Научная статья на тему '«ДЭУ ТЕКСТАЙЛ КОМПАНИ» КОРХОНАСИ ВА АТРОФ МУҲИТ'

«ДЭУ ТЕКСТАЙЛ КОМПАНИ» КОРХОНАСИ ВА АТРОФ МУҲИТ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

67
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Атоф мухит мухофазаси / нормативлар / зарарли моддалар / Квота / миқдори / ПДК – Рухсат этилган моддаларни концентацияси / бажариш / Environmental protection / standards / harmful substances / Quota / quantity / PDK Concentration of fixed substances / performance

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — И. Х. Домуладжанов, Ш. И. Домуладжанова, М. И. Абдуллажонова, Н. А. Солиева

Мақолада Тошлоқ ва Қўштепа туманида жойлашган «ДЭУ Текстайл Компани» корхонасига тегишли «Ипак тикув» ва «Ипак йигирув» қорхоналаринии атроф муҳитга таъсири кўриб чиқилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — И. Х. Домуладжанов, Ш. И. Домуладжанова, М. И. Абдуллажонова, Н. А. Солиева

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEU TEXTILE COMPANY AND ENVIRONMENT

The article considers the environmental impact of the enterprises "Silk Sewing" and "Silk Spinning" owned by DEU Textile Company, located in Toshloq and Kushtepa districts

Текст научной работы на тему ««ДЭУ ТЕКСТАЙЛ КОМПАНИ» КОРХОНАСИ ВА АТРОФ МУҲИТ»

«ДЭУ ТЕКСТАЙЛ КОМПАНИ» КОРХОНАСИ ВА АТРОФ МУХДТ

И. Х. Домуладжанов

Фаргона политехника институти доценти domuladjanovi@mail.ru

Ш. И. Домуладжанова

Фаргона политехника институти ассистенти idomuladjanov@ferpi.uz

М. И. Абдуллажонова

Фаргона политехника институти талабаси

Н. А. Солиева

Фаргона политехника институти талабаси

АННОТАЦИЯ

Мацолада Тошлоц ва ^уштепа туманида жойлашган «ДЭУ Текстайл Компани» корхонасига тегишли «Ипак тикув» ва «Ипак йигирув» цорхоналаринии атроф мух,итга таъсири куриб чицилади.

Калит сузлар: Атоф мухит мухофазаси, нормативлар, зарарли моддалар, Квота, мицдори, ПДК - Рухсат этилган моддаларни концентацияси, бажариш.

DEU TEXTILE COMPANY AND ENVIRONMENT

I. Kh. Domuladjanov

Associate Professor of Fergana Polytechnic Institute domuladjanovi@mail.ru

S. I. Domuladjanova

Assistant of Fergana Polytechnic Institute idomuladjanov@ferpi.uz

M. I. Abdullajonova

Student of Fergana Polytechnic Institute

N. A. Solieva

Student of Fergana Polytechnic Institute

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 3 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 ABSTRACT

The article considers the environmental impact of the enterprises "Silk Sewing" and "Silk Spinning" owned by DEU Textile Company, located in Toshloq and Kushtepa districts.

Keywords: Environmental protection, standards, harmful substances, Quota, quantity, PDK - Concentration of fixed substances, performance.

КИРИШ

Атмосферага чикадиган ташламаларни руйхатга олиш ва уларга нормативлар урнатиш бугунги кунда мухим ва долзарб масала, чунки бу 9 декабрь 1992 й. № 754-XII) "Табиатни мухофаза килиш" Конуни ва (25 май 2000 й. № 73-II) "Давлат экологик экспертизасини олиб бориш сохасидаги" Конунчилик асослари каби хукукий меъёрий хужжатларга мувофик холда ишлаб чикилган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

№541 сонли 07.09.2020 йилдан Узбекистон Республикаси Вазирлик Махкамасининг "Атроф - мухитга таъсирини бахолаш механизмини янада такомиллаштириш тугрисида"ги Карорига асосан ишлаб чикилган. "Узбекистон Республикаси давлат экологик экспертизаси тугрисида"ги Низомга асосан АТТА лойихасини тартибга солиш талаблари (Атроф табиатга таъсир аризаси), Иккинчи №2 22.11.2018 йилдаги иловага асосан фаолият турлари Руйхати буйича давлат экологик экспертизасини амалга оширилади, барча объектлар атроф-мухит таъсири хамда фаолият турларига кура IV категорияга булинади.

