Научная статья на тему 'ЯНГИЛАНАЁТГАН ЎЗБЕКИСТОН ЁШЛАРИНИНГ ВАТАНПАРВАРЛИК ТУЙҒУСИНИ ЮКСАЛТИРИШДА ИЛМФАННИНГ АҲАМИЯТИ'

ЯНГИЛАНАЁТГАН ЎЗБЕКИСТОН ЁШЛАРИНИНГ ВАТАНПАРВАРЛИК ТУЙҒУСИНИ ЮКСАЛТИРИШДА ИЛМФАННИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

33
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ватан / миллий ғоя / давлат / сиёсат / маънавият / маданият.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Исажан Мирзақулов, Жанар Жалгасбаева, Фотима Сабирова

Ватанимиз келажаги бўлмиш ёш aвлoдни ҳар томонлама соғлом ва баркамол қилиб вояга етказиш нафақат давлат сиёсати даражасидаги вазифа, балки умуммиллий стратегия ҳисобланади. Уларни мaънaвий вa мaърифий жиҳaтдaн етук, миллий қaдриятлaримизни oқилoнa идрoк этaдигaн, тaфaккури кeнг инсонлар этиб камолга етказиш, ғурурли ва oр-нoмусли, фикр вa ғoялaрини мустақил равишда aниқ ифoдa этa oлaдигaн шахслaр сифатида ривожлантириш долзарб ижтимоий вазифадир. Ушбу мaқсaдлaрга эришишда энг аввало, анъанавий ва замонавий қарашларни ўзаро уйғунлаштириш муҳимдир. Фалсафий тафаккурнинг ижтимоий-сиёсий асослари ҳар қандай жамиятнинг ижтимоий онгини ўзгартиришга ҳамда унинг пировард мақсадларига хизмат қилишга қаратилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЯНГИЛАНАЁТГАН ЎЗБЕКИСТОН ЁШЛАРИНИНГ ВАТАНПАРВАРЛИК ТУЙҒУСИНИ ЮКСАЛТИРИШДА ИЛМФАННИНГ АҲАМИЯТИ»

ЯНГИЛАНАЁТГАН УЗБЕКИСТОН ЁШЛАРИНИНГ ВАТАНПАРВАРЛИК ТУЙГУСИНИ ЮКСАЛТИРИШДА ИЛМ-

ФАННИНГ АХДМИЯТИ

Исажан Мирзакулов

Тошкент давлат транспорт университети доценти

Жанар Жалгасбаева Фотима Сабирова

Тошкент давлат транспорт университети талабалари

АННОТАЦИЯ

Ватанимиз келажаги булмиш ёш авлодни хар томонлама соглом ва баркамол килиб вояга етказиш нафакат давлат сиёсати даражасидаги вазифа, балки умуммиллий стратегия хисобланади. Уларни маънавий ва маърифий жихатдан етук, миллий кадриятларимизни окилона идрок этадиган, тафаккури кенг инсонлар этиб камолга етказиш, гурурли ва ор-номусли, фикр ва гояларини мустакил равишда аник ифода эта оладиган шахслар сифатида ривожлантириш долзарб ижтимоий вазифадир. Ушбу максадларга эришишда энг аввало, анъанавий ва замонавий карашларни узаро уйгунлаштириш мухимдир. Фалсафий тафаккурнинг ижтимоий-сиёсий асослари хар кандай жамиятнинг ижтимоий онгини узгартиришга хамда унинг пировард максадларига хизмат килишга каратилган.

Калит сузлар: Ватан, миллий гоя, давлат, сиёсат, маънавият, маданият.

