Научная статья на тему 'ДЕМОГРАФИК ЖАРАЁНЛАРНИНГ ЎЗГАРИШИ ВА АҲОЛИ САЛОМАТЛИГИ ЎРТАСИДАГИ ЎЗАРО БОҒЛАНИШЛАРНИ СТАТИСТИК ЎРГАНИШ'

ДЕМОГРАФИК ЖАРАЁНЛАРНИНГ ЎЗГАРИШИ ВА АҲОЛИ САЛОМАТЛИГИ ЎРТАСИДАГИ ЎЗАРО БОҒЛАНИШЛАРНИ СТАТИСТИК ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
193
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
География / демографик жараёнлар / буюк географик кашфиётлар / аҳолининг кўпайиши / туғилиш / ўлим / қиёсий демография. / Geography / demographic processes / great geographical discoveries / population reproduction / births / deaths / comparative demography

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Жамаллидинова Асал

Мақолада демографик жараёнлар ва статистик маълумотларнинг ўзгариши кўриб чиқилади. Демографик жараёнларни ўрганишни ривожланишида ХVI асрдан ХIХ асрнинг бошларига қадар бўлган давр алоҳида аҳамиятга эгадир. Чунки бу даврда демографик билимлар пайдо бўлиши учун шароит яратилди. Аҳоли ҳаракатида катта ижтимоий-иқтисодий ўзгаришлар юз беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STATISTICAL STUDY OF CHANGES IN DEMOGRAPHIC PROCESSES AND CHANGES IN POPULATION HEALTH

The article examines changes in demographic processes and statistics. The period from the XVI century to the beginning of the XIX century is of special importance in the development of the study of demographic processes. Because during this period the conditions were created for the emergence of demographic knowledge. There will be great socio-economic changes in the population movement.

Текст научной работы на тему «ДЕМОГРАФИК ЖАРАЁНЛАРНИНГ ЎЗГАРИШИ ВА АҲОЛИ САЛОМАТЛИГИ ЎРТАСИДАГИ ЎЗАРО БОҒЛАНИШЛАРНИ СТАТИСТИК ЎРГАНИШ»

Oriental Renaissance: Innovative, R VOLUME 1 | ISSUE 4

educational, natural and social sciences О ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

ДЕМОГРАФИК ЖАРАЁНЛАРНИНГ УЗГАРИШИ ВА АХОЛИ

САЛОМАТЛИГИ УРТАСИДАГИ УЗАРО БОГЛАНИШЛАРНИ

СТАТИСТИК УРГАНИШ Жамаллидинова Асал ТФИ, Узбекистан asalzamaldinova@gmail.com

Аннотация: Мацолада демографик жараёнлар ва статистик маълумотларнинг узгариши куриб чицилади. Демографик жараёнларни урганишни ривожланишида XVI асрдан XIX асрнинг бошларига цадар булган давр алоуида ауамиятга эгадир. Чунки бу даврда демографик билимлар пайдо булиши учун шароит яратилди. Ауоли уаракатида катта ижтимоий-ицтисодий узгаришлар юз беради.

Калит сузлар. География, демографик жараёнлар, буюк географик кашфиётлар, ауолининг купайиши, тугилиш, улим, циёсий демография.

Аннотация: В статье исследуются изменения демографических процессов и статистики. Период с XVI по начало XIX века имеет особое значение в развитии изучения демографических процессов. Потому что в этот период были созданы условия для появления демографических знаний. В движении населения произойдут большие социально-экономические изменения.

Ключевые слова. География, демографические процессы, великие географические открытия, воспроизводство населения, рождаемость, смерть, сравнительная демография.

Abstract: The article examines changes in demographic processes and statistics. The period from the XVI century to the beginning of the XIX century is of special importance in the development of the study of demographic processes. Because during this period the conditions were created for the emergence of demographic knowledge. There will be great socio-economic changes in the population movement.

