хунармандчилик ва ободончилик билан бир каторда адолатни карор топтириш, дину диёнат, илм-фан, адабиёт ва санъатни ривжлантириш, хуллас маънавиятга, жумладан узликни англашга хам катта эътибор каратилган. Глобаллашув давом этаётган хозирги вактда баркамол авлодни тарбиялаш ишига узининг салбий таъсирини утказиши мумкин булган узига хос сунъий ахборот сайёраси - интернетдир. Мазкур сархади йук сайёранинг узига яраша об-хавоси, турфа хил "одамлари ва уларнинг маконлари" мавжуд. Интернет "кишилари" орасида маърифатпарварларни хам, "аборигенлар"ни хам учратиш мумкин. Лекин, энг эътиборлиси, ундаги "маконлар"-сахифалар ичида "оммавий маданият" деган никоб остида ахлокий бузуклик ва зуравонлик, инсон шаъни ва кадрини камситувчи зарарли гояларни таркатаётган, мафкуравий технологияларни таргиб килаётганлари хам афсуски йук эмас. Шуларни хисобга олсак маънавий баркамол авлодни тарбиялаш оосон кечмайди. Аммо янги тараккиёт боскичига кадам куйган мамлакатимиз дунёнинг ривожланган давлатлари каторига киришни максад килган экан бу ишни маънавий баркамол авлодни тарбияламасдан туриб амалга ошириши эхтимоли жуда кам.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

ХУЛОСА

Хулоса сифатида айтиш мумкинки маънавий баркамол авлодни тарбиялаш ва ижтимоий, сиёсий, иктисодий ва маънавий жараёнларнинг бевосита иштирокчисига айланишига имкон яратиш Узбекистон тараккиётининг мухдм омилларидан бири хдсобланади ва тараккиёт учун хдзмат килади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикасининг "Таълим тугрисида"ги конуни 1998 йил.

2. Узбекистон миллий тикланиши демократик партияси дастури 2014 йил.

3. Holmirzaev, N. National experience in the formation of working culture. Ekonomika i sotsium, 2019 - elibrary.ru №-4, 41-42 https://elibrary.ru/item.asp?id=38594995

4. Holmirzaev, N. (2019). Social and physical effects of publishing in social activity evolution and its use. central asian problems of modern science and education, 4(2), 269-277.

5. Уринбоева Мафтунахон Содиковна Табиатга экологик муносабатларнинг маънавий- ахлокий тамойиллари ва мезонлари // Science and Education. 2020. №2. URL: https://cyberleninka.ru/article/ntabiatga-ekologik-munosabatlarning-manaviy-ahlo-iy-tamoyillari-va-mezonlari (дата обращения: 31.05.2021).

6. Madaminov Abduvakhabjahn Akhmadjahnovich, Abdurakhmonov Gayratjohn Zokirovich, Sodikov Sanjarbek Subkhoniddin O'g'li Political technologies as a main factor of the society's development in globalization period // Вестник науки и образования. 2019. №19-3 (73). URL: https://cyberleninka.ru/article/n7political-technologies-as-a-main-factor-of-the-society-s-development-in-globalization-period (дата обращения: 28.05.2021)

7. Azimov Ulugbek Abdukhalilovich, Nematjohnova Sadokat Karimovna Mechanisms of formation of axiological understanding of the youth in the civil society // Проблемы Науки. 2019. №12-2 (145). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/mechanisms-of-formation-of-axiological-understanding-of-the-youth-in-the-civil-society (дата обращения: 31.05.2021).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.