КИРИШ

Бугунги кунда фалсафий тафаккурнинг янгиланиши бутун жамият аъзоларининг ижтимоий киёфаси, рухий дунёси, максад ва эхтиёжларининг узгариши хамдир. Бу эса уз урнида энг аввало, ахолига, колаверса, ёш авлодга илмий билимлар асосларини пухта ва мукаммал ургатиш, хар бир соха йуналишларини самарали таълим-тарбия асосида ташкил этиш билан богликдир. Билимли ва малакали кадрлар тайёрлаш жараёнининг хар бир боскичи таълим-тарбия жараёнини самарали ташкил этиш, уни юкори боскичларга кутариш, жахон таълими даражасига етказиш борасида муайян вазифаларни амалга ошириш лозим. Ушбу жараёнда укув-услубий мажмуалар хамда таълим жараёнининг дидактик хамда ахборот таъминотининг янги авлодини ишлаб чикиш

October, 2022

846

ва жорий этиш, таълим муассасаларининг моддий-техник ва ахборот базасини мустахкамлашни давом эттириш, укув-тарбия жараёнининг юкори сифатли укув адабиётлари ва илгор педагогик технологиялар билан таъминлаш хамда таълим муассасаларининг ресурс, кадрлар ва ахборот базаларини янада мустахкамлаш, укув-тарбия жараёнини янги укув услубий мажмуалар ва илгор педагогик технологиялар билан тулик таъминлаш оркали сифат боскичи тарзида жорий этилишини кузда тутган эди. Бу вазифалар утган давр мобайнида муваффакиятли равишда бажарилди. Лекин хаёт ва кундалик турмуш олдимизга кадамбаккадам ечилиши зарур булган янгидан янги ва хилма-хил вазифаларни хам куймокдаки, биз бу ишга доимо хушёр ва онгли муносабат билдириб боришимиз шарт.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Янги Узбекистан истикболда уз олдига каттадан-катта максадларни куйган холда ислохотларни давом эттирмокдаки, бундай вазиятда усиб келаётган авлод онгида шу юртга нисбатан мухабат хиссини юксалтириш хар качонгидан долзарб вазифа сифатида колаверади. Мухтарам Президентимиз Шавкат Мирзиёев, "Инсоният тарихи шундан далолат берадики, хар кайси халк хаётидаги маънавий уйгониш жараёнлари миллий узликни англашга олиб келади хамда мамлакатнинг иктисодий, маданий тараккиётини янги боскичга кутаради. Бундай ижтимоий ноёб ходиса "Ренессанс" - уйгониш, кайта тикланиш, юксалиш деб аталиши барчамизга аён" деб таъкидлади. Учинчи Ренессансга йул эса аввало, таълим-тарбия, илм-фанни ривожлантиришдан бошланади. Бунинг учун юртимизда таълимнинг барча бугинларида кенг куламли ислохотлар бошлаб юборилган. Шу киска вакт ичида мактабгача таълим муассасалари сони ва сифати жихатидан сезиларли даражада купайди.

Ёшларининг ватанпарварлик туйгусини юксалтиришда анъанавийлик ва замонавийлик диалектикаси файласуф олимлар томонидан жуда кам урганилган йуналиш хисобланади. Ижтимоий фалсафий тадкикотларнинг купчилигининг асл негизида баркамол авлод масаласи ётсада, тор доирада илмий тадкикотлар амалга оширилмаган десак хато булмайди.

Оламни фалсафий англаш ва тушуниш жараёнида вужудга келган диалектика фалсафа тарихида хар хил маънода ишлатиб келинган.

Абу Наср Форобийнинг ёзишича, диалектика, яъни "Ал-Жадал" атамаси кадимги юнон файласуфлари Сукрот ва Афлотун томонидан кулланилган булиб, маъноси бахс, мунозара юритиш оркали бахслашувчининг фикридаги зиддиятларни фош этиб

October, 2022

847

хакикатга эришиш демакдир. "Инсон, - деб ёзган эди Форобий, - хакикатга ёки фалсафага факат диалектик бахс оркали эришиши мумкин» Диалектика атамаси, шунингдек, фалсафий тафаккурлаш санъати, коидалари, йулларини эгаллаш усули шаклида хам кенг ишлатилиб келинган. "Инсонни диалектик деб унинг шугулланадиган иши, музокара килиш кобилияти, уз санъатини амалда куллана олишига караб хисоблайди" , - деб курсатади Форобий.

Ва, нихоят, диалектика атамаси борликнинг мохияти ва конуниятларини урганиш учун фалсафий ва илмий тадкикотлар юритиш усули сифатида хам кулланилиб келинган.

