Научная статья на тему 'БИОЛОГИЧЕСКИЕ РЕСУРСЫ – COVID-19. ПРОБЛЕМЫ НАУЧНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ БИОЛОГИЧЕСКИХ РЕСУРСОВ И ПРАВОВОГО ОБЕСПЕЧЕНИЯ БИОЛОГИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ'

БИОЛОГИЧЕСКИЕ РЕСУРСЫ – COVID-19. ПРОБЛЕМЫ НАУЧНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ БИОЛОГИЧЕСКИХ РЕСУРСОВ И ПРАВОВОГО ОБЕСПЕЧЕНИЯ БИОЛОГИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
279
65
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
биоразнообразие / биологические ресурсы / флора и фауна / природные ресурсы / генная инженерия / генетика / Пандемия COVID-19. / ecology / environmental sustainability / ecological security / biological diversity / biological resources / water / flora and fauna / natural resources / genetic engineering / COVID-19 pandemic.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Олим Нарзуллаев

в статье изучаются наиболее важные вопросы, способствующие дальнейшему развитию теории экологического права в области охраны и использования биологических ресурсов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BIOLOGICAL RESOURCES – COVID-19. PROBLEMS OF SCIENTIFIC USE OF BIOLOGICAL RESOURCES AND LEGAL SUPPORT OF BIOLOGICAL SAFETY

In the field of protection and use of biological resources, the most important issues are being studied that contribute to the further development of the theory of environmental law.

Текст научной работы на тему «БИОЛОГИЧЕСКИЕ РЕСУРСЫ – COVID-19. ПРОБЛЕМЫ НАУЧНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ БИОЛОГИЧЕСКИХ РЕСУРСОВ И ПРАВОВОГО ОБЕСПЕЧЕНИЯ БИОЛОГИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ»

Hill

Olim Narzullaev,

Associate professor of the Tashkent State University of Law, nau-xau@mail.ru

BIOLOGICAL RESOURCES - COVID-19.

PROBLEMS OF SCIENTIFIC USE OF BIOLOGICAL RESOURCES AND LEGAL

SUPPORT OF BIOLOGICAL SAFETY

Abstract: In the field of protection and use of biological resources, the most important issues are being studied that contribute to the further development of the theory of environmental law.

Key words: ecology, environmental sustainability, ecological security, biological diversity, biological resources, water, flora and fauna, natural resources, genetic engineering, COVID-19 pandemic.

Олим Нарзуллаев,

доцент Ташкентского государственного юридического университета,

nau-xau@mail.ru

БИОЛОГИЧЕСКИЕ РЕСУРСЫ - COVID-19. ПРОБЛЕМЫ НАУЧНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ БИОЛОГИЧЕСКИХ РЕСУРСОВ И ПРАВОВОГО ОБЕСПЕЧЕНИЯ БИОЛОГИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ

Аннотация: в статье изучаются наиболее важные вопросы, способствующие дальнейшему развитию теории экологического права в области охраны и использования биологических ресурсов.

Ключевые слова: биоразнообразие, биологические ресурсы, флора и фауна, природные ресурсы, генная инженерия, генетика, Пандемия COVID-19.

Олим Нарзуллаев,

Тошкент давлат юридик университети доценти nau-xau@mail.ru

БИОЛОГИК РЕСУРСЛАР - COVID-19.

БИОЛОГИК РЕСУРСЛАРДАН ИЛМИЙ МАЦСАДЛАРДА ФОЙДАЛАНИШ ВА БИОЛОГИК ХАВФСИЗЛИКНИ ^УЦУЦИЙ ТАЪМИНЛАШ МАСАЛАЛАРИ

Аннотация: биологикресурсларни мууофаза цилиш ваулардан фойдаланиш сощсида экология ууцуци назариясининг янада тарацциётига хизмат циладиган энг мущм масалалар урганилган.

Review of law sciences

a

w ............... I

- Д^

Калит сузлар: биологик хилма-хиллик, биологик ресурслар, усимлик ва уайвонот дунёси, табиий зауиралар, ген инженерияси, генетика, COVID-19 пандемияси.

Олим Нарзуллаев,

доцент Ташкентского государственного юридического университета,

nau-xau@mail.ru

БИОЛОГИЧЕСКИЕ РЕСУРСЫ - COVID-19. ПРОБЛЕМЫ НАУЧНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ БИОЛОГИЧЕСКИХ РЕСУРСОВ И ПРАВОВОГО ОБЕСПЕЧЕНИЯ БИОЛОГИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ

Аннотация: в статье изучаются наиболее важные вопросы, способствующие дальнейшему развитию теории экологического права в области охраны и использования биологических ресурсов.

Ключевые слова: биоразнообразие, биологические ресурсы, флора и фауна, природные ресурсы, генная инженерия, генетика, Пандемия COVID-19.

Биологик ресурслар инсон хаёти учун энг мухим ресурс булиб, улар озик-овкат, ёкилги ва турли махсулотларни ишлаб чикариш учун органик хом ашёдир. Биологик ресурслар ишлаб чикариш тизими доирасида биосаноат катта мажмуасининг хом ашё кисми булиб, у агросаноат, урмонсаноат, баликсаноат ва бошка мажмуаларни уз ичига олади. Уларнинг хар бири биологик ресурсларнинг у ёки бошка туридан фойдаланиш билан богликдир. Биологик ресурслар табиий ва ижтимоий тизимлар доирасида эса биоэкологик инфратузилманинг асосий элементидир.Улар табиат мухофазаси ва ахолини согломлаштиришда катта ахамиятга эга.

Узбекистон Республикасининг умумий биологик хилма-хиллиги 27000 дан ортик турга тугри келади. Флора (юкори усимликлар, кузикоринлар, сув утлари) - 11 мингдан ортик тур, шу жумладан 2000 дан ортик кузикорин тури. Х,айвонот дунёси 15000 дан ортик турларни уз ичига олади, улар орасида 11000 турдаги артропод ва 4000 турдаги моллюскалар ва бактериялар мавжуд [1].

