Научная статья на тему 'ВОПРОСЫ ЮРИДИЧЕСКОЙ ОТВЕТСТВЕННОСТИ ЗА НАРУШЕНИЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА О РАСТИТЕЛЬНОМ МИРЕ'

ВОПРОСЫ ЮРИДИЧЕСКОЙ ОТВЕТСТВЕННОСТИ ЗА НАРУШЕНИЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА О РАСТИТЕЛЬНОМ МИРЕ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
53
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
государственный кадастр / объекты растительного мира / мониторинг / природные ресурсы / ведение государственного кадастра / регистрация растений. / State cadastre of plant world objects / monitoring / natural resources / maintaining the state cadastre / plant registration.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Дурбек Маҳкамов

в данной статье анализируется правовое содержание государственного кадастра объектов растительного мира. Также было подробно изучено современное состояние законодательства, научные и теоретические взгляды ученых, вопросы совершенствования законодательства в этой области.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF LEGAL LIABILITY FOR VIOLATION OF FLORA LEGISLATION

In this state, the legal community of the state cadastral object of the plant world is analyzed. Thus, the current state of legislation, science and the theoretical views of scientists, and questions of improving legislation in this area were studied in detail.

Текст научной работы на тему «ВОПРОСЫ ЮРИДИЧЕСКОЙ ОТВЕТСТВЕННОСТИ ЗА НАРУШЕНИЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА О РАСТИТЕЛЬНОМ МИРЕ»

Hill

Durbek Mahkamov,

Acting professor of Tashkent State University of Law, candidate of Legal Sciences

ISSUES OF LEGAL LIABILITY FOR VIOLATION OF FLORA LEGISLATION

Annotation: In this state, the legal community of the state cadastral object of the plant world is analyzed. Thus, the current state of legislation, science and the theoretical views of scientists, and questions of improving legislation in this area were studied in detail.

Key words: State cadastre of plant world objects, monitoring, natural resources, maintaining the state cadastre, plant registration.

Дурбек Махкамов,

доцент Ташкентского государственного юридического университета, кандитат юридических наук

ВОПРОСЫ ЮРИДИЧЕСКОЙ ОТВЕТСТВЕННОСТИ ЗА НАРУШЕНИЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА О РАСТИТЕЛЬНОМ МИРЕ

Аннотация: в данной статье анализируется правовое содержание государственного кадастра объектов растительного мира. Также было подробно изучено современное состояние законодательства, научные и теоретические взгляды ученых, вопросы совершенствования законодательства в этой области.

Ключевые слова: государственный кадастр, объекты растительного мира, мониторинг, природные ресурсы, ведение государственного кадастра, регистрация растений.

Дурбек Махкамов,

Тошкент давлат юридик университети доценти, юридик фанлари номзоди

УСИМЛИК ДУНЁСИ ЦОНУНЧИЛИГИНИ БУЗГАНЛИК УЧУН ЮРИДИК

ЖАВОБГАРЛИК МАСАЛАЛАРИ

Аннотация: мазкур мацолада усимлик дунёси объектлари давлат кадастрининг ууцуций мазмуни таулил цилинган. Шунингдек, амалдаги цонунчилик уолати, олимларинг илмий-назарий фикрлари, ушбу соуадаги цонунчиликни такомиллаштириш масалалари атрофлича урганилган.

Review of law sciences

a

w ............... 1

- Д^

Калит сузлар: усимлик дунёси объектлари давлат кадастри, мониторинг, табиий ресурс, давлат кадастрини юритиш, усимликларни щсобга олиш.

Шу даврга кадар бутун дунё ривожланишига, инсон хаётига, жамиятда муким урин эгаллаган тартиб коидаларга кескин таъсир курсатган пандемия узгача фикрлашга ва янги гояларни вужудга келтиришга мажбурламокда. Айникса, инсонларнинг дунёкарашига таъсири натижасида ижтимоий муносабатларнинг янги мухити пайдо булишига сабаб булмокда. Бу борада табиат билан инсон уртасидаги муносабатлар хам узгача тус олиши табиий.

