Научная статья на тему 'ИНСОН ДУНЁҚАРАШИНИНГНИНГ ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ ТАЛҚИНИ'

ИНСОН ДУНЁҚАРАШИНИНГНИНГ ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ ТАЛҚИНИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
75
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ж. С. Раматов, М. Ҳасанов, Л. А. Валиев

Асрлар давомида халқимизнинг юксак маънавияти, адолатпарварлик, маърифатпарварлик каби эзгу фазилатлари Шарқ фалсафаси ва Ислом дини таълимоти билан узвий боғлиқ равишда ривожланиб келган. Аммо ўтган асрнинг 70 йили давомида халқимиз маънавиятига тамомила ёт бўлган ва умуман инсоният маънавий тараққиётини буткул тескари изга солиб юборишга уринган даҳриёна "инқилобий" фалсафа асосидаги тоталитар мафкуравий тазйиқ бир неча авлод онгига шафқатсиз қатағонлар йўли билан сингдиришга уринди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИНСОН ДУНЁҚАРАШИНИНГНИНГ ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ ТАЛҚИНИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

HHCOH ^YHËKAPAmHHHHrHHHr ^HHHH BA ^YHËBHH TA^^HHH

Acpnap gaBOMuga xanKKMroHuHr MKcaK MatHaBuaTu, agonamapBapnuK, Matpu^amapBapnuK Kaöu эзгу ^asunaraapu fflapK $anca$acu Ba HcnoM guHu TatnHMOTH öunaH y3Bufi öofhhk paBumga puBO^naHuS KenraH. Ammo yTraH acpHuHr 70 hhhh gaBOMuga xanKKMro MatHaBuaTura TaMOMuna ëT öynraH Ba yMyMaH hhcohh^t MatHaBHH TapaKKuëTHHH öyTKyn TecKapu u3ra conuö roöopumra ypuHraH gaxpuëHa "hhkhhoôhh" $anca$a acocugaru TOTanuTap Ma^KypaBufi Ta3HUK öup Hena aBnog OHrura ma^KaTcro KaTaFOHnap fiynu öunaH cuHrgupumra ypuHgu. EyHgaH 28 fiun onguH эpнmнпraн c^cufi MycTaKunnuK MunnaruMrora y3 acn KagpuaraapuMroHu эpкнн ypraHum Ba xaëTra TarôuK этнm umkohu^tuhu KafiTuö öepgu. 3HgunuKga öroHuHr Basu^aMro KaguMufi Ba öapKapop aHtaHanapuMroHu XO3upru 3aMOHHuHr MyraaKO aHruna mapouraapura moc paBumga KafiTa TuKnaö, xanKKMro Ta^aKKyp Tap3ura MyBO^uK Ba TymyHapnu maKnga ëm aBnogHuHr MatHaBufi öapKaMon 6ynu6 ynFafiumura umkoh gapa^acuga y3 xuccaMroHu Kymum öynMOFu KepaK.

EyryH MaMnaKaruMro Y36eKucTOHga KeHr KaMpoBnu ucnoxpraap aManra omupunaëTraH öup gaBpga maxcHuHr ^aMuaT ongugaru MactynuaTuHu roKcarrapum xap KanoHrugaH xaM MyxuMnuru HaMOëH öynMOKga. AfiHuKca, raoöannamyB mapoura Tatcupuga aB^ onaëTraH "oMMaBufi MagaHuaT" Kaöu Taxguggapra Kapmu Typumga maxcga MactynuaT TyfiFycuHu TaKOMunnamTupum öyryHru gaBpHuHr gon3apö MyaMMonapugaH öupu xucoSnaHagu. ^apxaKuKaT, uhcohhu xafiBOHOT onaMugaH ^apKgoBHu ®ïïxara 6y yHga MactynuaT xuccuHuHr MaB^ygnurugagup. MaHa my MactynuaT TyfiFycu opKanu uhcoh y3uHuHr MatHaBufi MaB^ygoT экaнпнrннн aHraaö öopagu. Hhcoh y3uHuHr MatHaBufi KaMonoT uMKOHuaTnapuHu W3ara nuKapum познмпнrннн aHrnaö eTraH capu yзпнrннн aHraafi öomnafigu. X,ap KaHgafi uhcohhu maxc geö arafi onum KufiuH. fflaxcra u^TuMoufinuK xycycuaraapu xoc. HHcoHnap maxc ôynuô gyHëra KenMafigunap, u^TuMoufinuK xycycuaTnapu HacngaH Hacnra yTMafigu, öanKu Kumunap u^TuMoufi Myxurga, ^aMuaTga maxc ôynuô maKnnaHagunap. Hhcoh ^aMuaTgaru Kumunap öunaH MynoKOTu ^apaëHuga u^TuMoufi MyHocaöaTnapra Kupumagu Ba yHga ceKuH acTa uHguBuggaH maxcra afinaHa öopum uMKOHuaTu W3ara Kenagu1. H^raMoufinamyB caôaônu uHcoHga

