Научная статья на тему 'МАФКУРАВИЙ ТАҲДИДЛАРГА ҚАРШИ КУРАШИШДА ДИНИЙ ҚАДРИЯТЛАР АХАМИЯТИ'

МАФКУРАВИЙ ТАҲДИДЛАРГА ҚАРШИ КУРАШИШДА ДИНИЙ ҚАДРИЯТЛАР АХАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

126
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мафкуравий таҳдид / маънавият / талим-тарбия / демографик / “Байтул ҳикма” / Маъмун академияси / “Тарбия” фани.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Э. Шамсиддинова

Ушбу мақолада Мафкуравий таҳдидларга қарши курашишда бири илму маърифат, таълим-тарбия, уларга инсон камолоти ва миллат равнақининг энг асосий шарти ва гарови сифатида қаралган. Ёшларнинг таълим-тарбиясини энг бирламчи масалаларидан бири қилиб илгари сурилган ҳолда, ушбу сиёсатнинг яқин йилларда ўзининг кутилган натижаларининг илмий хулосалари келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАФКУРАВИЙ ТАҲДИДЛАРГА ҚАРШИ КУРАШИШДА ДИНИЙ ҚАДРИЯТЛАР АХАМИЯТИ»

МАФКУРАВИЙ ТАХДИДЛАРГА ЦАРШИ КУРАШИШДА ДИНИЙ

КАДРИЯТЛАР АХАМИЯТИ

Э. Шамсиддинова

Тошкент давлат транспорт университети укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Мафкуравий тахдидларга карши курашишда бири илму маърифат, таълим-тарбия, уларга инсон камолоти ва миллат равнакининг энг асосий шарти ва гарови сифатида каралган. Ёшларнинг таълим-тарбиясини энг бирламчи масалаларидан бири килиб илгари сурилган холда, ушбу сиёсатнинг якин йилларда узининг кутилган натижаларининг илмий хулосалари келтириб утилган.

Калит сузлар: Мафкуравий тахдид, маънавият, талим-тарбия, демографик, "Байтул хикма", Маъмун академияси, "Тарбия" фани.

КИРИШ

Бугунги кунда дунёда тахдидларни шартли равишда иктисодий, социал, сиёсий, табиий -иклимий, экологик, демографик, мафкуравий ва харбий тоифаларга ажратар эканмиз буларнинг барчасини умумий «ижтимоий тахдид» номи билан белгилаш максадга мувофик. Чунки, барчасининг замирида ижтимоий муносабатлар, авваламбор инсон фаолияти билан боглик жараёнлар ётади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

«Тахдид» - (арабча суздан олинган булиб, хавф- хатар дегани) бу инсон хаётий фаолияти, умуман, яшашни чигаллаштирувчи унинг уз салохиятига таяниб асрлар давомида узи учун макбул, шу билан бирга жамият баркарорлиги, хавфсизлигини асрашга каратилган мухофаза тизимига хамда маълум тарихий давр мобайнида барпо этилиб, аник максад сари йуналтирилган ижтимоий сиёсий тузилма, аникроги, давлатнинг сиёсий асосини заифлашиши, кейинчалик эса, уни емирилишига олиб келувчи махаллий, худудий, минтакавий ва нихоят, умумсайёравий салбий омилларнинг кириб келиши натижасида аник макон ва замонда юз берувчи ута салбий нохуш, бекарор сиёсий ижтимоий тарихий вазиятдан иборатдир. Юкоридан келтирилган таърифдан келиб чикадиган булсак, суз асосан, жамиятга, сиёсий хаётга турли-

October, 2022

811

туман салбий таъсирлар, омилларнинг кириб келиши натижасида шаклланган ва уни издан чикаришга каратилган макон ва замонда аник ва ута салбий, бекарор ижтимоий вазият тугрисида бормокда. Умуман, тажриба гувохлик берадики, жамият, давлат, инсон манфаатларига нисбатан тахдидлар даражасидан катъий назар улардан келадиган зарарли окибатларнинг таъсири нуктаи назаридан деярли бир хиллигини эътироф этиш максадга мувофик. Шу уринда Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг, "Фарзандларимизнинг турли радикал ва зарарли гоялар таъсирига тушиб колишига йул куймаслик - асосий вазифамиздир. Бу борадаги ишларни янгича ёндашувлар билан давом эттиришимиз керак" - деган сузи барчани огохликка чакиради.

