Научная статья на тему 'FRIDRIKH RUCKERT IN PERSIAN - TAJIK LITERATURE'

FRIDRIKH RUCKERT IN PERSIAN - TAJIK LITERATURE Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
83
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХАКИМ ФЕРДОУСИ / ШАХНАМА / ЛИТЕРАТУРНЫЕ И КУЛЬТУРНЫЕ ССЫЛКИ / ПЕРЕВОДЫ / ЗАПАДНАЯ И ВОСТОЧНАЯ ЦИВИЛИЗАЦИИ / ФРИДРИХ РЮККИРТ / ВОСТОКОВЕД / ЕВРОПА / ПЕРЕВОДЧЕСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ.HAKEEM FIRDAVSI / SHAKHNAMA / LITERARY COMPILATION / TRANSLATORS / WEST SAHARAN TERRITORIES / FRIEDRICH RUKKERT / EXPERT / EUROPEAN / TRANSLATION

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гуломова Зухро Абдурахмоновна

История переводов востоковеда Фридриха Рюккерта с восточных языков, особенно с персидского на немецкий язык является очень ценным. В статье речь идет об истории переводов Фридриха Рюккерта, которая свидетельствует о взаимоотношение и дружбе таджикских и немецких народов. Особенно перевод поэмы “Рустам и Сухраб” из «Шахнаме» Фирдоуси ознакомил европейцев с великим творением персидско-таджикского поэта. Автор статьи показывает любовь Фридриха Рюккерта как к «Шахнаме» Фирдоуси, так и к Востоку в целом. Переводы Фридриха Рюккерта дали серьёзный толчок в истории востоковедения Европы, и особенно немецкого народа. Наконец, думается, что данная статья в какой-то степени будет полезной для дальнейшего развития немецкого востоковедения и его взаимодействия с персидско-таджикской литературой.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ФРИДРИХ РЮККЕРТ И ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

The history Fridrikh Ruckert’s translations from Oriental languages, especially from Persian into German language is very interesting and valuable. The article deals with the history of the Fridrikh Ruckert’s translations that indicate relationship and friendship of tajik and german peoples. Especially the translation of the poem “Rustam and Sukhrab” from “Shahnoma” by Firdousi acquainted the Europeans with the great work of the Persian-Tajik poet. The author of the article shows the love of Friedrich Rückert both to Ferdowsi’s “Shahnoma”, and to the East as a whole. The translations of Friedrich Rückert gave a serious impetus to the history of oriental studies in Europe, and especially the German people. Finally, it is considered that this article to some extend will develop the later oriental based topics of the German and their link with Persian - Tajik Literature.

Текст научной работы на тему «FRIDRIKH RUCKERT IN PERSIAN - TAJIK LITERATURE»

ILYA ABU MATHI AS AN OUTSTANDING REPRESENTATIVE OF MAHJAR

LITERATURE

The author in his article tries to familiarize the Tajik readers to the Arabic poet Ilya Abu Mathy, who was born in Lebanon, and became famous among American readers as an Arabic speaking poet. Ilya Abu Mathi in early years of the XX century emigrated to USA, where he made a great influence on the formation of "Pen Association", and by this way taking part in the development of Arabic speaking literature of "Mahjar".

Keywords: Lebanon, Egypt, emigration, Ilya Abu Mathi, Mahjar, "Pen Association", literary school, Arabic poetry, motive.

Сведения об авторе

Сайфуллоев Муслихиддин Хайбуллоевич - доктор (Phd) первого года кафедры теории и истории таджикской литературы Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода. Адрес: 734019, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева 17/6, Тел. +(992)900-51-55-59.

About the author:

Sayfulloev Muslihiddin Haybulloevich - doctorate student (PhD) of the 1st year of the Theory and History of Tajik Litareture Chair of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulughzoda. Address: 734019, Dushanbe, 17/6 Muhammadiev str. Cell: (+992) 900515549

ФРИДРИХ РЮККЕРТ ВА АДАБИЁТИ ФОРСИИ ТОЧ,ИКЙ

Гуломова З. А.