Миллий тафаккур, диалектика назарияси, миллий онг муаммолари ва масалалари буйича махаллий олимлардан Жондор Туленов, С.Отамуратов, С.Шермухамедов, Н.Шермухамедовалар тадкикотларида куплаб учрайди.

Антик давр фалсафасида бахс юритиш, мунозара утказиш шакли кенг таркалган булиб, мазкур усул ёрдамида битта нарса, ходисага хар томонлама ёндошиб, унинг асл мохиятини билиш максад этиб куйилади. Буни биз Юнонистоннинг машхур файласуфи хисобланган Сукротнинг (469—399 м. а.) ижодидан яккол куришимиз мумкин Маълумки, Сукрот ёзма асарлар колдирган эмас. Лекин шу даврнинг таникли файласуфлари хисобланган Аристофан, Ксенофонт ва Афлотуннинг асарларида Сукрот билан утказилган бахслари хажмда бизга купгина маълумотлар етиб келган. Мазкур асарларда Сукрот билан утказилган бахс ва мунозаралар диалог, яъни савол-жавоб тарикасида ёритиб берилган. Унга мувофик диалоглар утказиш жараёнида «бу нарса нима», «у нарса нима» деган саволлар куйилади. Унга берилган жавоблар бирин-кетин рад этилади, то биттаси хакикат деб топилмагунча. Бахс утказиш жараёнида умумий тушунчалар бир неча алохида-алохида томонларга булиниб тахлил этилади. Бу эса бахслашаётган нарса ва ходисаларга хар томонлама ёндошиш имкониятини беради.

XVII—XVIII асарларда диалектика илм-фан тараккиёт конунларини урганадиган фалсафий ва илмий билиш усули сифатида кулланила бошлайди хозирги вактда диалектика таълимоти оламни фалсафий англаш мантики, илмий билиш методологияси сифатида ривожланиб келмокда. Диалектика борликдаги нарса ва ходисаларнинг энг умумий алокадорлик ва тараккиёт конунлари хакидаги таълимот булиши билан бирга билиш назарияси, тафаккурлаш шакллари ва конуниятлари хакидаги фан хамдир. Диалектика илмий билиш жараёни ва амалиётда фалсафа фани вужудга келгандан бошлаб, то хозиргача самарали ишлатилиб

келинаётган илмий усулдир.

October, 2022

MatHaBHH TapSuaHHHr aHa Sup aHtaHaBHH ycynu 6y gHHHH ToMoHgaH onuS SopunraH TapSua ®:apaeHH SynuS, Hchom gHHHga BaTaHnapBapnHK Macanacu xycycuga eTapnuna Muconnap Tonum MyMKHH.

hchom - BaTaHnapBap gHH. y ^a^aT y3HHH yñnañgHraH, ®:aMHaTHHHr TapaKKHeTH eKH xanoKarara эtтнSop SepMañguraH xygSuH gHH эмaс. y Mexp-OKHSaT, ma^KaT, cunnau paxM guHHgup. HcnoMga BaTaHnapBapnHK ohhh Tynry cu^arnga эtтнpo$ этнпagн. yTraH arnoManapHHHr yrHraapH, naHg-Hacuxaraapuga xaM SyHra anoxuga ypry SepunraH.

«BaraH» aTaMacH apaSna cy3 SynuS, ranHMH3ga «OHa ropT» geraH MatHoHH aHraaTagu. y xaM KeHr Ba xaM Top MatHoga KynnaHHnagH. EHp xanK Bammapu ^aMyn-^aM amaS TypraH, ynapHHHr a^gognapu a3an-a3angaH HCTHKOMaT KunraH xygyg Ha3apga Tyranca, Sy KeHr MatHogaru TymyHna, KHmH TyFynuS ycraH yH, Maxarna, KHmnoK Ha3apga Tyranca, Sy Top MatHogaru TymyHnagup.

KyptoHH KapHMga BaTaH, MaMnaKar, ep, guep, amam MaH3Hnu KaSH MatHonapHH aHraaraguraH uSopanap 47 MapTa TaKpopnaHraH.