Табиат объекти булган усимлик дунёсига оид муаммолар глобал микёсда тобора авж олмокда. Биргина 2019 йил давомида Узбекистон буйича 2778 маротаба дарахтларни ноконуний кесиш холатлари содир этилганлиги муаммонинг накадар жиддий эканлигидан далолат беради [1].

Ушбу холатнинг содир этилишига бир нечта унсурлар таъсир курсатади. Биз уларнинг барчасига тухталиб утмокчи эмасмиз. Зеро, хар бир сабаб негизида ижтимоий, иктисодий ва хукукий жихатлар мухокама килиниши зарур. Биз таъсир чораларнинг энг юкори даражаси - жиноий жавобгарлик масалаларини тахлил этамиз.

Тан олиш лозимки, атроф-мухитни мухофаза килиш буйича бир катор мухим халкаро хукукий хужжатларга кушилиб, халкаро хукукий тажрибаларни, замонавий илм-фан ва технология ютукларини инобатга олган холда, экологик конунчиликнинг мукаммал тизимини шакллантириш, миллий хавфсизлигини таъминлашнинг устувор ва зарурий шартларидан бири сифатида биологик ресурсларни, шу жумладан табиий усимлик жамоаларини, улар усадиган мухитнинг бир бутунлигини, ёввойи усимлик турлари жамоалари таркибини ва генетик фондини саклаб колиш ва кайта тиклаш буйича маълум тажриба тупланди [2].

Хусусан, жиноят конунчилиги тизими ислох килиниши ижобий узгаришларни намоён этди. Амалдаги Жиноят кодексида атроф-мухитни мухофаза килишга оид халкаро нормаларни хисобга олишга катта эътибор берилган. Маълумки, жиноят конуни экологияга доир конун хужжатларини, жумладан, ушбу сохадаги халкаро хужжатларнинг ижросини жиноий хавфдан химоя килади. Шу нуктаи назардан Жиноят кодексига 194, 196, 201, 202, 204-моддалар киритилган.

Таъкидлаш жоизки, суд-хукук тизимида утказилган ислохотлар натижаси уларок жиноий жазолар анча енгиллаштирилди. Шу муносабат билан экология сохасидаги жиноятлар учун жавобгарликни назарда тутувчи жазолар хам анча узгарди. Жиноят кодексининг 193, 194, 195, 196-моддалари санкциялари енгиллаштирилди [3].

Муносабатларнинг мураккаблашуви, инсонларнинг дунёкараши узгариши, глобалашув жараёнларининг хилма-хиллиги хар кандай расмий норманинг узгаришига таъсир курсатади. Бу эса олимлар учун доимоий кузатув объекти хисобланади. Айнан экология сохасидаги жиноятларга багишланган моддаларда хам камчиликлар мавжудлиги айрим тадкикотларда мулохазаларга сабаб булмокда.

Профессор М.Усмоновнинг фикрига кура, давлатнинг экологик-хукукий сиёсати йуналишларини хамда экологик конунчиликнинг узига хос томонларини хисобга олиб, экологик жиноятлар тизимини уч гурухга таснифлаш максадга мувофик булади, яъни:

1) атроф табиий мухитни мухофаза килиш сохасидаги жиноятлар;

2) табиий ресурслардан фойдаланиш сохасидаги жиноятлар;

3) экологик хавфсизлик сохасидаги жиноятлар.