1 XyKyKKfi HyKTau Ha3apgaH xaM "maxc" TymyHHacn "Y3 xaTTn-xapaKaraapn Ba ön^gnpraH $нкp-мyflOxaзaflapн ynyH Ty^a ^aBoGrapflnKHu y3 3uMMacura o^aguraH ëm gaBpu"ra TyFpu Ke^agn.

C. PaMaTOB

M. ^acaHOB

TomKeHT gaBnaT TpaHcnopT yннвepcнтeтн

A. Ba^neB

78

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

янгидан-янги шахсий хислатлар пайдо булади, яъни узининг хатти-харакатлари учун жавоб бериш, узини узи назорат килиш, узи-узини тарбиялаш, ижтимоий фаоллик, мустахкам эътикодга, уз дунёкарашига эгалик, мустакил карорлар кабул килиш ва уз фикрларини эркин баён этиш шахсга хос хусусиятдир. Инсон качон узининг оила аъзолари олдидаги, миллат олдидаги, Ватан олдидаги, жамият олдидаги ва, колаверса, умуминсоният олдидаги масъулиятини жиддий хис этса, уни том маънодаги хакикий шахс хисоблаш мумкин. Шулардан келиб чикиб, шахс масъулияти инсоннинг хакикий мохиятини белгилайди, деб хулоса килиш мумкин.

Дунёвий нуктаи назардан шахс масъулиятини шакллантирувчи омиллар сифатида куйидагиларни келтириб утиш мумкин:

- хукукий жихатдан шахс масъулиятини таъминланиш даражасининг мавжудлиги;

- шахс масъулиятини иктисодий фаровонликка эришилишдаги мухим ахамияти;

- шахснинг сиёсий масъулияти яъни, фукароларнинг уз давлати олдидаги бурч ва мажбуриятларини англаган холда фаолият олиб бориш куникмаси;

- инсонларнинг интеллектуал кобилиятларини намоён килиш имкониятларининг таъминланиши;

Шахс масъулиятини шакллантирувчи мазкур омиллар узаро уйгун булгандагина таъсирчанлиги юкори булади.

"Масъулият ижтимоий характерга эга. Ижтимоий масъулият оилавий,

л

фукаролик, жамият ва шахсий хизматларни бажараётганда вужудга келади".

Ёшларда масъулият сифатларини устириш уларда мустакиллик, шижоатлилик, доминантлилик, узига ишончлиликни шакллантиришга хизмат килади. Психолог олим Н.С.Сафоев, "Инсон хаёт конуниятларини билиш ва уларни уз фаолиятида куллашга кодир экан, демак шу нуктаи назардан унинг хулк-атворини ижтимоий меъёрлар билан бошкариш мумкин. ^олаверса, инсон уз килмишлари учун масъулиятни хис килиши лозим" - деб таъкидлайди.

Яна бир психолог олима Сагиндикова "Масъулият узи ва бошкалар, жамоа олдидаги уз хатти-харакатлари учун масъулликни буйнига олиб, шахснингн узини

2Эргашев И. С. Шахс маънавий камолотида эркинлик ва ижтимоий масъулият уйгунлиги. номз. Дисс. Автореферати . - Тошкент: 2011, -Б. 15.