Биз тадкикотимизда тахдидларнинг миллий маънавиятимизга салбий таъсири ва уларга карши курашишда шахс масъулиятини исломий кадриятлар асосида такомиллаштиришнинг узига хос жихатларини тадкик этишни бугунги глобаллашув жараёни шиддатли тус олаётган бир даврнинг энг долзарб фалсафий муаммолари сифатида ёритишга харакат килдик.

Биринчи Президентимиз Ислом Каримовнинг «Юксак маънавият -енгилмас куч» асарида: «Маънавий тахдид деганда, аввало, тили, дини, эътикодидан катъи назар, хар кайси одамнинг том маънодаги эркин инсон булиб яшашига карши каратилган, унинг айнан рухий дунёсини издан чикариш максадини кузда тутадиган мафкуравий, гоявий ва информацион хуружларни назарда тутиш лозим..» деб таъриф берилади.

Дархакикат, бугунги глобаллашув жараёнлари шиддат билан кечаётган бир даврда маънавиятга карши каратилган бундай мудхиш хавф - хатарлар азалий умуминсоний гоялар билан йугрилган ислом дини билан бевосита боглик миллий кадриятларимизнинг илдизига хам болта уришга хизмат килмокда.

«Бинобарин, маънавиятга карши каратилган хар кандай тахдид уз - узидан мамлакат хавфсизлигини, унинг миллий манфаатларини, соглом авлод келажагини таъминлаш йулидаги жиддий хатарлардан бирига айланиши ва охир окибатда жамиятни инкирозга олиб келиши мумкин».

Маънавий тахдидлар вайронкор кучларнинг уз моддий, сиёсий манфаатларини кузлаган холда хар хил марказлар томонидан бирон бир мамлакатга нисбатан ичкаридан ёки ташкаридан туриб бевосита амалга ошириладиган маънавий бузгунчиликнинг муайян шаклидир. Улар уз максадларига эришиш учун хар кандай усуллардан, одамларнинг маънавий рухий хиссиётлари, миллий туйгулари, хар кандай жамиятда

мавжуд ижтимоий-иктисодий муаммолардан, шунингдек

October, 2022

ОАВ, Интернетдан усталик, гирромлик , нохолислик билан фойдаланишга харакат килади.

Маънавий тажовузлар купинча турли никоблар, жозибали шиор ва гоялар никоби ортида иш куради.

Бу борада маънавий тахдидларнинг уч турини алохида таъкидлаш жоиз:

Мафкуравий тахдидлар.

Гоявий тахдидлар.

Информацион тахдидлар.

Мафкуравий тахдид - ижтимоий сиёсий харакат, оким ёки сиёсий куч уз мафаатини ифодаловчи уз мафкурасини куркитув, зурлик йули билан бошкаларга тикиштириш. Мафкуравий тахдидлар жамият, давлат ёки халк, миллат ёки элат такдирига хавф солиб турган, фожиали окибатларга олиб келиши мумкин булган мафкуравий хавф - хатарлар мажмуаси. Узбекистон хам бундай тахдидлардан четда колаётгани йук. Фукаролар онгида бу сиёсий экстремизм, диний фундаментализм, этник ва миллатлараро зиддиятлар, коррупция ва жиноятчилик, мафкуравий тахдидлар шаклида намоён булмокда . Айникса, урта аср араб халифалигини кайта урнатиш гояси хамда халкаро террорчилик ва диний экстремизм марказлари оркали моддий - гоявий таъминланаётган акидапарастлар мафкураси бугун минтакамиздаги тинчлик ва баркарорлик, учун катта хавф булиб турибди.

Гоявий тахдидлар инсон маънавий оламида ёт гоялар, карашлар ва максад - муддаоларни шакллантиришга интилади. Бугунги кунда гоявий тахдидларнинг куйидаги куринишлари намоён булмокда : ахлокий бузуклик, зуравонлик, эгоцентризм, индивидуализм, «оммавий маданият» , миллий давлатнинг тараккиёт моделига ишончсизлик уйготиш, миллатлараро низолар келтириб чикаришга уриниш, ёшлар онгини захарлаш.

