Научная статья на тему 'Факторы развития цифровой экономики: сочетание теории и практики'

Факторы развития цифровой экономики: сочетание теории и практики Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
51
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
цифровая экономика / IT-технологии / информационно-коммуникационные технологии / искусственный интеллект / робототехника / транзакционные расходы / сеть интернет / digital economy / IT technologies / information and communication technologies / artificial intelligence / robotics / transaction costs / internet

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Олим Астанакулов, Хуршид Асатуллаев

Последствия тяжелой пандемии, наблюдаемой в мировой экономике и различные временные ограничения по предотвращению массовой заболеваемости, вызвали серьезный кризис в мире, в то же время стимулировали особый подход к восстановлению экономики после глобальной пандемии. Развитие науки и экономического мышления во всем мире, применение цифровых технологий, искусственного интеллекта в экономических процессах привело к структурным изменениям в экономических отношениях. Применение цифровой экономики в большинстве стран сегодня стало одним из приоритетов экономического развития. В статье исследуются опубликованные источники зарубежных и отечественных экономистов о развитии цифровой экономики, анализируются значение цифровой экономики для страны и тенденции ее развития в Узбекистане.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Factors of development digital economy: society of theory and practice

The consequences of a severe pandemic observed in the global economy and various time constraints to prevent mass morbidity caused a serious crisis in the world, at the same time stimulated a special approach to economic recovery after a global pandemic. The development of science and economic thinking around the world, the use of digital technologies, artificial intelligence in economic processes has led to structural changes in economic relations. The use of the digital economy in most countries today has become one of the priorities of economic development. The article examines the published sources of foreign and domestic economists on the development of the digital economy, analyzes the importance of the digital economy for the country and the trends of its development in Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «Факторы развития цифровой экономики: сочетание теории и практики»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Factors of development digital economy: society of theory and practice

Olim ASTANAKULOV1, Xurshid ASATULLAYEV2

International Islamic academy of Uzbekistan T ashkent institute of finance

ARTICLE INFO ABSTRACT

Article history:

Received September 2021 Received in revised form 15 September 2021 Accepted 20 October 2021 Available online 15 November 2021

Keywords:

digital economy,

IT technologies, information and communication technologies, artificial intelligence, robotics,

transaction costs, internet.

The consequences of a severe pandemic observed in the global economy and various time constraints to prevent mass morbidity caused a serious crisis in the world, at the same time stimulated a special approach to economic recovery after a global pandemic. The development of science and economic thinking around the world, the use of digital technologies, artificial intelligence in economic processes has led to structural changes in economic relations. The use of the digital economy in most countries today has become one of the priorities of economic development. The article examines the published sources of foreign and domestic economists on the development of the digital economy, analyzes the importance of the digital economy for the country and the trends of its development in Uzbekistan.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp202-213 This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Рацамли ицтисодиётни ривожлантириш омиллари: назария ва амалиёт уйгунлиги

Калит сузлар:

рацамли ицтисодиёт, IT-технология, ахборот коммуникацион технологиялар, сунъий интеллект, робототехника, трансакцион харажатлар, интернет тармоги.

АННОТАЦИЯ______________________________________

Жах,он ицтисодиётида кузатилган опир пандемия оцибатлари ва вацтинчалик оммавий касалланишнинг олдини олишга царатилган турли чекловлар, карантин х,олатлари дунё мамлакатларини опир инцирозга учратган булса-да, глобал пандемиядан сунг ицтисодиётни тиклашга царатилган узгача ёндашувдаги таълимот зарурлигини тацозо этди. Дунё буйича илм ва ицтисодий тафаккурнинг

1 DSC., associate professor, head of “Islamic economics and finance" department, international Islamic academy of Uzbekistan. Tashkent, Uzbekistan.

2 Ph.D. professor, head of “Economics” department, Tashkent institute of finance. Tashkent, Uzbekistan.

in

Science

through tit*e **d Срлсе

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

ривожланиши рацамли технологиялар, сунъий интеллект-нинг амалда ицтисодий жараёнларда цулланилиши ицтисодий муносабатларнинг таркибан узгаришига олиб келди. Рацамли ицтисодиётнинг купчилик мамлакатларда цулланилиши цар бир давлатнинг бугунги кундаги мамлакат ицтисодий тарацциётининг устувор йуналиш-ларидан бири булиб цолди. Мацола бугунги кунгача булган хорижлик ва мацаллий ицтисодчи олимлар томонидан рацамли ицтисодиётнинг ривожланиш муаммоларига батишланган нашр цилинган манбалар урганилиб, рацамли ицтисодиётнинг мамлакат учун ацамияти цамда Узбекистонда унинг ривожланиш тенденцияларини тацлил этишга батишланган.

Факторы развития цифровой экономики: сочетание

теории и практики

Ключевые слова:

цифровая экономика, IT-технологии, информационнокоммуникационные технологии,

искусственный интеллект, робототехника, транзакционные расходы, сеть интернет.

