Научная статья на тему 'БЎЙИН УМУРТҚАСИ СПОНДИЛЕЗИ ДАВРЛАРИНИНГ КЛИНИК АНАМНЕСТИК ВА ПАТОМОРФОЛОГИК КЎРИНИШИ'

БЎЙИН УМУРТҚАСИ СПОНДИЛЕЗИ ДАВРЛАРИНИНГ КЛИНИК АНАМНЕСТИК ВА ПАТОМОРФОЛОГИК КЎРИНИШИ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
400
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
умуртқа поғона / бўйин / бўғим / тоғай диск / фиброз парда / мушаклар / остеоартроз / спандилез. / spine / neck / joints / uncle disc / fibrous membrane / muscles / osteoarthritis / spandilez.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Исраилов, Р., Маҳкамов, Н. Ж.

Ушбу мақолада бўйин умуртқаси спондилези 5 та рентгенологик даврларида юз берадиган патоморфологик ўзгаришлар ўрганилган. Бўйин умуртқаси дегенератив касалликларда ҳам диск, умуртқа суяги, бир-бирни боғловчи бўғимлар, атрофидаги фиброз тўқима ва суяк тўқималар шикастланади, деформацияланиб, парчаланиш билан асоратланади. Бўйин умуртқаси остеоартрозида рентгенологик 5 та давр фарқ қилинади ва унинг бошланишида дастлаб, умуртқа атрофидаги фиброз тўқима ва мушаклар патоморфологик ўзгаришга учрайди. Касалликнинг IIва III-даврларида бўғимнинг хусусий тўқималари, яъни синовиал парда, тоғай диски, бўғимнинг пастки ва юқориги суяклари шикастланиб бошлайди, суягида остеофитлар пайдо бўлиб, бўғим бўшлиғи тораяди. Охир оқибатда остиофитлар йириклашиб, бўғим бўшлиғи кескин тораяди, пастки ва юқориги ўсимталар суяклари зичлашиб, қаттиқлашиб, оғир даражадаги остеосклероз ва деформацияга учрайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Исраилов, Р., Маҳкамов, Н. Ж.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CLINICAL ANAMNESTIC AND PATHOMORPHOLOGICAL APPEARANCE OF CERVICAL SPONDILESIS PERIODS

This paper examines the pathomorphological changes that occur in 5 radiological cycles of cervical spine spondylosis. In degenerative diseases of the cervical spine, too, the disc, spinal cord, interlocking joints, surrounding fibrous tissue and bone tissue are damaged, deformed and fragmented. In osteoarthritis of the cervical spine, there are 5 radiological periods, and at its onset, initially, fibrous tissue and muscles around the spine undergo pathomorphological changes. In stages II and III of the disease, the specific tissues of the joint, such as the synovial membrane, the disc, the lower and upper bones of the joint, begin to be damaged, osteophytes appear in the bone, and the joint cavity narrows. Eventually, the osteophytes enlarge, the joint cavity narrows sharply, the bones of the lower and upper tumors thicken and harden, leading to severe osteosclerosis and deformity.

Текст научной работы на тему «БЎЙИН УМУРТҚАСИ СПОНДИЛЕЗИ ДАВРЛАРИНИНГ КЛИНИК АНАМНЕСТИК ВА ПАТОМОРФОЛОГИК КЎРИНИШИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