Академияи илмуои Цум^урии Тоцикистон

Кишвари сохибтамаддуни Олмон ховаршиносонеро тарбия ва ба камол расонидааст, ки эшон умри азизи хешро нисори омузиш, пажухиш, таргиб ва ташвики адабиёти форсии тоцикй, таъриху фарханги гании тоцикон намудаанд.

Вокеан, агар мо аз даричаи чашму дили хеш ба таърихи хамкорихои илмй ва фархангии ин ду кишвар лахзае назар андозем, мебинем, ки он нобигахо бехтарин заминахоро барои дирузу имрузи иртиботи фархангии халкхои тоцику олмонй ва дигар мардумони аврупой гузошта бо амри таърих пули фарханги халкхоро ба хам пайвастаанд.

Фридрих Рюккерт аз зумраи хамин гуна ховаршиносоне буд, ки дар ин цода бо истеъдоди худододу хирмани дониши бегазандаш дили мардумони зиёдеро тасхир намуда, сазовори бахои баланди ховаршиносони Шарку Гарб гардидааст.

Донишманди тоцик Хайрулло Сайфуллоев дар пешгуфтори китоби хеш «Пули дустй» [1, 3] як андешаи арзишманди сафири вакти Олмон дар Тоцикистон Хдралд Лёшнерро ба маврид меоварад:

„Die Beziehungen zwischen unseren beiden Ländern sind freundschaftlich. Zwischen Tadschiken und Deutschen bestehen in Deutschland und in Tadschikistan herzliche Kontakte. Wir sind uns nahe. Was uns so eng verbindet, geht weit in die Geschichte zurück und findet seine lebendige Ausprägung auch in den kulturellen Beziehungen der Gegenwart zwischen unseren beiden Ländern" [1, 3].

"Муносибатхо байни харду кишвари мо дустонаанд. Байни тоцикону олмонихо дар Олмону Тоцикистон пайвандхои самимй мавцуданд. Мо бо хам наздикем. Он чй, ки моро ин кадар ба хам зич мепайвандад, аз таърих сарчашма мегирад ва инъикоси зиндаи худро низ дар пайвандхои фархангии муосири байни харду кишвари мо меёбад."

Фридрих Рюккерт 16-уми майи соли 1788 дар шахри Швайнфурти Олмон ба дунё омадааст. Падараш хукукшинос буда, хорони дар ин ришта тахсил намудани фарзандашро дошт. Рюккерт дар силсилаи шеърхояш соли 1829 цахони кудакии хешро ба тасвир гирифта, дар он заминаи омузиши забондонияшро ба рухонии пире иртибот медихад. У дар синни хабдахсолагй ба донишгохи Вюртсбург дохил шуда, ба омузиши хукук мепардозад, аммо майлу хохиши у на ба ин касби бо хохиши падар интихобнамуда, балки бешта ба илми суханшиносй ва асотирй равон буд.

Ф. Рюккерти 23-сола 30-юми марти соли 1811 рисолаи номзадияшро дар мавзуи ("De idea philologiae") 'Тояи филология" дар шахри Йена дифоъ намуд. Мухтавои рисолаи илмй дар байни суханшиносони насли пешин шубха ба вучуд овард, чунки пажухишгари ч,авон мустакилии фархангии забон ва адабиёти юнонии аз руи анъана гиромиро махдуд месохт. Дар он андешаи ягонагии забонхо ва вахдати рухи инсон, ки дар шеър ифода мегардад, ч,ойгохи асосй дошт. У адабиёти Шаркро хамчун мабдаи хаёти маънавии юнонй мехисобид, ки ба ин хануз Х,ердер ва Х,ёлдерлинг пеш аз Ф. Рюккерт истинод оварда буданд. Ба Ф. Рюккерт муяссар гардид, ки аз андешахои худ рузи баррасии рисолаи номзадияш дифоъ кунад. Ин аз машгул будани Рюккерт бо омузиши забон ва адабиёти Шарк дарак медихад.