Юкоридаги статистик маълумотлардан келиб чикиб, таъкидлаш лозимки, бу борадаги яъни биологик ресурслардан фойдаланишни тартибга солишга каратилган 100га якин конун ва конун ости хужжатлари кабул килинган. Мавзу доирасида биологик ресурслардан илмий максадларда фойдаланиш ва биологик хавфсизликни хукукий таъминлаш хакида яъни норматив-хукукий хужжатлардаги ва юридик адабиётлардаги биологик ресурслар билан боглик булган юридик категория хамда тушунчаларга таъриф бериш максадга мувофикдир. Биологик ресурслар - бу "табиий усимликлар, шу жумладан, урмон, табиатда эркин яшайдиган хайвонлар ва бошка жонли организмлар" [2] мажмуи хисобланади. Биз шундай тасаввур киламизки, биологик ресурслар - бу "генетик ресурслар" [3], "организм" [4]лар ва уларнинг кисмлари, инсоният учун кимматли ёки потенциал фойдали булган "экотизим" [5]лар хисобланади.

Экология хукуки фани объекти дориасида биологик ресурслар потенциал инсоният учун фойдали булган генлар ва турлар хамда организмларни хукукий мухофаза килиш, улардан окилона фойдаланиш масалалари махсус тартибда урганилади.

Мавзу доирасида "биологик хилма-хиллик" атамасининг вужудга келиши масаласида турли ёндашувлар мавжуд эканлигини кайд этиш лозим[6]. Брайан Дж. Нортон таъбирига кура, биохилма-хиллик бу табиатни мухофза килиш буйича норматив фанни ривожлантириш учун ишлаб чикилган тушунча хисобланади [7]. Айрим олимларнинг таъкидлашларича, мазкур атама биринчи марта 1892 йилда Г.Бейтс томонидан кулланилган" [8]. Бошка гурух олимларнинг фикрларига кура [9], "биологик хилма-хиллик" атамаси биринчи марта В.Розен томонидан 1968 йилда "Биологик хилма-хиллик муносабатларига нисбатан А^Ш стратегияси" миллий анжуманида ишлатилган. Биохилма-хиллик "Biodiversity", яъни "Bio-", хаёт, жонли, тирик, "diversity", ранг-баранг, хилма-хиллик, узгарувчан деган маънони англатади [10].

Америкалик олим, эволюцион экология ва биологик хилма-хилликни саклаш сохасидаги мутахассис, Пенсилвания университети профессори Даниэль Янзен таърифига кура, "биохилма-хиллик генлар, популациялар, турларнинг бутун мажмуи ва намоён буладиган узаро таъсирлар кластри" [11] сифатида эътироф этади.

Профессор Питер Брюссард инвентаризация типидаги дефицитларнинг устунлигини тан олади ва "стандарт" деб тавсифлайди. Биологик хилма-хилликнинг дефицити "бу турларнинг хилма-хиллиги, жамоалар ва яшаш жойларининг хилма-хиллиги, турлар бирлашади ва турлар ичидаги ирсий хилма-хиллик" [12] деб таъкидлайди.

Экология биотик ва абиотик омиллар билан боглик масалаларни урганади. "Bio-" термини "хаёт",

"-ю"ни кушимчаси "каби" деган маънони билдириб, сузни сифатга айлантиради. Шунинг учун биотик тирик омилларни тасвирлаётганини тушунишимиз мумкин. Табиат томонидан "инъом этилган" минерал, металл, тош, ер ости бойликлари ва бошка захиралар, яъни тирик булмаган объектлар абиотик омил хисобланади[13].

БМТ тизимининг Узбекистондаги координатори Стефан Приснер таъкидлашича, биологик хилма-хиллик деганда Ердаги хаёт куринишларининг хилма-хиллиги - усимлик, хайвонот, улар организмларининг асосини ташкил этувчи микроорганизмлар ва экологик тизимлар тушунилади [14].

Биологик хилма-хиллик деганда табиатда мавжуд булган турлар ва бир турга мансуб булган тирик жонзотлар, усимликлар ва экотизимларнинг куплиги ва хилма-хиллиги назарда тутилади.Биологик хилма-хиллик уч даражада куриб чикилади: генетик хилма-хиллик, турлар хилма-хиллиги хамда экотизимлар хилма-хиллиги. Генетик хилма-хиллик, ер ёки конкрет худуднинг тирик моддасида жамланган генетик ахборотни акс эттиради. Турлар хилма-хиллиги конкрет худудда таркалган турларнинг сони ва учрашининг такрорийлигини акс эттиради.

Биологик хилма-хиллик ранг-баранг деб хам аталади. Мулохаза уринда, Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг 1995 йил 6 майдаги 824-сон "Узбекистон Республикасининг 1992 йилда Рио-де-Жанейрода имзоланган Биологик ранг-баранглик тугрисидаги Конвенцияга кушилиши хакида"ги ^арори[15] билан ратификация килинган. Бу борада ушбу карорнинг узбекча кисмидаги "Биологик ранг-баранглик" тушунчаси хато таржима килинган. Юридик конунчилик техникаси ва конунчиликда ишлатиладиган атама ва тушунчалар бир хил кулланилиши керак. Х,озирги давргача (10.02.2020) кабул килинган барча биологик ресурсларни мухофаза килиш ва улардан окилона, самарали фойдаланиш сохасидаги норматив-хукукий хужжатларда "Биологик хилма-хиллик" деб тугри кулланилиб келмокда.

Биологик ресурслардан илмий максадларда фойдаланиш Узбекистон Республикасининг 2018 йил 16 апрель "Урмон тугрисида"ги ^онуни (янги тахрири)ида, Узбекистон Республикасининг 2016 йил 21 сентябрдаги «Усимлик дунёсини мухофаза килиш ва ундан фойдаланиш тугрисида»ги конуни(янги тахрири), Узбекистон Республикасининг 2016 йил 19 сентябрдаги "Х,айвонот дунёсини мухофаза килиш ва ундан фойдаланиш тугрисида"ги конуни(янги тахрири), Узбекистон Республикасининг "Ветеринария тугрисида"ги конунлари, доривор усимликлар етиштириш ва кайта ишлашни янада ривожлантириш учун кулай мухит яратиш, соханинг экспорт салохиятини ошириш, таълим, илм-фан ва ишлаб чикариш жараёнларини интеграциялаш максадида Узбекистон Республикаси Президентининг "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданй холда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окиона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида"ги 2020 йил 10 апрелдаги П^-470 сони карори

[16] талаблари асосида яъни доривор ва озик-овкатбоп усимликларнинг ёввойи турларини

[17] ва ёввойи усимликлар техник хом ашёсини гамлашга квоталар хар йили Узбекистон Республикаси Фанлар академияси билан келишган холда Экология ва атроф мухитни мухофаза килиш давлат кумитаси томонидан тасдикланади ва шу тартиб асосида амалга оширилади [18].

