Научная статья на тему 'АВТОМОБИЛЛАРДАН ЧИҚАЁТГАН ГАЗСИМОН ЧИҚИНДИЛАРНИНГ АТМОСФЕРАГА АРАЛАШИШИ'

АВТОМОБИЛЛАРДАН ЧИҚАЁТГАН ГАЗСИМОН ЧИҚИНДИЛАРНИНГ АТМОСФЕРАГА АРАЛАШИШИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

638
111
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
автомобил / чиқинди газ / атроф муҳит / тaбий омил / техноген омиллар. / car / exhaust gases / environment / natural factor / man-made factors

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Илҳом Искандар Ўғли Умиров, Ёрқин Муртозоқулович Ҳамрақулов

Ушбу мақолада ишлаб чиқилган тавсиялар асосан автотранспорт воситаларидан чиқаётган чиқинди газларнинг атроф муҳитга зарарли таьсири ва уларни бартараф этиш йўллари, экология ва атроф муҳитни зарарловчи омиллар, автомобил двигателларидан ажралиб чиқиб, ҳеч қандай тозалашларсиз атмосфера ҳавосига қайта қўшилиб кетадиган ёниш маҳсулотларининг таркибий салмоғи фоизларда кўрсатиб ёритиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FUSION OF GAS WASTE FROM CARS TO THE ATMOSPHERE

The recommendations developed in this article mainly focus on the harmful effects of exhaust gases on cars and how to eliminate them, ecology and environmental factors, the percentage of combustion products that are separated from car engines and re-added to the atmosphere without any cleaning process.

Текст научной работы на тему «АВТОМОБИЛЛАРДАН ЧИҚАЁТГАН ГАЗСИМОН ЧИҚИНДИЛАРНИНГ АТМОСФЕРАГА АРАЛАШИШИ»

АВТОМОБИЛЛАРДАН ЧЩАЁТГАН ГАЗСИМОН ЧЩИНДИЛАРНИНГ

АТМОСФЕРАГА АРАЛАШИШИ

Ил^ом Искандар уFли Умиров

'Транспорт воситалари мухандислиги" кафедраси Жиззах политехника институти email: umirov-i@mail.ru

Ёркин Муртозокулович Х,амракулов

"Транспорт воситалари мухандислиги" кафедраси Жиззах политехника институти email: hamraqulovyorqin479@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада ишлаб чикилган тавсиялар асосан автотранспорт воситаларидан чикаётган чикинди газларнинг атроф мухитга зарарли таьсири ва уларни бартараф этиш йуллари, экология ва атроф мухитни зарарловчи омиллар, автомобил двигателларидан ажралиб чикиб, хеч кандай тозалашларсиз атмосфера хавосига кайта кушилиб кетадиган ёниш махсулотларининг таркибий салмоги фоизларда курсатиб ёритиб утилган.

Калит сузлар: автомобил, чикинди газ, атроф мухит, табий омил, техноген омиллар.

FUSION OF GAS WASTE FROM CARS TO THE ATMOSPHERE

Ilhom Iskandar ugli Umirov

Department of Vehicle Engineering, Jizzakh Polytechnic Institute e-mail: umirov-i@mail.ru

Yorkin Murtozokulovich Hamrakulov

Department of Vehicle Engineering, Jizzakh Polytechnic Institute e-mail: hamraqulovyorqin479@mail.ru

ABSTRACT

The recommendations developed in this article mainly focus on the harmful effects of exhaust gases on cars and how to eliminate them, ecology and environmental factors, the percentage of combustion products that are separated from car engines and re-added to the atmosphere without any cleaning process.

Keywords: car, exhaust gases, environment, natural factor, man-made factors.

КИРИШ

Шу кунгача ва хозирги вактда атроф мухитни фаол ифлослантирувчи техноген ва антропоген объектларнинг сони ва таъсир доираси вакт утган сари ошиб бормокда.