Keywords. Geography, demographic processes, great geographical discoveries, population reproduction, births, deaths, comparative demography,

КИРИШ

Жамият тараккиёти тарихида сайёрамиз ва унинг турли худудларида ахоли сони, таркиби, демографик жараёнлар, жумладан, ахрли такрор барпо булишига оид маълумотлар кадимги даврлардан бошлаб мавжуддир. Страбон томонидан 17 жилддан иборат "География" китоби ёзилган булиб, унда табиат, хужаликлар, этнография ва ахолига оид кимматли маълумотлар берилган. Урта асрларга оид манбаларда хам хужаликлар, аскарлар сони, урушларда очлик ва

турли эпидемиялардан улганлар хакида маълумотлар мавжуд. Демографик

339

Scientific Journal Impact Factor

R

VOLUME 1 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2021: 5.423

жараёнларни урганишни ривожланишида XVI асрдан XIX асрнинг бошларига кадар булган давр алохида ахамиятга эгадир. Чунки бу даврда демографик билимлар пайдо булиши учун шароит яратилди. Ахоли харакатида катта ижтимоий-иктисодий узгаришлар юз беради. XVI-XVIII асрларда жахон мамлакатларида йирик ахоли миграцияси (кучиши) кузатилади. Ушбу даврда дунёнинг турли худудларидан ахоли Америка Кушма Штатларига кучиб кела бошлади. Бошкача килиб айтганда, ахолининг миграцияси Шимолий Америка томон йуналган эди. Илмий манбаларда кайд этилишича, 1610-1800 йилларда А^Ш ахолиси 210 минг кишидан 5,3 миллион кишига этди. Салкам икки аср давомида АКШ ахолиси 25 баробар купайди.

Узбекистон Республикаси буйича демографик холат дастлабки маълумотлар буйича, 2020 йилнинг 1 октябрь холатига кура республика доимий ахолиси сони 34 382,7 минг кишини ташкил этиб, йил бошидан 477,5 минг кишига ёки 1,4 % га усди.

Шу билан бирга, шахар ахолиси сони 17 401,9 минг кишини (жами ахоли сонига нисбатан 50,6 %), кишлок ахолиси сони 16 980,8 минг кишини (49,4 %) ташкил этди.

Узбекистон Республикаси ахолисининг табиий харакати: Тугилиш 2020 йилнинг январь-сентябрь ойларида 614,7 минг нафар бола тугилганлиги (факат тирик тугилганлар) кайд этилган булиб, 2019 йилнинг мос даврига (589,8 минг нафар бола) нисбатан 24,9 минг нафар болага купайди. Тугилиш коэффициенти 24,0 промиллени ташкил этди.

Шахар ва кишлок ахолисининг жами ахолига нисбатан улуши, % да

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

Курсаткичлар Минг киши 1000 ах^олига нисбатан

2019 йил 2020 йил 2019 йил 2020 йил

Тугилганлар 589,8 614,7 23,5 24,0

Никохлар сони, минг бирлик 195,2 184,0 7,8 7,2

Ажримлар сони, минг бирлик 23,6 20,0 0,9 0,8

Узбекистон Республикаси буйича тирик туFилганлар сони

(2020 йил январь-сентябрь)

100,0

90,0

80,0

70,0

60,0

50,0

Ойлар

2020 йил мобайнида энг куп тугилганлар сони сентябрь (89,4 минг киши) ойларида кузатилди. Аксинча, энг кам тугилганлар апрель (55,2 минг киши) ойларида кайд этилди.

Никох. 2020 йилнинг январь-сентябрь ойларида ФХДЁ органлари томонидан 184,0 минг никох кайд этилиб, мос равишда 1000 ахолига нисбатан никох тузиш коэффициенти 7,2 промиллени ташкил этди.

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

Узбекистон Республикаси буйича тузилган никохлар сони

(2020 йил январь-сентябрь)

50,0 41,7 45,3 iil^n.Mql 18,0 21£f

40,0

30,0

20,0

10,0

/ S ^ s f / f Ойлар

2020 йил мобайнида энг куп тузилган никохлар сони сентябрда (45,3 минг бирлик), энг кам никохлар сони эса апрелда (0,9 минг бирлик) кузатилди.

Дастлабки маълумотларга кура, 2020 йилнинг январь-сентябрь ойларида жами кайд этилган никохдан ажралишларнинг 49,8% и фарзандларсиз, 29,6% и битта фарзанд билан ва 20,6% и икки ва ундан ортик фарзандлар билан ажрашганларга тугри келган.

Миграция. Дастлабки маълумотларга кура, 2020 йилнинг январь-сентябрь ойларида республика буйича кучиб келганлар сони 137,3 минг кишини, кучиб кетганлар сони эса 139,7 минг кишини ташкил этди.