Республиканинг табиий иклим шароитини, экологик конунчилик меъёр ва талабларини хисобга олиб, Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига жиноят таркибларини белгиловчи куйидаги, яъни:

- мамлакатга экологик хавфли захарли, радиоактив ва бошка чикиндиларни саклаш ва кумиш максадида ноконуний олиб кирганлик;

- саноат ва маиший чикиндиларни жойлаштириш, саклаш ва улардан фойдаланиш коидаларини бузганлик;

- мамлакатга озонни емирувчи моддалар ва таркибида шундай моддалар булган махсулотларни ноконуний олиб кирганлик;

- давлат экологик экспертизаси талабларини бажармаслик;

- табиий, жумладан, биологик ресурслардан (оммавий нобуд булишига олиб келувчи восита ва куролларини куллаган холда, масалан, балик овлаш учун "электр-кармок", урмонларни кесиш, хайвонларни кимёвий захарлаш ва бошкалар) меъёрдан ортик ва хужасизларча фойдаланганлик учун жавобгарликни белгилаб берувчи янги моддаларни киритиш зарур.

Профессор Ж.Холмуминов эса айнан шифобахш усимликларни экологик-хукукий мухофаза килиш борасида алохида модда булмагани туфайли хам кейинги пайтларда куплаб ноёб усимликларнинг турлари йуколиб кетаётганлигини таъкидлайди [5].

Узбекистон Республикаси амалдаги Жиноят кодексининг 199-моддасида [6] усимликлар касалликлари ёки зараркунандалари билан кураш талабларини бузганлик учун жиноий жавобгарлик курсатилган, холос. Унга кура, усимликлар касалликлари ёки зараркунандалари билан кураш талабларини бузиш огир окибатларга сабаб булса - энг кам ойлик иш хакининг эллик бараваридан юз бараваригача микдорда жарима ёки беш йилгача муайян хукукдан махрум килиш ёки уч йилгача ахлок тузатиш ишлари ёхуд уч йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади.

Бизнингча, Жиноят кодексида наботот олами ва шифобахш усимликларни хукукий мухофаза килиш учун куйидаги талабларга эътибор бериш зарур:

- янги конунлар, жиноят ёки усимликларни мухофаза килиш тугрисидаги конунга асосан, усимликлардан фойдаланиш, уларни экиш, сотиш, казиб ёки юлиб олганлик учун маъмурий чора курилгандан кейин жиноий жавобгарлик белгилаш;

- жиноий жавобгарликдан ташкари, купрок келтирилган зарарни коплаш билан боглик маъмурий жазолар кулланилишини киритиш;

- Жиноят кодексида «снизил китоб»га кирган усимликларни мухофаза килиш максадида, уларни казиб олиш, нотугри фойдаланиш, кесиш ва бошка ноконуний холатлар учун жиноий жавобгарлик белгилаш;

- усимликларни мухофаза килиш тугрисидаги конунга шифобахш усимликлардан фойдаланиш ва уларни мухофаза килиш тугрисида алохида боб киритиш, аник холатларни содир этганлик учун жиноий жавобгарлик белгилаш;

- купрок доривор ва шифобахш усимликлардан нотугри фойдаланганлик ва улар тугрисидаги конунларни бузганлик учун иктисодий-хукукий жавобгарлик белгилаш [7].

Хукукшунос олим Ж.Сафаров уз тадкикотларида Экология кодекси узида давлат хокимияти ва бошкаруви органларининг табиатни мухофаза этишга тегишли ваколатлари, табиий мухит сифати нормативлари ва стандартлари, экологик мониторинг, экологик экспертиза, экологик назорат, табиат объектлари (ер, сув, ер ости бойликлари, усимлик ва

хайвонот дунёси, атмосфера хавоси, мухофаза этиладиган худудлар)ни хукукий мухофаза килиш, табиатни мухофаза килиш конунчилигини бузганлик учун юридик жавобгарлик каби муносабатларни тартибга солишни мужассам этиши кераклигини билдиради.