Фридрих Рюккерт бо сабаби носозии вазъи сиёсй соли 1817 Штутгартро тарк намуда, ба Свис ва Италия сафар намуд. Х,ангоми бозгашт аз Италия у дар шахри Вена ба муддати якчанд хафта мехмони ховаршинос Хдммер Пургштал мегардад. Ховаршинос Х,аммер, ки тарчумахояш аз газалиёти шоири бузурги форсу точ,ик Х,офизи Шерозй, дар рухияи эч,одии Гёте инкилобе ба вуч,уд оварда, уро ба эч,оди асари ч,ах,онафрузи «Девони Гарбй - Шаркй» водор намуда буд, Фридрих Рюккертро низ илхом бахшид. Баъд аз бозгашт ба Ватан вай дар олами китобхои Хдммер бахшида ба эч,одиёти адибони форсии точ,икй гуттавар гардида, ба эч,оди шеърхо камар баст ва нахустин меваи он "Гулхои шаркй" мебошад. У бо чддду ч,авди беандоза ба омузиши забон ва адаби мардумони Шарк камар баста, пайваста ба баргардони онхо машгул шуда, пайдарпай онхоро ба нашр мерасонид. Х,амзамон вай силсилаи 'Тазалхо"-и хешро дар пайравии ашъори Чдлолиддини Балхй эч,од намуда, ба ин васила жанри газалро ба забони олмонй ворид намуд ва баъд аз ин вай ба худ тахаллуси шоирии Фраймундро интихоб кард.

У зимистони соли 1820 аз Эберн ба Кобург барои хамкорй намудан бо нашриёти "Фрауенташенбух"омада, бо духтари сохибхоназани худ Луиза Витаус-Фишер шинос мешавад ва ба у дил мебандад. Ощо бо ахду паймони хамдигар мохи декабри соли 1821 оила бунёд мекунанд. Ин зан барои Фридрих Рюккерт олихаи ормонй мегардад ва ч,озибаи ишк Луизаро модари дах фарзанд месозад.

Бинобар сабаби калон будани оилааш шоир мебоист ягон кори даромаднокеро пайдо кунад, то оилаи худро таъмин карда тавонад. Тирамохи соли 1826 Фридрих Рюккерт ба вазифаи профессори забонхои Шарк дар Эрланген даъват мегардад. Дар он ч,о у бо забони санскрит ошно мегардад ва ин забон диккати Фридрих Рюккертро сахт ба худ ч,алб мекунад, ки ин боиси омузиши чдддии адиб мегардад. Соли 1828 у дар баробари корхои нав оид ба адабиёти форсию арабй аввалин шеърхои худро бо забони санскрит пешниход менамояд. Солхои 1833-1834 ду фарзанди хурдии Фридрих Рюккерт, писарчаи панч,сола ва духтарчаи сесолаи барои падар бисёр азиз аз олам мегузаранд, ки марги ч,игарбандон барои шоир ва мутарч,им хеле гарон буд. Фридрих Рюккерт аз дарду гам беш аз чорсад "Суруд дар бораи марги фарзанд" эч,од мекунад ва онхоро ба фарзандонаш эхдо мекунад. Шоири олмонй вижагихои жанри газалро чунин хуб аз худ карда буд, ки шеъои "Суруд дар бораи марги фарзанд"-ро дар хамин жанр иншо кардааст. Дар шахри Эрланген донишманди ховаршинос худро дар байни хамкоронаш танхо хис мекард. Соли 1841 Фридрих Рюккерт дар шахри Берлин ба хайси ховаршинос ба кор шуруъ мекунад. У аз соли 1841 то соли 1848 дар хамин шахр буд. Ин ч,о низ ба ховаршиноси олмонй писанд наомад ва у худро тащотар эхсос мекард, гарчанде у дар ихотаи як зумра шогирдонаш ба монанди Макс Мюллер, Рихард Гоше, Фридрих Х,айнрих Дитересй ва Паул де Лагарде буд. Адиб микдори зиёди тарчумахои нави хешро хамин шахр нашр намуд. Фридрих Рюккерт зимистони соли 1848 ба Нойзес меояд. У бештар ба корхои филологй ва мукоисаи забонхо машгул мегардад. Мо^и марти соли 1848 у бемор мегардад. Вазъи саломатии хамсари мехрубонаш Луиза низ бад мегардад ва ин зани мушфику гамхор соли 1857 аз дунё мегузарад. Марги хамсари ормонй барои шоир ва мутарч,им хеле гарон буд.