Миграция сальдоси минус 2,4 минг кишини ташкил этди. 2019 йилнинг мос даврида миграция сальдоси минус 8,3 минг кишини ташкил этган.

Узбекистон Республикаси ахолиси сони ва ахолининг демогафик жараёни уртасидаги богланишни куриб чикамиз.

Республикада пандемия туфайли карантин чекловлари таъсирида оила даромадлари ва озик-овкат махсулотларига булган талаб буйича суровнома утказилди. Суровнома натижасида куйидаги маълумотлар олинди(1-жадвал).

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

Bap oa^aHHHr ypTana Bap oii.iaHHHr

№ Ba^OHT^ap OH^HK gapoMaga, M^H. cyMga ( * ) ypTana OH^HK xapa^aTH, m^H. cyMga ( J )

1 TomKeHT 4,7 4,2

2 Eyxopo 4,6 4

3 Xopa3M 4,4 3,9

4 ah^h^oh 4,3 4,1

5 HaBOHH 4,3 3,9

6 OaproHa 3,8 3,7

7 Kapa^onnoKHCTOH 3,8 3,5

PecnyônuKacH.

8 Kam^agapë 3,7 3,6

9 ^H33ax 3,6 3,4

10 CaMap^aHg 3,6 3,5

11 HaMaHraH 3,5 3,2

12 Cupgapë 3,4 3,2

13 CypxoHgapë 3,3 3,1

^agBanga KenrapunraH MatnyMOTnapra acocaH 6up ounaHHHr ypTana oh^hk gapoMagu Ba 6up ounaHHHr ypTana ohhhk x,apa«:ara ypTacugaru ôoraaHurnHH Tyrpu HH3HKHH TeHraaMa op^anu TacBupnaHr Ba moxh^thhh TymyHTHpuô ôepuHr. Ena^Hma:

HopMan TeHraaManap cucTeMacuHHHr napaMeTpnapuHH xucoônam ynyH ëpgaMHH ®;agBanHH Ty3aMH3(2-^agBan).

^agBan MatnyMoraapura acocaH KyHugarunapru KypcaTKH^napra эгa 6ynaMH3.

Sx = 51, 47,5, Sx2 = 202,78, = 188,19 y

13^ + 51% = 47,5 (1) 51^ + 202,780! = 188,19 (2)

HopMan TeHraaManap cucTeMacugaru (1) TeHraaMaHH 13 ra, (2) TeHraaMaHH 51 ra ôynuô Kyfiugaru HopMan TeHraaManap cucTeMacu xpcun KunaMH3.

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

^ + 3.92^ = 3.65 (1) fz0 + 3.98^ = 3.69 (2)

(2) TeHraaMagaH (1) TeHraaMaHH afiHpu6 KyfiugaruHH xpcun KunaMH3. 0.06^ = 0.04

(1) TeHraaMara a\ hh Kyfiu6 a0 napaMeTpHH aHHKnaÖMH3.

ao=3,65-2,63=1,03

Y xpnga Tyrpu hh3hk^h 6oraaHHm TeHraaMacu

Xy^OCA

Pecny6nuKaga naHgeMua Ty^afinu KapaHTHH neKnoBnapu Tatcupuga 6up OH^aHMHf ypTana ofinuK gapoMagu 1 ôupmKKa omumu 6up ounaHHHr ypTana ofinuK xapa>KaTHHM 0,67 fnip.iiiKKa oiumuwxi onu6 KenraH.

OOH^A^AHH^rAH A^ABHËT^AP (REFERENCES)

1. AögypaxMaHOB K.X., Ba 6omKanap. ^eMorpa^ua. ^apcnuK. - T.: «OaH Ba TexHonorua», 2014.-368 6.

2. EypueBa M.P., To^ueBa 3.H., 3oKupoB C.C. Axpnu reorpa^uacu Ba geMorpa^ua acocnapu. - T.: Ta^aKKyp, 2011. - 159 6

www..mf.uz - y36eKucTOH Pecny6nuKacu Monua Basupnuru cafiTH. www..lex.uz -y36eKHCTOH Pecny6nuKacu ^OHyH xy^^araapu MatnyMoraapu Munnufi 6a3acH.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.