3Сафоев Н.С. Психологические особенности национального самосознания студенческой молодежи. Автореф. Дисс. ... док. псих. Наук. -Ташкент: 2005, -С. 14.

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 7 I 2022

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

бошкариши ва хулк-атворини шакллантирувчи энг асосий характер сифатидир"4 -деб таърифлаб утади.

"Масъулият" - фалсафий категория сифатида ижтимоий вокеликда инсоннинг англанилган хатти-харакатларини ифодалайди. Бу фалсафий категория оркали инсонларнинг ижтимоий-маънавий, моддий-жисмоний, рухий-табиий масъулият каби хислатлари камраб олинади ва тахлилга тортилади. Ижтимоий фалсафада бу тушунча шахснинг жамият олдидаги маънавий-ахлокий талабларни бажариши нуктаи назаридан олиб каралади. Шахс маънавий камолотида масъулият масаласи алохида ахамият касб этади.

Масъулиятнинг ижтимоий-маънавий функцияси турли замон ва маконга караб узгача мазмун касб этиб боради. Бу бевосита шахслараро, гурухлараро, давлат ва жамиятлараро муносабатлар тарзида намоён булади. Шу билан бирга, шахс маънавий тараккиётининг хар бир боскичида уз ифодасини топган масъулият даражаси хам узгариб боради ва шахс маънавий фаолияти, унинг турфа хусусиятлари билан бир бутунликда кечади. Демак, ижтимоий масъулият инсон маънавий хаётининг мазмун- мохиятини ташкил килувчи бош омил хисобланади. Х,ар бир шахс узининг ватан, халк, жамият олдидаги фукаролик бурчи виждон иши эканлигини хис килмоги лозим. Зеро, уз бурчини, масъулиятини яхши хис килган одамларнинг халк, юрт олдида обруйи, кадр-киммати, мавкеи ошиб, бундай шахсларни барча бирдай эъзозлайди5.

Мутафаккир олим Абдурауф Фитрат масъулиятни шахснинг " маънавий хатти - харакатлари мажмуи " сифатида талкин этади6. Дархакикат, инсон маънавий мавжудот экан, унинг хатти - харакатларида хам маънавийлик акс этиши табиий холдир. Шахс качон узининг харакатлари окибатини уйласа ва бунинг учун маънавий жавобгарлигини виждонан хис этса, ана шунда масъулият хакикий маънавий хатти- харакатлар мажмуасига айланади. Масъулиятда шахснинг узига хос маънавий жихатлари намоён булади. Масалан иймон-эътикодлилик, виждонийлик, ор-номуслилик, иродалилик, рухан поклик, самимийлик, гурурлилик, инсонпарварлик, ватанпарварлик. Демак, маънавий баркамол шахсни шаклланишида масъулиятнинг урни бекиёс.

"Масъулият" араб тилидан олинган булиб, "жавоб бермок ", "жавобгар булмок " деган маъноларни англатади. Масъулият тушунчаси Европа илмида илк бора фалсафий тушунча сифатида XIX асрнинг 2-ярмидан бошлаб кулланила

4Сагиндикова Н.Д. Талабалар укув фаолиятида масъулиятнинг гендер хусусиятлари. (РШ)док. дисс. Автореферати . - Тошкент: 2017, -Б. 13.

5Эргашев И. С. Шахс маънавий камолотида эркинлик ва ижтимоий масъулият уйгунлиги. номз. Дисс. Автореферати . - Тошкент: 2011, -Б. 12.

6Маънавият асосий тушунчалар изохли лугати. -Тошкент: 2010, -Б. 633.

80

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

бошланган. "Масъулият" тушунчаси биринчи марта фалсафага 1859 йилда Альфред Бэн томонидан киритилган. хулосага келинди:

Шахс масъулиятини шаклланишида диний ва дунёвий омилларни тадкик этиш бир катор адабиётлар, илмий тадкикотларни урганишни такозо этди.