MatnyMKH, HHcoHra SepunraH энг SeSaxo HetMaraapgaH Shph - y3 BaTaHHga amamgup. ^yHKH BaTaH yHHHr KHHgHK kohh TyKHnraH, rygaKHHK hofh yTraH, hhk KagaMnapuHH KyñraH, emnHK, KeKcanHK gaBpnapuHH cypaguraH, xoTupanapu MyxpnaHraH, oTa-SoSonapuHHHr ropTH, $ap3aHgy HaSupanapu ynFañraH 3aMHHgup! Annox Taono xap Sup HHcoHra BaTaHHH ceBHm Ba yHra MyxaSSaT Kyñum TaSuaTHHH aTo этгaн.

HcnoMga BaTaHra MyxaSSaT Sy - TyFHnuS ycraH ropTHra HucSaTaH эtзoзgaн uSopaTgup! ^eMaK, MycynMoH KHmu BaraHHHH ceBagu! yHHHr hkSohh ynyH xapaKaT Kunagu, yHH xHMoa Kunagu, xypcaHg Synca - xypcaHg, xa^anHK eTca -KaHFypagu. Hhcoh "BaTaH MeHra HHMa Sepgu?" geS эмac, SanKH "MeH BaTaHHMra HHMa KungHM?" geraH ohhh TyHFy SunaH amaMoFH no3HM.

Eat3H onHMnap BaTaHnapBapnHK TapSuacura ypFy SepraHgu X,agucnapgaH ganunnap KemupHmra xapaKaT Kunagu. "BaTaHHH ceBMoK HMoHgaHgaHgup" geraH xaguc ^yga Kyn ^oñga ynpangu. fflañx MyxaMMag CogHK MyxaMMag Mcy^ra ymSy xaguc Kañcu caxoSa puBoaTHga ynpangu geraH caBonHH SepraHga, y Kumu myHgañ ^aBoS SepraHnap. -""BaTaHHH ceBMoK HHMoHgaHgup" geraH ran xaguc geS TymyHHnagu, aHranagH Ba e3Hnagu. .HeKHH Supop Kumu yHH khm puBoaT KunraHHHH, Kañcu KHToSga KenraHHHH 3HKp KHnMañgu. Acnuga эca y ran xaguc эмac, hchomhh xuKMaraapgaHgup" . 3epo, hhmohhh KHmuga y3H TyFHnuS ycraH MacKaHra Mexp Ba xypMaT roKopu Synagu xaMga my MacKaH ynyH KynpoK KaHFypagu. ^HHmyHocnHK Ky^naHManapuga hhmohhh eTTHTa ycTyHH xaKHga ran KeTagu. Bynap, Onnoxra,

October, 2022

849

фаришталарга, пайгамбарларга, Оллох томонидан нозил булган китобларга, такдирга, киёматга ва улимдан сунг кайта тирилишга ишончдир. Иймони бут киши узгаларга иззатда, хурматда булади. Узидан кура атрофдагиларга, яшаб турган юртига нафи тегиб яшашни уз олдига максад килади.

Анъанавийлик диалектикаси хусусида гап кетганда хеч иложсиз фикр-мулохазаларда дунёвийлик билан бир каторда диний тарбия асосларини хам киритмасдан иложи йук. Ислом дини инсонпарвар дин сифатида купчилик олимлар томонидан эътироф этилган.

Истиклол туфайли тарихимизга муносабат ижобий томонга узгарди. Бугунги кунда улуг бобокалонларимиз Имом ал-Бухорий, Имом ат-Термизий, Хожа Ахмад Яссавий, Накшбандий, Нажмидин Кубронинг инсонни маънавий етукликка чорловчи диний ахлокий ва хукукий хикматлари кайтадан жаранглай бошлади. Буларнинг барчаси халкимизнинг улкан маданий меросга эга эканлигини англаш, уни тулик ва яхлит холда тасаввур этиш имкониятини яратди. Юртимиз мустакилликка эришгандан буён республикамизда маданий меросни, утмишдаги алломалар ижодини урганиш оркали миллий кадриятларни тиклашга катта эътибор берилмокда. Илгари урганилмаган олимлар хаёти ва ижоди, асарлари тадкик этила бошланди. Бошка сохалар намоёндалари катори мухаддислар фаолияти ва уларнинг асарлари тадкик этилиб келинмокда .

