Научная статья на тему 'ФАРҒОНА ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИДА СИФАТЛИ ТАЪЛИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ'

ФАРҒОНА ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИДА СИФАТЛИ ТАЪЛИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
109
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
олий таълим / олий таълим муассасалари / сифатли таълим / сифатсиз таълим / сифатни бошқариш / сифат менежменти / таълим сифати / таълим сифатига таъсир этувчи омиллар / higher education / higher education institutions / quality education / poor quality education / leading quality / quality management / quality of education / factors affecting the quality of education

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Исманов, Иброҳим, Ёрматов, Илмидин

Ҳозирги кунда Республикамизнинг барча олий таълим муассасаларида таълим сифатини ошириш ва унинг самарадорлигини янада юқори бўлишини таъминлаш учун тизимли равишда ишлар олиб борилмоқда. Лекин таълим сифати ва самарадорлигини оширишни ОТМларга боғлиқ бўлмаган муаммоли томонлари ҳам мавжуд. Таҳлиллар шуни кўрсатадики таълим сифатини ошириш бўйича Ҳукумат ўзига тегишли бўлган барча функцияларни бажариб келмоқда. Энди навбат ОТМларнинг ўзига келди. Агар ОТМлар томонидан ушбу меъёрий ҳужжатларда кўрсатилган топшириқлар бажарилмас экан, таълим сифатини ошириш ва уни назорат қилиш, шунингдек, соҳаларни етук кадрлар билан таъминлаш масаласи оқсаб қолаверади. Таълим сифатини ошириш учун аввало, унга таъсир қилувчи омилларни ўрганиш мақсадга мувофиқ саналади. Ҳозирда таълим сифатига таъсир қилувчи муаммоларни иккита катта гуруҳга бўлиб ўрганиш мумкин, ташқи ва ички омиллар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF DEVELOPING QUALITY EDUCATION AT FERGANA POLYTECHNIC INSTITUTE

At present, all higher education institutions of the Republic are systematically working to improve the quality of education and ensure its higher efficiency. But there are also problematic aspects of improving the quality and effectiveness of education that are not related to higher education institutions. The analysis shows that the Government is fulfilling all its functions to improve the quality of education. Now it is the turn of higher education institutions. If the tasks set out in these normative documents are not fulfilled by higher education institutions, the issue of improving and controlling the quality of education, as well as providing the sector with qualified personnel, will remain unresolved. In order to improve the quality of education, it is necessary to study the factors that affect it. Currently, problems affecting the quality of education can be studied in two major groups, external and internal factors.

Текст научной работы на тему «ФАРҒОНА ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИДА СИФАТЛИ ТАЪЛИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ»

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2021 Issue: 2 Volume: 1 Published: 01.12.2021

http://alferganus.uz

Ci tation:

Исманов, И., Ёрматов, И. (2021). Фаргона политехника институтида сифатли таълимни ривожлантириш масалалари. SJ International journal of theoretical and practical research, 1(2),39-50.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752006

QR-Article

Исманов Ибро^им

Ицтисод фанлари доктори, профессор,

Фаргона политехника институти,

Узбекистон Ёрматов Илмидин

Ицтисод фанлари номзоди, доцент, Фаргона политехника институти

DÖI 10.5281/zenodo. 5752006

ФАРГОНА ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИДА СИФАТЛИ ТАЪЛИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ

Аннотация: Хозирги кунда Республикамизнинг барча олий таълим муассасаларида таълим сифатини ошириш ва унинг самарадорлигини янада юцори булишини таъминлаш учун тизимли равишда ишлар олиб борилмоцда. Лекин таълим сифати ва самарадорлигини оширишни ОТМларга бозлиц булмаган муаммоли томонлари уам мавжуд.

Таулиллар шуни курсатадики таълим сифатини ошириш буйича Хукумат узига тегишли булган барча функцияларни бажариб келмоцда. Энди навбат ОТМларнинг узига келди. Агар ОТМлар томонидан ушбу меъёрий уужжатларда курсатилган топширицлар бажарилмас экан, таълим сифатини ошириш ва уни назорат цилиш, шунингдек, соуаларни етук кадрлар билан таъминлаш масаласи оцсаб цолаверади.

Таълим сифатини ошириш учун аввало, унга таъсир цилувчи омилларни урганиш мацсадга мувофиц саналади. Хозирда таълим сифатига таъсир цилувчи муаммоларни иккита катта гурууга булиб урганиш мумкин, ташци ва ички омиллар.