Чи тавре ки дар боло низ зикр гардид, Ф. Рюккерт соли 1818 ба Вена меояд ва ба омузиши забонхои форсй, арабй ва туркй пардохта, дар тули чанд хафтае забонхои форсй, арабй ва туркиро аз худ мекунад. Истеъдоди хайратовари забономузии вай ба он дарач,ае буд, ки хама гуна забони навро дар тули шаш то хашт хафта аз худ мекард.

Зи^ бояд каpд, ки Рюккеpт донишманди xайpатангези забoнy адабиёти Ш^к, бyда, баpoбаpи ин зиёда аз чил забон ба монанди забощои фopсй, аpабй, хиндуй, албанй, poманй, славянй, аpманй, хабашй, авастой, oзаpй, англисй, эстонй, финй, фаpoнсавй, юнонй, яхудй, ypдy, итолиёй, кypдй, лотинй, латишй, литвонй, малайй, пopтyгалй, pyсй, санс^ит, шведй, испанй, мисpй, тypкй ва дигаp забoнy лаxч[аxopo медонист, вале то поёни yмpаш аз забощои фopсй, аpабй ва хинду таpч[yмаxo анцом медод.

Ф. Рюккеpт достонх,ои зиёд шox,асаpи адабиёти чах,он «Шох,нома»-и Х,аким Фиpдавсй, беш аз хдштод Fазали Хрфиз, «Mаx,абx,аpата»-и х,индй, «Бустони»-и Саъдй, Fазалиёти Ч,омй, девони шoиpи аpаб Имp-Ул-Kайс, Fазалиёти Ч,алолиддини Балхиpo ба забони олмонй таpчyма намудааст.

«Аммо бо вучуди ин таpoчyми манзуме, ки мутачовиз аз сад x,азop байт аст шу^ати асили Рюккеpт натичаи таpчyмаx,oе аст, ки аз забони фopсй ба забони мoдаpии худ ба амал oваpда» [2, 69].

Таpчyмаи нoмваpи «Шох,нома»-и Х,аким Фиpдавсй аз чониби Фpидpих Рюккеpт зинаи таъpихй ва маpx,илаи тозаест, даp фаъолияти таpчyмoнии y. Ба таpчyмаи «Шох,нома»-и Х,аким Фиpдавсй Фpидpих Рюккеpт хднуз баpмаx,ал машFyл гаpдида буд, ки ин кopy амали y пеш аз хдма хдмчун як кopи омодашавии нахустин баpoи таpчyмаи ин шox,асаp ба х,исоб меpавад. У соли 1819 чилди якуми нашpи олмонии «Шox,нoма»-po, ки аз чониби Лумсден баpгаpдoн шуда буд, дастpас намуда, аз он баpoи худ вожаномае омода месозад (аз мактуби ба X,аммеp навиштааш 12. 12. 1819). Аз мактуби ба Платен навиштаи y (аз 12-уми февpали соли 1821) баpмеoяд, ки бинoбаp сабаби давом надоштани ин чилд y аз идомаи ^p хyддopй менамояд. Аз номах,ои соли 1823 навиштаи Рюккеpт маълум мегаpдад, ки y бо pox,x^ гуногун донишх,ои хyдpo оид ба вазну кофиях,ои «Шох,нома» чило додааст. Соли 1835, замоне маълум гаpдид, ки хoваpшинoси чавон Жюл Мулл (1800-1876), ки хуни олмонй дошту ша^ванди конунии Фаpoнса шуда буд, «Шо^нома»^ таpчyма ва чоп каpданист, y боз ба он py oваpд. Достони «Rustam und Suhrab», яъне таpчyмаи «Рустам ва Су^об» нахуст соли 1838 даp Эpланген ва сипас соли 1846 даp Штyттгаpд ба чоп pасид. Ин дoстoнpo Фpидpих Рюккеpт бо э^соси баланд пазиpyфта, oнpo даp сypати ихлос ва меx,pваpзй ба Йохдн Волфганг Гёте эхдо намудааст. Сипас ин таpчyма солх,ои баъдина даp дохили мачмуах,ои чудогона чандин 6op ба нашp pасида, байни хонандагони зиёди Авpyпo ва Русия хеле эътибop ёфт.