АННОТАЦИЯ________________________________________

Последствия тяжелой пандемии, наблюдаемой в мировой экономике и различные временные ограничения по предотвращению массовой заболеваемости, вызвали серьезный кризис в мире, в то же время стимулировали особый подход к восстановлению экономики после глобальной пандемии. Развитие науки и экономического мышления во всем мире, применение цифровых технологий, искусственного интеллекта в экономических процессах привело к структурным изменениям в экономических отношениях. Применение цифровой экономики в большинстве стран сегодня стало одним из приоритетов экономического развития. В статье исследуются опубликованные источники зарубежных и отечественных экономистов о развитии цифровой экономики, анализируются значение цифровой экономики для страны и тенденции ее развития в Узбекистане.

КИРИШ

Глобаллашув жараёнлари чуцурлашаётган ва миллий ицтисодиётнинг рацобатдошлиги усаётган паллада телекоммуникация саноати ицтисодиётнинг алоцида олинган соцаси сифатида ривож топиши цамда ицтисодиётнинг бошца соцаларида ахборот-коммуникация технологияларининг цулланишига доир масалалар устувор ацамият касб этмоцда. Техник имкониятларнинг кенгайиши ва мазкур саноат салоциятини амалиётда тулацонли цуллаш миллий ицтисодиётнинг рацобатдошлигини кучайтиришда муцим роль уйнайди цамда шу тарзда хусусий ва давлат тузилмаларининг стратегик барцарорлигини таъминлайди. Жацон бозорининг замонавий ривожланиш йуналишларига кура, ахборот-коммуникация технологиялари соцасига инновацияларнинг киритилиши ва уларнинг самарали цулланиши корхоналарда бошцарув ва технологик жараёнларнинг самарадор-лигини оширишга замин яратиб, ицтисодиётнинг турли жабцаларида мавжуд товар ва хизматлар бозорларини кенгайтириб, янги бозорларни яратиш учун шароит яратади ва шу орцали ацоли турмуш тарзи яхшиланишига сабаб булади.

203

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

in

Science

through tit*e Срлсе

Узок; вацт давомида рацамли технологияларни амалда цуллаш уни жорий этган мамлакатларда туб узгаришларни олиб келди ва мазкур соха эса бугунги кунда жамият ижтимоий-ицтисодий тарацциётини белгилаб берувчи омил булмоцда. Рацамли ицтисодиётни амалда татбиц этиш куплаб мамлакатлар учун устувор йуналишлардан бири хисобланади. Сунгги йилларда бизнес ва ижтимоий сохадаги фаолият моделларининг узгариш тулцинининг кутарилиши рацамли технологияларнинг янги авлодини яратиш натижасида юзага келди. Бундай технологияларга сунъий ацл (СА), робототехника, интернет воситалар, симсиз технологиялар ва бошцалар киради. Мутахассисларнинг фикрига кура, ицтисодиёт тармоц ва сохаларида рацамли технологияларни жорий этиш мехнат унумдор-лигини 40 фоизга ошириш имконини беради. Яцин келажакда янги рацамли технологияларни самарали цуллаш алохида компаниялар ва мамлакатларнинг халцаро рацобатбардошлик даражасини белгилайди, шунингдек, рацамлаштириш (рацамли хуцуц) учун инфратузилма хамда хуцуций мухитни шакллантиради.

Дунё буйича маълумотлар трафиги хажми даражасини улчаш жуда мураккаб жараён хисобланади, аммо хар цандай усул орцали уни аницлаш натижаси унинг кескин усишининг тенденциясини курсатади. Глобал пандемиядан сунг тадцицот прогнозларига кура, 2022-йилда ички ва халцаро интернет ижтимоий тармоцлари-нинг глобал трафиги ошиши кутилмоцда [16].

Шубхасиз, куплаб ривожланган мамлакатларда, жумладан, мамлакатимизда рацамли технологияларни яратиш ва уларни жорий этиш давлат даражасида миллий тарацциётнинг асосий йуналиши мацомини олди. Ицтисодиёт соха ва тармоцларини рацамлаштиришнинг жорий босцичи янги технологик ва ташкилий-бошцарув муаммолари хамда тахдидларни келтириб чицармоцда.

АДАБИЁТЛАР ШАРХИ

Хорижлик ицтисодчи олимлар Э. Броун, Д. Белл, А. Тоффлер, Г. Паркер, П. Друкерларнинг фундаментал асарларида рацамли ицтисодиётнинг айрим куринишдаги назарий жихатлари тадциц цилинган. Таъкидлаш уринлики, айнан юцорида зикр этилган хорижлик ицтисодчи олимларнинг фундаментал асарларидаги асосий назариялар мазкур мавзу доирасида тадцицотлар олиб борган олимлар ишида асос булиб хизмат цилган [4, 16 б.; 3, 507 б.; 9, 500 б.; 8, 256 б.; 6, 90 -110 б.].