Калит сузлар: олий таълим, олий таълим муассасалари, сифатли таълим, сифатсиз таълим, сифатни бошцариш, сифат менежменти, таълим сифати, таълим сифатига таъсир этувчи омиллар.

© ®

39

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255

Ismanov Ibrohim

Doctor of science in Economics, Professor, Fergana Polytechnic Institute,

Uzbekistan Yormatov Ilmidin

Candidate of Economic Sciences, docent, Fergana Polytechnic Institute

ISSUES OF DEVELOPING QUALITY EDUCATION AT FERGANA

POLYTECHNIC INSTITUTE

Abstract: At present, all higher education institutions of the Republic are systematically working to improve the quality of education and ensure its higher efficiency. But there are also problematic aspects of improving the quality and effectiveness of education that are not related to higher education institutions.

The analysis shows that the Government is fulfilling all its functions to improve the quality of education. Now it is the turn of higher education institutions. If the tasks set out in these normative documents are not fulfilled by higher education institutions, the issue of improving and controlling the quality of education, as well as providing the sector with qualified personnel, will remain unresolved.

In order to improve the quality of education, it is necessary to study the factors that affect it. Currently, problems affecting the quality of education can be studied in two major groups, external and internal factors.

Keywords: higher education, higher education institutions, quality education, poor quality education, leading quality, quality management, quality of education, factors affecting the quality of education.

Х,озирги кунда мамлакатимизда таълим сифатини ошириш ва унинг самарадорлигини янада юкори булишини таъминлаш учун тизимли равишда ишлар олиб борилмокда. Лекин таълим сифати ва самарадорлигини ошириш биргина ОТМлага билан боFлик муаммо эмас. У бугунги куннинг тизимий муаммоси саналади. Таълим сифатини ошириш нафакат тармок ёки корхонанинг иктисодий ривожи учун, балки мамлакатнинг ижтимойи-иктисодий ривожи учун жуда хам мухим ахамиятга эга. Сифатсиз таълим ва таълим сифатини ошириш мамлакат ижтимоий-иктисодий ривожланишида куйидаги узгаришлар олиб келади.

1. Сифатсиз таълим окибатлари: мехнат бозори талабларига жавоб бермайдиган малакасиз кадрларни купайиши; нотугри карорларни кабул килиниши; ечимсиз муаммоларни купайиши; самарасиз иктисодиёт; халкнинг норозилиги ва ахоли катламларини хукуматга нисбатан ишончсизлигини

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 ошишига олиб келади. Бу эса уз навбатида мамлакатнинг ижтимоий - иктисодий таназзулга учрашига олиб келиши мумкин.

2. Сифатли таълим: халкаро мехнат бозорида ракобатбардош малакали кадрларнинг купайиши; самарали стратегик карорларни кабул килиниши; самарали дипломатик муносабатларнинг урнатилиши; янги инновацион технологияларни кириб келиши; илм - фан ва ишлаб чикаришни интеграцияланиши; халкнинг келажакка булган ишончини ортишига олиб келади. Бу эса уз навбатида мамлакатнинг ижтимоий - иктисодий ривожланиши демакдир.

Етук кадрлар мамлакатни ижтимоий ва иктисодий жихатидан ривожланишига куйидагича таъсир килади:

- янги инновацион махсулотларни яратилиши, иктисодиёт тармокларининг ракобатбардошлигини ортишига хамда давлатнинг экспорт салохиятини юксалишига олиб келади.

- етук кадрлар жойларда муаммоларни баратараф этиш буйича кабул килган самарали карорлари натижасида иктисодиётни бир тизимга тушиши осонлашади.

- самарали дипломатик муносабатлар халкаро хамкорликни таъминлашда манффатли ечимларни ва преференцияларни беради.

Бу холат, мамлакатнинг халкаро хамжамиятдаги урнини ортиши ва жахон бозорида ракобатбардошликни таъминланиши билан изохланади. Аксинча вазият эса, мамлакатнинг ижтимоий-иктисодий таназзулга олиб келишини куплаб давлатлар мисолида курганмиз.