I категория бу - баланд хавфли, II категория бу - уртача хавфли, III категория бу - паст хавфли, IV категория бу - локал таъсирга эга булган объектлардир [1-8].

Бизнинг ишимиз Тошлок ва Куштепа туманида жойлашган «ДЭУ Текстайл Компани» корхонасига тегишли «Ипак тикув» ва «Ипак йигирув» корхоналарини атроф мухитга таъсирини куриб чикиш эди.

Тошлок туманидаги «Йигирув фабрикаси» учун атмосферага зарарли моддаларни ташловчи манбаалар инвертаризация хужжати ишлаб чикилган ва Фаргона вилояти экология ва атроф мухитни мухофа мухофаза килиш вилоят бошкармаси томонидан давлат экологик хулосаси берилган. Атмосферага зарарли моддалар ташловчи манбаалар сони 12 та, шундан ташкиллангани 10 та, 2-та манба эса ташкилланмаган. Йигурув фабрикаси атмосферага жами 8

хил моддаларни ташлайди. Атмосферага зарарли моддаларни ташлаш учун атмосферага ташлайдиган нормативлар тасдикланган ва у буйича рухсат этилган чегаравий ташламалар микдори - 22,81 тонна/йилга тенг.

Мухим манбалардан атмосфера хавосига ташланаётган зарарли моддалар вилоят табиатни мухофаза килиш кумитасининг аналитик назоратга ихтисослашган инспексияси кошидаги илмий чикариш булими билан тузилган шартномага асосида, намуналар олиб тахлилий ишлар амалга оширади. Тахлилий ишларни кайд килиш махсус журнали юритиб борилади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Йигирув фабрикасини асосий ишлаб чикариш цехидаги ишлаб чикариш жараёнида хосил булган зарарли моддалар (чанглар) цехдаги мавжуд 9-та хаво алмашинувини таминловчи (вентиляция) тизими чангларни ушлаб колиб камерага утзатади ва у ердан кулкоп (рукавный фильтр) тозалатгичлар оркали ушлаб колинади. Йигирув фабрикасида 1 йил мобайнида тула кувватда ишчи холатда 163,8 тонна чанглар ушлаб олинади. Ушбу тутиб олинган колдиклар 5-навли пахта чикиндиси хисобланиб, компания томонидан юридик шахсларга шартнома асосида сотилади (момик хом ашёси хисобланади). Х,ар йили 160,3 тонна 5-навли чикинди хосил булади ва ушланади. Ушбу курилмаларга паспортлари ишлаб чикилган булиб, уларни ишлаш самарадорлиги 85-90% ни ташкил этади. Ушбу ишлар кайд килиш махсус журналида юритилади.

Куштепа туманида жойлашган тукув фабрикаси учун атмоферага чикадиган ташламалар инвентаризацияси ва чегаравий рухсат этиган ташламалар микдори нормативлар (ПДВ) хужжатлари ишлаб чикилган ва Фаргона вилоляти экология ва атроф мухитни мухофаза килиш вилоят бошкармаси томонидан давлат экологик хулосаси берилган.

Атмасферага чикадиган зарарли моддаларни ташловчи манбаалар сони 10-та, 8-таси ташкилланган ва 2-таси ташкилланмаган. Атмосфера ховосига зарарли моддалар ташлаш нормативлар буйича йилда - 46,4976 т/йил тасдикланган.

Атмосферага зарарли моддалар чикарувчи 390-та манбаалар ва 10-та зарарли моддалар ташловчи манбалар мавжуд, шундан 8-таси ташкилланган.

Атмосфера хавосига 8-турдаги моддалар ташланади. Куштепа туманидаги тукув фабрикасида зарарли моддаларни ажратиб чикарувчи манбалардан йилига 120,29 тонна зарарли моддалар ажралиб чикади. Шундан 75,47 тоннаси чанг ушлаш курилмалари ёрдамида тутиб олинади. 44,81тоннаси атмосфера

хавосига тозаланмасдан тугридан-тугри атмосфера хавосига ташланади.

Тукув фабрикасида хам технологик жараёнларда хосил булган пахта чангини икки боскичда яъни, вентиляция тармоклари оркали барабанли тозалагичларда (фильтр) 90-95% чанглар микдори ушланиб колади. Иккинчи боскичда енгичали тозалагичлар оркали колган чанглар тутиб колинади. Тозаланган хавони кисман атмосфера хавосига ташланади, куп кисми эса кайта фойдаланишга хайдалади.