БУЙИН УМУРТЦАСИ СПОНДИЛЕЗИ ДАВРЛАРИНИНГ КЛИНИК АНАМНЕСТИК ВА ПАТОМОРФОЛОГИК КУРИНИШИ

Исраилов Р.,

т.ф.д.,профессор, Республика Патологик анатомия маркази директори

Ма^камов Н. Ж., PhD, доцент, Андижон давлат тиббиёт институти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада буйин умуртцаси спондилези 5 та рентгенологик даврларида юз берадиган патоморфологик узгаришлар урганилган. Буйин умуртцаси дегенератив касалликларда уам диск, умуртца суяги, бир-бирни богловчи бугимлар, атрофидаги фиброз туцима ва суяк туцималар шикастланади, деформацияланиб, парчаланиш билан асоратланади. Буйин умуртцаси остеоартрозида рентгенологик 5 та давр фарц цилинади ва унинг бошланишида дастлаб, умуртца атрофидаги фиброз туцима ва мушаклар патоморфологик узгаришга учрайди. Касалликнинг II- ва III-даврларида бузимнинг хусусий туцималари, яъни синовиал парда, тозай диски, бузимнинг пастки ва юцориги суяклари шикастланиб бошлайди, суягида остеофитлар пайдо булиб, бузим бушлиги тораяди. Охир оцибатда остиофитлар йириклашиб, бузим бушлиги кескин тораяди, пастки ва юцориги усимталар суяклари зичлашиб, цаттицлашиб, огир даражадаги остеосклероз ва деформацияга учрайди.

Калит сузлар: умуртца погона, буйин, бузим, тогай диск, фиброз парда, мушаклар, остеоартроз, спандилез.

This paper examines the pathomorphological changes that occur in 5 radiological cycles of cervical spine spondylosis. In degenerative diseases of the cervical spine, too, the disc, spinal cord, interlocking joints, surrounding fibrous tissue and bone tissue are damaged, deformed and fragmented. In osteoarthritis of the cervical spine, there are 5 radiological periods, and at its onset, initially, fibrous tissue and muscles around the spine undergo pathomorphological changes. In stages II and III of the disease, the specific tissues of the joint, such as the synovial membrane, the disc, the lower and upper bones of the joint, begin to be damaged, osteophytes appear in the bone, and the joint cavity narrows. Eventually, the osteophytes enlarge, the joint cavity narrows sharply, the bones of the lower and upper tumors thicken and harden, leading to severe osteosclerosis and deformity.

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Keywords: spine, neck, joints, uncle disc, fibrous membrane, muscles, osteoarthritis, spandilez.

В данной работе рассмотрены патоморфологические изменения, возникающие в 5 рентгенологических циклах спондилеза шейного отдела позвоночника. При дегенеративных заболеваниях шейного отдела также повреждаются, деформируются и фрагментируются диск, спинной мозг, блокирующие суставы, окружающая их фиброзная ткань и костная ткань. При остеоартрозе шейного отдела позвоночника различают 5 рентгенологических периодов, и в его начале первоначально фиброзная ткань и мышцы вокруг позвоночника претерпевают патоморфологические изменения. При II и III стадиях заболевания начинают повреждаться специфические ткани сустава, такие как синовиальная оболочка, диск, нижняя и верхняя кости сустава, в кости появляются остеофиты, полость сустава сужается. . Со временем остеофиты увеличиваются, полость сустава резко сужается, кости нижней и верхней части опухоли утолщаются и твердеют, что приводит к выраженному остеосклерозу и деформации.

Ключевые слова: позвоночник, шея, суставы, фаланга диска, фиброзная оболочка, мышцы, остеоартроз, спандилез.

Умуртка погонаси дегенератив касалликларидан остеоартрозда аксарият холларда буйин умурткалари, нисбатан кам холларда кукрак ва бел сохаси касалланади. Касалланиш даражаси ёш утган сари ошиб боради. 60-65 ёшдан ошган карияларнинг 85-90% бу касаллик билан огрийди. Шу билан бирга, айрим хрлларда 25-30 ёшдаги инсонлар хам буйин спондилёзи билан касалланади. Буйин спондилёзи 30% холларда буйин сохасида огрик пайдо булиши билан давом этади. Дунёнинг барча ахолиси орасида 5,9% дан 38% гача инсонлар буйин огригидан кийналишади (Подымова И.Г., 2015; Лила А.М., Алексеева Л.И., Таскина Е.А.. 2019). Бу касаллик билан касалланиш хар йили 10,4-21,3% ни ташкил килади. Инсонларнинг 14,3% дан 71,0% гача кисми клиник жихатдан буйин огригидан азият чекади (Hoy D. G, Protani M, De R, 2010). Буйин огриги шикояти бор пациентларни 35-49 ёшлилар ташкил килади, шу билан бирга аёлларда эркакларга нисбатан бу касаллик купрок учрайди (Carroll L. J, et al, 2010). Я.Ю. Попелянский (2003) маълумоти бщйича 20

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ёшлиларда остеохондроз синдроми 5,7%, 21-30 ёшда - 17%, 31-40 ёшда - 48%, 41-50 ёшда - 71%, 51-60 ёшда - 74%, 60 ёшдан ошганларда 80% аникданади.