Таълим сифатини ошириш буйича Хукумат микёсида кабул килинаётган карорлар, фармонлар ва бошка меъёрий хужжатлардан куринадики, сифатни ошириш учун Хукумат узига тегишли булган барча функцияларни бажариб келмокда. Энди навбат ОТМларнинг узига келди. Агар ОТМлар томонидан ушбу меъёрий хужжатларда курсатилган топшириклар бажарилмас экан, таълим сифатини ошириш ва уни назорат килиш, шунингдек, сохаларни етук кадрлар билан таъминлаш масаласи оксаб колаверади.

Таълим сифатини ошириш масаласи ОТМларда хар доим долзарб булиб келган масалалардан саналиб, хозирга кадар уз долзарблигини пасайтиргани йук. Иктисодиёт ва ижтимоий хаётнинг тез узгариб бориши ушбу масалани хар доим долзарб мавзу сифатида кун тартибидан тушмаслигига таъсирини курсатмокда.

Таълим муассасасида таълим сифатини бошкарув даражасига киритиш - бу мослашган бошкарувни ва узлуксиз укув тизимига эга булишни хамда бошкарувни микдордан сифат даражасига утишни талаб этади.

41

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 ОТМларда сифатли таълимни амалга ошириш учун сифат менежменти самарали куллаш зарур. Таълимда сифатни бошкариш таълимни ташкил килиш ва таъмин этиш ва бошкариш жараёнини камраб олган комплекс тизим булиб, асосан укув жараёнини назарда тутади.

Олий таълим тизимида сифат менежменти учун умумий масъул шахс таълим муассасасининг ректори булиб, у сифатни бошкаришда Ички назорат ва мониторинг, Сифатни бошкариш хамда Укув-услубий бошкарма билан хамкорликда иш юритади. Ректорнинг бу уриндаги асосий талаби муассаса сифатини бошкариш тизимини ишлаб чикиш талабини куйишдир. Республика олий таълим муассасалари бошкарув тузилмасини урганганда, сифатни бошкариш тузилмаси содда куринишда эканлигини тахлил килиш мумкин. Олий таълим сифатини ошириш учун ушбу бошкарув стуркутрасини такомиллаштириш буйича меъёрий асосларни кайта куриб чикиш лозим.

Фаргона политехника институтининг бошкарув тузилмасини хам тахлил килиб шундай хулоса килиш мумкинки, институтда сифатни бошкариш "Ички назорат ва мониторинг", "Укув-услубий бошкарма", "И ва ИПКТ", "Сифат инспекцияси" булимлари, хамда факультетлар ва кафедралар шугулланади.

Таълим сифати таълим тизимининг асосий кириш параметрларидир. Унинг ичига куйидагилар киради:

■ одамлар - профессор-укитувчилар таркиби, укувчилар,укув-ёрдамчи персонал, маъмурий ходимлар;

■ технология - педагогик, тарбиявий, информацион,бошкарув, назорат;

■ моддий-техника таъминоти - бинолар, дастгохлар, лаборатория-амалиёт асоси; укитишнинг замонавий техник воситалари ва лаборатория жихозлари билан таъминланганлиги;

■ норматив-хукукий ва укув-методик таъминот;

■ рагбатлар.

Таълим сифатини ошириш учун аввало, унга таъсир килувчи омилларни урганиш максадга мувофик саналади. Х,озирда таълим сифатига таъсир килувчи муаммоларни иккита катта гурухга булиб урганиш мумкин, ташки ва ички омиллар.

1. Таълим сифатига таъсир килувчи ташки омилларга: двлатнинг хозирги кундаги таълимга эътибори ва таълим сиёсати; ракобатчи олий таълим муассасаларининг холати; таълим тизими инфраструктураси; кадрлар буюртмачилари.

2. Таълим сифатига таъсир килувчи ички омилларга: таълим муассасалариниг укув услубий таъминоти; талабаларнинг давомати; профессор укитувчиларнинг илмий салохияти; ОТМнинг моддий техника баъзаси;

42

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 профессор укитувчиларнинг дарс утиш салохияти; рейтинг бахолаш тизими; таълим тизимида коррупцион холатларнинг мавжудлиги.

Шуни унутмаслик керакки, таълим сифати муаммоларини хал килишда тизимли йуналишда фойдаланиш керак. Барча омилларни биргаликда бошкариш керак. Бу занжирдан бирон-бир омилни тушиб колиши таълим сифатини бошкариш тизимида бузилишига олиб боради.