Айникса, йирик шахарларнинг ички йулларида харакатланаётган транспорт воситалари окими томонидан атмосферага чикариб ташланаётган ифлослантирувчи моддалар концентрациясига асосланган холда, солиштирма йул узунлиги бирлигига тугри келадиган ифлословчи манбалар ва уларнинг таркибидаги чикинди моддалар микдорининг энг макбул кийматларини аниклаш долзарб муаммолардан бири хисобланади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Маълумки хар кандай йирик шахар бир канча магистрал ва унга кушилувчи хамда ундан тармокланувчи бир канча асосий ва кушимча йуллардан иборат булади. Шахарнинг географик урнига мос холда унинг барча минтакаларини узаро богловчи йуллар ва кучалар дунё томонларига нисбатан ихтиёрий йуналишда жойлашган булишлари мумкин. Транспорт воситаларидан ажралиб чикаётган ифлослантирувчи моддаларнинг бир йул участкасидан бошкасига кучиб утиши асосан географик, иклим ва метеорологик шароитларга боглик хамда маълум вакт оралиги учун турли кийматларга эга булиши мумкин. Жиззах шахрининг ички транспорт окими йуллари харитасини синчиклаб урганиш натижасида транспорт катнови ута фаол булган бешта йирик шох куча ва ушбу асосий йулларга олиб чикувчи яна ун битта ёрдамчи йуллар, жами ун олтита йул участкалари тадкикот объекти сифатида танлаб олинди.

Бирлик вакт даври ичида Hi йул участкасида хар бир транспорт воситаси /г > o микдордаги ифлослантирувчи моддаларни атмосферага чикараётган булсин. Агар йул участкасида ифлослантирувчи манбалар учрамаса, f = o деб каралади.

Хар бир йул участкаси учун атмосфера хавосини ифлослантирувчи моддалар концентрациясининг энг макбул юкори чегараси маълум булсин. Ушбу юкори чегара хар бир йул участкасида харакатланаётган транспорт воситаларининг турига, харакат окимининг тезлигига, оким зичлигига, йуллардаги чоррахалар, бекатлар ва светафорлар сонига боглик равишда узгариб туриши мумкин.

НАТИЖА

Муаммонинг ечими атмосфера хавосидаги ифлослантирувчи моддалар концентрациясининг рухсат этилган чегарасидан ошиб кетмайдиган хар бир йул участкасидаги манбалардан ажралиб чикадиган ифлословчи моддалар микдорини аниклаш оркали хал этилади. Хар бир йул участкасидаги ифлослантирувчи моддалар микдори га тенг деб кабул килинади. Ифлослантирувчи моддалар концентрациясининг рухсат этилган юкори чегараси давлат стандарти билан белгилаб куйилади ва gi сони билан аникланади.

Демак, ифлослантирувчи моддалар микдоридан катъий назар, вактнинг маълум бир кийматида барча йул участкаларида харакатланаётган транспорт воситаларининг ифлословчи манбаларидан таркалаётган газсимон чикиндилар атмосфера хавоси таркибига тулик сингиб, кушилиб кетадилар.

Ифлослантирувчи моддаларнинг атмосферада кучиб юриши ва таркалишига асосан иккита омил самарали таъсир этади.

1.Табиий омиллар: хавонинг табиий айланишидаги даврий режимнинг характеристкалари; ушбу режимнинг куп бор такрорланиши; хавонинг вертикал тортувчанлиги; хавонинг харакатсиз туриш даврининг такрорланиши; туман тушишининг давомийлиги; атмосферанинг термик тургунлиги; хаводаги намлик даражаси.

2.Суньий, яъни техноген омиллар: зарарли моддалар чикиндиларининг ажралиб чикиш хажми ва жадаллиги; узлаштирилган худудларнинг техногенлик даражаси; зарарли чикиндиларнинг таркалиш худуди улчамлари.

Лекин ички ёнув двигателларида органик моддаларнинг ёниши билан боглик хакикий жараёнларда идеал кимёвий реакция юз бермайди. Чунки биринчидан, ёнилги хаво аралашмаси купрок чала холда ёнади, иккинчидан ёнилги ва мотор мойлари таркибида ва атмосфера хавосида хар хил кушимчалар ва табиий компонентлар мавжудлиги туфайли ёниш махсулотлари таркибида зарарли моддаларнинг синтез булиши кузатилади.

МУ^ОКАМА

Куйидаги жадвалда автомобил двигателларидан ажралиб чикиб, х,еч кандай тозалашларсиз атмосфера хдвосига кайта кушилиб кетадиган ёниш мах,сулотларининг таркибий салмоги фоизларда курсатилган.

Ишлатилган газлар таркибидаги захарли бирикмаларнинг атроф мухитга ва инсонларнинг саломатлигига жиддий хавф тугдириши маълум булгандан кейин, дастлаб Европа Идтисодий кенгаши (ЕИК) ва АКШ давлати томонидан, захдрли чидинди газлар микдорини чегаралайдиган махсус меьёрлар ишлаб чидилиб амалиётга жорий этилди.