Бундай курилмалардан тукув фабрикасида 7 дона. Ушбу курилмаларга хам паспорт ишлаб чикилган. Тукув фабрикаси учун ишлаб чикилган атмосферага зарарли моддалар ташловчи манбаалар инвентаризация хужжатида клей пишириш цехидаги манбаалари хам бор. Цехда асосан, 2та аралашма тайёрлаш барабанида аралашмани 60оС да иситилиб, сунг юкори босимда ишлашга мужжалланган 2-та козонга аралашма узатилади, у ерда аралашмани 110оС - да буг ёрдамида пиширилиб, тайёр аралашма саклаш сигимларига юборилади. Ушбу коришмалардан технологик жараёнларда фойдалинади.

Аралашмани бир марта тайёрлаш учун 650 литр сув, 20 кг полинол, 75 кг крахмал, 6 кг клей, 2 кг «кокиде 5210» махсулоти, 20 кг Акрил-880, жами 900 литр хажимдаги аралашма тайёрланади. Бундай аралашма кунига 3-4 маротаба тайёрланади.

Тошлок ипак йигирув фабрикасининг козонхонасида 3 та ДКВР-4/13 русумли козонлар урнига атроф мухитига зарарли моддаларни 5 мартагача камайтириш максадида Корея Давлатида ишлаб чикилган козон урнатилиши режалаштирилмокда. Корхона худудида мазут ёкилгиси саклаш учун 2 та 50 тоннали сигим урнатилган.

Куштепа туманидаги фабрика учун козонхона мавжуд булиб, 2-та козон урнатилган. Козонлар Корея давлатида ишлаб чикилган булиб мазут ёкдлгисида ишлайди. Х,ар иккита корхона козонлари учун мазут етказиб бериш Фаргона нефть махсулотлари корхонаси томонидан шартнома асосида амалга оширилади.

Корхона 5 ой мобайнида куйидаги ёкдлги сарфи (1-жадвал).

1 -жадвал

«ДЭУ-Текстайл» корхонасини ёкилги сарфи

Фабрикалар Келтирилди Келтирилди Сарф 2018 Сарф 2019 Сарф 2020

2018 йил 2019 йил йил (тонна) йил (тонна) йил (тонна)

(тонна) (тонна)

Тошлок Тумани 195,0 74,0 195,0 74,0 104,0

куштепа тумани 1199,26 573,82 1199,26 573,82 809,09

Фабрикаларда табиий газдан фойдаланилмайди, рухсат йук.

К^озонхонадан атмосферага ташланадиган зарарли моддаларнинг хисоби

Биноларни иситиш учун козонхоналардан фойдаланилади. 6 та Коррея козонхонасидан фойдаланиш тавсия этилади.

Кувурли иссиклик тармоги билан лойих,аланган. Иссиклик билан таъминлаш схемаси- ГОСТ 10704-91й буйича сирпанувчи таянчлардаги кувурларда 1200x450, 600x450 кесишувчан маркали темир бетонли каналларда ер ости туртта кувурлар ёрдамида амалга оширилади. Кувурлар коррозияга карши иссиклик билан изоляцияланган катлам билан копланади.

Ёкилги сифатида табиий суюк ёкилги резерв ёкилги сифатида элеектрэнергиядан фойдаланилади. Газлардан ажралган тутун 2 та тутун кувурлари (3та козон учун 1та) махсус козоннинг кувури оркали чикариб юборилади. КМК 2.04.13-99, СП 41-104-2000 талабларига мувофик лойихд бажарилади [1-3]..

Суюк ёкилгини саклаш омбори козонхонадан унча узокда булмаган махсус ёпик бинода жойлаштирилади. Манбанинг параметрлари W = 1,5 м/с, В = 716 мм. рт. ст., t = 36 °С, кувурнинг диаметри d=0,05 м, баландлиги h=6 м ни ташкил этади. Ёкилги сарфи 2880,0 т/йилни ташкил этади. Иситиш мавсуми вакти 5 ойни- 3600соат/йилни ташкил этади.

Ёкилги сифатида печь ёкилгисидан фойдаланилади. Ис газини махсус козонхонанинг 2 та тутун кувурларидан чикариб юбориш кузда тутилади. Лойихд КМК 2.04.13-99, СП 41-104-2000 талабларига мувофик бажарилган..

