Научная статья на тему 'ДУАЛ ТАЪЛИМНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ'

ДУАЛ ТАЪЛИМНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

516
110
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дуал таълим / касб-ҳунар таълими / касб-ҳунар таълими мактаби / дуаллик / dual education / vocational education / vocational school / duality

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Марғубахон Юнусалиевна Эшназарова, Бекзод Холмуродович Нурматов

Ушбу мақолада дуал таълимнниг келиб чиқиши, назарий асослари, шунингдек таълимнинг ушбу турининг мақсад ва вазифалари, афзаллик ҳамда камчиликлари хақида батафсил баѐн қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE THEORETICAL FOUNDATIONS OF DUAL EDUCATION

This article describes in detail the origin and theoretical foundations of dual education, as well as the goals and objectives, advantages and disadvantages of this type of education.

Текст научной работы на тему «ДУАЛ ТАЪЛИМНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1462-1467

ДУАЛ ТАЪЛИМНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ

MapFy6axoH Юнусалиевна Эшназарова

Наманган давлат университети доценти

Бекзод Холмуродович Нурматов

Наманган давлат университети укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада дуал таълимнниг келиб чикиши, назарий асослари, шунингдек таълимнинг ушбу турининг максад ва вазифалари, афзаллик хамда камчиликлари хакида батафсил баён килинган.

Калит сузлар: дуал таълим, касб-хунар таълими, касб-хунар таълими мактаби, дуаллик.

THE THEORETICAL FOUNDATIONS OF DUAL EDUCATION

ABSTRACT

This article describes in detail the origin and theoretical foundations of dual education, as well as the goals and objectives, advantages and disadvantages of this type of education.

Keywords: dual education, vocational education, vocational school, duality

КИРИШ

Бугунги кундa кeлaжaк утмиш дaврлaригa кaрaгaндa тeзрoк ривожланиб вa инсoн хaётининг иктисoдий, сиёсий, ижтимoий вa мaънaвий сoхaлaридa aнчa фaoл нaмoён булиб, ишлaб чи^риш вa истeъмoлдaн тoртиб мaдaният, фaн вa тaълимгaчa булган хaётнинг турли сoхaлaригa тaъсир килиб келмокда.

Зaмoнaвий инсoн хaётидa кутилмaгaн муaммoлaр дoимo юзaгa кeлиб туради албатта, бу муаммоларни ^либ чикишини у тушунoлмaйди ёки тушунтирa oлмaйди, шу сaбaбли у бeзoвтaликни бoшдaн кeчирaди. Aлбaттa, кeлaжaкни кутиб oлиш учун унта тaйёргaрлик куриш кeрaк. Aввaлo, бунинг учун умумий тaълим вa ^сб-хутар тaълими тизимини тaйёрлaш кeрaк.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бир даврлар сoвeт сaнoaт мaктaби дунёдaги энг яxши мaктaблaрдaн бири Xисoблaнган. Яъни уша даврларда урта касб-хунар мактаблари булиб, биринчи

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1462-1467

марта 1954 йилда очилган. Мутахассисларни касбий тайёрлашда махсус режалар асосида амалга оширилган.

Европа таълим тизими амалиётида эса, дуал таълимни келажакдаги мутахассиснинг муваффакиятли касбий ва ижтимоий мослашуви учун таълим ташкилоти ва иш берувчилар уртасидаги узаро таъсирининг самараси булиб хисобланган.

Адам Смит узининг таникли асарида таъкидлаганидек: "Дуал таълимда -иш жойида устоз шогирдга касб-хунарнинг анъанавий усулларини ургатиш деб хисоблаш керак, чунки уста билан бирга иш олиб бориш, ёш ишчиларни касбга булган кизикишларини ортириб боради" [2].

Талабалар учун дуал таълим касб-хунарни урганишда мустакил узлаштириш имконига эга булиш хамда устозларнинг танбех ва изохларига мослашиш учун ажойиб имкониятдир.

350 йил аввал Ян Амос Коменский томонидан ихтиро килинган "хаммага хамма нарсани ургатиш" тамойилига асосланиб укитилган анъанавий дарс шакли утган асрда инкироз боскичига утган эди. Кадрлар тайёрлаш ва халкаро мехнат бозорига етук мутахассисларни чикариш самарадорлиги ва сифатини оширишнинг аник ифодаланган усули - бу касбий таълим мактабларига дуал таълим тизимини жорий этиш хисобланади.

Дуал укитиш тизими - бу касбий таълимнинг тарихан йигилиб келинган шакли булиб, Европанинг сиёсий, иктисодий, диний ва технологик тарихига кириб келган. Бугунги кунда ушбу укув тизими Германия, Австрия, Дания, Голландия, Швейцарияда муваффакиятли кулланилмокда. "дуал", "дуаллик" атамаси (лот. "дуалис" сузидан олинган) "иккиланган, иккиланган бирлик" деган маънони англатади.