2017 йил 19 сентябрь куни Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидаги Президентимиз нутки уз мазмун-мохияти, ахамияти билан халкаро иштирокчилар диккатини тортди. Нутк киска булишига карамай, даврнинг энг долзарб мавзуларини камраб олди. Хусусан, Узбекистонда ^аракатлар стратегияси доирасидаги ислохотлар, демократия, инсон хукуклари, ёшлар масаласи, диний багрикенглик, халкаро хавфсизлик, минтакавий хамкорлик, экология, жумладан, Орол муаммоси каби катор глобал масалалар Ассамблея иштирокчилари ва халкаро экспертлар хукмига хавола этилди.

Мукаддас китобларимиз ва кадриятларимиз, буюк мутафаккир аждодларимиз меросида доимо халол мехнат билан яшаш, ватанпарварлик, мардлик, саховат ва камтарлик улугланади. Президентимиз уз нуткида: "Биз бутун жахон жамоатчилигига ислом динининг асл инсонпарварлик мохиятини етказишни энг мухим вазифа, деб хисоблаймиз. Биз мукаддас динимизни азалий кадриятларимиз мужассамининг ифодаси сифатида бехад кадрлаймиз. Биз мукаддас динимизни зуравонлик ва кон тукиш билан бир каторга куядиганларни катъий

October, 2022

850

коралаймиз ва улар билан хеч качон муроса кила олмаймиз. Ислом дини бизни эзгулик ва тинчликка, асл инсоний фазилатларни асраб-авайлашга даъват этади" .

Давлатимиз рахбари БМТ Бош Ассамблеясида "Маърифат ва диний багрикенглик" деб номланган махсус резолюция кабул килиш таклифини билдирди. Президентимиз мазкур резолюциянинг ахамияти хакида сузлаб: "Бу хужжатнинг асосий максади - барчанинг таълим олиш хукукини таъминлашга, саводсизлик ва жахолатга бархам беришга кумаклашишдан иборат. Ушбу резолюция багрикенглик ва узаро хурматни карор топтириш, диний эркинликни таъминлаш, эътикод килувчиларнинг хукукини химоя килиш, уларнинг камситилишига йул куймасликка кумаклашишга каратилган" , дея таъкидлади.

Маънавиятшунос олим М.Имомназаров: "Масъулият - шахс маънавиятининг мухим таркибий жихати, узи англаб етган ва тугри деб билган Борлик хакикатига амалда садокат саклаш, хар бир хатти - харакатининг окибатини уйлаб кадам куйиш. Инсон эркин иродаси билан узини дунёдаги барча мавжудот учун масъул деб билса ва хар бир кадамини куйишда ана шу масъулиятни хис килиб турса айни шу шахс хакикий маънавият сохибидир" -деб таъриф беради. Олимнинг фикрига кушилган холда шуни таъкидлаб утиш жоизки, ёшларда ватанпарварлик туйгуларини чукур сингдириш оркали юксак масъулиятини хам шакллантиришимиз мумкин экан. Чунончи, шахс масъулияти бу узлигини англаб етишдир. Демак, узлигини англаб етган шахсдагина уз хатти - харакати учун жавобгарлик хисси мавжуд булади. Энг мухими бу жавобгарлик инсоннинг Аллох олдидаги жавобгарлик хиссини англашдир. Мана шу жавобгарлик натижасида шахс масъулияти вужудга келади. "Ушбу важхдин, узлигини танимок Хдк субхонаху ва маърифатининг калидидур. Чунончи, уз зотингни танисанг Хдк субхонаху ва таолонинг зоти вожибул вужудини танийсан" . Демак, Аллохни танимок ва яратган олдидаги масъулиятини англаган шахс унинг бандалари олдидаги масъулиятини хам англаб етади.