Битта козонхона учун печь ёкилгиси паспортга кура бир йилда 3кг/соатни, В=3х24х150=10800 кг/год = 10,8 т/йилни ташкил этади

№1 ва №2 ташламаларнинг манбалари- тутун кувурлари, азот икки оксиди, углерод оксиди, олтингугурт оксиди, кул ташланади. Унинг

"5

параметрлари dэф=0,3 м - У= 0,106 м/с, В = 710 мм. сим. уст. Булганда d=0,3 м, Н=14 м., t = 95 о С, W = 1,5 м/сни ташкил этади. 1 козонхона учун 10,6 т/год кумир сарфланади, 1 йилда 10,6х6=63,6 т/годни ташкил этади, бу козонхоналарнинг тури учун техник шартлар сертификатига мувофик бажарилади.

Иситиш мавсуми 5 ойни 3600 соат/йилни ташкил этади.

Атмосфера хавосига ташланадиган ташламалар булар асосан козонхоналардан яъни 6 та Коррея козонхоналаридан ажралиб чикади. 3,14 х 0,32

V =.....................х 1,5 = 0,106 м3/с

4

а) Каттик моддалар, учувчан кул ва охиригача ёнмайдиган ёкилFи (каттик ва суюк) хисоби

Мтв. = В * Ач * f * (1-пз), [т/год, г/сек.] (1,1) Мтв. = 64,8 * 13,1 * 0,0035 * (1-0,5) = 1,4855 т/год Мтв.= 1,4855/(3600 х 3,6 х 10-3) = 1,4855/12,96 = 0,1146 г/сек Qo,25 = (0,1146/0,106)х103 = 1081,13 мг/м3.

б) Углерод оксиди ташламалари:

МСО = 0,001 х 3,25 х 64,8 х (1 - 0,5/100) = 0,2095 т/год. ССО = 0,5 х 1х 6,5 = 3,25 кг/т.

Мсо = 0,2095/(3600 х 3,6 х 10-3) = 0,2095/12,96 = 0,0162г/сек Qo,3 = (0,0162/0,106)х103 = 152,83 мг/м3.

в) Азот оксиди ташламалари:

MNO2 = 0,001 х 64,8 х 13,81 х 0,12 (1 - 0) = 0,1074 т/год М NO2 = 0,1074/3600 х 3,6 х 10-3 = 0,1074/12,96 = 0,0083 г/сек Q025 = (0,0083/0,106)х103 = 78,11 мг/м3.

г)Олтингугурт оксидлари ташламалари хисоби.

Mso2=0,02 * В * SH * (1-n'so4) * (1-n"so4) т/год, г/сек Mso2 = 0,02 * 64,8 * 1,3 * 0,1 * (1-0) = 0,1685 т/год.

MSO2 = 0,1685/3600 х 3,6 х 10-3 = 0,1685/12,96 = 0,013 г/сек Q025 = (0,013/0,106)х103 = 122,64 мг/м3. Печь ёкилFисини саклаш хонаси.

№3 Манба. Сарф 10,8х6= 64,8 т/йил, ёкилги омбори идишида d=0,05 м, баландлиги 6 м нафас олиш клапани урнатилган булади.

№3.Манба. Ёкигини саклаш учун омбор. Манбанинг параметрлари W = 1,5 м/с, В = 716 мм. рт. ст., t = 36 °С, трубанинг диаметри d=0,05 м, баландлиги h=6 м. Ёкилги сарфи- 64,8 т/йилни ташкил этади. Иш вакти 3600 соат/йилни ташкил этади.

Бахор-ёз мавсумларида - 32,4 т

Кузги-кишки масумда - 32,4 т. Айирбошлаш коэффициенти К=32,4/0,73-25 = 32,4/18,25 = 1,775 1 ойда 1,775 = 0,43 Кузги кишки мавсумда - n1= 0,51кг/т, n2=0

Бахррги ёзги мавсумда - n1= 1,89кг/т, n2=0 Кабул килиш ва саклаш кузги кишки мавсумда М= (0,51/2+0)32,4/1000 =0,0083 т/йил, М= (1,89/2+0) 32,4/1000 = 0,0306 т/йил, 1 йилда.

Мт/г = 0,0083+0,0306 = 0,0389 т/йил

Мг/с = 0,0389/8760-3,6-10-3= 0,0389/31,54 = 0,0012 г/с

Углуводородларининг зичлиги.

