Научная статья на тему 'ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ БИЛИМЛАРНИНГ ИНСОН ДУНЁ ҚАРАШИГА ТАЬСИРИ'

ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ БИЛИМЛАРНИНГ ИНСОН ДУНЁ ҚАРАШИГА ТАЬСИРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

101
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Диний билим / дунёвий билим / маънавият / демографик / “Байтул ҳикма” / Шарқ фалсафаси / “Тарбия”.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Исажан Мирзақулов

Ушбу мақолада Бугун мамлакатимиз Ўзбекистонда кенг қамровли ислоҳотлар амалга оширилаётган бир даврда шахснинг жамият олдидаги масъулиятини юксалтириш ҳар қачонгидан ҳам муҳимлиги намоён бўлмоқда. Айниқса, глобаллашув шароити таъсирида авж олаётган “оммавий маданият” каби таҳдидларга қарши туришда шахсда масъулият туйғусини такомиллаштириш бугунги даврнинг долзарб муаммоларидан бири ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ БИЛИМЛАРНИНГ ИНСОН ДУНЁ ҚАРАШИГА ТАЬСИРИ»

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 10 | 2022 ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ БИЛИМЛАРНИНГ ИНСОН ДУНЁ ЦАРАШИГА

ТАЬСИРИ

Исажан Мирзакулов

Тошкент давлат транспорт университети доценти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Бугун мамлакатимиз Узбекистонда кенг камровли ислохотлар амалга оширилаётган бир даврда шахснинг жамият олдидаги масъулиятини юксалтириш хар качонгидан хам мухимлиги намоён булмокда. Айникса, глобаллашув шароити таъсирида авж олаётган "оммавий маданият" каби тахдидларга карши туришда шахсда масъулият туйгусини такомиллаштириш бугунги даврнинг долзарб муаммоларидан бири хисобланади.

Калит сузлар: Диний билим, дунёвий билим, маънавият, демографик, "Байтул хикма", Шарк фалсафаси, "Тарбия"

КИРИШ

Асрлар давомида халкимизнинг юксак маънавияти, адолатпарварлик, маърифатпарварлик каби эзгу фазилатлари Шарк фалсафаси ва Ислом дини таълимоти билан узвий боглик равишда ривожланиб келган. Аммо утган асрнинг 70 йили давомида халкимиз маънавиятига тамомила ёт булган ва умуман инсоният маънавий тараккиётини буткул тескари изга солиб юборишга уринган дахриёна "инкилобий" фалсафа асосидаги тоталитар мафкуравий тазйик бир неча авлод онгига шафкатсиз катагонлар йули билан сингдиришга уринди. Бундан 28 йил олдин эришилган сиёсий Мустакиллик миллатимизга уз асл кадриятларимизни эркин урганиш ва хаётга татбик этиш имкониятини кайтиб берди. Эндиликда бизнинг вазифамиз кадимий ва баркарор анъаналаримизни хозирги замоннинг мутлако янгича шароитларига мос равишда кайта тиклаб, халкимиз тафаккур тарзига мувофик ва тушунарли шаклда ёш авлоднинг маънавий баркамол булиб улгайишига имкон даражасида уз хиссамизни кушиш булмоги керак.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бугун мамлакатимиз Узбекистонда кенг камровли ислохотлар амалга оширилаётган бир даврда шахснинг жамият олдидаги масъулиятини юксалтириш хар качонгидан