Биологик ресурслардан илмий максадларда фойдаланишда илмий муассасаларининг ваколатлари ва вазифа хамда функциялари, хукук ва мажбуриятлари юкорида курсатилган махсус конунда (усимлик, хайвонот, урмон сохасидаги конунлар), алохида белгилаб утилиши керак. Чунки, ушбу [19] конунларда биологик ресурслардан фойдаланиш тури сифатида курсатилган, илмий асосланган холда фойдаланилади деган нормалар бор. Лекин, ушбу нормаларни ривожлантирадиган илмий муассалаларнинг хукукий макомини белгиловчи нормаларга купрок эътибор каратилмаган. Таъкидлаш лозимки, биологик ресурслардан илмий-тадкикот максадларида фойдаланиш, биологик ресурсларнинг холати тугрисида илмий-тадкикот ташкилотлари ва таълим муассасалари биолог мутахассисларининг хулосаси асосида шакллантирилади.

Декмак, хайвонот дунёсидан илмий максадларда фойдаланишни-Узбекистон Республикаси Фанлар Академеяси тегишли тартибда илмий асосда фойдаланилишини таъминлайди ва бу борада Экология ва атроф мухитни мухофаза килиш давлат кумитаси билан хамкорликда фаолиятлари мувофиклаштирилади.

Биологик ресурсларнинг илмий асосларини урганишда, яъни биологик меъёрларни белгилашда, биологик ресурслардан окилона фойдаланиш ва мухофаза талаблари, биологик ресурслар, генетика, микробиология, усимлик моддалари кимёси илмий муассасалар алохида урин тутади. Сунги йилларда Узбекистон Республикаси Фанлар академияси институтларида биологик ресурс объектларини мухофаза килиш ва улардан окилона фойдаланиш, ушбу объектларни урганиш, тадкик этиш янги боскичга кутарилди. Жумладан, академик С.Ю.Юнусов номидаги Усимлик моддалари кимёси институти, О.Содиков номидаги Биоорганик кимё институти, Генетика ва усимликлар экспериментал биологияси институти, Геномика ва биоинформатика маркази, Микробиология институти, Усимлик ва хайвонот дунёси генофонди институти, Зоология институти, Иммунология ва инсон геномикаси институти ва бошкалар шулар жумласидандир. Илмий асосланган холда фойдаланиш буйича алохида сохалар ташкил этилди [20].

Бу борада шуни хам таъкидлаш керакки, илм-фан ютуклари асосларида яратилаётган биологик ресурслар-биотехнологиялар туфайли юзага келаётган махсулот ва хизматлар

куламини тасаввур килиш кийин. «Инсонлар 7000 га якин усимликларни озик-овкат учун ишлатадилар, 90 фоиз жахон озик-овкат махсулоти 20 тур хисобига яратилади, шулардан 3 тури (бугдой, маккажухори, шоли) озик-овкатга булган жахон ахолиси эхтиёжининг ярмисини коплайди. Биологик ресурслар саноат ва тиббиёт учун мухим хом ашё манбаси хам хисобланади»[21].

Биологик ресурслардан фойдаланишда озик-овкат махсулотининг сифати ва хавфсизлигини таъминлашда куйидаги масалаларни алохида таъкидлаб утиш лозим булади. Жумладан: инсон фаолияти ишлаб чикариш хамда истеъмол килиш билан боглик булиб, бир томондан табиий ресурсларга булган эхтиёжнинг ошишига, иккинчи томондан эса атроф-мухит холатининг ёмонлашувига олиб келди; озик-овкат хавфсизлигини таъминлаш буйича утказилаётган халкаро эксперт тадкикотлари жахонда ва унинг айрим минтакаларида ушбу муаммо билан боглик мураккаб вазият юзага келаётгани жиддий ташвиш ва хавотир уйготаётганини курсатмокда [22].

Айникса, дунё ахолиси сонининг ошиб бориши билан вужудга келадиган озик-овкат махсулотлари ишлаб чикариш эхтиёжларнинг усишидан ортда колмокда. XXI аср инсон акл-заковатининг янада юкорилаб боришига гувохлик килиш билан бошланди. Инсоният фан ва техника сохасидаги янгидан-янги ютуклар ва муваффакиятларни одатий хол сифатида кабул килишга урганиб колди [23].

Халкаро микёсида ахолининг усиши табиий ресурслар ва кишлок хужалик махсулотларига булган талабни кондириш, табиий ресурслардан окилона фойдаланишни таъминлаш, баркарор ривожланиш шароитида илм фан ютуклари инновацион технологияларини жорий этиб норматив-хукукий базани шакллантирган холда тараккиётга эришиш талаб этилади.

Бу борада ген инженерияси фаолияти натижасида атроф мухитни мухофаза килиш ва табиат объектларидан окилона фойдаланиш, ахолининг экологик хавфсизлигини таъминлаш масаласи халкаро микёсда генетика сохасини ривожлантириш хамда тараккиёти амалиётга татбик этиш экология ва аграр сохани ривожланишига ижобий таъсир курсатади. Бу максадларга эришишнинг асосий омиллари сифатида каралади.