Куйида ФарFOна политехника институтида сифатни ошириш билан амалга оширилаётган тадбирлар натижалари тахлил килинади. Унда асосий эътибор укув жараёни, талабаларнинг узлаштириш даражаси, профессор укитувчилар таркиби, уларнинг илмий даража ва унвонлари хамда ахборот ресурс маркази тахлил этилади. Таккослаш учун дастлаб 2019-2020 укув йилларида сифат курсаткичлари урганиб чикилади.

Узлаштиришнинг сифат курсаткичи деганда, талабалар ичидан барча фанлардан 71 балдан ортик рейтинг олган талабаларнинг жами талабалар таркибидаги улуши назарда тутилади. Тахлил этилаётган даврда ишлаб чикаришда бошкарув факультетида сифат курсаткичи 29 фоизни ташкил этган. Кимё-технология факультетида эса ушбу курсаткич 35 фоиздан иборат булган. Курилиш, Энергетика ва Механика-машинасозлик факультетларида мазкур курсаткич мос равишда 39, 24, 29 фоизни ташкил этган. Куриниб турганидек, энг катта курсаткич Курилиш факултетига тегишли булиб, талабаларнинг 39% и фанлардан утказилагн назоратлар натижасида 71 балдан купрок бал туплаган.

2019-2020 укув йилининг бахорги семестрида академик карздор талабалар тахлил этилганда, Кимё-технология факультетида улар жами талабаларга нисбатан 37 %ни ташкил этган. Энергетика факультетида эса академик карздор талабалар 31 %ни, Ишлаб чикаришда бошкарув факультетида 30%ни ташкил килган. Курилиш факультетида академик карздор талабалар 20 %ни ва Механика-машинасозлик факультетида академик карздор талабалар 17 %ни ташкил этган. Ушуб тахлилда энг яхши курсаткич Механика-машинасозлик факультетида кайд этилган булиб, академик карздор талабалар жами талабаларга нисбатан 17 фоиздан иборат булган. Энг паст курсаткич Кимё-технология факультетига тегишли булган.

2019 - 2020 укув йилида институтда асосий штатда 459 та профессор-укитувчилар фаолият юритган булиб, шулардан фан докторлари-профессорлар 14 нафар, 79 нафар фан номзодлари, доцентлар, 156 нафар катта укитувчилар, 212 нафар ассистент-укитувчилар фаолият олиб боради. Профессор-укитувчиларнинг илмий салохияти 24,3% ни ташкил этади.

Институт профессор-укитувчиларининг уртача ёши 43 ёшдан иборат булиб, илмий даражалиларни уртача ёши 53,9 ёшни ташкил этади. Жумладан,

43

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

Б01 https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 фан докторларининг уртача ёши 60,5ни, фан номзодларининг уртача ёши 47,2ни ташкил этмокда.

Кафедраларда укитиладиган 500 дан ортик номдаги фаннинг китоб ва диск холатдаги укув услубий мажмуалари мавжуд. Диск вариантидаги мажмуалар таркибига талаб килинган барча хужжатлар киритилган. Хозирда барча фанлар буйича янги укув йили учун электрон укув услубий мажмуалар апробациядан утказилиб, мослаштирилмокда.

Компьютер техникаларининг умумий сони 1200 дан ортади. Х,ар бир кафедрага компьютер синфлари ва мультимедиа доскалар урнатилган. Институтда укув жараёни ва укув услубий фаолиятини модернизациялаш хамда инновацион таълим технологияларини жорий этиш ишлари жадаллик билан олиб борилмокда. Шу максадда, утган 2019 - 2020 укув йилида институт буйича жами 500 дан ортик фан буйича укув услубий мажмуалар тайёрланди. АРМ фондини бойитиш маълум ишлар амалга оширилди. Жумладан хисобот даврида 896 нусха адабиётлар ва илмий журналлар харид килиниб китоб фонди 258460 нусхага етказилди. Х,исобот даврида олинган 896 нусха китобларнинг 427 нусхаси укув адабиётлари, 344 нусхаси ижтимоий-сиёсий ва оммабоп китоблар, 125 нусхаси эса бадиий адабиётлардир.