МДХ, ицтисодчи олимларидан Г.Г. Головенчик рацамли ицтисодиёт - бу давлат, бизнес хамжамияти ва ахоли уртасидаги ижтимоий, маданий, ицтисодий ва технологик муносабатлар тизими булиб, глобал ахборот маконида фаолият юритади, ицтисодий фаолиятда рацамли технологиялардан кенг фойдаланиш орцали ишлаб чицаришни рацамлаштиради хамда шу йул орцали истеъмолчига махсулот ва хизматларни доимий равишда етказади, шунингдек, ижтимоий-ицтисодий жараёнларнинг самарадорлигини ошириш мацсадида бошцарув усуллари ва технологиялар асосида инновацион узгаришларни амалга оширади, деб курсатади [14, 13 б.].

Шунингдек, яна бир хорижлик ицтисодчи олимлардан хисобланган ва айнан мана шу соха буйича илмий тадцицот ишларини олиб борган Ю.И. Грибановнинг таъкидлашича, рацамли ицтисодиёт ицтисодиётнинг таркибий цисмларидан хисобланиб, ицтисодиёт субъектларининг билим ва ацл-заковатлари устун турадиган ва номоддий ишлаб чицариш сохасидаги асосий курсаткичларни

204

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

in

Science

through tit*e Срлсе

тавсифлайдиган ахборот жамиятини ифодалайди. Шунингдек, рацамли ицтисо-диёт, билимлар ицтисодиёти, ахборот жамияти замонавий адабиётларда кенг цулланилаётган ижтимоий-ицтисодий тизимнинг бошца индустриал ицтисодиёт билан урин алмашинувини ифодалайди [15].

Махаллий ицтисодчи олимларимиздан М.С. Абдуллаев уз мацоласида: “Рацамли ицтисодиёт бу ишлаб чицариш кучлари ва ишлаб чицариш муносабатларининг такрор ишлаб чицариш жараёнида цулланиладиган рацамли технологиялар хамда ицтисодий фаолиятда харакатланувчи маълумотлар ва ахборотларни тавсифлаб берувчи умумицтисодий тизимдир”, - деб ифолайди [11]. ТАХЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Рацамли ицтисодиёт атамаси ва рацамли пуллар хозирги кунда жуда куплаб ицтисодчи мутахассислар ва бошца касб эгалари номидан кенг тилга олинадиган ва давлат ицтисодий сиёсатида мазкур сохани ривожлантиришга катта эътибор царатилаётган тушунчалардан бири булиб хисобланмоцда. Мазкур атама дастлаб 25 йил олдин АЦШ даги Массачусетс технологик институти профессори Николас Негропонте томонидан киритилган булиб, хозирги кунгача унинг бир аниц мазмуни ва тамойиллари теран курсатиб ёритиб берилмаган [2]. Жахон банки гурухи президенти Жим Ён Кимнинг фикрича, хозирги кунда инсоният ахборот коммуникация сохасида жадал тарацциётни бошидан кечираётганлиги айтилади. Дунё буйича уяли алоца воситалари билан таъминланган цашшоц уй хужаликлари сони цулай маиший хизмат ёки тоза ичимлик суви билан таъминланганлар сонидан юцори суръатни ташкил этмоцда [21]. Рацамли ицтисодиёт фан ва технологиялар тарацциётининг натижаси сифатида ижтимоий тармоцлардан хисобланган интернет тармогида ицтисодий хужаликлар томонидан ишлаб чицарилган ва яратилган товар ва хизматларнинг кенг ёйилиши хамда уларнинг истеъмолчиларга етказилишини таъминлаб берувчи цулай мухитни яратиб беради [18]. Рацамли технологияларнинг ривожланишнинг янги даражасида ижтимоий-ицтисодий тизимларда, инсонлар ва ижтимоий маконда, ицтисодиётда фаолият юритаётган корхоналар ва йирик компаниялар уртасида асосий хавф-хатарлар сонининг усиши билан ифодаланмоцда. Мазкур хавфларнинг усиши ижтимоий тармоцлардаги хаддан ташцари куплаб маълумот ва ахборотлар алмашинуви хажми усиши билан боглиц. Бугунги кунда жамиятнинг ижтимоий-ицтисодий ва сиёсий хаётидаги таркибий узгаришларнинг глобал тенденцияларига жавоб берадиган таълим дастурларини шакллантириш, шунингдек, “рацамли саводхонлик”нинг юцори даражасини таъминлаш имконини берадиган таълимнинг индивидуал дастурларини шакллантиришга алохида ахамият берилмоцда [17]. Рацамли технология-ларнинг ижтимоий-ицтисодий тизимлар ва ижтимоий платформаларни узгар-тириш жараёнига таъсири юцоридир [12]. Бироц кибернетика ва рацамли мухитни тартибга солиш масалалари хали хам кам урганилган ва бу кенг мухокама цилинадиган хамда мунозарали булиб цолмоцда. Миллий ицтисодиётда фаолият юритаётган ицтисодий субъектлар, тармоцлар ва худудларнинг инновацион усишига эришиш мацсадида компанияларнинг рацамли салохиятини ривожлан-тириш масалаларига етарлича эътибор берилмаяпти. Алохида таъкидлаш уринлики, рацамли ицтисодиётни ривожлантиришнинг институционал жихат-ларига илмий-назарий жихатдан ёндашилмасдан ва эътиборга олинмасдан бу муаммоларни хал цилиш мушкул хамда мамлакатда ицтисодиётни рацамлаштириш