Ген инженериясининг ютуклари жахон хамжамияти томонидан юкори бахоланмокда. Бундан ташкари, келажакда инсоният олдида турган ва хал этилиши йилдан-йилга кийинлашиб бораётган очарчилик, сувсизлик, табиий атроф-мухитнинг ифлосланиши, куйинки одам ва унинг мавжуд булиши билан боглик деярли барча муаммоларни хал этишда энг асосий ва бирламчи омил бу ген инженерияси ва унинг ютуклари булади, дея хеч иккиланмасдан айтишимиз мумкин [24]. Айникса, озик-овкат муаммосини хал этишда ва бу муаммо билан чамбарчас боглик кишлок хужалиги экинлари хосилдорлигини оширишда ген инженерияси тадкикотлари юкори натижаларга эришмокда. Зеро, хозирги кунда бозорларимизни тулдириб турган турли хил кишлок хужалиги махсулотларининг аксарият кисми ген инженерияси ютуклари асосида яратилган нав ва зотлардан олинган хосилдир. Х,озирги кунда турли хил хашаротлар (масалан, курт) емайдиган олма ва картошка, кемирувчилар эса улиши мумкин булган, лекин одам истъемол килса факат фойда курадиган помидор, бодринг ва шунга ухшаш полиз экинлари борлигини инсоният ажабланмасдан кабул килмокда. Кейинги йилларда куплаб ривожланган давлатларда кишлок хужалиги махсулотларига булган талабни кондиришда айнан ген инженерияси ютукларидан фойдаланишмокда.

Ген инженерияси табиат конуниятларини билишда, экология ва тиббиётнинг долзарб муаммоларнинг хал килишда, саноат ва кишлок хужалигининг турли хил сохаларини мувофиклаштириш ва уйгунлаштиришда, куплаб экологик ва ижтимоий муаммоларининг ечимини топишда инсоннинг имкониятларини кенгайтиради ва янги жихатларни касб этади [25]. Ген инженерияси сохасидаги илмий тадкикотлар хар кандай касалликни олдини олувчи турли вакциналарни [26], касалликларни тез даволовчи дори-дармонларни тайёрлашда, янгидан-янги озик-овкат махсулотларини пайдо булишида асосий восита вазифасини бажаради. Бу эса экологик хавфсизлик ва табиат конуниятларини бузмасликни талаб этади. А^Ш олимлари гуруч ядросидаги ДНК кодини узгартириш йули билан шолининг сувсизликка чидамли навини клонлаш усулида яратишгани оммавий ахборот воситаларида эълон килинди [27].

Муайян янги натижага эришиш йулида амалга оширилаётган тажрибалар ва амалиётлар ижобий натижа билан бирга салбий окибатларни хам вужудга келтириши мумкинлигига хар доим хам шундай тадкикот олиб бораётган шахслар кафолат бера олишмайди. Айникса, бир туркумда булмаган усимлик ва хайвонлар генининг узгартирилиши келажакда инсон учун кандай хавф-хатар тугдиришини олдиндан башорат килиш кийин. Бу борада табиат ресурсларидан илмий максадларда окилона фойдаланишни ташкил этиш ва ушбу масаланинг хукукий механизмини таъминлаш мухим ахамиятга эга. Адабиётларда инсоннинг аклий-ижодий фаолияти тирик борликнинг барча объектлари тиббиёт, биология, зоология, селекция, генитика, физиология каби жонли табиат билан боглик барча сохаларда олиб борилади [28]. Нимаики тирик мавжудот булса, айнан уша ген инженерияси тадкикотининг объекти булиши мумкинлиги кайд этилган.

Купчилик МДХ, мамлакатларида айнан шу сохани тартибга солувчи конун хужжатлари кабул килинган. Масалан, Россия Федерациясида "Ген инженерияси сохасидаги фаолиятни давлат томонидан тартибга солиниши тугрисида"ги ^онун кабул килинган [29]. Швейцария, Янги Зеландия, Украина, Молдавия, Арманистон, Белоруссия давлатларида ген инженерияси сохасида атроф табиий мухитни мухофаза килиш ва жонли табиатдан окилона фойдаланиш хамда экологик хавфсизликни таъминлашга каратилган хукукий асослар яратилди.

Узбекистон Республикасининг "Ген инженерияси тугрисида"ги ^онунини кабул килиш зарурияти юзага келди. Фикримизча, юкорида кабул килиниши таклиф этилаётган конун узида ген инженерияси фаолиятининг хукукий тушунчасини, ген инженерияси сохасидаги фаолиятни давлат томонидан тартибга солиш, табиий ресурсларни мухофаза килиш ва ундан окилона фойдаланиш, ахолининг экологик хавфсизлигини таъминлаш, ушбу фаолиятни амалга ошириш вактидаги атроф-мухит ва экология хавфсизлиги чегаралари ва меъёрларини, ген инженерияси натижаларини хукукий мухофаза этиш чораларини ифодалаши зарур.

Ижтимоий тараккиётнинг мухим воситаси булган инновацион гоя ва лойихалар ишлаб чикарилаётган товарлар турини кенгайтириш, ишлаб чикариш сарфини камайтириш, экологик тоза технологияларни жорий этишга хизмат килмокда. Узбекистон Республикасининг "Озик-овкат махсулотининг сифати ва хавфсизлиги тугрисида"ги [30] ^онунига утган давр мобайнида амалга оширилган ислохотларни, фан-техника сохасидаги ютукларни, хорижий давлатларнинг конунчилик сохасидаги ютукларини хисобга олган холда узгартириш ва кушимчалар киритиш керак. ^онуннинг амалдаги тахририда, 1-моддасида белгиланиши"ча, "Ушбу конуннинг талаблари атир-упа, пардоз-андоз моллари

ва тамаки махсулотларига хам тааллуклидир деб белгиланган. Шу уринда таклиф сифатида, ушбу модданинг иккинчи кисмидаги нормани олиб ташлаш. Бизнингча, атир-упа, пардоз-андоз моллари ва тамаки махсулотлари бошка конунчилик предметига киради. Яъни Узбекистон Республикасининг 2015 йил 26 августдаги "Ахолининг санитария-эпидемиологик осойишталиги тугрисида"ги ^онуни [31] тартибга соладиган муносабатлар доирасига киритилган. Шунингдек, "тамаки махсулотлари" билан боглик булган муносабатлар эса Узбекистон Республикасининг 2011 йил 5 октябрдаги "Алкоголь ва тамаки махсулотларининг таркатилиши хамда истеъмол килинишини чеклаш тугрисида"ги ^онуни [32] тартибга соладиган муносабатлар доирасига киритилган.