Умуртка погонаси буйин кисми дегенератив касалликлари асосан клиник-рентгенологик жихатдан урганилган. Буйин умурткаси остеоартрозининг рентгенограмма асосида аникланган 5 та даврларида юз берадиган морфологик узгаришлар деярлик урганилмаганлигини инобатга олиб, ушбу илмий тадкикотда бу масалани хал килишга харакат килинган. Ишнинг максади сифатида буйин умурткаси остеоартрози ривожланиш даврларининг хос патоморфологик узгаришларини аниклаш.

МАТЕРИАЛ ВА УСУЛЛАР.

Ушбу илмий тадкикотнинг материали сифатида АДТИ клиникаси нейрохирургия булимида 2019-2022 йиллар давомида утказилган жаррохлик муолажалари, яъни буйин умуртка дискэктомия, ламинэктомия пайтида, умурткалар оралиги тогай диск фиброз пардаси, умурткани коплаб турган эластик парда, умуртка суягининг четки зич ва урта галвирак кисмлари, умуртканинг орка юзаси чукур мушаклари олинди. Бу тукима кисмлари 10% фосфат буферида эритилган формалинда 72 соат котирилди. Булакчаларнинг суяк кисми 10% азот кислотасида декальцинацияланди. Кейин барча булакчалар окар сувда 3-4 соат ювилиб, концентрацияси ошиб борувчи спиртларда сувсизлантирилди ва воск кушилган парафин куйилиб, гиштчалар тайёрланди. Парафинли гиштчалардан 5-7 мкм калинликдаги гистологик кесмалар тайёрланиб, гематоксилин-эозин ва ван-Гизон усули буёкларида буялди. Препаратлар ёруглик микроскопида урганилиб, керакли сохаларидан расмлар туширилди.

КУЛГА КИРИТИЛГАН НАТИЖАЛАР ВА УЛАРНИНГ МУХРКАМАСИ.

Остеоартроз ривожланишида тукима ва хужайрасида стресс, яъни ташки ва ички таъсиротлар окибатида бугим тукимасида макро- ва микрошикастланишлар юз беради, хужайралари мосланиш реакциясига киради, натижада бугим тукимаси хужайралар оралиги матрикси сувсизланади. Бунда номеъёрий кайта тикланиш жавоб реакциялари фаоллашиб, унга яллигланиш ва иммун тизим реакцияси кушилади. Дастлаб молекуляр даражада узгаришлар бошланиб, кейин хужайра ва тукима тузилмалари узгариб бошлайди, тогай дегидротацияланади, суяк тукимаси ремоделированиега учрайди, юзасида остеофит куринишидаги усимталар пайдо булади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Одамнинг боши пастга эгилганда умуртка погона буйин кисми киррали (ёйсимон усимтали) бугим тик жойлашгани сабабли бироз каршиликга учрайди. Бош оркага эгилганда киррали бугимга огирлик купрок тушади, агар умурткалар оралиги торайган ва диск дегенерацияга учраган булса бу бугимга тушган огирлик яна хам юкори булади. Инсон буйни травма олса, огир юк кутарса, буйин буралиб эзилса бу касалликлар янгитдан кузгалади ва авж олади. Натижада бугим атрофи тукималари хамда бойламлар периартикуляр фиброзга учрайди, тукима калинлашиб, каттиклашади, суяк юзасида усимталар пайдо булади. Киррали бугимнинг пастки ва юкориги усимтаси катталашиб, ноксимон куринишга киради, натижада бугим дегенерацияга учраб, тогайини йукотади, бугим юзаси нотексилигидан асимметрияли бузилишлар бошланади.