П=(82,2 /22,4) ■ 1- 273 / (273+21) = 3,4075 г/м3 V= 0,0012/3,4075 = 0,0004 м3/с 4 0,0004 0,0016

W= ------------------ = ------------- = 0,204 м/с

3,14 0,052 0,00785

Qs = (0,0012/0,0004)х103 = 3000 мг/м3.

Барча ташламаларнинг манбасидан ажралиб чикадиган кул, углерод оксиди, азот икки оксиди, олтингугурт оксиди, углеводородлар ифлословчи моддалар хдсобланади.

Козонхонадан атмосферага ажарлиб чикадиган зарарли моддаларнинг руйхати (2-жадал).

2 -жадвал

Атмосферага ажралиб чикадиган зарарли моддаларнинг руйхати

№ Модданинг ПДК Хавфл Кутилаётган Кутилаёган

Ма номланиши максимал илик ташламала, г/сек ташламалар

нба бир марталик, мг/м3 синфи т/йил

1,2 Мазут кули 0,01 2 0,1146 1,4855

1,2 Углерод оксиди 5,0 4 0,0162 0,2095

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1,2 Азот икки оксиди 0,085 2 0,0083 0,1074

1,2 Углерод икки 0,5 3 0,013 0,1685

OKCHgH

3 Yr.neBogopog.nap 1,0 4 0,0012 0,0389

HToro: 0,1533 2,0098

nent eKH^FHCHga HmnaraHga ;o3oHnapgaH amoc^epara a^pannö HHKagnraH 3apapnn MogganapHHHr pyfixara 3-^anBanga KenTHpnnraH

3-^agBa^

^O3OH^apgaH aTMOc^epara a^pa^uß HH^aguraH 3apap.iu Mogga^apHHHr

pynxaTH

MaHÖaHH Hr № Mogga^apHHHr homh n^Kmax MaKCHMan ÖHp MapTa^HK, Mr/M3 XaB^^H ^HK CHH^H Tam^aMa, r/ceK ÄTMoc^epaHHHr ep ycTH KaT^aMHgar 3apap^H Mogga^apHHHr кoнцeнтpaцнflсн n^K y^ym^apga, Mr/M ) / Tap;a^Hm Maco^acH (H=12)

№1h №2 Ma3yT Ky^H 0,01 2 0,1146 0,099/37,38

№1h №2 Yraepog oKCHgH 5,0 4 0,0162 0,197/37,38

№1h №2 ä3ot HKKH oKCHgH 0,085 2 0,0083 0,034/37,38

№1h №2 O^THHryrypT HKKH oKCHgu 0,5 3 0,013 0,122/37,38

№3 YraeBogopogna p 1,0 4 0,0012 0,194/37,38

HToro: 0,1533 0,646/37,38

X,hco6-khto6 ycnyÖHH xy^«:araapHHHr acocnfi Tanaönapnra MyBo^n;, HaMyHanapHH onnm Ba Taxnnn KHnnm, myHHHrgeK, 3apapnn MogganapHHHr TarnnaManapn xhcoöh OH^ - 86 [2] Ba ^aBnaT rngpoMeT opraHnapn Tanaönapn MyBO^HK ohhö öopnngH.

X,hco6-khto6 y3 HHHra xaMMa TOMOHnapn 1000x1000 MeTpnn 4 öypnaKHH onagn, ;agaM xucoö ceTKacH 100x100 MeTpnn öynraH amoc^epa xaBocngarn 3apapnn MoggganapHH nyKHm Te3nnrHHH x,Hco6ra onnm кoэ$$нцнeнтн öynnö, ra3CHMOH Mogganap ynyH 1 ra, Karras; Mogganap ynyH 3 ra TeHr.

ОНД буйича атмосферанинг стратификация хдроратига боглик булган коэффициент 86 деб кабул килинган - 200, шамол тезлиги, 1 йилда эхтимолликни ортиши- 5 м/сек, берилган шамол тезлиги 05 м/сек деб кабул килинган [2]..

3-жадвалда объект манбасидан атмосферадаги сирт катламидаги зарарли моддалар концентрацияси хдсоби ва уни тарыалиш масофаси келтирилган.

Кумирни ёкишда атмосферага ташланаётган ташламалардан олинган кийматларни меъёрий хужжатлар сифатида кабул килиш мумкин, ушбуни 4 жадвалдаги КВОТа буйича куриш мумкин

Атмосферага ташланаётган ташламалардан олинган кийматларни меъёрий хужжатлар сифатида кабул килиш мумкин.