Бундан кузланган максад ривожланаётган давлатнинг моддий ва маънавий бойликларига эгалик килишдир. Чунки гоявий тахдидлар охир -окибатда давлатни инкирозга олиб келади.

Информацион тахдидлар эса инсоннинг онгини захарлаш ва шу тарика узлигига эга булмаган оломонни таркиб топтиришни кузлайди. Бугунги кунда информацион тахдидлар асосан интернет воситасида кириб келмокда. Хрзирги давр дунё микёсида мафкуравий жараёнлар мисли курилмаган даражада глобаллашиб бораётган даврдир. Ахборот таркатиш жараёни бутун Ер юзини камраб олмокда. XX асрнинг сунгги ун йиллигида яратилган муъжиза халкаро компьютер тармоги, яъни интернет тизимининг вужудга келиши ва у оркали ахборот

October, 2022

813

алмашинуви жараёнларининг тезлашиб бориши бугунги кунда гоявий таъсир утказиш куламини кенгайтирмокда.

Дархакикат, дунёда глобаллашув шароитида интернет тизими бугунги кунда мафкуравий таъсир утказишнинг асосий воситаси булиб колмокда. Бу жараён усиб келаётган ёш авлод онгини салбий карашлар билан банд этиб, бугунги кунда жамиятда ута жиддий ва хавфли муаммоларни келтириб чикармокда. Масалан, интернетдан шахс онгини вайронкор гоялар оркали захарлаш ва зарарлаш максадида фойдаланиш, аникрок килиб айтганда, шахснинг калби ва онгини мафкуравий кураш объектига айлантириш, мафкуравий курашнинг энг оммавий ва тезкор усулларидан бири булиб колмокда. Натижада шахс кибер хуружлар каршисида ожиз булиб колмокда. Яъни, биз буни фалсафий нуктаи назардан тахлил килар эканмиз, шахснинг ижтимоий тармоклар оркали юборилаётган нотугри информациялар, бузгунчи гоялар домига тушиб колишининг асосий сабаби, уни онг сохасиданда кучлирок булган онгости сохасига таъсир этишининг илгор методларидан фойдаланилишидадир.

ХУЛОСА

Хулоса килиб бугунги глобаллашув асрида компьютер техникаси терроризмнинг виртуал куринишларидан кибертерроризмнинг асосий объекти булиб колмокда. Энг огрикли нуктаси шундаки, ушбу техникадан маънавий тахдид килиш воситаси сифатида фойдаланилмокда.

REFERENCES

1.Пахруддинов Ш.И. Дунёвий демократик давлатчилик курилиши амалиётида диний экстремизм тахдиди. Тошкент: 2001, 178-б.

2.Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнингн Олий Мажлисга Мурожаатномаси. -Тошкент: Узбекистон, 2018 йил, 28 декабрь.

3.Ислом Каримов «Юксак маънавият - енгилмас куч» Тошкент2008 . Маънавият 14 бет

4. Ж. С. Раматов, & М. Дасанов (2022). МОЛОДЕЖЬ И ИНФОРМАЦИОННО-ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ БЕЗОПАСНОСТЬ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (6), 532-536.

5. Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич, & Хдсанов, Миршод Нуъмонович (2022). ШАРК МУТАФАККИРЛАРИНИНГ КОМИЛ ИНСОН ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАДЛИЛИ. Oriental renaissance:

October, 2022

Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1345-1354.

6. PaMaroB, C., EapaTOB, P. y., KymaKOB, O. A., BanneB, .H. A., & XacaHOB, M. H. (2022). ^AMH^T^A CHECHH BA ^y^y^HH MAAAHH^THH MKCA-HTHPHm MACA^A^APH. PEDAGOGS jurnali, 19(1), 13-18.

7. C. PaMaTOB, & M. XacaHOB (2022). y3BEKHCTOH TAPAKKHETHHHHr ^HrH BOC^H^H^A HHCOH ^y^y^^APHHHHr TALMHTOAHHmH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 963-969.

8. PaMaTOB, C., MypaTOBa, A. CymaHOB, C. X., TyxTa6oeB, 3., KymaKOB, O., & XacaHOB, M. H. (2022). H®THMOHH A^O^AT BA KAAPHtfOAP n^roPA^H3MH. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

9. XacaHOB, M. H., BeKMyparOB, B. :., TypryHOB, B. m., & MaMarKynOB, y. C. (2022). OOPOBHHHHHr TAL-HHMOTH^A Em^AP BA HHCOH TA.HHM-TAPBH^CH MACA.HA.nAPH TAXmnH.