Даp дoиpаx,oи адабй ва фаpx,ангии Русия ба миён омадани "Рустам ва Сyx,poб"-и В. А. Жуковский [1] (1783-1852) низ pyйдoди бyзypги адабй буд. Аз таъкиди пpoфессop И. С. Бpагинский баpмеoяд, ки мах,з хдмин "Рустам ва Сyx,poб"-и даp пайpавии озод ба Фpидpих Рюккеpт эчодшудаи В. А. Жуковский, даp тули як асp саpчашмаи асосй баpoи хонандаи pyс даp шинохти «Шох,нома»-и Х,аким Фиpдавсй будааст. [3, 266].

Раванди мушох,ида ва андешах,ои мо боз аз кopнoмаи Фpидpих Рюккеpт саpи «Шох,нома»-ву Фиpдавсй аз он башopат медихдд, ки соли 1851 Рюккеpт боз бо pyx^ ил^оми тоза ба rap OFOЗ намуд. Фpидpих Шпигел (1820-1905) аз соли 1838 шoгиpди Фpидpих Рюккеpт буда, он замон y забони санскpит ва ^амматикаи забони фopсиpo даp ша^и Эpланген меомухт. У аз соли 1849 то соли 1890 ба ^айси пpoфессopи забонх,ои шаpкй даp ин ша^ фаъолият намуда, даp ин давpа (1851-1868) китоби "Авесто" - po ба забони олмонй таpчyма каpда, ба шаpx,y тавзех,и ин пажyx,ишгаp нашp гаpдид, ки он асаpи асосии y ба х,исоб меpавад. Фpидpих Рюккеpт ба воситаи y зуд зуд аз китобхонаи донишгох, китоб ба даст меoваpд, аз чумла «Шox,нoма»-po, ки oнpo таpчyма намудааст. Даp он замон ба даст oваpдани китобх,ои илмй аз имpyз дида хеле мушкил буданд, бинoбаp ин шoгиpдаш Фpидpих Шпигел pyзи 9-уми мох,и маpти соли 1852 аз устодаш Фpидpих Рюккеpт хох,иш мекунад, то ба y «Шox,нoма»-po пас баpгаpдoнад, зеpo аз китобхонаи Мюнхен, ки oнpo аз ончо гиpифта буд ва даp дасташ як сол боз нигох, медopад, баpгаpдoнидани китoбpo талаб дopанд. Фpидpих Рюккеpт yзp пеш oваpда, кайд менамояд, ки oхиp y он нияти дoштаашpo х,оло анчом надодааст. У на танх,о х,иссаи зиёди китoбpo таpчyма намудааст, балки таpчyмаашpo таx,pиp низ намудааст. Ва даp oхиp y баъд аз тайёp намудани он танх,о тозанависии матнpo хох,иш намудааст.

Рузи 29-уми марти соли 1853 ба Фридрих Рюккерт дусташ Стокмар аз Англия нашри Турнерро мефиристад. Рюккерт онро бо нашри Мюлл, ки 4 чилдашро дар ихтиёр дорад, мукоиса намуд. Фридрих Рюккерт пурра бо ин машгул гардида, нашри Мюллро на танчо чамчун замина барои тарчума истифода мебарад, балки такризи муфассал менависад. Такризи тарчумаи Мюлл дар мачаллаи «Ч,амъияти ховаршиносии Олмон» [4, 69] ба чоп расид.

«Шочнома» дар тарчумаи Фридрих Рюккерт пас аз маргаш дар се чилд [5] (чилди якум дар соли 1890, чилди дуюм дар соли 1894 ва чилди сеюм дар соли 1895) бо мундаричаи хеле пурра аз чониби пажучишгари осору рузгори Фридрих Рюккерт - Э. А. Байер ба чоп расонида шуд.

Тарчумачои Ф. Рюккерт аз чониби симочои дурахшони илму адаби олмонй сазовори бачои баланд гардидаанд. Яке аз дачоёни адабиёти чачон, донандаи бисёр хуби тамаддунчои Гарбу Шарк Йочан Волфганг Гёте (1749-1832) рочеъ ба осору зиндагиномаи Х,аким Фирдавсй, ки тавассути тарчумачои олмонии «Шочнома» ва рисолачои ховаршиносон бо он ошноии хуб дошт, ба тарчумачои Ф. Рюккерт бачои баланд додааст, зеро «он чи ки Гёте аз як мутарчими нагз такозо кард, Рюккерт онро дар асарчои тарчума кардааш амалй намуд» [6, 162].