Тарбия хам таълим хам узлксизлик тамойилига асослансагина мамлакат маънавий юксалишида улкан силжишга эришилади. Президентимиз Шавкат Мирзиёев, "Маълумки, ёш авлод тарбияси хамма замонларда хам мухим ва долзарб ахамиятга эга булиб келган. Аммо биз яшаётган XXI асрда бу масала хакикатан хам хаёт-мамот масаласига айланиб бормокда" - дея таъкидлагани холда юртимизда тарбия жараёнини етакчи кадрият

эканлигига ишора килиб утдилар.

October, 2022

2018 йил 14 августда Президентимизнинг ПК-3907 сонли "Ёшларни маънавий-ахлокий ва жисмоний баркамол этиб тарбиялаш, уларга таълим-тарбия бериш тизимини сифат жихатидан янги боскичга кутариш чора-тадбирлари тугрисида" ги Карорида мафкуравий иммунитет, миллий ва умуминсоний кадриятларга хурмат, таълимдан ташкари тарбиявий ишлардаги сусткашликлар каби камчиликларни бартараф этиш чоралари белгилаб берилган.

ХУЛОСА

Умуман олганда, сунгги икки йил ичида таълим тарбия тизимини тубдан узгартириш буйича Президентимизнинг унлаб карорлари, вазирлик ва юкори ташкилот органларининг куплаб фармойишлари ижро учун такдим этилмокда. Максад битта. Яъни, бугун усиб келаётган авлод онгида миллий ва умуминсоний кадриятлар чукур сингдириш, ватан ва юрт учун фидойилик рухиятини шакллантириш, маънавий ва маданий оламини согломлаштириш ишларида сусткашликка йул куйилса, олдимиз куйган эзгу максадларга эришиш шунча кийинлашиб бораверади.

Президентимиз, "Айнан таълим ва маърифат башарият фаровонлигининг асосий омилларидан хисобланади, инсонларни эзгуликка даъват этади, саховатли, сабр-каноатли булишга ундайди" - дея таъкидлаб утди. Яна Президентимиз Шавкат Мирзиёев "Камолот" ёшлар ижтимоий харакатининг IV курултойидаги нуткида: "Маълумки, ёш авлод тарбияси хамма замонларда хам мухим ва долзарб ахамиятга эга булиб келган. Аммо биз яшаётган XXI асрда бу масала хакикатан хам хаёт-мамот масаласига айланиб бормокда" , деб кайд этади. Бу бежиз эмас, албатта. Зеро, жамиятда соглом мухитни карор топтириш накадар мушкул вазифадир.

Бугунги кунда купчилик олимлар биз яшаётган XXI асрни - интеллектуал бойлик хукмронлик киладиган аср, замонавий ва илгор технологияларга асосланган ишлаб чикариш сохаларини шиддатли усиб бораётган давр деб бахоламокда.

REFERENCES

1.Эргашев И. С. Шахс маънавий камолотида эркинлик ва ижтимоий масъулият уйгунлиги. номз. Дисс.Автореферати . - Тошкент: 2011, -Б. 15. 2.Сафоев Н.С. Психологические особенности национального самосознания студенческой молодежи. Автореф. Дисс. ... док. псих. Наук. -Ташкент: 2005,

October, 2022

852

-С. 14.

3.Сагиндикова Н.Д. Талабалар укув фаолиятида масъулиятнинг гендер хусусиятлари. (РКО)док. дисс. Автореферати . - Тошкент: 2017, -Б. 13.

4. Ж. С. Раматов, & М. Дасанов (2022). МОЛОДЕЖЬ И ИНФОРМАЦИОННО-ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ БЕЗОПАСНОСТЬ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (6), 532-536.

5. Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич, & Дасанов, Миршод Нуъмонович (2022). ШАРК МУТАФАККИРЛАРИНИНГ КОМИЛ ИНСОН ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАДЛИЛИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1345-1354.

6. Раматов, Ж. С., Баратов, Р. У., Кушаков, Ф. А., Валиев, Л. А., & Хасанов, М. Н. (2022). ЖАМИЯТДА СИЁСИЙ ВА ДУКУКИЙ МАДАНИЯТНИ ЮКСАЛТИРИШ МАСАЛАЛАРИ. PEDAGOGS jurnali, 19(1), 13-18.