205

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

in

Science

through tit*e Срлсе

шароитида кичик ва урта бизнесни ривожлантириш истицболлари бахоланмайди, замонавий ицтисодий муносабатларнинг умумий тизимида рацамли ицтисодиёт-нинг урни акс эттирилмайди [5].

Мутахассисларнинг фикрича, XXI асрнинг 30-йилларига келиб, инсониятнинг царийб 15-20 фоизи ахборотлар жамиятида яшайди ва унга таъсир курсатади, 6070 фоиз ах,оли эса индустриал жамият таъсирида цолмоцда. Инсоният жамиятининг бундай шаклланиши глобал рацамли бушлиц билан ифодаланмоцда.

Умуман олганда, рацамли ицтисодиёт ,кенг маънода, янги ахборотни яратиш, улардан фойдаланиш, рацамли технологияларни ва рацамли махсулотларни, телекоммуникация хизматларини, электрон бизнесни, электрон тижоратни, электрон бозорларни, масофадан туриб битим тузиш механизмларини, масофадан туриб хизмат курсатишни, масофавий таълимни ва бошца бир цатор компонентларни уз ичига олган хужалик юритувчи субъектлар уртасидаги ицтисодий муносабатларни тизимли ташкил этган тузилмадир [22]. Юцорида курсатилганидек, рацамли ицтисодиёт электрон бизнес ва савдо билан боглиц рацамли технологияларни цуллаш асосида ицтисодий фаолиятни амалга ошириш жараёнлари ва усуллари булиб, кибер мухитда рацамли товарлар ва хизматларни амалга оширишнинг цулай имкониятини яратади [12]. Бошцача айтганда, бу электрон тулов воситалари, криптовалюта ва рацамли валютанинг имкониятларидан фойдаланган холда ахборотни ижтимоий тармоц орцали электрон воситалардан фойдаланган холда узатиш, алмашиш ва сацлаш битимлари тизимидир.

Купгина хорижий ва махаллий тадцицотчилар рацамли ицтисодиётни ахборот ицтисодиёти, билимлар ицтисодиёти, ижодий ицтисодиёт, интернет ицтисодиёти, тармоц ицтисодиёти, электрон ицтисодиёт, янги ицтисодиёт ва х.к. каби тушунчалар билан ифодалайди (1-расм).

1-расм. Постиндустриал ицтисодиётнинг янги куринишлари[14].

Бизнинг фикримизча, “рацамли ицтисодиёт” тушунчаси оддий маълумот-ларни рацамлаштириш ва турли хил ицтисодий муносабатларни автоматлаштириш жараёнларини анъанавий тушунишдан анча кенгроцдир. Бу замонавий ахборот ва смарт-технологияларнинг хилма-хиллигини, шунингдек, йирик маълумотлар

206

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

in

Science

through tit*e Срлсе

базалари, симсиз тармоцлар, турли хил мобиль курилмалар ва гаджетларни, шунингдек, ижтимоий медиа платформаларини яратишга имкон берувчи янги турдаги ижтимоий рацамли платформаларни жалб килишнинг инновацион усулидир. Рацамли ицтисодиёт доирасида ушбу технологияларнинг барчаси алохида ва интеграцион режимларда муваффациятли кулланилмокда.

Бугунги кунда рацамли ицтисодиёт ижтимоий-ицтисодий хаётнинг барча ицтисодий тармоц ва сохаларига цулланилиб, уларда янги билим хамда куникмаларни шакллантириш, тегишли стратегик царорлар цабул цилиш жараёнидир. Шунингдек, рацамли ицтисодиётнинг барча ицтисодиёт сохаларида амалда цулланиши янгидан-янги илмий тадцицотлар ва замонавий технологиялар яратишни тацозо этиб, улар учун тармоц ва сохалар цулай рацамли маконларини яратади. Жахон банки томонидан берилган таърифга кура, рацамли ицтисодиёт бу рацамли ахборот-коммуникация технологияларини цуллашга асосланган ижтимоий-ицтисодий ва маданий муносабатлар тизимидир [13]. Рацамли ицтисодиётнинг асосий хусусиятлари цуйидагилар булиб хисобланади:

- махсус рацамли платформалар ва экотизимлар яратиш орцали ицтисодий фаолиятни амалга ошириш;

- шахсий хизмат моделларини цуллаш;

- ижтимоий тармоцда ицтисодиётда фаолият юритаётган ишлаб чицарув-чилар ва истеъмолчиларнинг бевосита узаро хамкорлик алоцаларига масофавий цулай мухитни яратиш [7].