Ахборот-ресурс маркази компьютерларига "АРМАТ" дастури урнатилган. АРМни мазкур дастур ёрдамида тулик автоматлаштириш, китоб фонди туFрисидаги библиографик ёзувларни хамда китобхонлар туFрисидаги маълумотларни "АРМАТ" дастурига киритиш, электрон каталог яратиш ишларини бажариш учун 6 кишидан иборат ишчи гурухи ташкилланган. Бугунги кунгача улар томонидан 1 ва 2 боскич талабаларидан иборат китобхонлар туFрисидаги тулик маълумотлар хамда 10564 номдаги адабиётлар туFрисида библиографик ёзувлар "АРМАТ" дастурига киритилган.

Пофессор-укитувчилар ёрдамида республикамиздаги турдош олий укув юртларида чоп этилган 2000 дан ортик укув адабиётлари, шу жумладан маъруза матнларининг электрон вариантлари олиб келиниб АРМ кошидаги "Электрон кутубхона" базасига киритилган. Институтимизда яратилган худди шу мазмундаги электрон ресурслар турдош олий укув юртлари АРМларига берилган. 2019 йилнинг 1-ярмида А.Навоий номидаги Узбекистан миллий кутубхонаси сайтидан 520 номдаги хорижий укув адабиётларининг тулик матни кучириб олиниб институт АРМ кошидаги "Электрон кутубхона" базасига киритилди.

Юкоридаги курсаткичлар тахлилидан куриниб турибдики, ФарFOна политехника институтида профессор - укитувчилари илмий салохиятини ошириш, укув кулланма ва дарсликларни яратиш ва чоп этиш масалаларига

44

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 жиддий эътибор каратишлари, АРМни янги, бугунги кун талабларига жавоб бера оладиган, замонавий билимларни узида жо этган укув адабиётлари ва дарсликлари билан бойитишлари талаб этилади.

Шунингдек, таълим сифатини янада ошириш учун куйидаги йуналишларга ахамият бериш зарур:

■ укув аудиторияларини замонавий укитиш жихозлари билан тулик таъминлашга эришиш;

■ электрон кутубхонадаги уринлар сонини купайтириш;

■ талабаларнинг мустакил таълим олишлари учун услубий курсатмаларни етарли даражада чоп эттириш ва аудиториядан ташкари вактларини самарали утказишга эришиш;

■ дарсларни тулик янги педагогик технологиялар ва техникавий жихозлар асосида утилишини таъминлаш.

Таълим сифати - бу таълим тизими ва таълим муассасаси фаолиятининг шахсий, ижтимоий ва меъёрий талабларини реал эришиш мумкин булган натижалар тавсифи.

Таълим сифатининг энг мухим тавсифлари куйидагилардан иборат:

Билимлар уажми. У касбий фаолиятни амалга оширишга мувофик келиши лозим. Бунда билимлар микдори олинган ахборот микдори эмаслигини тушуниш керак.

Билимлар тузилиши - турли типдаги билимлар билан фан ва фаолиятнинг турли сохаларига мансублик нисбати. Билимларнинг унумдорлиги ва амалий киммати уларнинг уЙFунлигига боFлик булади.

Профессионал фикрлаш услуби, яъни билимларни бошкариш кобилияти ва улардан амалий фаолиятда самарали фойдаланиш имконияти. Купинча битирувчи узи олган билимларни амалий фаолият вазифалари билан боFлай олмайди. Бу ерда фикрлаш услуби хам уз таъсирини курсатади. У гуманитар ёки технократик, стратегик ёки прагматик, диалектик ёки формал булиши мумкин.

Вацт омили: касбий муаммолар ва вазифаларни ечишда вактни таксимлаш ва ундан фойдаланиш куникмаси.

Ролларга нисбатан мулжални шакллантириш: муайян фаолият турларигагина эмас, балки маълум ролларга хам тайёрлаш. Бунда мутахассис уз иши узгарганида, агар у турли ролларни, масалан, ташаббусчи, бажарувчи, эксперт, маслахатчи, хакам ролларини бажарса, профессионал функцияларни бажариш учун жавобгар булишини назарда тутади.

Бошцарув царорларини цабул цилиш куникмалари - касбий фаолиятнинг мухим омилларидан бири. Масалан, карорлар кабул килиш жараёни менежердан узининг барча касбий билим ва куникмаларини ишга солишни талаб этади.

45

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 BomKapyB Kapop.raphhh Kaöyn KH^um koöh^h^th - 6y Mat.nyM gapa^aga Tat^HM ^apaeHHHHHr aManufi Maxcynu.