7. Ж. С. Раматов, & М. Дасанов (2022). УЗБЕКИСТОН ТАРАККИЁТИНИНГ ЯНГИ БОСКИЧИДА ИНСОН ДУКУКЛАРИНИНГ ТАЪМИНЛАНИШИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 963-969.

8. Раматов, Ж. С., Муратова, Д., Султанов, С. Д., Тухтабоев, Э., Кушаков, Ф., & Хасанов, М. Н. (2022). ИЖТИМOИЙ AДOЛAТ BA КAДРИЯТЛAР ПЛЮРAЛИЗМИ. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

9. Дасанов, М. Н., Бекмуратов, Б. Ж., Тургунов, Б. Ш., & Маматкулов, У. С. (2022). ФОРОБИЙНИНГ ТАЪЛИМОТИДА ЁШЛАР ВА ИНСОН ТАЛИМ-ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАХЛИЛИ.

10. Дасанов, М. Н., Зайниддинов, Б. З., Абдухалилов, О. А., & Джурайев, Д. Д. (2022). МЕДНАТДА ИНСОННИ ШАКЛАНИШДАГИ АДАМИЯТИ.

11. Ramatov, J.S. va Xasanov, MN (2022). Ta'lim amaliyotida innovatsiyalarni jalb qilishning nazariy modelini tahlil qilish. Sharq uyg'onishi: innovatsion, ta'lim, tabiiy va ijtimoiy fanlar , 2 (6), 937-942.

12.У.К.Эрниёзов, М.Н. Дасанов, & Х.С.Машарипов. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЖТИМОИЙ-АХЛОКИЙ ТАЪЛИМОТИ ВА УНИНГ АНТРОПОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

13.Ж. С. Раматов, М. Дасанов, & Л. А. Валиев (2022). ИНСОН ДУНЁКАРАШИНИНГНИНГ ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ ТАЛКИНИ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

14.J. S. Ramatov, M. Hasanov MAFKURAVIY AXLOQ TARBIYASINING AHAMIYATI // Pedagogik fanlar boyicha akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL:

October, 2022

853

https://cyberleninka.ru/article/n/mafkuraviy-ta-didlarni-oldini-olishda-ahlo-iy-tarbiyaning-a-amiyati (kirish sanasi: 04.10.2022).

15.^. C. PaMaTOB, & M. X;acaHOB (2022). MH^^HH KA^PH£T.nAP -:*AMHflTHMH3 BAPKAPOP^HrH BA Em AB.HOA TAPEHflCHHHHr MYX,HM OMHHH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 973-979.

16.^. C. PaMaTOB, M. X,acaHOB, & .HOHHH A3aMaTOBHH BanneB (2022). AYPOEHH^O rXOm XAETH BA HHMHH OA.HCAOHH MELPOCH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 1161-1169.

17.Ramatov, J.S. va Xasanov, MN (2022). Ta'lim amaliyotida innovatsiyalarni jalb qilishning nazariy modelini tahlil qilish. Sharq uyg'onishi: innovatsion, ta'lim, tabiiy va ijtimoiy fanlar , 2 (6), 937-942.

18.Y.K.3pHHe3OB, M.H. ^acaHOB, & X.C.MamapnnoB. (2022). AEY HACP OOPOEHHHHHr H^THMOHH-AX^O^HH TAL.HHMOTH BA YHHHT AHTPOnO^OrHK XYCYCH^T^APH . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

19.^. C. PaMaTOB, M. X,acaHOB, & A. BanneB (2022). HHCOH AYHEKAPAmHHHHrHHHr AHHHH BA AYHEBHH TA^^HHH. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

20.J. S. Ramatov, M. Hasanov MAFKURAVIY AXLOQ TARBIYASINING AHAMIYATI // Pedagogik fanlar boyicha akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/mafkuraviy-ta-didlarni-oldini-olishda-ahlo-iy-tarbiyaning-a-amiyati (kirish sanasi: 04.10.2022).

Multidisciplinary Scientific Journal

October, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.