Сунгги турт йил ичида Узбекистонда ахборот технологияларини ривожлан-тириш борасида катта цадам ташланди, бу ицтисодиётнинг куплаб сохаларида рацамлаштириш жараёнларини кенгайтириш ва унинг рацамли деб аталадиган улушини оширишга ёрдам берди.

Рацамли ицтисодиётнинг таркибий цисмларига электрон тижорат, “Электрон хукумат” тизими, ицтисодиётнинг турли тармоцларида, хизмат курсатиш сохаларида "ацлли" (smart) технологияларни жорий этиш, “Ацлли шахар”, “Хавфсиз шахар”ни яратиш ,шунингдек, “Буюмлар Интернети”дан кенг фойдаланиш ва бошцалар киради.

Рацамли ицтисодиётнинг ривожланиш даражаси ахборот-коммуникация технологиялари (АКТ)нинг ривожланиш даражаси билан бевосита боглиц булган холда , одатда, турли курсаткичлар билан бахоланади. Ушбу курсаткичлар цуйидагилардан иборат: рацамли ицтисодиётнинг ЯИМдаги улуши, АКТ саноатига киритилган инвестициялар хажми, интернет тезлиги, унинг мамлакат худудини цамраб олиши ва ахоли фойдаланиши учун цулайлиги, электрон тижоратнинг ривожланиш даражаси, “Электрон хукумат” тизимидаги давлат хизматлари улуши, АКТ сохасидаги мутахассислар билан ташкилотларнинг таъминланиши ва бошцалар.

Бундан ташцари, мамлакатда ахборот технологияларининг ривожланиш даражасини бахолайдиган халцаро рейтинглардаги курсаткичлар мухим ахамиятга эга. 1-расмда Узбекистон Республикасида 2016-йилдан 2021-йилгача ицтисодиётда фаолият курсатаётган корхона ва ташкилотлар хамда ахборот ва алоца сохасида фаолият курсатаётган корхона ва ташкилотлар сонининг усиш тенденцияси келтирилган.

207

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

in

Science

through tit*e Срлсе

40000 30000 20000 10000 0

2016 й. 2017 й. 2018 й. 2019 й. 2020 й. 2021 й.

■ ицтисодиётда фаолият курсатаётган корхона ташкилотлар сони

■ Ахборот ва алоца сох,асида фаолият курсатаётганлар

36726

/26048 26278

6370

24644

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

27391

30740

6427

6403

Jm—Lm—LD—LSmJJ—и.

6975

7901

9517

2-расм. Ицтисодий фаолият курсатаётган ва ахборот ва алоца соцасида фаолият курсатаётган корхона ва ташкилотлар усиш тенденцияси [23].

Агар расм маълумотларига эътибор царатадиган булсак, ицтисодиётда фаолият курсатаётган корхона ва ташкилотлар сони 2016-йилда 26048 тани ташкил этган булса, 2021-йилга келиб 36726 тани ташкил этган. Албатта, бундай усиш тенденцияси мамлакатимизда амалга оширилаётган оцилона инвестиция сиёсати хамда Узбекистон Республикаси Президентининг 2017-йил 7-февралдаги ПФ-4947-сон Фармони билан тасдицланган 2017-2021-йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Х,аракатлар стратегияси мамлакатнинг давлат ва жамият ривожланиши истицболини стратегик режалаштириш тизимига сифат жихатдан янги ёндашувларни бошлаб берганлиги билан тавсифланади. Мамлакатимизда инвестиция мухити яхшилан-гани натижасида ицтисодиёт тармоцлари ва худудларга тугридан-тугри сармоялар фаол кириб келмоцда. Хусусан, 2018-йилнинг беш ойида 776 та янги цушма ва хорижий корхона руйхатдан утказилди. Бу утган йилнинг мос даврига нисбатан 496 тага купдир. Шунингдек, жорий йилда хорижий инвестициялар иштирокида 377 та худудий ва 148 та тармоц лойихалари бажарилиши белгиланди.

Узбекистонда фаолият юритаётган миллий хамда хорижий корхоналарнинг инвестиция фаолияти натижалари акс этган хисоботлари халцаро стандартлар даражасида, хаццоний ва шаффофлиги таъминланган холда шакллантирилмоцда. Бу мамлакатимизда бизнес юритиш мухитини яхшилаш билан бирга тадбиркорлар манфаатини хам оширмоцда [20]. Булар хужалик юритувчи субъектлар томонидан инвестиция фаолиятини самарали юритиш буйича стратегик режалаштириш ва тахлилини юритиш вазифаларини белгилаб берди. Мазкур вазифалар корхоналар инвестиция фаолияти натижадорлигини ошириш, ушбу фаолиятнинг тахлил механизмларини такомиллаштириш, унинг хужалик юритувчи субъектлар ицтисо-дий барцарорлигини таъминлашдаги урнини кучайтириш хамда инвестиция фаолияти тахлилининг услубий асосларини такомиллаштириш заруриятини курсатиб беради [1].