Eo3op Ba3H^raapHHHHr Typ^H mapouraapuga xyxq-ameop cmpamesumapunu urnrnö hu^UM KyuuKMampu ea qoömuMmxapu. OrpaTerufl - ^apop^ap um^aö HH^umruHa эмac, öa^KH Ma^cag^ap Ba My^^amapHH öe^ru^am, BO^eanapHH TymyHHm Ba ogguHgaH Kypa öu^um, acoc^H öroHec-pe^aHH Ty3Hm, KepaK^H CTpaTerHA^apHH TaH^am Ba mapoHT y3rapraHHga yrapHH y3rapTHpHm.

Xa^Kapo aManHeTga Tat^HM cu^araHHHr öem acocHH HyHanumH a^oxuga a^paTHÖ KypcaTH^agH:

• öhphhhh: Tat^HMHHHr ch^thhh TatMHH^am - ohhh yKyB ropTHHHHr Hy$y3HHH omHpHm, nyHKH öyHga ohhh yKyB ropTHHHHr ÖHTupyBHHCH MexHaT öo3opuga KynaöpoK MaB^era эгa öyragu;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

• hkkhhhh: Tat^HM cTaHgapraapura MyBo^HK^HK;

• yHHHHH: mh^o3hh KaHoaraaHTHpyBHH cu^araH Tat^HM öepumra эpнmнm;

• TypTHHHH: HCTetMo^HH cu^arau öe^ru^afigH Ba yHHHr xap KaHgaH Tanaöu öyfiHHa MyTaxaccucHH TaH^aö o^agu. 3Hr MyxHMH, ohhh yKyB ropTH öyHra ny^ o^agu;

• öemHHHH: ohhh yKyB Myaccacacu ^aMHATra, y3H ^ofi^amraH MHHTaKara ^ofiga Ke^Tupagu.

Ou^aT öomKapyBHga Tat^HM cu^aTHra Tatcup этagнгaн oMH^^ap anoxuga ypraHH^agu. Ou^aT KynrHHa Tacogu^HH, Maxamufi Ba cyöteKTHB oMH^^ap Tatcupura öof^hk. By oMumap cu^aT gapa^acura KypcaTaguraH TatcupuHHHr o^gHHH onum ynyH cu^arau öomKapum th3hmh 3apyp. ByHga afipuM yromMaraH Ba Tacogu^HH xapaKaraap эмac, öamu cH^aTHHHr Terum^H gapa^acHHH caK^aö Typum MaKcaguga Tat^HM ch^thhh flparum ^apaeHHra MyHTa3aM Tatcup KH^um nopanapu Ma^Myacu 3apyp öyragu. YMyMaH o^raHga Tat^HM cu^aTra Tatcup этyвнн oMH^^apHH KyHugaru rypyx^apra a^paTHmHMH3 MyMKHH: Tacogu^HH, MaxamHH, oöteKTHB Ba cyöteKTHB, TexHHKaBHH, TamKH^HH, HKTucogHH -h^thmohh.

Ou^aTra Tatcup KH^yBHH Tacogu^HH oMH^^ap cu^arau pe^aramTHpumga Ky3ga TyTH^MaraH, Tat^HM Myaccacacuga öup Hena HH^^apgaH öyeH cogup öy^MaraH BoKea-xogucanapHHHr phbo^h HaTH^acuga Tat^HM ch^thhh y3rapumura ohhö Ke^uö Ke^agu. Y^apra eHFHH^ap, oö-xaBoHHHr y3rapumu, TaöuHH o^araap, aBapu^ap eKH xaMKop^ap öu^aH öof^hk Tacogu^HH xogucanap Kupagu. Ou^aT öomKapyBHga öyHgafi xoguc^apHH o^gHHgaH öomKapumHH hmkohh HyK. ^yHKH y^ap KyTH^MaraH BaKTga By^ygra Ke^agu Ba cogup öyragu. Yhh öapTapa^ этнm ynyH cu^aTHH pe^anamTHpum ^apaeHHga KymHMna BapuaHT^apHH um^aö hhkhö myHgafi Ba3HflTra TaHep Typumra eKH y^ap öu^aH öof^hk phckhh

46

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 диверсификация оркали камайтиришга харакат килиш керак булади.

Таълим сифатига таъсир этувчи махаллий омилларга таълим муассасасининг географик жойлашуви, шароитлари, жамиятнинг таълимга нисбатан муносабати, кадрларнинг миллий, диний кадриятлар асосида етиштирилиши кабилар киради.