Биринчидан, Шахс масъулиятинининг диний ва дунёвий талкинига кура киши уз-узини чукур англашига ургу берилади. Узини англаган кишида ижтимоий ва иктисодий масъулият хисси юксак булади. Инсоннинг етукликка эришуви хакидаги тасаввурлар хар кандай даврда хам маданий-маънавий гоялар, концепсияларнинг асосини ташкил этган.

Иккинчидан, исломий кадриятларни шакллантиришдан максад миллий ва диний кадриятларнинг тарихан муштараклиги, уларнинг умуминсоний кадриятлар билан уйгунлиги, бу кадриятларнинг хозирги мустакил Узбекистон шароитидаги ахамиятини янада аникрок ёритиб бериб, кенг жамоатчилик хусусан ёшлар дунёкарашида ислом динига нисбатан тугри ёндашувни шакллантириш ва жамият учун юксак маънавиятли кадрларни тарбиялашдан иборат.

Учинчидан, исломий кадриятларни асл мазмун-мохиятини ёритишда ислом дини асрлар мобайнида халкимиз калбидан чукур жой олиб, узлигимизни англаш, миллий маданиятимиз ва турмуш тарзимизни саклаш, кадриятларимиз, урф-одат ва анъаналаримизни бир авлоддан иккинчи авлодга безавол етказишда бекиёс омил булиб келаётганига алохида эътибор каратиш зарур. Чунки ислом диннинг хеч нарса билан улчаб, киёслаб булмайдиган ахамиятли жихатлари айнан ана шу масалаларда намоён булади.

1.Эргашев И. С. Шахс маънавий камолотида эркинлик ва ижтимоий масъулият уйгунлиги. номз. Дисс.Автореферати . - Тошкент: 2011, -Б. 15. 2.Сафоев Н.С. Психологические особенности национального самосознания студенческой молодежи. Автореф. Дисс. ... док. псих. Наук. -Ташкент: 2005,

3.Сагиндикова Н.Д. Талабалар укув фаолиятида масъулиятнинг гендер хусусиятлари. (РКО)док. дисс. Автореферати . - Тошкент: 2017, -Б. 13.Й ФЦ1

4. Хайруллаев.М.М. Маънавият юлдузлари. "Абдулла Кодирий" - Тошкент: 1999.

5.U Ruzigul, J Nasirjan, A Dilmurodkhakim, H Mirshod. RATIONALE AND HISTORY OF HUMAN REFLECTIONS IN THE MUSLIM PHILOSOPHY. // International Journal of Advanced Science and technology, 2020. 1453-1458.

6. Рахимова, М. И., & Хасанов, М. Н. (2020). Роль среднеазиатской философии в развитии мировой и европейской науки. Вестник науки и образования, (4-1 (82)), 38-41.

REFERENCES

-С. 14.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

7. Н. Ж. Назарова & М. Н. Дасанов (2022). ТАЛАБАЛАРДА БУШ ВАКТДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ КУНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 752-758.

32. Миршод Нумонович Дасанов (2022). ЯНГИ УЗБЕКИСТОН ТАРАККИЁТИ БОСКИЧИДА ЁШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАДАНИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШНИНГ УСТИВОР ВАЗИФАЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 791-798.

8. Ж. С. Раматов, & М. Н. Дасанов (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ЖАДОН ИЛМ-ФАН ТАРАККИЁТИГА КУШГАН ДИССАСИ ВА УНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АХДМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 648-653.

9. М. Н. Дасанов, С. У. Бошмонов, & Т. О. Жонибеков (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЛМ-ФАНЛАР ТАСНИФИДА АДЛОКЩ ВА ДИНИЙ КАРАШЛАРИНИНГ ТАДЛИЛИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 608-613.

10. М.Н.Дасанов, А.А.Азимбаев, Далилов У., & Каримов Б. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ШАХС МАЪНАВИЙ КАМОЛОТИГА ДОИР КДРАШЛАРИ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 147-153. Retrieved from http://wsriournal.com/index.php/new/article/view/629

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.