Узбекистонда ушбу курсаткичларнинг аксарияти буйича 2016-йилдан буён сезиларли ютуцларга эришилди. Ахборот-коммуникация ва хизмат курсатиш сохасида яратилган ялпи цушилган циймат 2016-йилдан бошлаб 2 бараварга ошиб, 4,4 дан 8,8 трлн. сумгача, ахборот-коммуникация ицтисодий фаолият тури буйича курсатилган хизматлар хажми эса 2 бараварга усиб, 6,3 дан 12,9 трлн. сумгача ошди.

208

in

Science

through tit*e **d Срлсе

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

2020 й. 2019 й. 2018 й. 2017 й. 2016 й.

0 100 200 300 400 500 600

■ Ахборот коммуникация сохалари Исаноатнинг ялпи кушилган киймати ИЯНМ

3-расм. 2016-2020-йилларда ялпи кушилган кийматда "ахборот-коммуникация" со^асидаги хизматлар хажмининг усиш динамикаси (трлн. сум) [23].

Мамлакатимизда электрон тижоратни куллаб-кувватлаш буйича катор чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Маълумки, электрон тижорат иктисодиёт тармоклари ёрдамида амалга оширилувчи молиявий хизматлар ва уларни амалга ошириш билан боклик доимий такомиллашиб турувчи глобал бизнес жараён занжиридир. Х,озирги кунда электрон тижорат бутун дунёда реал амалий хаётнинг ажралмас кисмига айланиб бормокда. Мамлакатларнинг ракобатбардошлиги нафакат уларнинг ишлаб чикариш салохияти ва илмий-техник ишланмалари билан, балки электрон тижорат инфратузилмаси ривожланганлик даражаси билан хам белгилаб берилмокда.

Узбекистонда ракамли иктисодиётни ривожлантириш шароитида, иктисо-диётнинг барча соха ва тармокларида замонавий ахборот-коммуникация технологияларини янада кенг жорий этиш буйича комплекс чора-тадбирлар амалга оширилмокда. "Тараккиётга эришиш учун ракамли билимлар ва замонавий ахборот технологияларини эгаллаш зарур ва шарт. Бу юксалишнинг энг киска йулидан бориш имкониятини беради. Зеро, бугун дунёда барча сохаларга ахборот технологиялари чукур кириб бормокда. Шу боис ракамли иктисодиётга фаол утиш - келгуси беш йилдаги энг устувор вазифаларимиздан бири булади" [19]. Шундай экан, бугунги кунда миллий иктисодиёт олдида турган муаммоларни хал этишда электрон тижорат бозорининг салохияти, унинг молия хизматларини ривожлантиришдаги роли, шунингдек, амал килиши билан боклик хавф-хатарлар, Узбекистонда электрон тижорат бозорини ривожлантириш масалаларига алохида эътибор каратилмокда.

209

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

in

Science

through tit*e Срлсе

1-жадвал

Ахборот ицтисодиёти ва электрон тижорат сохаларида яратилган ялпи кушилган

циймат хажми, млрд.сум.

2015 й. 2016 й. 2017 й. 2018 й. 2019 й. 2020 й.

Ахборот иктисодиёти ва электрон тижорат сектори 3 876,3 4 967,7 6 377,8 7 934,0 8 701,4 11 220,5

шу жумладан:

Ахборот-коммуникация технологиялари (АКТ) сектори 3 581,7 4 575,3 5 849,0 7 059,0 7 508,4 9 524,4

АКТ ишлаб чикариш 141,7 127,2 238,3 307,3 283,7 563,7

АКТ савдоси 140,8 228,0 281,6 240,4 299,0 265,8

АКТ хизматлари 3 299,2 4 220,1 5 329,1 6 511,3 6 925,7 8 694,9

Контент сектори ва оммавий ахборот воситалари 294,6 392,4 518,7 767,7 928,3 1 157,1

Электрон тижорат - - 10,1 107,3 264,7 539,0

1-жадвал маълумотларига эътиборни каратадиган булсак, ахборот иктисо-диёти ва электрон тижорат сохаларида яратилган ялпи кушилган циймат хажми-нинг 2015-2020-йиллардаги тенденцияси келтирилган булиб, 2015-йилда 2020-йилга кадар мазкур соханинг усиши карийб 2,8 фоизга усган, яъни 2015-йилда 3876,3 млрд.сумни ташкил этган булса, 2020-йилга келиб, 11220,5 млрд.сумга ошган.