Шунингдек, болалар озик-овкат махсулотларида генетик узгарган махсулотларни таъкикилаш керак. Узбекистон Республикаси "Озик-овкат махсулотининг сифати ва хавфсизлиги тугрисида"ги ^онунига узгартириш ва кушимчалар киритиш керак. Масалан, ушбу конуннинг 2-моддаси асосий тушунчалар деб номланган булиб, унда генетик узгарган организмлар (ГУО) тушунчасини киритиш лозим. Жумладан, генетик узгартирилган организмлар - сунъий генетик мухандислик техникаси ёрдамида узгартирилган генотип, яъни тирик организм.

"Озик-овкат махсулотининг сифати ва хавфсизлиги тугрисида"ги ^онуннинг 2-моддаси асосий тушунчалар деб номланган булиб, унда генетик узгарган организмлар (ГУО) тушунчасини киритиш лозим. Жумладан, генетик узгартирилган организмлар -сунъий генетик мухандислик техникаси ёрдамида узгартирилган генотип, яъни тирик организм.

Шу уринда таъкидлаш лозимки, кишлок хужалиги усимликларини зараркунандалар, касалликлар ва бегона утлардан химоя килиш, бегона "инвазив турлари" [33] билан боглик масалалар алохида хукук сохаси, конунчилик хужжатлари билан тартибга солинади. Инвазив бегона турлар хакикатан хам "табиатни мухофаза килиш биологиясининг захматкашлари" деб хисобланадилар ва "эндемик биологик хилма-хиллик учун ер юзида хам, денгизда хам, кишлок хужалиги ва озик-овкат хавфсизлиги учун" кенг таркалган тахдид сифатида тан олинади. Бу борада, Узбекистон Республикасининг 2000 йил 31 августдаги Ш6-П-сонли "^ишлок хужалик усимликларини зараркунандалар, касалликлар ва бегона утлардан химоя килиш тугрисида"ги ^онунига бегона инвазив турлар кириб келишининг олдини олиш ва бегона инвазив турлардан химоя килиниши билан боглик нормалар, Узбекистон Республикаси ^ишлок хужалиги вазирлиги, Узбекистон Республикаси Сув хужалиги вазирлиги, Узбекистон Республикаси Урмон хужалиги давлат кумитаси, ушбу органларнинг ваколатлари, давлат фитосанитария назорати сохасида, махаллий давлат хокимияти органларининг усимликларни химоя килиш сохасидаги ваколатлари, Узбекистон Республикаси Фанлар академиясининг усимликларни химоя килишни таъминлашда иштирок этиши, фукаролар узини узи бошкариш органларининг, нодавлат нотижорат ташкилотларининг хамда фукароларнинг зараркунандалар, касалликлар ва бегона утлардан химоя килиш фойдаланишни таъминлашда иштирок этиши билан боглик нормалар уз аксини топиши керак.

Биологик хавфсизлик давлат хавфсизлигининг мухим бир тармоги хисобланади. Биологик ресурслардан фойдаланган холда янги биотехнологияларни ишлаб чикиш дунёнинг куплаб мамлакатлари иктисодиётида юкори рентабелли тармокларни ривожлантиришга имкон беради. Давлатнинг миллий генетик ресурслари ва биотехнологияларига киришини таъминлаш буйича халкаро мажбуриятларни

белгилайдиган озик-овкат ва кишлок хужалиги учун усимликларнинг генетик ресурслари тугрисидаги биологик хилма-хиллик тугрисидаги конвенциянинг биологик хавфсизлиги тугрисидаги Картахен протоколи мухим ахамиятга эга хисобланади. Бу борада, юртимизда биологик хилма-хилликни саклаб колиш ва ундан баркарор фойдаланиш экологик сохадаги сиёсатнинг устувор йуналишларидан бири хисобланади. Боиси, табиий экотизимлар ва улардан фойдаланиш, яъни чорвачилик, сугориладиган дехкончилик, урмончилик, баликчилик, рекреация, туризм ва бошкаларга дахлдор иктисодиёт тармоклари биохилма-хиллик билан бевосита алокадор. Биологик хавфсизлик буйича Картахен протоколи замонавий биотехнология махсулотларининг давлат чегарасидан хавфсиз харакатланиши, кайта ишланиши ва фойдаланилиши учун чоралар тартиби тугрисидаги халкаро келишув хисобланади [34]. "Бугунги кунга кадар ушбу Протоколга БМТга аъзо 198 та давлатдан 171 таси хамда халкаро ташкилот сифатида Европа Иттифоки кушилган" [35].

Протоколнинг кабул килиниши атроф-мухитни мухофаза килиш вазифаларини хисобга олган холда, гени модификацияланган организмлар (ГМО) ва уларнинг кайта ишлаш махсулотларидан фойдаланиш масалаларини халкаро тартибга солиш учун мухим кадам. Айни пайтда атроф-мухитга ва инсон саломатлигига эхтимолий хавфни минималлаштириш имконини беради. Шундан келиб чикиб замонавий биотехнология махсулотларидан фойдаланиш, олиб келиши мумкин булган хавфни бартараф этишга, махаллий махсулотлар экспорт номенклатурасининг кенгайтирилишига кумаклашишини алохида таъкидлаш лозим[36]

Таъкидлаш лозимки, биотехнологиянинг ривожланиши анъанавий наслчиликни сезиларли даражада узгартирди, бу даврда усимликлар ва хайвонлар зотларининг генотипи сунъий шароитда бивосита узгаради. Биотехнологиялар сизга генетик аппаратга аралашишга ва тирик организмларни максадли модификациялашга, сунъий равишда яратилган генотиплар орасидан энг яхшисини танлаб олишга имкон беради. Бундан ташкари, биотехнология, хакикатан хам, жамоат хазинаси булган генетик ресурсларнинг алохида ахамиятини очиб берди ва намойиш этди. Шунинг учун давлат миллий генетик ресурсларнинг, шу жумладан, маданий биологик ресурслар сакланишини таъминлаши шарт.