4-жадвал

Квоталар

Ташкилотнинг Модда Зарарли КВОТАЛАР, Изох,

категорияси модданинг хавфлилиги ПДК улушларида

3 Кул 3 0,25 Худуддаги чегараларда колади

3 Азот (II) оксиди 2 0,2 Ортмаган х,олда

3 Углерод оксиди 4 0,33 Ортмаган х,олда

3 Олтингугурт (II) оксиди 3 0,25 Ортмаган х,олда

3 SiO2 га кумир чанги х,исобидан 4 0,33 Худуддаги чегараларда колади

5-жадвалда ёкилги ёкишдан атмосферага зарарли моддаларнинг ташламаларини меъёрий курсаткичлари келтирилган. Объектнинг атмосферага

таъсири узгармайди.

5-жадвал

Атмосферага зарарли моддаларнинг меъёрий параметрлари

Ингредиент Максимал бир марталик ПДК, мг/м3 Ташламалар Меъёрлар, т/йил

M, г/сек М т/йил

Кул 0,01 0,1146 1,4856 1,4856

Углерод оксиди 5,0 0,0162 0,2094 0,2094

Азот (II) оксиди 0,085 0,0084 0,1074 0,1074

Олтингугурт (II) 0,5 0,0132 0,1686 0,1686

оксиди

SiO2 га кумир чанги 0,5 0,324 4,1988 4,1988

хисобидан

Жами: 0,4764 6,1698 6,1698

ХУЛОСА

Модомики, кумирни ёкишдан келтирилган моддалар учун ифлослантирувчи моддаларни камайтириш буйича тадбирларни ишлаб чикиш талаб этилмайди. Ушбу параметрларга амал килиш учун табиатни мухофаза килиш тадбирларини ишлаб чикиш етарли булади.

Бажарилиган иш шуни курсатдики, компанияда Атроф мухитни мухофаза килиш масалалари йулга куйилган ва Узбекистон Республикаси «Табиатни мухофаза килиш» конуни бажарилмокда.

«ДЭУ-Текстал Со ЛТД» нормативларни бажариб келмокда.

REFERENCES

1. Справочник эколога - эксперта. Хабиров Р.С., Королева Н.В., Ишмухамедов Т.Р. Ташкент: Госкомприрода, Госэкоэкспертиза, ООО Кони-Нур», 2009, 528 с.

2. ОНД-86.Госкомгидромет. Методика расчета концентрации в атмосферном воздухе вредных веществ, содержащихся в выброса предприятий. Гидрометеоиздат,1987.

3. Сборник методик по расчету выбросов в атмосферу загрязняющих веществ различными производствами. Гидрометеоиздат Ленинград, 1986.

4. Домуладжанов И.Х., Латипова М.И. Экономический ущерб от загрязнения окружающей среды. Качество, стандартизация, контроль: теория и практика: Материалы 17-й Международной научно-практической конференции, 0408 сентября 2017 г., г. Одесса.- Киев: АТМ Украины, 2017.- с. 77-84.

5. Домуладжанов И.Х., Домуладжанова Ш.И., Мирзаолимов М.А., Валиев З.А. Состояние почвы Ферганской области. Международная научно-практическая конференция «Проблемы опустынивания: динамика, оценка, решения» 13-14 декабря 2019 года, г. Самарканд. СамГУ, Самарканд, 2019.- с. 55-56.

6. Домуладжанов И.Х., Махмудов С.Ю., Домуладжанова Ш.И. Выбор места строительства промышленного объекта с учетом климатических условий города Кувасая. Журнал «Universum: технические науки» № 4(73) 25.04.20, №6, М: 2020.- с.15-17.

7. Домуладжанов И.Х., Махмудов С.Ю., Домуладжанова Ш.И., Полвонов Х.М. Нормативы предельно - допустимых выбросов вредных веществ в атмосферу от Кувасайского подсобного предприятия железобетонных изделий. Журнал «Universum: технические науки» № 4(73) 25.04.20, №6, М: 2020.- с.18-25.

8. Загрязнение атмосферы от выбросов ООО «А-Сервис». Домуладжанов И.Х., Тешабоев А.М., Домуладжанова Ш.И., Латипова М.И. Universum: технические науки: научный журнал. - №7(76), 16.07.20, Часть 1. М., Изд. «МЦНО», 2020. -с.6-9.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.