Умуртка погонасининг буйин кисмида хам дегенератив касалликларда диск, умуртка суяги, бир-бирини богловчи бугимлар шикастланиб, деформация, парчаланиш, зичлигининг бузилиши билан таърифланади. Карияларда суяк-бугим тукима тузилмаларининг эскириб, картайишидан таркибида кайтмас даражада дистрофик, деструктив, резорбцияли узгаришлар ривожланади.

Умуртка погонаси буйин сохаси спондилезининг рентгенологик текширув натижалар буйича 5 та даври фарк килинади ва бу даврлар буйича куйидагича патоморфологик узгаришлар аникланди.

0-даври - рентгенологик узгаришлар йук. Морфологик жихатдан бугимнинг суяк, тогай, пай тукималарида кузга куринадиган ва хатто микроскоп остида аникланадиган морфологик узгаришлар аникланмади. Касалликнинг бу даврида бугим атрофидаги тукима тузилмаларда, яъни фиброз, фасция ва мушак тукималарда минимал даражада булсада морфологик узгаришлар аникланди. Натижада скелет мушак толалари титилиб, хар хил катталикга кириб, оралик бириктирувчи тукимаси шишга, дезорганизацияга учраб кенгайганлиги аникланади. Мушак толаларига ёндош жойлашган фиброз тукимаси фрагментацияланиб, булакларга булинганлиги, усиб купайиши натижасида айрим мушак толаларини инвагинациялаб, ураб олганлиги топилади.

1-даври - шубхали остеоартроз - киррали бугим тукималарининг сезиларли узгаришсиз бугим ёригининг шубхали торайиши, суягида остеофитлар мавжуд булиши мумкин. Бу даврда бугим ички юзасини ураган синовиал парда ва бугим ичидаги суюклик узгарган холати рентгенограммада аникланмайдиган даражада булади. Бу даврда бугим атрофини ураган фиброз тукима таркибида бириктирувчи тукима хужайралари пролиферацияланиб, гиперхромазияланиб,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

фаоллашганлиги, оралик моддаси ва толали тузилмалари зичлашиб, купол диспресли моддага айланганлиги аникланади. Микроскопнинг катта объективида урганилганда мушак толалари орали; тукиманинг шиши хисобига титилганлиги, миофибриллалари бироз титилиб, сийраклашганлиги, ядролари дислокацияга учраб, пролифератив яллигланиш хужайралари билан аралашиб кетганлиги кузатилади (1-расм). Айрим мушак толалари атрофидан тули; холда пролифератив яллигланишнинг лимфо-гистиоцитар хужайралар инфильтрати билан зич холда ураб олинганлиги аникланади.

II - даври - юмшок даражали давр - остеофитлар ва бугим ёригининг кам даражада торайиши. Бу даврда бугим атрофидаги фиброз тукимада лимфо-гистиоцитар яллигланишли хужайралар мушак толаларини зич холда ураб олиб, толаларни титади, деструкциялаб, миолизга учратганлиги аникланади (2-расм). Яллигланиш инфильтрати таркибидаги гистиоцитар хужайралар уз ядросининг йириклашиши, гиперхромазияланиши билан фаоллашганлиги, айрим жойларида йирик тупламлар, бошка сохаларида сийрак инфильтрат пайдо килганлиги, уларнинг мушак толалари тукимасига нисбатан агрессивлигини курсатади.

1-расм. Скелет мушак тутамлари 2-расм. лимфо-гистиоцитар атрофидан зич холда пролифератив яллигланишли хужайралар мушак инфильтрат ва фиброз тукима билан толаларини зич холда ураб олиб, уралганлиги. Буёк: Г-Э. Кат: 10х40. толаларни титаб, миолизга учратган.

Буёк: Г-Э. Кат: 10х40.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

g У

4

3-расм. Бугим атрофида фиброз парда кучли даражадаги яллигланиш ва склерозга учраган. Буёк: Г-Э. Кат: 10х40

4-расм. Бугимнинг суяк тукимаси остеосклероз ва деформацияга учраши. Буёк: Г-Э. Кат: 10х40.