Биотехнология сохасидаги илмий ютукларни, маданий биологик ресурслардан фойдаланган холда глобал биосаноат бозорининг жадал ривожланишини, шунингдек халкаро ва миллий конунчиликнинг ривожланиш тенденциясини хисобга олган холда туплаш, кайта ишлаш, саклаш ва фойдаланишни таъминлайдиган миллий маданий биологик ресурслар давлат дастурини ишлаб чикиш ва кабул килиш зарур.

Бу борада, Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 30 октябрдаги ПФ-5863-сонли Фармони билан тасдикланган 2030 йилгача мулжалланган атроф мухитни мухофаза килиш концепциясини 2019 - 2021 йилларда амалга ошириш буйича "Йул харитаси"нинг 11-бандида белгиланган. "Биологик хавфсизлик тугрисида"ги ^онун лойихаси ишлаб чикилади. Бу хакда 2020 йилда конун лойихаларини ишлаб чикиш ва Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг ^онунчилик палатасига киритиш дастури лойихасида айтилган. ^онун лойихасида куйидагилар назарда тутилади: давлат органларининг биологик хавфсизлик сохасидаги ваколатларини белгилаш; биологик хавфсизликни кучайтириш; табиий туркумлар ва кишлок хужалиги экинларига зарар етказиши мумкин булган бегона турларни олиб кириш ва таркатиш устидан назорат килиш; таркибида жонли модификациялаштирилган организмлар ва генетик

модификациялаштирилган организмлар булган организмларни ишлаб чикариш, тайёрлаш, олиб кириш, сотиш ва таркатиш устидан назорат килиш [37].

Ушбу конунда биологик ресурслар билан боглик булган асосий тушунчалар, биологик ресурслар билан боглик масалада илмий муассасалар ваколатлари, давлат бошкарувининг асосий тамойиллари, биологик ресурсларни мухофаза килиш ва окилона фойдаланиш, нодавлат ва нотижорат органларининг ваколатлари, махаллий давлат хокимияти органларининг вазифалари, хайвонот дунёси объектлари ва усимлик дунёси объектлари, озик-овкат махсулотининг сифати ва хавфсизлиги билан боглик булган масалада биологик фаол кушимчалар, бу борада согликни саклаш органларининг ваколатлари янада кенгайтирилиши, кишлок хужалиги махсулотларининг хавфсизлиги билан боглик масалалари уз аксини топиши лозим. ^онунини ишлаб чикишда хорижий давлатлар Хитой Халк Республикаси, А^Ш, Россия Федерацияси, Япония, Корея каби давлатларнинг конунчилик тажрибаси ва амалиётидан, Беларусь Республикаси тажрибалари кенг фойдаланиш максадга мувофик.

Шу уринда биологик ресурслар - COVID-19 пандемияси хакида, кундалик хаётнинг кутилмаганда тухтатиб куйилиши, давлатлар уз чегараларини бирин-кетин ёпиб, хавфсизлик чораларини кучайтириши COVID-19 коронавирус пандемияси атроф-мухитга ижобий таъсир курсатишни бошлади: Хитой, Америка ва Европада хаво тоза булди(атмосферага жуда катта чикинди чикаради, транспорт ва саноати ривожланган); Венециянинг лойка каналлари хам тозаланди (гарчи у ерда хали хам делфинлар йук).

Тадкикотларнинг курсатишича, вирус[38] ташувчилар сифатида деярли куп касалликларда хайвонот дунёси объектлари хисобланган ёввойи хайвонларда кайд этилади(COVID-19 хам ёввойи хайвонлардан юккан). Янги вакциналар хам хайвонларда синалади[39]. Жумладан, ёввойи хайвон куршапалак[40], куён ва илонлар ва бошка. SARS, эбола, чучка ва парранда гриппи хамда Covid-19, SARS-CoV-2. Мерс(MERS) вируслари ёввойи хайвонларни махсулотларини истеъмол ёки хайвонлар билан якин контактлар булганлиги туфайли руй бермокда. Табиатда бор булган вируслардан ташкари, лабораторияда яратилган вируслар борки, бу муаммолирок. Бу ерда бирини иккинчисидан ажратиш лозим, чунки табиат ином этилган табиий ресурс устида илмий тадкикотлар олиб борилиши янгиларини яратиш мумкин. Лекин, табиий булмаган (лаборатория) яратилган ресурсни, кайта илмий асосларда ишлов бериш жуда мураккаб масала яъни гени узгартириладиган булса.

Бу хакда ЖССТнинг дунё ташкилотининг расмий вакили Тарик Язаревич коронавирусни таркатишнинг асосий усули "одамдан одамга юкиш" эканлигини эслатди, аммо унинг сузларига кура, коронавирус билан касалланган беморлар уй хайвонлари билан алока килинишидан чекланиши керак[41]. "Мавжуд барча далиллар ушбу вирус хайвонлардан келиб чикканлигини курсатмокда. Вирус яратилмаган, у билан лаборатория тажриба утказилмаган. Катта эхтимол билан унинг экологик манбаи куршапалаклардир. Бирок вирус кандай йул билан одамга юкканини аниклаш зарур. Барчамиз назарияга эмас, балки фактларга эътибор каратишимиз керак", деб таъкидлайди Фадела Чаиб Женевада утказилган брифингда[42].

Х,озирда коронавируснинг мутацияга учраши натижасида, "Одамдан одамга" утиб бормокда. Коронавирусни вакцинасини ишлаб чикишда медицина, генетика (хавфсиз генетик код), биокимё, иммунология ва физиология илмий соха ходимлари етакчилик курсатмокда.