Х,амчунин ховаршиноси номии олмонй Анна Мариа Шиммел рочеъ ба тарчумачои Фридрих Рюккерт ба чунин хулоса расидааст: «Рюккерт он кавкаби пурнури осмони шаркшиносй ва он дурри фариди акди шоирони олмонй бо тарчумачои худ баргузидатарин осори шеъри форсиро дар дастраси милали олмонй карор додаст. Зебоии ин тарчумачо бо вучуди камоли диккат дар чифзи маъно ва риояти сурати шеъри аслй ба ростй мочирулукул аст ва бояд гуфт то кунун чеч шоире ва чеч олиме дар зери ин гунбади фирузагун ба эчоди назири ончо тавфик наёфтааст» [7, 68]. Ва боз чои дигар мегуяд, ки «Die meisten Orientalisten...begrüßten das Erscheinen der Rückertischen Nachdichtung mit Freude und Bewunderung, und Theodor Nöldeke, der Altmeister der deutschen Orientalistik, und durch seine iranistischen Arbeiten besonders befugt zu urteilen, erklärte in seiner Rezension in der Zeitschrift der Deutschen Morgenländischen Gesellschaft den Firdosi für eines der größten Meisterwerke Rückertscher Übersetzungskunst, dessen Übertragungen auch als philologisches Hilfsmittel für Orientalisten wertvoll seien» [8, 114].

«Шаркшиносони зиёди олмонй тавлиди тарчумаи шеърчои Рюккертро бо хурсандию шавку завк истикбол кардаанд ва Теодор Нёлдеке, устоди ховаршиносии олмонй, ки ба вижа тавассути корчои эроншиносиаш чакки мучокима намуданро дорад, дар такризи худ дар рузномаи «Ч,амъияти ховаршиносии Олмон» Фирдавсиро («Шочнома»-ро З. F. ) ба яке аз шочасари санъати тарчумонии Рюккерт эътироф кардааст ва тарчумачои у барои ховаршиносон низ чамчун воситаи ёрирасони филологй дорои ачамиятанд».

Мавзуи баррасии тарчумачои аз забончои шаркй анчом додаи шоиру мутарчими олмонй Фридрих Рюккерт доманадор буда, андешачо низ сари ин тарчумачо зиёда чолиби диккатанд.

Дар бораи «Шочнома» - и безаволи Х,аким Фирдавсй дар тарчумаи Фридрих Рюккерт маколачои зиёд иншо шудаанд ва мо аз тачлили баргардонидани он ин чо даст кашида, танчо чаминро ишора мекунем, ки достончои «Шочнома», ба вижа достони «Рустам ва Сучроб» бо ручи фочиавии хеш дили хонандаи Аврупоро тасхир кард ва кадру эътибори Фирдавсию «Шочнома»-ро боз хеле боло бурд. Донишманди точик Валй Самад дар рисолаи «Шочнома»-и Фирдавсй ва Чернишевский» [9, 106-110] доир ба пайванди Н. Г. Чернишевский ба "Рустам ва Сучроб"-и Фридрих Рюккерт нигоштааст: "Рюккерт он кадар аз Фирдавсй ба вачд омада ва илчом гирифтааст, ки зимни тарчума озод андешида.... то андозае аз сужети Фирдавсй дур рафтааст. Аз ин чост, ки донишманди точик С. Вочидова ба хулосаи чолибе расида "тарчумачои олмонии Ф. Рюккертро аз «Шочнома» - и Фирдавсй ёдгории дурахшони синтези шаркию гарбй дониста, чамзамон "прочно вошедшая в собственную поэзию Ф. Рюккерта" [10, 86] хондааст".

Хидмати Фридрих Рюккерт дар муаррифии фарчанги Шарк дар Fарб, ба вижа дар Олмон хеле бузург буда, ба туфайли тарчумачои у аз забончои шаркй, пеш аз чама забони форсии-точикй дар омезиши ду фарчанг нурбор ба чашм мерасад.