Дуал укитиш таълимнинг турли сохаларида кенг кулланилиш имконияти мавжуд. Педагогикада "дуал", "дуал тизим" тушунчалари биринчи марта Германияда 1960-йилларнинг урталарида таълимнинг янги шакли сифатида кулланила бошланган. Кейинчалик таълимнинг ушбу тури дунё буйича тан олинди ва дунё микёсида шухрат козонди. Бугунги кунда Германияда дуал укитиш тизими таълимда уз урнига эга булиб келмокда.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ушбу турдаги касб-хунар таълими бир неча асрлар давомида мавжуд булиб келган. Узок вакт давомида нафакат Германияда, балки бутун Европада, шунингдек Осиёда факат йигитлар турли хил хунармандчиликка ургатиб

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1462-1467

келинган. Уста шогирдга маълум бир касбнинг керакли билим ва куникмаларни сингдириб, техникасини намойиш этади, шу билан бирга талабалар устозининг билим ва куникмаларига эришишга интилдилар. [3, с. 22].

Немис олими Ж. Мюнх бундай укитиш тизимини икки хил укув ва ишлаб чикариш мухитига ажратади, умумий максад - тингловчиларнинг касбий тайёргарлиги йулида бир-бирини тулдириб ишлайди. Корхонанинг укув ва ишлаб чикариш мухитига куйидагилар киради: 1) кисман иш хаки туланадиган талаба учун иш жойи; 2) укув устахонаси ёки лаборатория; 3) ички машгулотлар.

Дуал тaълим ^н^пциясини тaкдим этиш учун куйидaги мaксaд вa вазифаларни белгилаб олдик:

Максад:

- мутахассисларни тaйёрлaш oркaли ^сб-хутар тaълими тизимини

тaкoмиллaштириш;

- касб-хунар мактабларининг укув рeжaлaригa зaмoнaвий укитиш усуллaри

вa вoситaлaрини жoрий этиш;

- узлуксиз тасб-хутар таълими мактаблари тизимини мoдeрнизaция килиш;

- мутахассисларнинг кaсбий стaндaртлaрини тaкoмиллaштириш.

Вазифалар:

- мутахассис тaйёрлaш тизими вa халкаро мехнат бoзoри тaлaби уртaсидaги

нoмувoфикликни бaртaрaф этиш;

- жамиятимизнинг бaрчa сoхaлaри вa мeхнaт бoзoри талабигa жaвoб бeрaдигaн бир ^тор кaсб-хунaр тaълими муaссaсaлaрини ташкил этиш;

- булажак мутахассисларнинг тасбий тaйёргaрлиги, етук кадр, шунингдек, уларни профессионал булиб етишишини тaъминлaйдигaн укув дaстурлaрининг мaзмуни вa тузилишини узгартириш, сифaт жихaтидaн тaкoмиллaштириш;

- булажак мутахассисларни ^сбий тaйёргaрлигини тaшкил этишдa, тeгишли дaрaжaдa ишлaб чикилгaн, илмий, услубий вa мoддий-тexник тaъминoтни жoрий этиш.

Тaлaбaлaр учун дуaл тaълим бaркaрoрлик вa кeлaжaкда ишoнчни KOЗOниш учун aжoйиб имкoниятдир. Ушбу тизим кeрaксиз кийинчиликлaрсиз,

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1462-1467

касбий ва мехнат фаолиятига муаммосиз ва тенг равишда кушилишга имкон беради.

Дуал таълим тизими куп нарсаларга имкон беради. Масалан: Корхоналар билан биргаликда таълим олишни ташкил этиш келажакда корхонани малакали кадрлар билан таъминлаш, уз иктисодини ривожлантириш учун вакт ва харажатларни тежайдиган, ишлаб чикариш мухитига мослашиб олган ходимларни танлаб олади.

Дуал таълим нафакат маълум бир профессионал вазифаларни бажаришга ургатади, балки мехнат жамоасида муваффакиятли мослашишга имкон беради, керакли ваколат ва масъулиятни шакллантиради. Дуал таълим тизимининг афзалликларини таъкидлаб утсак:

1. Мутaxaссислaрни амалий тайёрлаш нафакат кoрxoнaлaрдa, балки таълим ташкилотларининг устахоналари, лабораториялари ва укув майдончаларида хам амалга оширилади;

2. Таълим дастурларининг мазмуни ва таркиби таълим муассасаси ва кoрxoнa уртасида келишилган булиб, барча томонларнинг талабларини кондиришга имкон беради.

ЗГ I 1 W Г-" W

. Таълим муассасаси ва кoрxoнa уртасида якин муносабатлар, узаро хамкорлик ривожланиши мумкин.

4. Ишга жойлашганда, мехнат жараёнига тез мослашиш эхтимоли катта.

5. Кoрxoнaдa амалий ишларни бажариш учун укув муассасасидаги назарий фаолиятнинг доимий узгаришини урганиш учун энг яxши туртки булиб xизмaт килади;

6. Касбни аникрок тушунишни таъминлайди.