III - даври - уртача узгаришли даври - уртача катталикдаги остеофитлар пайдо булиши, бугим оралигининг торайиши, суякларнинг деформацияси кузатилади. Бу даврда умуртка суяги кирраларида хар хил катталикдаги суякли усимталар пайдо булганлиги хатто рентгенограммада курилади. Бу остеофитлар тогай дискга ботиб кирганлиги аникланади. Бугим атрофидаги фиброз пардада кучли даражадаги яллигланиш инфильтрати ва склероз учоклари пайдо булганлиги кузатилади (3-расм). Бугим оралиги кескин торайиб, битиб кетганлиги, ёрик куринишида аникланмаслиги топилади. Атрофидаги суяклар хар хил даражада деформацияланганлиги аникланади.

IV - даври - огир даражада узгаришларга учраган даври -остеофитларнинг йириклашганлиги, бугим оралигининг кескин торайганлиги, суякларининг кескин зичлашиб, каттиклашганлиги ва огир даражадаги остеосклерозга учраганлиги ва деформацияланганлиги аникланади (4-расм).

ХУЛОСА

Буйин умурткаси дегенератив касалликларда хам диск, умуртка суяги, бир-бирни богловчи бугимлар, атрофидаги фиброз тукима ва суяк тукималар шикастланади, деформацияланиб, парчаланиш билан асоратланади.

Буйин умурткаси остеоартрозида рентгенологик 5 та давр фарк килинади ва унинг бошланишида дастлаб, умуртка атрофидаги фиброз тукима ва мушаклар патоморфологик узгаришга учрайди.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Касалликнинг II- ва III-даврларида бугимнинг хусусий тукималари, яъни синовиал парда, тогай диски, бугимнинг пастки ва юкориги суяклари шикастланиб бошлайди, суягида остеофитлар пайдо булиб, бугим бушлиги тораяди. Охир окибатда остеофитлар йириклашиб, бугим бушлиги кескин тораяди, пастки ва юкориги усимталар суяклари зичлашиб, каттиклашиб, огир даражадаги остеосклероз ва деформацияга учрайди.

REFERENCES

1. Горбачева Ф.Е. Спондилоартроз позвоночника: диагностика и лечение. — М., 2007.

2. Подымова И.Г. Спондилогенный остеоартроз: этиология, диагностика и лечение // РМЖ. Болевой синдром. — 2015. — № 29. — С. 9-11.

3. Лила А.М., Алексеева Л.И., Таскина Е.А. Современные подходы к терапии остеоартрита с учётом обновлённых международных рекомендаций // РМЖ "Медицинское обозрение". — 2019. — № 11(11). — С. 48-52.

4. Cohen S. P. Epidemiology, diagnosis, and treatment of neck pain // Mayo Clin Proc. — 2015; 90 (2): 284-299. ссылка

5. Fejer R., Kyvik K.O., Hartvigsen J. The prevalence of neck pain in the world population: a systematic critical review of the literature // Eur Spine J. — 2006; 15 (6): 834-848.ссылка

6. Hoy D. G, Protani M, De R. The epidemiology of neck pain // Best Pract Res Clin Rheumatol. — 2010; 24 (6): 783-792.ссылка

7. Croft P. R, Lewis M, Papageorgiou A. C. Risk factors for neck pain: a longitudinal study in the general population // Pain. — 2001; 93 (3): 317-325.ссылка

8. Carroll L. J, Hogg-Johnson S, van der Velde G. Course and prognostic factors for neck pain in the general population: results of the Bone and Joint Decade 20002010 Task Force on Neck Pain and Its Associated Disorders // J Manipulative Physiol Ther. — 2009; 32 (2): 87-96.

9. Хитров Н.А. Возрастные аспекты дорсопатий // РМЖ "Медицинское обозрение". — 2015. — № 17. — С. 994.

10. Голубев В.Л. Боль — междисциплинарная проблема // РМЖ. — 2008. — №

11. Подчуфарова Е.В. Хронические боли в спине: патогенез, диагностика, лечение // РМЖ. — 2003. — № 25 (11). — С. 1395-1401.

12. Горбачева Ф.Е. Что скрывается под маской остеохондроза позвоночника. — М., 2008. — 12 с.

0. — C. 3.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.