Унинг фикрига кура, юридик шахсларнинг экологик хукукбузарликлар учун жавобгарликка тортилиши тизимини жорий этиш хамда бу борада конунчиликка тегишли узгартиришларни киритиш зарур. Зеро, корхона айби билан етказилган зарарнинг якка шахс томонидан туланиши ва умуман, корхона фаолияти учун факат якка шахс (шахслар)нинг уз мулки билан жавоб бериши максадга мувофик эмас. Шунинг учун бу сохани ислох килган холда жавобгарликнинг жарима турини куллаган холда мазкур корхоналарни жавобгарликка тортиш механизмини ишлаб чикиш максадга мувофик. Бирок бунда юридик шахсларни барча жиноятларнинг субъекти сифатида тан олиш (англо-саксон хукуки давлатлари сингари) максадга мувофик булмай, уларнинг айрим тоифадаги жиноятлар, шу жумладан экологик жиноятлар учун жавобгарлигини мустахкамлаш лозим [8].

Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида экологияга оид бир нечта атамаларни учратиш мумкин. Масалан, Жиноят кодексининг XIV боби "Атроф-мухитни мухофаза килиш ва табиатдан фойдаланиш сохасидаги жиноятлар" деб номланади. Жиноят кодексининг 2-моддасида кодекснинг вазифаларидан бири табиий мухитни мухофаза килиш эканлиги таъкидлаб утилади. Жиноят кодексининг XIV боб 194-196-моддаларида эса "атроф табиий мухит..." атамасидан фойдаланилади. Ушбу уч хилдаги атамаларни конун чикарувчи бир маъно англатадиган сузлар сифатида куллаган деб хисоблайдиган булсак, битта конуннинг узида уч хил атамани ишлатиш конунни хар хил талкин килишга олиб келиши мумкин [9].

Дархакикат, юкоридаги фикрлар уз урнида билдирилган булиб, конунчиликни такомиллаштиришга хизмат килиши шубхасиз.

Бевосита усимлик дунёсига нисбатан жиноий жавобгарлик масаласига тухталадиган булсак, жиноят конуни нормаларини тахлил килиш унинг айрим моддаларида айнан усимлик дунёси объектлари атроф табиий мухитнинг таркибий кисми сифатида инобатга олинмаганлигини курсатмокда. ^уйидаги таклиф ва мулохазалар оркали мазкур холатни баён этамиз.

1. Жиноят кодексининг "Атроф табиий мухитни ифлослантириш" деб номланган 196-моддасида ерларни ифлослантириш ёки бузиш, сув ёки атмосфера хавосини ифлослантириш, хайвонлар, паррандалар ёки баликларнинг кирилиб кетиши тугрисида суз боради. Вахоланки, усимлик дунёси объектлари хам атроф табиий мухитнинг таркибий кисми ва ажралмас бугини хисобланади. Модданинг номланишини унинг таркибига мувофиклигини таъминлаш максадида 196-модданинг диспозициясини "усимлик дунёси объектларининг нобуд булиши" деган тахрирдаги жумла билан тулдириш максадга мувофик.

2. Кодекснинг "Атроф табиий мухитнинг ифлосланганлиги тугрисидаги маълумотларни касддан яшириш ёки бузиб курсатиш" номли 194-моддасида хам усимлик дунёси объектлари буйича аник тартиб йук. Вахоланки, бугунги кунда Узбекистон Республикаси Президентининг "2030 йилгача булган даврда Узбекистон Республикасининг Атроф мухитни мухофаза килиш концепциясини тасдиклаш тугрисида"ги Фармони кабул килинди. Мазкур фармон билан давлат урмон фондига кирмайдиган дарахтлар ва буталар кимматбахо навларининг кесилишига мораторий жорий этилди. Шу сабабли хам айнан

ушбу моддага "усимлик дунёси объектларининг нобуд булиши" деган жумла киритилиши давлат экологик сиёсатига хамоханг булади.

3. Мазкур кушимча "Атроф табиий мухитнинг ифлосланиши окибатларини бартараф килиш чораларини курмаслик" (195-модда), "Атроф табиий мухитни ифлослантириш" (196-модда.), "Зарарли кимёвий моддалар билан муомалада булиш коидаларини бузиш" (201-модда.) моддаларига хам татбик килиниши максадга мувофик.