October, 2022

855

xaM MyxHMnnrH HaMoeH öynMoKga. AfiHuKca, raoöannamyB mapornu Tatcupuga aB^ onaeTraH "oMMaBufi MagaHuaT" Kaöu Taxgugnapra Kapmu Typumga maxcga MactynuaT TyfirycuHH TaKOMunnamTupum öyryHru gaBpHHHr gon3apö MyaMMonapugaH öupu xucoönaHagu. ^apx,aKuKaT, uhcohhu xaÖBOHOT onaMugaH ^apK^OBHu ^u^ara öy yHga MactynuaT xuccuHuHr MaB^ygnurugagup. MaHa my MactynuaT Tyfirycu op^anu uhcoh yзннннг MatHaBufi MaB^ygoT экaнпнгннн aHraaö öopagu. Hhcoh yзннннг MatHaBufi KaMonoT нмкoннaтпapннн M3ara nu^apum пoзнмпнгннн aHraaö eTraH capu yзпнгннн aHraafi öomnafigu. X,ap KaHgafi uhcohhu maxc geö arafi onum KufiuH. fflaxcra н:m,нмoнfiпнк xycycuaraapu xoc. HHcoHnap maxc öynuö gyHera KenMafigunap, н:m,нмoнfiпнк xycycuaraapu HacngaH Hacnra yTMafigu, öanKu Kumunap u^TuMoufi My^urga, ^aMuaTga maxc öynuö maKmaHagunap. Hhcoh ^aMuaTgaru Kumunap öunaH Myno^oTu ^apaeHuga u^TuMoufi MyHocaöaraapra Kupumagu Ba yHga ceKuH acTa uHguBuggaH maxcra afinaHa öopum uMKoHuaTu M3ara Kenagu. H^raMoufinamyB caöaönu uHcoHga aHrugaH-aHru maxcufi xucnaraap nafigo öynagu, atHu yзннннг xarra-xapaKaraapu ynyH ^bboö öepum, yзннн y3u Ha3opaT Kunum, yзн-yзннн Tapöuanam, KmuMoufi ^aonnuK, MycTaxKaM эtтнкogгa, y3 gyHeKapamura эгaпнк, MycraKun Kapopnap Kaöyn Kunum Ba y3 ^uKpnapuHu эpкнн öaeH этнm maxcra xoc xycycuaTgup. Hhcoh KanoH yзннннг ouna at3onapu ongugaru, Munnar ongugaru, BaTaH ongugaru, ^aMuaT ongugaru Ba, KonaBepca, yMyMuHcoHuaT ongugaru MactynuaTuHu ^uggufi xuc этca, yHu tom MatHogaru xaKKKufi maxc xucoönam MyMKuH. fflynapgaH Kenuö hukuö, maxc MactynuaTu uhcohhuot xaKuKufi MoxuaraHu öenrunafigu, geö xynoca Kunum MyMKuH.

^yHeBufi HyKTau Ha3apgaH maxc MactynuaTuHu maKmaHTupyBHu oMunnap cu^araga KyfiugarunapHu KenTupuö yTum MyMKuH:

- xyKyKufi ^K^aTgaH maxc MactynuaTuHu TatMuHnaHum gapa^acuHuHr MaB^ygnuru;

- maxc MactynuaTuHu uKTucogufi ^apoBoHnuKKa эpнmнпнmgaгн MyxuM a^aMuaTu;

- maxcHuHr cuecufi MactynuaTu atHu, ^yKaponapHuHr y3 gaBnara ongugaru öypn Ba мa«:öypнaraapннн aHraaraH xpnga ^aonuaT onuö öopum KyHuKMacu;

- uHcoHnapHuHr uHTenneKTyan кoöнпнaтпapннн HaMoeH Kunum uMKoHuaTnapuHuHr TatMuHnaHumu;

fflaxc MactynuaTuHu maKnnaHTupyBHu Ma3Kyp oMunnap y3apo yfiryH öynraHgaruHa TatcupnaHnuru WKopu öynagu.

October, 2022

"Масъулият ижтимоий характерга эга. Ижтимоий масъулият оилавий, фукаролик, жамият ва шахсий хизматларни бажараётганда вужудга келади".

Ёшларда масъулият сифатларини устириш уларда мустакиллик, шижоатлилик, доминантлилик, узига ишончлиликни шакллантиришга хизмат килади. Психолог олим Н.С.Сафоев, "Инсон хаёт конуниятларини билиш ва уларни уз фаолиятида куллашга кодир экан, демак шу нуктаи назардан унинг хулк-атворини ижтимоий меъёрлар билан бошкариш мумкин. ^олаверса, инсон уз килмишлари учун масъулиятни хис килиши лозим" - деб таъкидлайди.

Яна бир психолог олима Сагиндикова "Масъулият узи ва бошкалар, жамоа олдидаги уз хатти-харакатлари учун масъулликни буйнига олиб, шахснингн узини бошкариши ва хулк-атворини шакллантирувчи энг асосий характер сифатидир" - деб таърифлаб утади.

"Масъулият" - фалсафий категория сифатида ижтимоий вокеликда инсоннинг англанилган хатти-харакатларини ифодалайди. Бу фалсафий категория оркали инсонларнинг ижтимоий-маънавий, моддий-жисмоний, рухий-табиий масъулият каби хислатлари камраб олинади ва тахлилга тортилади. Ижтимоий фалсафада бу тушунча шахснинг жамият олдидаги маънавий-ахлокий талабларни бажариши нуктаи назаридан олиб каралади. Шахс маънавий камолотида масъулият масаласи алохида ахамият касб этади.