Таълим сифатига таъсир этувчи субъектив омиллар каторига инсон фаолияти натижасида таълим сифатини узгариши тушунилади. Ушбу омил колган омилларга нисбатан энг мухим саналади. Чунки, таълим сифатига бошка ишлаб чикариш омилига нисбатан инсон купрок таъсир килади. Агар ишлаб чикаришда бевосита иштирок этаётган профессор-укитувчининг малака даражаси паст ёки нияти ёмон булса, таълимнинг сифатини талба кизиккан такдирда хам яхшилаб булмайди.

Таълим сифатини тахлил килишда сифат назоратининг бир катор усуллари дунё микёсида тан олинган булиб, улар ичида таникли усуллардан бири, Исикава усулидир. Исикава диаграммаси 5Мга асосланади. 5М куйидагича тавсифланади:

1. Man (инсон) - инсон омили билан боFлик омиллар;

2. Machines (жихозлар) -машина ва жихозлар билан боFлик омиллар;

3. Materials (материаллар) - материаллар билан боFлик омиллар;

4. Methods (усуллар) - жараёнларни ташкиллаш усуллари;

5. Measurements (улчовлар) - улчов билан боFлик омиллар.

5 та сабаб буйича таълим сифатига энг куп таъсир тувчи омиллардан бири инсон омили булиб, у таълим сифатига туFридан-туFри таъсир курсатади. К,олган омиллар инсон омили воситасида таълим жараёнлари сифатига салбий таъсир курсатади. К,олган омиллар ичида усуллар хам таълим сифатига сезиларли даражада ташкиллаш жихатдан таъсир этади.

Таълим сифатига салбий таъсир этаётган ушбу муаммоларни бартараф этиш аник асосланган механизмга асосланган булиши лозим. Бундан ташкари ФарПИда таълим жараёнларидаги сифатни бузилишига салбий таъсир курсатувчи омилларни маълумотлар листи усулида хам назоратга олиш мумкин. Мазкур лист куйидагича куринишга эга булиши мумкин:

Жадвал 1.Таълим сифатига таъсир этувчи омилларнинг хафталик

статистик хисоби

Рекламация ва таъсирлар Х,афта кунлари

Дш Сш Чш Пш Ж Ш Жами

Битирувчилардан норозиликлар // / / 4

47

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255

Илмий тадкикот / // // / 6

ишларидан норозиликлар

Укув жараёнидан норозиликлар (талабалар) ////-/ / //// 12

Таъминотдан

норозиликлар (талабалар) / /// //// / / 10

Ота-оналардан / // 3

норозиликлар

Дарс машFулотларини колидиришлар // / / /// // / 10

Сифатсиз дарс машгулотлари:

•Маърузалар / / // / 5

•Семинарлар // / / / / 6

•Амалиётлар / / / / / / 6

•Лабораториялар 0

Талабалар уртасида

кодексга риоя килмаслик / 1

холатлари

Жами 9 14 10 16 6 7 62

Изоу: Маълумотлар шартли равишда олинган.

Таълим сифатига таъсир этувчи омилларнинг хафталик статистик хисобини юритиш таълим муассасасида таълим сифатини пасайиш сабабларини аник ва равшан курсатиб беради. Шунда сифатни пасайишнинг олдини олиш чораларини куриш осонлашади. Бунда таълим сифатига таъсир этувчи салбий омиллар жадвалнинг чап томонига жойлаштирилади. Жадвалнинг унг тепа кисмига хафта кунлари белгиланади. Ушбу матрица куринишидаги жадвал буйича душанба куни кандай холатлар содир булган булса, хар бир холат учун битта таёкча чизилади. Х,ар бешинчи холат учун 4 та таёкча устидан чизилади. Кун ва хафта якунида содир булган ишларни тахлил этиб кейинги куни уни бартараф этиш чоралари курилади.

ФарFOна политехника институтида таълим сифатини ошириш ва утилаётган фанларнинг талабалар томонидан пухта узлаштирилишига эришиш учун куйидагича тизимда дарс машFулотларини таксимлаш тавсия этилади.