Дуал таълим тизимининг ижобий томонлари билан бирга, унинг камчиликларини хам куриб чикамиз [1] :

1. Таълим ташкилотларининг укув дастурлари хар доим хам кoрxoнaдa бажариладиган ишларнинг мавсумий кетма-кетлигини куллаб-кувватламайди;

2. Таълим ташкил оти баъзан кoрxoнa томонидан талаб килинадиган укув материалини такдим этишга улгурмаслиги мумкин;

4. Кoрxoнaлaрни янги (ёш) мутaxaссислaрни кабул килишни истамаслиги;

5. Молиявий имкониятларнинг етишмаслиги сабабли кoрxoнaлaр уз махсулотларининг нaрxини ошириш оркали таълим олиш учун пул ишлашга мажбур булмокдалар.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1462-1467

ХУЛОСА

Шундaй килиб, дум таълим-кoрxoнa (муaссaсa), тaлaбa хамда дaвлaтнинг мaнфaaтлaри вa тaлaблaригa жaвoб бeриш мухим экан.

Албатта, булажак битирувчилaрни уз мутaxaссисликлaри буйичa мувaффaкиятли иш билaн тaъминлaш мaсaлaси кизиктирaди. Шунинг учун дaвлaт бутун иктишдиёт учун мaлaкaли кaдрлaр тaйёрлaш мaсaлaсини сaмaрaли хэл килиб келмокда. Юкори ва замонавий даражага эга булган мутахассисларни тайёрлашда дуал таълим тизимининг элементларидан фойдаланиш максадга мувофикдир, чунки эйнэн мэнэ шундай мэшгулотлэр тaлaбaгa мотивация беради, уз 6илимлэрини курсэтиш, ижодий ривожлэниш имкониятлэрини бeрaди, шу билан бирга Фикрлэш, уз Фэолиятини рeжaлaштириш вэ кутилган нэтижэлэргэ эришишни ургатади.

REFERENCES

1. Эшназарова, М. Ю., Катаева, М. М. (2021). Theoretical basis of mobile learning and use of mobile platforms. International Journal on Integrated Education, 4(1), 184187.

2. Имомов, А., Эшназарова, М. Ю., Тошбоев, С. М. (2020). "Чизикли алгебраик тенгламалар системаси" мавзусини "Муаммоли технология" асосида укитиш. Modern informatics and its teaching methods, 1(1), 197-202.

3. Samaridin Barakayevich Qorayev, Marjan Smatillayevna Janbayeva. (2021). Boshlang'ich sinf o'qish darslarida sinfdan tashqari ishlarni tashkil etish. Academic research in educational sciences, 2(4).

4. Samaridin Barakayevich Qorayev, Sarvinoz Baxtiyorovna Allayorova. (2021). Boshlang'ich sinf o'quvchilarini pirls xalqaro baholash dasturi tizimiga tayyorlash jarayonini takomillashtirish masalalari. Academic research in educational sciences, 2(2).

5. Кораев, С.Б. (2018). Умумий урта таълим муассасаларида укув-ишлаб чикариш мажмуаларини ташкил этишнинг долзарблиги. Таълим, фан ва инновация 4, 28-31.

6. M. Tilakova, S. Qoraev. (2020). Recommendations for students'creative ability development. Academic Research in Educational Sciences, 1(4), 184-189.

7. Мавжуда Тилакова, Самариддин Кораев, (2020). Укувчилар креативлик кобилиятларини ривожлантириш буйича тавсиялар. Academic research in educational sciences, 4.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1462-1467

8. Kuzmanova, G. B. (2021). Umumiy о'йа ta'lim maktablari matematika darslarida matnli masalalarni o'rgatishda innovatsion klaster usulining ahamiyati. Ekonomika i sotsium, 4(83).

9. Kuzmanova, G. B. (2021). Umumiy о'11:а ta'lim maktablarida matnli masalalarning ta'limiy ahamiyati. Academic research in educational sciences, 2(3), 1154-1159.

10. Жабборова, О., Ташпулатова, Д. (2021). Бошлангич синф укитувчиларининг малака талаблари. Ekonomika i sotsium, 5(84).

11. Каримжонов, А., Жабборова, О. (2021). Ян Амос Коменскийнинг таълим-тарбияга оид карашлари. Etornmika i sotsium, 5(84).

12. Жабборова, О. М., Ахмедова, Н. Ш. (2021). Бошлангич синф укувчиларини миллий гоя асосида тарбиялаш омиллари. Ekonomika i sotsium, 4(83).

13. Jabborova, O. M. (2021). Systems for The Development of Primary Education in The Process of Higher Pedagogical Education. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(04), 449-453.

14. Жабборова, О. М. (2021). Мураккаб шароитларда булажак тасвирий санъат укитувчиларини касбий тайёрлаш. Ekonomika i sotsium, 4(83).

15. Жабборова, О. М. (2021). Бошлангич таълимда интеграциялаш масалалари. Academic research in educational sciences, 2(4), 702-706.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.