4. Кодекснинг 198-моддаси ("Экинзор, урмон ёки бошка дов-дарахтларга шикаст етказиш ёки уларни нобуд килиш")да: "Етказилган моддий зарар уч карра микдорида копланган такдирда, озодликни чеклаш ва озодликдан махрум килиш тарикасидаги жазо кулланилмайди", - деб белгиланган. Фикримизча, "уч карра" жумласи "ун карра" жумласига узгартирилиши лозим. Зотан бир дарахтга етказилган зарар урнини коплаш, яъни ана шундай дарахт холатига келиш учун неча йиллар кераклиги барчага маълум.

5. Кодекснинг 202-моддаси ("Х,айвонот ёки усимлик дунёсидан фойдаланиш тартибини бузиш") да: "Етказилган моддий зарарнинг урни уч карра микдорда, Узбекистон Республикасининг ^изил китобига киритилган камёб ва йуколиб бораётган хайвонот хамда усимлик дунёси турларига нисбатан етказилган зарарнинг урни эса беш карра микдорда копланган такдирда, озодликни чеклаш ва озодликдан махрум килиш тарикасидаги жазо кулланилмайди", - деб белгиланган. Мазкур нормада хам "уч карра" жумласини "ун карра"жумласига, "беш карра" жумласини "ун беш карра" жумласига узгартириш максадга мувофик.

Келтирилган таклифлардан максад келажак авлодларнинг экологик манфаатларини хисобга олиш тамойилини таъминлашдан иборатдир. Зеро килмиш учун бериладиган хар кандай жазо жиноятчида пушаймонлик хиссини уйготмоги лозим. Акс холда, инсон эхтиёжи олдида хар кандай табиат объекти ожизлигича колаверади.

References:

1. https://kun.uz/news/2020/03/03/unutilgan-moratoriy-daraxt-va-butalarni-noqonuniy-kesish-o'tgan-yilga-nisbatan-27-foizga-ko'paydi.

2. S.Jakbarov. O'simlik dunyosini muhofaza qilish va undan foydalanishning huquqiy asoslari. O'zbekiston Respublikasi ekologik qonunchiligini rivojlantirish va takomillashtirish masalalari: Ilmiy-amaliy konferentsiya materiallari. - T.: TDYuU nashriyoti, 2013. - 244 b.

3. S.Utemuratova. Atrof-muhitni muhofaza qilish sohasidagi jinoyatlar uchun javobgarlik. Yuridik fanlari nomzodi ilmiy darajasini olish uchun yozilgan dissertatsiya.

4. M.Usmonov. Ekologik xavfsizlikni huquqiy ta'minlash barqaror rivojlanishning omili sifatida. O'zbekiston Respublikasi ekologik qonunchiligini rivojlantirish va takomillashtirish masalalari: Ilmiy-amaliy konferentsiya materiallari. - T.: TDYuU nashriyoti, 2013. - 244 b.

5. J.T.Xolmo'minov. Tabiiy resurslardan foydalanish va muhofaza qilishning ekologik-huquqiy muammolari. Monografiya. - T.: 2008. - 241b.

6. O'zbekiston Respublikasining Jinoyat Kodeksi. - T.: Adolat, 2004.

7. J.T.Xolmo'minov. Tabiiy resurslardan foydalanish va muhofaza qilishning ekologik-huquqiy muammolari. Monografiya. - T.: 2008. - 241 b.

8. J.Safarov. Ekologiya sohasidagi jinoyatlar uchun yuridik shaxslarning javobgarligi: Xalqaro tajriba, xorijiy mamlakatlar amaliyoti va milliy qonunchilikni takomillashtirish istiqbollari. O'zbekiston Respublikasi ekologik qonunchiligini rivojlantirish va takomillashtirish masalalari: Ilmiy-amaliy konferentsiya materiallari. - T.: TDYuU nashriyoti, 2013. - 244 b.

9. S.Utemuratova. Atrof-muhitni muhofaza qilish sohasidagi jinoyatlar uchun javobgarlik. Yuridik fan nomzodi ... diss.... 206. - 172 b.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.