Масъулиятнинг ижтимоий-маънавий функцияси турли замон ва маконга караб узгача мазмун касб этиб боради. Бу бевосита шахслараро, гурухлараро, давлат ва жамиятлараро муносабатлар тарзида намоён булади. Шу билан бирга, шахс маънавий тараккиётининг хар бир боскичида уз ифодасини топган масъулият даражаси хам узгариб боради ва шахс маънавий фаолияти, унинг турфа хусусиятлари билан бир бутунликда кечади. Демак, ижтимоий масъулият инсон маънавий хаётининг мазмун- мохиятини ташкил килувчи бош омил хисобланади. Х,ар бир шахс узининг ватан, халк, жамият олдидаги фукаролик бурчи виждон иши эканлигини хис килмоги лозим. Зеро, уз бурчини, масъулиятини яхши хис килган одамларнинг халк, юрт олдида обруйи, кадр-киммати, мавкеи ошиб, бундай шахсларни барча бирдай эъзозлайди.

Мутафаккир олим Абдурауф Фитрат масъулиятни шахснинг " маънавий хатти - харакатлари мажмуи " сифатида талкин этади. Дархакикат, инсон маънавий мавжудот экан, унинг хатти - харакатларида хам маънавийлик акс этиши табиий холдир. Шахс качон узининг харакатлари окибатини уйласа ва бунинг учун маънавий жавобгарлигини

виждонан хис этса, ана шунда масъулият хакикий маънавий

October, 2022

хатти- харакатлар мажмуасига айланади. Масъулиятда шахснинг узига хос маънавий жихатлари намоён булади. Масалан иймон-эътикодлилик, виждонийлик, ор-номуслилик, иродалилик, рухан поклик, самимийлик, гурурлилик, инсонпарварлик, ватанпарварлик. Демак, маънавий баркамол шахсни шаклланишида масъулиятнинг урни бекиёс.

"Масъулият" араб тилидан олинган булиб, "жавоб бермок ", "жавобгар булмок " деган маъноларни англатади. Масъулият тушунчаси Европа илмида илк бора фалсафий тушунча сифатида XIX асрнинг 2-ярмидан бошлаб кулланила бошланган. "Масъулият" тушунчаси биринчи марта фалсафага 1859 йилда Альфред Бэн томонидан киритилган. хулосага келинди:

ХУЛОСА

Шахс масъулиятини шаклланишида диний ва дунёвий омилларни тадкик этиш бир катор адабиётлар, илмий тадкикотларни урганишни такозо этди.

Биринчидан, Шахс масъулиятинининг диний ва дунёвий талкинига кура киши уз-узини чукур англашига ургу берилади. Узини англаган кишида ижтимоий ва иктисодий масъулият хисси юксак булади. Инсоннинг етукликка эришуви хакидаги тасаввурлар хар кандай даврда хам маданий-маънавий гоялар, концепсияларнинг асосини ташкил этган.

Иккинчидан, исломий кадриятларни шакллантиришдан максад миллий ва диний кадриятларнинг тарихан муштараклиги, уларнинг умуминсоний кадриятлар билан уйгунлиги, бу кадриятларнинг хозирги мустакил Узбекистон шароитидаги ахамиятини янада аникрок ёритиб бериб, кенг жамоатчилик хусусан ёшлар дунёкарашида ислом динига нисбатан тугри ёндашувни шакллантириш ва жамият учун юксак маънавиятли кадрларни тарбиялашдан иборат.

Учинчидан, исломий кадриятларни асл мазмун-мохиятини ёритишда ислом дини асрлар мобайнида халкимиз калбидан чукур жой олиб, узлигимизни англаш, миллий маданиятимиз ва турмуш тарзимизни саклаш, кадриятларимиз, урф-одат ва анъаналаримизни бир авлоддан иккинчи авлодга безавол етказишда бекиёс омил булиб келаётганига алохида эътибор каратиш зарур. Чунки ислом диннинг хеч нарса билан улчаб, киёслаб булмайдиган ахамиятли жихатлари айнан ана шу масалаларда намоён булади.

REFERENCES

1.Эргашев И. С. Шахс маънавий камолотида эркинлик ва ижтимоий масъулият уйгунлиги. номз. Дисс.Автореферати . -

Тошкент: 2011, -Б. 15.

October, 2022

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 10 | 2022 ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

2.Сафоев Н.С. Психологические особенности национального самосознания студенческой молодежи. Автореф. Дисс. ... док. псих. Наук. -Ташкент: 2005, -С. 14.

3.Сагиндикова Н.Д. Талабалар укув фаолиятида масъулиятнинг гендер хусусиятлари. (РКО)док. дисс. Автореферати . - Тошкент: 2017, -Б. 13.

4. Ж. С. Раматов, & М. Дасанов (2022). МОЛОДЕЖЬ И ИНФОРМАЦИОННО-ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ БЕЗОПАСНОСТЬ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (6), 532-536.

5. Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич, & Дасанов, Миршод Нуъмонович (2022). ШАРК МУТАФАККИРЛАРИНИНГ КОМИЛ ИНСОН ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАДЛИЛИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1345-1354.

6. Раматов, Ж. С., Баратов, Р. У., Кушаков, Ф. А., Валиев, Л. А., & Хасанов, М. Н. (2022). ЖАМИЯТДА СИЁСИЙ ВА ДУКУКИЙ МАДАНИЯТНИ ЮКСАЛТИРИШ МАСАЛАЛАРИ. PEDAGOGS jurnali, 19(1), 13-18.

7. Ж. С. Раматов, & М. Дасанов (2022). УЗБЕКИСТОН ТАРАККИЁТИНИНГ ЯНГИ БОСКИЧИДА ИНСОН ДУКУКЛАРИНИНГ ТАЪМИНЛАНИШИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 963-969.

8. Раматов, Ж. С., Муратова, Д., Султанов, С. Д., Тухтабоев, Э., Кушаков, Ф., & Хасанов, М. Н. (2022). ИЖТИМOИЙ AДOЛAТ BA КAДРИЯТЛAР ПЛЮРAЛИЗМИ. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

9. Дасанов, М. Н., Бекмуратов, Б. Ж., Тургунов, Б. Ш., & Мамащулов, У. С. (2022). ФОРОБИЙНИНГ ТАЪЛИМОТИДА ЁШЛАР ВА ИНСОН ТАЛИМ-ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАХЛИЛИ.

10. Дасанов, М. Н., Зайниддинов, Б. З., Абдухалилов, О. А., & Джурайев, Д. Д. (2022). МЕДНАТДА ИНСОННИ ШАКЛАНИШДАГИ АДАМИЯТИ.

11. Ramatov, J.S. va Xasanov, MN (2022). Ta'lim amaliyotida innovatsiyalarni jalb qilishning nazariy modelini tahlil qilish. Sharq uyg'onishi: innovatsion, ta'lim, tabiiy va ijtimoiy fanlar , 2 (6), 937-942.

12.У.К.Эрниёзов, М.Н. Дасанов, & Х.С.Машарипов. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЖТИМОИЙ-АХЛОКИЙ ТАЪЛИМОТИ ВА УНИНГ АНТРОПОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

13.Ж. С. Раматов, М. Дасанов, & Л. А. Валиев (2022). ИНСОН ДУНЁКАРАШИНИНГНИНГ ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ ТАЛКИНИ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

October, 2022

859

14.J. S. Ramatov, M. Hasanov MAFKURAVIY AXLOQ TARBIYASINING AHAMIYATI // Pedagogik fanlar boyicha akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL: https://cyberleninka.ru/article/n7mafkuraviy-ta-didlarni-oldini-olishda-ahlo-iy-tarbiyaning-a-amiyati (kirish sanasi: 04.10.2022).

15.:®. C. PaMaroB, & M. ^acaHOB (2022). MH^^HH KA^PH£T.nAP -:®AMHflTHMH3 BAP^APOP^HrH BA Em AB.HOA TAPEH^CHHHHr MYX,HM OMHHH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 973-979.

16.^. C. PaMaroB, M. X,acaHOB, & .HOHHH A3aMaroBHH BanneB (2022). AYPOEHH^O rXOm XAETH BA HHMHH OA.HCAOHH MELPOCH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 1161-1169.

17.Ramatov, J.S. va Xasanov, MN (2022). Ta'lim amaliyotida innovatsiyalarni jalb qilishning nazariy modelini tahlil qilish. Sharq uyg'onishi: innovatsion, ta'lim, tabiiy va ijtimoiy fanlar , 2 (6), 937-942.

18.Y.K.3pHHe3OB, M.H. ^acaHOB, & X.C.MamapnnoB. (2022). AEY HACP OOPOEHHHHHr H^THMOHH-AX^O^HH TAL.HHMOTH BA YHHHr AHTPOnO^OrHK XYCYCH^T^APH . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

19.^. C. PaMaroB, M. ^acaHOB, & A. BarneB (2022). HHCOH AYHEKAPAmHHHHrHHHr AHHHH BA AYHEBHH TA^^HHH. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

20.J. S. Ramatov, M. Hasanov MAFKURAVIY AXLOQ TARBIYASINING AHAMIYATI // Pedagogik fanlar boyicha akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/mafkuraviy-ta-didlarni-oldini-olishda-ahlo-iy-tarbiyaning-a-amiyati (kirish sanasi: 04.10.2022).

Multidisciplinary Scientific Journal

October, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.