Узбекистон электрон тижорат ассоциацияси маълумотларига кура, уй хужаликларининг 49 фоизида компьютер, шу жумладан, 12,7 фоиз кенг полосали интернет фойдаланувчилари мавжуд. Мамлакатда 23,2 миллион киши мобил алоца фойдаланувчилари хисобланиб, ахолининг 55 фоизи интернетдан фойдаланади. Уюшманинг 2018-йилдаги маълумотларига кура, 4 миллиондан ортик ахоли ойига 100 МВ дан ортик мобил Интернетдан фойдаланади. 2018-2020-йилларда фаол онлайн харидорлар сони 82 мингдан 157 минг кишига ошди. Агар 2015-йилда бундай тизимлар фойдаланувчилари сони тахминан 472,5 минг кишини ташкил этган булса, 2019-йил охирига келиб, бу ракам карийб 20 бараварга ошиб, 10 млн. 360 минг кишига етди [10].

ХУЛОСА

Ракамли иктисодиёт глобал пандемиядан сунг шиддат билан иктисодий фаолликни оширишга каратилган ва жадал суръатларда ривожланаётган жахон бозорининг барча тармокларида юкори ахборот технологияларидан фойдаланган холда амалга ошувчи иктисодий муносабатларнинг янги туридир. Замонавий янги технологияларни яратиш ва такомиллаштириш шарт-шароитлари умумий ахборот технологик инновациялар билан узлуксиз боглик. Экспертларнинг фикрича, ракамли иктисодиёт тамойилларини амалда куллаш ахборот жамиятини

210

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

in

Science

through tit*e Срлсе

ривожлантириш имкониятини оширади. Интернет глобал ижтимоий тармогидан фойдаланиш товарлар, хизматлар ва мехнатнинг ракамли бозорларини шакллан-тиришни сезиларли даражада тезлаштиради хамда давлат сектори томонидан такдим этиладиган хизматлар сифатини оширади.

Бугунги кунда дунёда ракамли иктисодиёт концепциясининг ягона тан олинган таърифи мавжуд эмас. Одатда, ракамли иктисодиёт иктисодий муносабатларни назарда тутмайди, балки жамият турмуши , реал амалий хаётида юкори даражадаги ахборот технологиялари ва сунъий интеллектни куллаш билан ифодаланади. Бизнинг фикримизча, иктисодиётни ва унинг барча сохаларини ракамлаштириш инсоният учун янги имкониятлар бешигини ва истикбол йуналишларини очиб берувчи юкори хажмдаги ракамли маълумотлар базаларини саклаш ва кайта ишлашнинг янги усулидан фойдаланишга утиш жараёнидир.

Олиб борилган тахлиллар шуни курсатдики, турли давлатларнинг миллий ракамли стратегияларини (МРС) бошкаришда мавжуд ёндашувлар электрон хукумат хизматлари сифатини яхшилаш, ахборот-телекоммуникация инфратузил-масини ривожлантириш, такомиллаштириш, ахборот-коммуникация технологиялари билан боглик ходимларнинг билим ва куникмаларини ошириш, хавфсизлик даражасини ошириш, илмий-тадкикот ишланмалари, инновациялар ва тадбиркорликка кумаклашиш, интернет тармогига, электрон хизматлар ва ахборотдан янада кенгрок фойдаланишни таъминлаш каби йуналишларни уз ичига олади. Таъкидлаш уринлики, мамлакатда ракамли иктисодиётни ривожлантириш бир катор ижобий тенденцияларга олиб келади:

- мазкур сохада тадкикотлар натижаси сифатида юзага келган инновациялар ва корхоналарда яратилган инновациялар, ахборот дастурлари хамда ракамли технологияларнинг кулланилиши иктисодий усишга эришиш имкониятини беради;

- янги билимлар, ишлаб чикариш жараёни билан узвий боглик булган интеллектуал мехнат, интеллектуал махсулотлар давлатнинг юкори технологияли тармокларининг асосий устунига айланиб, уларнинг ишлаб чикариш унумдор-лигининг ошишига хамда махсулотнинг сифат жихатдан такомиллашувига олиб келади;

- ракамли иктисодиётнинг миллий иктисодиётнинг барча сохаларига жадал суръатларда кириб бориши уларнинг фаолиятини анча кулайлаштириш баробарида бандлик таркибининг узгаришига ва айнан шу соха мутахассис-ликларига булган талабнинг ошишига олиб келади;

- миллий иктисодиётда тармоклар буйича фаолият юритаётган инновацион фаол корхоналар сонининг ошишига ва улар томонидан ракобатбардош махсулотлар ишлаб чикарилишига олиб келади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Astanakulov O., Asatullaev K., Saidsaidaxmedova N., & Ergashev O. (2019). Strategic Support for Accounting for the Investment Process in the Innovation Industry. Journal of Advanced Research In Law And Economics, 10(6), 1877-1883. (Scopus) Retrieved from https: // journals. aserspublishing. eu/jarle/ article/ view /4977.