Биз коронавирус сабабли тушкунликка тушмаслигимиз ва унинг ижобий томонларини куришимиз лозим, бизни кувонтирадиган омилллардан бири бу экологияда булаётган узгаришлардир. Балки, коронавирус сабабли иклим яхшиланганидан кувониш у кадар тугри эмасдир. Лекин, баъзи фактларни келтириб утиш лозим. Биринчидан, инсониятнинг турмуш тарзидаги катта узгаришлар табиатга инсон таъсири кай даражада эканлигини аниклаш имконини берди. Атроф-мухитга булган муносабатни узгартишга мажбур булдик. Иккинчидан, сув ресурсларини мухофазаси сохасида сув хавзаларида сувнинг сифати сезиларли даражада яхшиланган. Учинчидан, атмосфера хавоси мухофазаси сохасида, Ишлаб чикариш корхоналар фаолияти тухтатилиши, парвозлар сони чеклангани, машиналар катнови камайгани туфайли хавонинг ифлосланиши микдори пасайтирди. "Хитой атмосферага энг куп чикинди чикарадиган давлатлардан бири CO2 унинг улиши 25% га камайган" [43]. Атмосферага миллонлаб тонна чикариладиган чикиндилар тухтади. Туртинчидан, аввалгидек ишлаб чикариш чикиндилари куп хосил булмаяпти.

Шу урида таклиф ва мулохаза урнида, COVID-19 пандемияси сабабли тиббиёт сохаси билан боглик (жуда куп дока никоблар, резина кулкоплар) чикиндилар чикарилмокда. Бу борадаги муносабатларни Экология ва атроф мухитни мухофаза килиш давлат кумитасининг 2019 йил 17 октябрдаги 12-сонли «^аттик маиший чикинди полигонларини лойихалаштириш ва улардан фойдаланиш буйича йурикномани тасдиклаш хакида»ги ^арори тартибга солиш объектига кирмайди. Чунончи, каттик маиший чикиндилар -жисмоний шахсларнинг хаёти ва фаолияти, шунингдек юридик шахсларнинг фаолияти (озик-овкат, шишалар, резиналар, каттик ёкилгида ишловчи маиший печкалар ва иситиш буг козонларидан фойдаланиш натижасида вужудга келадиган чикиндилар) натижасида хосил булувчи чикиндилар хисобланади.

Юкоридаги курсатилган даволаш-профилактика муассасалари чикиндилари(жуда куп дока никоблар, резина кулкоплар, химоя воситалари), биологик чикиндиларни асло маиший чикиндиларга аралаштириш мумкин эмас. Биологик чикиндилар, даволаш-профилактика муассасалари чикиндилари, зарарли моддаларни маший чикиндилардан ажратиш ва уларни йук килиш, бу борада ахолига таргибот тадбирларини амалга ошириш билан боглик алохида нормалар ишлаб чикилиши керак.

Хулоса урнида таъкидлаш лозимки, инсониятнинг гуллаб-яшнаши бевосита экология билан боглик, биологик ресурслардан илмий максадларда фойдаланиш ва биологик хавфсизликни таъминлашнинг хукукий асосларини такомиллаштириш сохасида жахоннинг турли мамлакатларида тупланган тажриба, амалиёт билан тизимли равишда тахлилий асосларда урганиб боришни талаб килади.

References:

1. O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2014 yil 20 oktyabrdagi 290-son «Biologik resurslardan foydalanishni tartibga solish va tabiatdan foydalanish sohasida ruxsat berish tartib-taomillaridan o'tish tartibi to'g'risida»gi qarori, 2019-2028 yillar davrida O'zbekiston Respublikasida biologik xilma-xillikni saqlash Strategiyasi. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi (www.lex.uz) 2019 yil 13 iyun.

2. O'zbekiston Respublikasi Oliy Kengashining Axborotnomasi, 1993 y., 1-son, 38-modda

3. "Genetik resurslar" - faktik jihatdan potentsial qimmatli genetik material. Konventsiya «O biologicheskom raznoobrazii»,Rio-de-Janeyro, 5 iyunya 1992 g. goda. http://www.drze.de

4. Organizm (lot. - uyushtiraman, qomadining ko'rinishidan xabar beraman) - jonsiz materiyadan bir qator xususiyatlari bilan farq qiluvchi tirik mavjudot.Organizm. SES. - M. : Izd. SE. - S.946.

5. Ekologik (Ekotizim) -organizmlar, jumladan kishilarning yashash makon(joyi). SES. -M.: Izd. SE. - S.946.

6. Lebedeva N.V, Drozdov N.N., Bioraznoobraziye i metodi yego otsenki. - M.: MGU,1999 - S 94.

7. Bryan G., Norton. Biodiversity: Its Meaning and Value. - P. 368.

8. Beyts G.U. Naturalist na reke Amazonke: rasskaz o tropicheskix kartinax prirodi, o nravax jivotnix, o jizni braziltsev i indeytsev i o putevix priklyucheniyax avtora vo vremya yego odinnadtsatiletnix stranstviy. - M.: Geografgiz, 1958. - S. 430.

9. Adrianov A. V. Sovremennie problemi izucheniya morskogo biologicheskogo raznoobraziya // Biologiya morya. -T. 2004. - S. 19

10. Tor-Björn Larsson (2001). Biodiversity evaluation tools for European forests. Wiley-Blackwell. p. 178. ISBN 978-87-16-16434-6. Retrieved 28 June 2011. https://www.youtube.com/watch?v=b1b3HgWfO3Q.

11. Fleming, A.J., Wood, DM, Smith, M. A., Hallwachs,W., and Janzen, D. H. 2018. Revision of the Mesoamerican species of Calolydella Townsend (Diptera: Tachinidae) and descriptions of twenty-three new species reared from caterpillars in Area de Conservación Guanacaste, northwestern Costa Rica. Biodiversity Data Journal 5.

12. Takacs, 1996, p.46

13. Takacs, 1996, p.50.

14. UN Resident Coordinator in Uzbekistan Stefan Priesner. Selebration of the Biological Diversity Day. https://www.uz.undp.org

15. O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining 06.05.1995 y. 82-I-son «O'zbekiston Respublikasining 1992 yilda Rio-de-Janeyroda imzolangan Biologik rang-baranglik to'g'risidagi Konventsiyaga qo'shilishi haqida»gi Qarori.O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi Axborotnomasi, 1995 y., N 6, 130-modda

16. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining "Yovvoyi holda o'suvchi dorivor o'simliklarni muhofaza qilish, madany holda yetishtirish, qayta ishlash va mavjud resurslardan oqiona foydalanish chora-tadbirlari to'g'risida"gi 2020 yil 10 apreldagi PQ-470 soni qaroridan.