10. XacaHOB, M. H., 3aHHHggHHOB, B. 3., A6gyxannnOB, O. A., & A^ypaneB, A. A. (2022). MEXHAT^A HHCOHHH mAKnAHHm^ATH AXAMH^TH.

11. Ramatov, J.S. va Xasanov, MN (2022). Ta'lim amaliyotida innovatsiyalarni jalb qilishning nazariy modelini tahlil qilish. Sharq uyg'onishi: innovatsion, ta'lim, tabiiy va ijtimoiy fanlar , 2 (6), 937-942.

12.y.K.3pHHe3OB, M.H. XacaHOB, & X.C.MamapunOB. (2022). ABy HACP OOPOBHHHHHr H^THMOHH-AX^O^HH TAL.HHMOTH BA yHHHr AHTPOnO^OrHK XyCyCH^T^APH . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

13.:. C. PaMaTOB, M. XacaHOB, & A. BanneB (2022). HHCOH AyHEKAPAmHHHHTHHHr AHHHH BA ^yHEBHH TA^^HHH. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

14.J. S. Ramatov, M. Hasanov MAFKURAVIY AXLOQ TARBIYASINING AHAMIYATI // Pedagogik fanlar boyicha akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/mafkuraviy-ta-didlarni-oldini-olishda-ahlo-iy-tarbiyaning-a-amiyati (kirish sanasi: 04.10.2022).

15.:®. C. PaMaTOB, & M. XacaHOB (2022). MHH.HHH KA^PH^T^AP -^AMH^THMH3 BAP^APOP^HrH BA Em AB^OA TAPBH^CHHHHr MyXHM OMHHH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 973-979.

16.:. C. PaMaTOB, M. XacaHOB, & .HOHHH A3aMarOBHH BanneB (2022). AyPOBHHAO rXOm XAETH BA HHMHH OA^CAOHH MELPOCH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 1161-1169.

17.Ramatov, J.S. va Xasanov, MN (2022). Ta'lim amaliyotida innovatsiyalarni jalb qilishning nazariy modelini tahlil

October, 2022

815

qilish. Sharq uyg'onishi: innovatsion, ta'lim, tabiiy va ijtimoiy fanlar , 2 (6), 937-942.

18.Y.K.3pHHe30B, M.H. XacaHOB, & X.C.MarnapnnoB. (2022). AEY HACP OOPOBHHHHHr H:THMOHH-AX.HOKHH TAL-HHMOTH BA YHHHr AHTPOnO^OrHK XYCYCHOT.HAPH . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

19.:. C. PaMaTOB, M. XacaHOB, & A. BanneB (2022). HHCOH ^YHEKAPAmHHHHrHHHr AHHHH BA AYHEBHH TA.HKHHH. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

20.J. S. Ramatov, M. Hasanov MAFKURAVIY AXLOQ TARBIYASINING AHAMIYATI // Pedagogik fanlar boyicha akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/mafkuraviy-ta-didlarni-oldini-olishda-ahlo-iy-tarbiyaning-a-amiyati (kirish sanasi: 04.10.2022).

21.:. C. PaMaTOB, & M. XacaHOB (2022). MH^^HH KA^PH^T^AP -^AMH^THMH3 EAPKAPOP-HHTH BA Em AB^O^ TAPBH^CHHHHr MYXHM OMHHH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 973-979.

22.Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). HISTORY OF RAILWAY CONSTRUCTION IN UZBEKISTAN: YESTERDAY AND TODAY. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 925-930.

23.:®. C. PaMaTOB, & M. H. XacaHOB (2022). AEY HACP OOPOBHHHHHr ^AX,OH HHM-OAH TAPAKKHETHTA K^mrAH XHCCACH BA YHHHr BYrYHrH KYH^ArH AXAMHOTH. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 648-653.

24.M. H. X^acaHOB, C. Y. BOMMOHOB, & T. O. :0Hn6eK0B (2022). ABY HACP OOPOBHHHHHr HHM-OAHHAP TACHHOH^A AX^OKHH BA ^HHHH KAPAm^APHHHHr TAXHHHH. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 608-613.

October, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

816

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.