Ин чо беихтиёр хулосаи ховаршиноси номвар Анна Мариа Шиммел ба ёд мерасад ва хулосачои моро таквият мебахшад:

«Акнун, ки якчанд сол аз вафоти он шоири баландпоя мегузарад, шоиста аст, ки паёми уро аз нав бишнавем то дустони мо дар Машрикзамин азамати хидмати Рюккертро дар шиносонидани фарчанги шаркй дар Урупо бишносанд ва то милали олмонизабон аз баракати тарчумачои у азамати фарчанги Исломй ва чамоли шеъри форсиро дарёбанд» [11, 67].

Ховаршиноси барчаста Фридрих Рюккерт 31-уми январи соли 1866 ин чачонро падруд гуфт. У то лачзачои охири умр чоннисорона аз забончои форсй, арабй ва чинду ба забони олмонй тарчума карда, чачони маънавии олмоничоро чусни дигар бахшид.

Мушочида ва андешачои мо сари чойгочи таърихй ва адабии Фридрих Рюккерт моро ба хулосае овард, ки мачз тарчумачои аз «Шочнома» анчомдодаи Фридрих Рюккерт, ба вижа тарчумаи «Рустам ва Сучроб» яке аз корчои арзишмандтарин дар сочаи ховаршиносй эътироф шуда, ба таърихи пайвандчои адабии халкчои точику олмонй як фасли дурахшонро эчдо кард ва чусни илми ховаршиносии олмониро дар Аврупо нурафшон намуд.

АДАБИЁТ

1. Хайрулло Сайфуллоев. «Мосты дружбы» - (очерки таърихй-публистикй). . Д. : 2005, 3с.

2. Friedrich Rückerts (1788-1866). Ausgewählt und eingeleitet von Schimmel, Annemarie. Übersetzungen persischer Poesie. Wiesbaden 1966. S. 69.

3. И. С. Брагинский. Из истории таджикской и персидской литератур. -М. : Наука, 1972.

4. Zeitschrift der Deutschen Morgenländischen Gesellschaft (ZDMG) 8, 1854, 239-69; 10, 1856, 127-282с

5. Firdousi's Königsbuch (Schahname) übersetzt von Friedrich Rückert. Aus dem Nachlass herausgegeben von E. A. Bayer. Sage I-XIII. Berlin 1890;

Sage XV-XIX. Berlin1894:Sage XX- XIX. Berlin 1895.

6. Islam und Abendland. Band 7. Mahmoud Alali-Huseinat: Rückert und der Orient. Frankfurt am Main. Berlin. Bern. New York. Paris. Wien 1992. S. 162.

7. Friedrich Rückerts (1788-1866). Ausgewählt und eingeleitet von Schimmel, Annemarie. Übersetzungen persischer Poesie. Wiesbaden 1966. S. 68.

8. Schimmel, Annemarie: Orientalische Dichtung in der Übersetzung Friedrich Rückerts. Bremen 1963. S. 114.

9. Валй Самад. Шо;нома»-и Фирдавсй ва Чернишевский. Нашри II. -Д. : Адиб, 2005.

10. Санавбар Вохидова. Иранистика и таджиковедение в Германии (XVIII-XX вв. ). -Д. : 2001, 86с.

11. Friedrich Rückerts (1788-1866). Ausgewählt und eingeleitet von Schimmel, Annemarie. Übersetzungen persischer Poesie. Wiesbaden 1966. S. 67.

ФРИДРИХ РЮККЕРТ И ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

История переводов востоковеда Фридриха Рюккерта с восточных языков, особенно с персидского на немецкий язык является очень ценным. В статье речь идет об истории переводов Фридриха Рюккерта, которая свидетельствует о взаимоотношение и дружбе таджикских и немецких народов. Особенно перевод поэмы "Рустам и Сухраб" из «Шахнаме» Фирдоуси ознакомил европейцев с великим творением персидско-таджикского поэта. Автор статьи показывает любовь Фридриха Рюккерта как к ««Шахнаме» Фирдоуси, так и к Востоку в целом. Переводы Фридриха Рюккерта дали серьёзный толчок в истории востоковедения Европы, и особенно немецкого народа.