1-жадвал

№ Ишлатилган газлар номи Кимёвий формуласи Масса буйича миддори %

Зарарсиз моддалар 98,9

1 Азот N2 70,3

2 Карбонат ангдрид CO2 18,1

3 Сув буги H2O 8,2

4 Аргон Аг 1,2

5 Кислород O2 1,1

Зарарли моддалар 1,1

6 Ис гази CO 0,9

7 Азот оксиди NOx 0,11

8 Углеводлар СхНу 0,09

9 Курум 0,04... 1,1

Куйида микдорлари катъий меъёрлаб куйилган ва келгусида меъёрланадиган айрим зарарли ва захарли моддаларнинг хосил булиш механизми тахлил этилиб, шу асосда уларнинг тизимли синфланиши донунияти асосланади.

Карбонат ангидрид СО2 гази захарсиз модда булиб, лекин унинг конценртацияси Ер атмосферасида ошиб бориши билан иклимнинг глобал узгаришига таъсир дилиши БМТ томонидан расман тан олинган.

Атмосферага чикариб ташланган углеводородлар хаво таркибидаги бошка ифлослантирувчи моддаларга аралашиб, куёш радиацияси таъсирида турли хил дайта оксидланиш ва полимерланиш жараёнларида катнашади. Ушбу реакциялар натижасида перекислар, озод радикаллар, азот ва олтингугурт оксидлари билан хосил килинган бирикмалар пайдо булади.

ХУЛОСА

Бундан ташкари, чиккиндиларни ташлаш манбасининг ер юзасидан баландлиги хамда ер юзасининг иссикликни ютиши ва кайтариш хусусияти ер юзасига якин атмосфера катламларида температуранинг тик таксимланишига таъсир этади ва температура инверсиясини пайдо килади.

Шундай килиб, транспорт воситаларидан ажралиб чикадиган зарарли моддаларнинг ер юзасига якин концентрация даражаси реал атмосфера шароитида метеорологик холатларга боглик холда сезиларли тарзда узгариб туради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 18 июлдаги "Узбекистон Республикаси автомобиль саноатини жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги П^ №4394-сонли карори.

2. Т.Абдуазизов. (2011). "Автомобил транспорти экологияси" - Жиззах.

3. Сиддикназаров. (2008). ^М. умумий тахрири остида. Автомобиллар техник эксплуатацияси. -Т.: "Voris nashriyoti".

4. М. З. Мусажонов. (2017). Автосервис корхоналарини лойихалаш асослари. Тошкент. Тамаддун нашриёти. 336 б.

5. Ш. Э. Исломов. (2015). "Жиззах шахрида автомобилларга сервис хизмат курсатиш сифатини ошириш муаммолари"; Иктисодиёт тармоклари ривожланишини таъминловчи фан, таълим хамда модернизациялаган энергия ва ресурс тежамкор технологиялар, техника воситалари: муаммолар, ечимлар, истикболлар. Республика микёсидаги илмий-техник анжуман. Жиззах: ЖизПИ, 17-18 апрел. 407-409 б.

6. О.К.Адилов, Ш.Э.Исломов, Ш.А.Сувонкулов. (2015). Транспорт воситаларидан ажралиб чикадиган зарарли моддалар микдорини аниклаш буйича бошкарув тизимида монитор хизмати. ТАЙИ ахборотномаси. 3-сон.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 18 июлдаги "Узбекистон Республикаси автомобиль саноатини жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги ПК №4394-сонли карори.

2. Т.Абдуазизов. (2011). "Автомобил транспорти экологияси" - Жиззах.

3. Сиддикназаров. (2008). К.М. умумий тахрири остида. Автомобиллар техник эксплуатацияси. -Т.: "Voris nashriyoti".

4. М. З. Мусажонов. (2017). Автосервис корхоналарини лойихалаш асослари. Тошкент. Тамаддун нашриёти. 336 б.

5. Ш. Э. Исломов. (2015). "Жиззах шахрида автомобилларга сервис хизмат курсатиш сифатини ошириш муаммолари"; Идтисодиёт тармодлари ривожланишини таъминловчи фан, таълим хамда модернизациялаган энергия ва ресурс тежамкор технологиялар, техника воситалари: муаммолар, ечимлар, истидболлар. Республика мидёсидаги илмий-техник анжуман. Жиззах: ЖизПИ, 17-18 апрел. 407-409 б.

6. О.К.Адилов, Ш.Э.Исломов, Ш.А.Сувондулов. (2015). Транспорт воситаларидан ажралиб чидадиган зарарли моддалар миддорини анидлаш буйича бошдарув тизимида монитор хизмати. ТАЙИ ахборотномаси. 3-сон.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.