2. Being Digital (фундаментальная статья Николоса Негропонтэ по цифровой экономике за 1995 год, часть 2). - [Электронный ресурс]. - Режим доступа: https://habr.com/ru/company/philtech/blog/354418 / (дата обращения: 05.06.2021 г.)

211

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

in

Science

through tit*e Срлсе

3. Bell D. The Coming of Post-Industrial Society. A Venture in Social Fore casting. Harmondsworth: Penguin Books, 1973. 507 p.

4. Brown E. Aligning Technology, Strategy, People and Projects // Strategic Project Management. 2007. 16 p.;

5. Cerruela Garda G., Luque Ruiz I., Gomez-Nieto M. State of the art, trends and future of Bluetooth low energy, near field communication and visible light communication in the development of Smart Cities // Sensors. - 2016. - № 11. - p. 1968. - doi: 10.3390/s16111968.

6. Drucker P.F. The Post-Capitalist World // The Public Interest. 1992. No. 109. P. 90-111.

7. Gomonov K., Berezin A., Matyushok V., Balashova S. Introduction of Smart Grid in Russia: feasibility study // Proceedings of the 11th International Days of Statistics and Economics. Prague, Czech, 2017. - p. 428-438.

8. Parker G.G., Alstyne Marshall W.V., Choudary S.P. «Platform Revolution: How Networked Markets Are Transforming the Economy and How to Make Them Work for You», 2016. - 256 p.

9. Toffler A. The third wave. N.Y.: Bantam Books, 1980. 560 p.

10. www.cbu.uz сайти маълумотлари асосида муаллиф томонидан ишлаб чицилган.

11. Абдуллаева М.С. Теоретические аспекты определения, развития цифровой

экономики и её зарождение в республике Узбекистан. “Логистика ва ицтисодиёт" электрон журнали 2020 йил 6-сон. http://economyjournal.uz/maqola/

Abdullaeva_M_6_2020.pdf.

12. Аубакирова Г.М., Исатаева Ф.М., Куатова А.С. Цифровизация промышленных предприятий Казахстана: потенциальные возможности и перспективы // Вопросы инновационной экономики. - 2020. - № 4. - c. 2251-2268. - doi: 10.18334/vinec. 10.4.111211.

13. Василенко Н.В. Цифровая экономика: концепции и реальность: // Инновационные кластеры в цифровой экономике: теория и практика (инпром-2017): труды научно-практической конференции с международным участием. СПб., 2017. - c. 147-151.- doi: 10.18720/IEP/2017.3/20.

14. Г.Г. Головенчик Цифровая экономика [Электронный ресурс] : учеб.-метод. комплекс / Г.Г. Головенчик. - Минск: БГУ, 2020. - 1 электрон. опт. диск (CD-ROM). ISBN 978-985-566-847-4., стр 10.

15. Грибанов Юрий Иванович Цифровая трансформация социальноэкономических систем на основе развития института сервисной интеграции. Специальность 08.00.05 - Экономика и управление народным хозяйством (экономика, организация и управление предприятиями, отраслями, комплексами -сфера услуг) Диссертация на соискание ученой степени доктора экономических наук. Санкт-Петербург - 2019.

16. Доклад о цифровой экономике 2021. Международные потоки данных и развитие: кому служат потоки данных 2021 год, Организация Объединенных Наций. https://unctad.org/system/files/official-document/der2021_overview_ru.pdf.

17. Иноземцева С.А. Технологии цифровой трансформации в России // Актуальные проблемы экономики, социологии и права. - 2018. - № 1. - C. 44-47.

212

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

in

Science

through tit*e Срлсе

18. Кириллов П. Цифровая платформа для интернета вещей: универсальный продукт для умных производств, городов, зданий // Бизнес Территория. - 2018. -№ 1. - C. 35-36.; Красковский Д.Г. Интернет вещей и Smart City: Autodesk показал, как развивается транспортная инфраструктура в России // САПР и графика. - 2017. -№ 8(250). - C. 44-49.

19. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 24.01.2020 й. https: // president.uz /uz/ lists /view/3324.

20. О.Т. Астанакулов, Х.С. Асатуллаев. Инвестициялар таракщиёт омили сифатида // "Халцаро молия ва х,исоб" илмий электрон журнали. № 6, декабрь, 2018 йил 4-бет.

21. «Цифровые дивиденды». доклад Всемирного банка. http: //www.inesnet.ru /2016 /01/ opublikovan -doklad -vsemirnogo -banka -cifrovye-dividendy/.

22. Тагаров Б.Ж. Цифровой кластер как новая форма экономической концепции // Креативная экономика. - 2021. - № 2. - c. 327-340. - doi: 10.18334/ce.15.2.111726.

23. Узбекистон Республикаси давлат статистика кумитаси маълумотлари.

213

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.