17. Mahalliy floraga mansub 4,3 mingdan ortiq o'simliklarning 750 turi dorivor hisoblanib, ulardan 112 turi ilmiy tibbiyotda foydalanish uchun ro'yxatga olingan, shundan 70 turi

farmatsevtika sanoatida faol qo'llanib kelinmoqda. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 11.04.2020 y., 07/20/4670/0414-son.

18. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2014 yil 27 oktyabr, 43-son, 530-modda

19. O'zbekiston Respublikasining "O'simlik dunyosini muhofaza qilish va undan foydalanish to'g'risida"gi qonuni(yangi tahriri), "Hayvonot dunyosini muhofaza qilish va undan foydalanish to'g'risida"gi qonuni(yangi tahriri) nazarda tutilmoqda.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

20. O'zbekistonda o'sadigan shifobaxsh o'simliklarning etimologik zamonaviy entsiklopediyasi /A.Usanxodjayev va boshq. - T.: Yangi asr avlodi, 2018.- 544 b.

21. Bioxilmaxillik O'zbekistonning kelajagi uchun qay darajada muhim? http://sgp.uz/uz/gef-thematics/biodiversity

22. O'zbekiston Respublikasi Birinchi Prezidenti Islom Karimovning «O'zbekistonda oziq-ovqat dasturini amalga oshirishning muhim zaxiralari» mavzusidagi xalqaro konferentsiyaning ochilish marosimidagi nutqi Xalq so'zi, 2014 yil 7 iyun.

23. Imomov N.F. Nanotexnologiyalarining huquqiy asoslari. - T.: TDYuU, 2015. - B.3.

24. Gen injeneriyasining insoniyat uchun ahamiyati va foydasi benihoya katta. Bunday foydalilikni, inson bilan bog'liq har qanday soha va munosabatlarda ko'rishimiz mumkin. Bu holat inson umrini o'zaytirishdan tortib, uni qaytadan tug'ilishigacha (klonlashtirish orqali) amal qiladigan jarayonlar zanjirini tashkil etadi. Garchi hozirgi kunlarda insonni klonlashtirish ishlari amalga oshirilayotgan bo'lsada, hali bu sohada yutuqqa erishilmaganligini ta'kidlash joiz. Insonni klonlashtirishning axloqiy va huquqiy jihatlari ushbu tadqiqotning predmetini tashkil etmaganligi uchun biz bu muammoga atroflicha to'xtalmaymiz.

25. Imomov N.F. Nanotexnologiyalarining huquqiy asoslari. - T: TDYuU, 2015. - B.3

26. https://anti-maidan.com/2020/04/25/genetiki-nashli-u-koronavirusa-oslablyayushhuyu-mutatsiyu-rossiya-24.

27. Abdurahmonov Sh. Hujayrani sun'iy ko'paytirish istiqbollari.//Sirli olam. 2002. №8. B.12.

28. Cherkayeva M.A.Vodnie biologicheskiye resursi kak ob'yekti grajdanskix prav v Rossiyskoy Federatsii : dissertatsiya ... kandidata yuridicheskix nauk : 12.00.03 / - Moskva, 2012.- 173 s.

29. Xramova Yu.R. Genno-injenernie dostijeniya v aspekte ekologo-pravovoy problematiki. // Yuridicheskiy mir.2003. №3. - C.66.

30. O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, - 1997, 9-son, 239-modda

31. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2015 yil 2 sentyabr, 34-son, 451-modda.

32. O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2011 yil, 10-son, 272-modda.

33. Begona invaziv turlar, XVII-asrdan bugungi kungacha sodir bo'lgan 11ta hayvonlarning qirilib ketishining 40 foizida katta rol o'ynadi. Tartibga solish, «hali ham invaziv turlar ko'plab xavf ostida bo'lgan turlar va ekotizimlarga zarar yetkazmoqda va 11 mamlakatda jiddiy iqtisodiy ta'sir ko'rsatmoqda. Law commission Report? Planning Law in Wales Law Com No 383. 2018

34. Narzullayev O.X. Madaniylashtirilgan biologik resurslar: milliy qonunchilikning rivojlanish tendentsiyasi. Jurnal pravovix issledovaniy // Journal of law research 2019. - B.38

35. http://parliament.gov.uz/uz/events/chamber/28535.

36. 2019 yil 11 oktyabr kuni Oliy Majlis Senati yigirma uchinchi yalpi majlisida senatorlar «O'zbekiston Respublikasining biologik xilma-xillik haqidagi Konventsiyaning bioxavfsizlik bo'yicha Kartaxen protokoliga qo'shilishi (Monreal, 2000 yil 29 yanvar) to'g'risida»gi O'zbekiston Respublikasi Qonuni muhokama etildi.

37. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2019 yil 4 noyabr, 44-son, 828-modda

38. Virus (lat. virus - zahar) -xujayradan tashqari yuqumli bo'lib, u faqat tirik hujayralar ichida ko'payishi mumkin. https://ru.wikipedia.org/wiki/.

39. Turkiyada koronavirusga qarshi vaktsina hayvonlarda muvaffaqiyatli sinalgani aytilmoqda.

40. Immuniteti eng barqaror hayvonot dunyosi ob'yekti turi. Bu ob'yekt turidan foydalanish O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2014 yil 20 oktyabrdagi 290-son «Biologik resurslardan foydalanishni tartibga solish va tabiatdan foydalanish sohasida ruxsat berish tartib-taomillaridan o'tish tartibi to'g'risida»gi qaroriga ko'ra amalga oshiriladi.

41. https://yandex.ru/news/story/U_ukhanskikh_koshek_nashli_koronavirus_novogo_tipa

42. JSST koronavirus kelib chiqishi hayvonlar bilan bog'liqligini ta'kidlamoqda. https://uza.uz/oz/society/davosi-y-virus-koronovirusning-zha-onga-yurishi-boshlandi-24-01-2020, https://kun.uz/71090633

43. https://meduza.io/feature/2020/03/22/vse-taki-net-zadachi-spasti-prirodu-ot-nas

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.