Наконец, думается, что данная статья в какой-то степени будет полезной для дальнейшего развития немецкого востоковедения и его взаимодействия с персидско-таджикской литературой.

Ключевые слова: Хаким Фердоуси, Шахнама, Литературные и культурные ссылки, Переводы, Западная и Восточная цивилизации, Фридрих Рюккирт, Востоковед, Европа, Переводческая деятельность.

FRIDRIKH RUCKERT IN PERSIAN - TAJIK LITERATURE

The history of Orientalist Fridrikh Ruckert\'s translations in Persian and German languages is very interesting and valuable. The article deals with the history of the orientalist Fridrikh Ruckert translations

that clarify the literary relations of Tajik and German people. Therefore according to Fridrikh Ruckert knowledge about the oriental languages, specificly the Persian directed to "Shohnoma" of Firdavsi, first of all "Rustam and Suhrob " that with its sad content have touched the heart of European reader and brought a great authority to the author of the "Shohnoma".

Finally, this article to some extend will develop the later oriental based topics of the German and their link with Persian - Tajik Literature.

Key words: Hakeem Firdavsi, to Shakhnama, Literary compilation, Translators, West Saharan territories, Friedrich Rukkert, Expert, European, Translation.

Сведения об автора:

Гуломова Зухро Абдурахмоновна - Академия науки Республики Таджикистан. Институт изучения проблем стран Азии и Европы. Отдел Европы и Америки. Город Душанбе, улица Хусейнзода 35. Электроная почта: gulomowa. suhro@mail.ru; Телефон: +(992) 935851060

About the autor:

Gulomova Zuhro Abdurahmonovna. Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan Institute of Studying the Problems of Asian and European Countries. Department of European and Amerka. Dushanbe, St. Huseinzoda 35. Email: gulomowa.suhro@mail.ru; Tel: +(992) 935851060

МЕСТО ЭССЕ В ИССЛЕДОВАНИИ ПРОФЕССОРА АСАДУЛЛО САДУЛЛОЕВА

Сироджова Н. Р.

Таджикский национальнй университет

Таджикская литература, наряду с поэзией, имеет ценнейшую богатую вековую прозу. Документальная таджикская проза имеет свои характерные особые ценности, расцвет и новаторство этого периода (приходится на 20 -ые годы ХХ века). Во второй половине ХХ века, развитие и прогресс документальной прозы, имел место тщательного и внимательного исследования. Невозможно представить формирования документальной прозы и его развития, без литературной поэтики, построения культуры речи, использования литературных слов, литературной эстетической осознанности, и в целом творческого мышления. Исследователь Х. Шарифов, отмечает, что: «Исследование прозы, с точки зрения исторического развития, умелого использования пера, его яркий расцвет приходится на последние 40-50 лет» [7, с. 4].

Развитие современной документальной таджикской прозы отчетливо просматривается в творчестве таких писателей, как С. Айни, С. Улугзода, М. Турсунзода, Дж. Икроми, Ф. Мухамадиев, Б. Рахимзаде и др. С этой точки зрения исследователь этой области А. Саъдуллоев пишет следующее: «...документальная проза, является одним из важных аспектов таджикской культуры и литературы в ХХ веке. Судьба такого вида прозы, с точки зрения литературоведов, считается бесценным»[3, с. 17].

Все написанное на основе полученных достоверных фактов, алиби, произошедших конкретных событий, являются документальной прозой. В этом плане исследователь А. Саъдуллоев отмечает: «Сегодня, каждое произведение, в котором рассказываются о событиях происходящих в мире, о положении в мире, в котором отражается действительность, в них рассказывается о духовной ценности и культуре, оценивая их современный публицистический мотив, можно отвести к различным группам документальной прозы»[3, с. 69].

Документальная проза, прежде всего, началась снаписания статьей, писем, репортажей, фельетонов, очерков и др. печатных изданий, которые описывали ежедневные события. В ХХ веке, ряд известных учёных, таких как А. Хамди, А. Мунзим, А. Фитрат, С. Айни, на страницах таких печатных изданий, как «Кутилиш», «Искра революции», «Голос таджика» опубликовали свои статьи, очерки и

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.