Утилаётган дарс машFулотлари сифатига таъсир килувчи жиддий омиллардан бири, укитувчиларга 8-10 хил фанлардан укув юклама буйича дарс таксимотини амалга ошириш натижасида, таълим сифати тушиб бормокда. Бунинг учун эса аник максад асосида ишни тугри ташкил этиш хамда хар бир профессор-укитувчини утадиган фанларидан аттестациялаб, сертификат бериш хамда сертификат берилган фанлардангина дарсга кириш

48

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 тизимини жорий этиш зарур. Бунинг учун куйидаги кетма-кетликда ишлар ташкил этилади:

1. Факультетлар кесимида ишчи гурух ташкил этиш.

2. Кафедралар кесимида профессор-укитувчиларнинг маълумотларини йигиш.

3. Кафедралар кесимида утиладиган фанларни куриб чикиш.

4. Кафедра йуналишига тугри келмайдиган фанларни мазкур фанни ута оладиган кафедраларга кайта таксимлаш.

5. Профессор-укитувчиларнинг мутахассисликларига мос равишда фанларни таксимлаш.

6. Х,ар бир фандан назорат учун саволлар банкини шакллантириш.

7. Профессор-укитувчиларни мутахассислигига мос фанлардан ички аттестацияни утказиш.

8. Аттестация натижаларига биноан 3 йилга мулжалланган Институтнинг мазкур фанни укитишга рухсат берувчи сертификатни такдим этиш.

9. Аттестациядан утмаган укитувчиларга кайта тайёрланиши учун укув йили якунигача муддат бериш хамда аттестацияни кайта ташкил этиш.

Ушбу тизимни кулланилиши куйидаги афзалликларга эга булади:

■ Х,ар бир профессор-укитувчига аник бириктирилган фан булиши укитувчи тайёргарлигини янада кучайишига олиб келади.

■ Х,ар йили бир хил фанни турли укитувчиларга бериш билан боглик муаммолар баратараф этилади.

■ Фаннинг услубий таъминотини сифати ортиб боради.

■ Уриндошлик ва соатбай тартибда ишлашни хохловчилар махсус сертификатни олиш учун уз йуналишларини тор доирага буришга мажбур буладилар.

Адабиётлар руйхати:

1. Крдиров, Б. (2015). Узбекистонда олий таълимнинг модернизациялашуви.

Вестник Каракалпакского государственного университета имени Бердаха, 29(4), 64-69.

2. Ochilova, В., & Axmedov, T. (2020). Узбекистонда таълим-тарбия тизими исло^отлари ва юксалишнинг мутаносиблиги. Архив Научных Публикаций JSPI.

3. Ходжамкулов, У. Н. (2020). Педагогик таълим инновацион кластери (Узбекистан таълим тизими мисолида). Academic research in educational sciences,

(4).

4. Оришев, Ж. Б. (2019). Олий таълим муассасаларида инновацион таълим технологияларидан фойдаланишнинг имкониятлари. Интернаука, (43-2), 70-72.

49

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255

5. Жураев, Й. Д. (2017). Узбекистонда олий таълим тизимининг якин келажакдаги истикболи. Экономика и финансы (Узбекистан), (6).

6. Нормуродов, М. Т., & Жураев, А. Х. (2021). Олий таълим тизимини модернизация килишда ишлаб чикариш корхоналарининг урни. Academic research in educational sciences, 2(4), 688-693.

7. Рахимов, О. Д., Манзаров, Ю. Х., & Ашурова, Л. (2021). Узбекистан олий таълим тизимида дастлабки форсайт тадкикотлар. Современное образование (Узбекистан), (4 (101)), 16-22.

8. Сафиназаров, И. (2020). IS Устоз-отангдан улуF, ёхуд укитувчи обруси-таълим-тарбия сифати гарови. Архив научных исследований, (16).

9. Кдххоров, О. (2021). Олий таълим тизимида корпоратив бошкарувнинг узига хос хусусиятлари. Центр научных публикаций (buxdu.uz), 6(6).

10. Kholmuminov, S., Kholmuminov, S., & Wright, R. E. (2019). Resource dependence theory analysis of higher education institutions in Uzbekistan. Higher Education, 77(1), 59-79.

11. Muzaffarovna, A. N., & Ogli, S. M. S. (2018). Reforms in the system of higher education in Uzbekistan. Вопросы науки и образования, (29 (41)).

12. Uralov, O. S. (2020). Internationalization of higher education in Uzbekistan. Social Sciences & Humanities Open, 2(1), 100015.

© ®

50

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.